Skip to main content

Podsticanje poljoprivrede u Crnoj Gori

Written by WeBalkans on . Posted in Stories.

EU fondovi stvaraju nova radna mjesta i proizvode boljeg kvaliteta.

Milenko Nedić (47) bio je zaposlen u Vojsci. On je 2005. godine, u sklopu vladinih reformi, proglašen viškom zajedno sa još 3.000 kolega, tako da je preko noći ostao bez posla. Kada je morao da odluči šta dalje da radi, sjetio se svojih roditelja, koji su se bavili poljoprivredom i što je u osnovi bio jedini drugi posao kojem je bio vičan.

On i njegova žena podigli su kredit u banci i kupili tri krave s kojima su pokrenuli svoju malu farmu. Početak je bio težak zbog visokih kamatnih stopa kredita i nedostatka kapaciteta bračnog para. Tada se pojavila prilika za Milenka i njegovu suprugu da prošire i stabilizuju svoje poslovanje uz podršku instrumenta EU za pretpristupnu pomoć za ruralni razvoj (IPARD II). „Kroz IPARD programe uspio sam da kompletiram našu mehanizaciju i nabavim sisteme za mužu, kao i svu opremu koja mi je potrebna za farmu. Na posljednjem konkursu dobio sam podršku od oko 48.000 eura, koju sam dopunio sa mojih 32.000 eura“, kaže Milenko. Sada ima oko 50 krava i jednu od najvećih farmi u svojoj regiji.

„Prije početka realizacije programa IPARD II imali smo samo dva ili tri prerađivačka postrojenja koja su zadovoljavala nacionalne standarde za bezbjednost hrane. Sada imamo preko 21 objekat koji zadovoljava standarde. Ova činjenica sama po sebi pokazuje pozitivan uticaj koji je IPARD II imao na Crnu Goru .“

Bezbjednija hrana

Priča Milenka Nedića nije jedina uspješna priča u kojoj je učestvovao IPARD II u Crnoj Gori. Do sada je najmanje 254 poljoprivrednika koristilo sredstva IPARD II i imali su koristi od poboljšanja uslova rada na svojim gazdinstvima. Gordana Dujović iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objašnjava: „Prije početka realizacije programa IPARD II imali smo samo dva ili tri prerađivačka postrojenja koja su zadovoljavala nacionalne standarde za bezbjednost hrane. Sada imamo preko 21 objekat koji zadovoljava standarde. Ova činjenica sama po sebi pokazuje pozitivan uticaj koji je IPARD II imao na Crnu Goru“. Prema Gordaninim rečima, kroz podršku IPARD II do sada je otvoreno i preko 100 novih radnih mjesta, koja su uglavnom dobili mladi ljudi.

Crna Gora trenutno koristi raspoloživa sredstva iz IPARD II programa koja se mogu koristiti do kraja 2023. godine, a EU je nedavno za Crnu Goru usvojila program IPARD III za period 2021-2027. godine. Gordana je uvjerena da će IPARD III biti još uspješniji od prethodnih programa. „Pokrećemo IPARD III sa mnogo više iskustva i znanja stečenog sprovođenjem konkursa kroz program IPARD II. Mi, kao i primaoci, mnogo smo iskusniji i vjerujem da će se beneficije značajno povećati. Planirana je i akreditacija novih mjera, tako da će se otvoriti mogućnosti da korisnici dobiju veću podršku i da Crna Gora kao zemlja povuče više sredstava EU koja su joj na raspolaganju“, kaže ona.

„Gazdinstvo nam pruža dobar život. Ono zahtijeva mnogo rada, a većina zarađenog novca treba da se ponovo investira u proizvodnju, ali farma raste.”

O programu

Dio Instrumenta za pretprijemnu pomoć (IPA), koji ima za cilj podršku reformama u zemljama u procesu pridruživanja EU, Instrument za pretprijemnu pomoć ruralnom razvoju (IPARD) fokusiran je na ruralna područja i poljoprivredno-prehrambene sektore tih zemalja. Ovim sredstvom EU korisnicima pruža finansijsku i tehničku pomoć kako bi njihov poljoprivredni sektor i ruralna područja bili održiviji i uskladila ih sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.

Milenko je uvjeren da bi bez IPARD projekata devet od deset poljoprivrednika moralo da napusti poljoprivredu. Prema njegovim riječima, nedovoljno ljudi na tržištu rada spremno je da se bavi poljoprivredom, pa je mehanizacija nabavljena putem IPARD-ovog konkursa važan doprinos. „Gazdinstvo nam pruža dobar život. Ono zahtijeva mnogo rada, a većina zarađenog novca treba da se ponovo investira u proizvodnju, ali farma raste.”

Otvoren izviđački kamp za avanture u Sjevernoj Makedoniji

Written by WeBalkans on . Posted in Stories.

Projekat koji finansira EU podržava unaprjeđivanje objekata i usluga u izviđačkom kampu u Strugi

Izviđački kamp Krste-Jon možete pronaći na odličnoj lokaciji: u blizini šume, na plaži uz Ohridsko jezero. Nalazi se i nedaleko od centra Struge. Izviđački kamp otvoren je sedamdesetih godina prošlog vijeka sa najosnovnijom infrastrukturom, a prva dodatna ulaganja izvedena su tek 2003. godine, kada je opština finansirala izgradnju prve zidane zgrade sa osam prostorija.

„Imali smo velikih problema u vezi sa infrastrukturom: nismo imali toalete, toplu vodu, ni osvjetljenje.“

Marjan Glavinčeski je šef organizacije civilnog društva Krste-Jon Struga koja upravlja kampom. Pojašnjava da uprkos prekrasnom ambijentu u kojem se kamp nalazi, on nije bio privlačan posetiocima. „Imali smo velikih problema u vezi sa infrastrukturom: nismo imali toalete, toplu vodu, ni osvjetljenje.“

Srećom, prije tri godine, kada je uprava odlučila da potraži podršku kako bi poboljšala uslove boravka, otvorile su se nove mogućnosti za ovaj izviđački kamp. Podršku su pronašli u Evropskoj uniji i zajedno su pretvorili kamp u jedno od najatraktivnijih mesta na Zapadnom Balkanu.

Projekat lokalne i regionalne konkurentnosti koji finansira EU podržao je kamp u cilju unaprjeđivanja njegove fizičke infrastrukture, kao i uvođenja novih atrakcija za posjetioce. Kamp je do danas izgradio sedam sojenica, proširio postojeću zgradu i unaprijedio infrastrukturu dijela za šatore. Kao rezultat toga, sada u kampu istovremeno može da boravi 200 posjetilaca, a na raspolaganju im stoje i pristojni toaleti i topla voda.

Projekat je takođe pokrenuo nove usluge avanturističkog turizma, uključujući ronjenje, biciklističke i planinarske ture i kajakaštvo. Projekat je pomogao u kupovini opreme za ove usluge i podržao obuku instruktora. „Sada smo u mogućnosti da popunimo vrijeme naših posjetilaca tokom boravka: ako ostanu pet dana, svaki dan imaju nešto drugo da rade. Ronjenje u Ohridskom jezeru trenutno je najtraženija atrakcija među posjetiocima“, kaže Marjan.

„Podrška EU bila je ključna. Mi smo mala organizacija koja radi na lokalnom nivou i nismo imali potencijal za rast bez ove podrške.“

O projektu

Projekat lokalne i regionalne konkurentnosti (LRCP) je četvorogodišnja investiciona operacija koja se finansira iz bespovratnih sredstava Evropske unije (Instrument za pretpristupnu pomoć – IPA II). Projekat nudi holistički pristup razvoju turizma i upravljanju destinacijama i obezbijediće investiciona sredstva i izgradnju kapaciteta za podršku rasta sektora, investicija u destinacije i specifičnog prosperiteta destinacije. Cilj LRCP-a je povećanje doprinosa turizma lokalnom ekonomskom razvoju i unaprjeđenje kapaciteta vlade i javnih subjekata za podsticanje rasta turizma i olakšavanje upravljanja destinacijama.

Marjan objašnjava da se kao rezultat projekta znatno povećao broj posjetilaca, a prošle godine je broj inostranih turista bio veći nego domaćih. „Podrška EU bila je ključna. Mi smo mala organizacija koja radi na lokalnom nivou i nismo imali potencijal za rast bez ove podrške“, kaže Marjan.

Kamp je uložio prošlogodišnju zaradu u dalje unaprjeđivanje infrastrukture i planiraju da ubuduće uvode nove atrakcije, kao što je paraglajding. „Želimo da se dalje razvijamo i postanemo važan igrač na tržištu avanturističkog turizma na Zapadnom Balkanu“, kaže Marjan.

Bebbo aplikacija, onlajn savjetnik za roditelje u Crnoj Gori

Written by WeBalkans on . Posted in Stories.

Onlajn aplikacija koja pruža pouzdane savjete roditeljima sada je dostupna besplatno svim porodicama u Crnoj Gori.

Maja Miranović je majka petogodišnje djevojčice i, kao i svi roditelji, zainteresovana je za najbolje načine vaspitavanja djece, uključujući zdravlje i bezbjednost, razvoj i učenje. Međutim, dobijanje pouzdanih savjeta o roditeljstvu nije uvijek lako, jer je dostupno mnogo izvora, zvaničnih i nezvaničnih informacija. Maja od februara ove godine koristi mobilnu aplikaciju Bebbo kako bi našla odgovor na većinu ključnih pitanja koja ima o roditeljstvu.

„S obzirom na to da živimo u eri internet komunikacije i uspona društvenih mreža, skloni smo da budemo preplavljeni informacijama i sajvetima iz različitih izvora i nismo u mogućnosti da odmah procijenimo njihovu pouzdanost. Aplikacija Bebbo mi štedi vrijeme i energiju jer sve što nađem u njoj potiče iz kredibilne ustanove, pa je preporučujem svim roditeljima koje poznajem“, kaže Maja.

Bebbo aplikacija je besplatno onlajn sredstvo koje je pokrenuto u februaru ove godine, a Maja se nalazila u probnoj grupi roditelja koji su isprobali Bebbo i dali svoje predloge za dalji razvoj aplikacije. Od kada je pokrenut, Maja ga aktivno koristi i preporučuje drugim roditeljima. Ona opisuje savjete i članke u aplikaciji Bebbo kao konkretne, sažete, provjerene i pouzdane. „Nekoliko ‘brainteasersa’ predloženo za datu dob ne samo da su nam uštedjeli vrijeme i da smo je dobro zabavljali, već su mi i pokazali da je moje dijete sposobno da razmišlja na način koji do tada nisam primjećivala“, kaže Maja.

„Aplikacija je preuzeta više od 7.800 puta u Crnoj Gori. Roditelji su je u proseku ocijenili ocjenom 4,53 od 5. Ove brojke pokazuju da su roditelji zadovoljni aplikacijom, međutim, planiramo da kontinuirano dopunjujemo Bebbo novim sadržajem i pokušavamo da ga učinimo korisnim za što više roditelja i profesionalaca.“

Roditeljske vještine u jednoj aplikaciji

Aplikaciju Bebbo razvila je i pokrenula Unicefova Regionalna kancelarije za Evropu i Centralnu Aziju, uz učešće Evropske unije. Aplikacija je osmišljena da pomogne roditeljima djece mlađe od šest godina sa jednostavnim savjetima o temama kao što su dojenje i odvikavanje od dojenja, zdravlje, ishrana, imunizacija, učenje, igračke i igre za djecu, prekretnice u razvoju i pozitivno roditeljstvo. Korisni i interaktivni alati pomažu u njegovanju i poboljšanju zdravlja i razvoja djece. Ida Ferdinandi, Unicefova službenica za razvoj u ranom detinjstvu u Crnoj Gori, objašnjava da su veoma zadovoljni dosadašnjim rezultatima i povratnim informacijama roditelja. „Aplikacija je preuzeta više od 7.800 puta. Roditelji su je u prosjeku ocijenili ocjenom 4,53 od 5. Ove brojke pokazuju da su roditelji zadovoljni aplikacijom, međutim, planiramo da kontinuirano dopunjujemo Bebbo novim sadržajem i pokušavamo da ga učinimo korisnim za što više roditelja i profesionalaca.“

Ida dalje objašnjava da su sav sadržaj razvili i provjerili stručnjaci za razvoj u ranom djetinjstvu i veliki tim stručnjaka, uključujući programere, stručnjake za dečju psihologiju i praktičare. Pored toga, kancelarija Unicefa u Crnoj Gori radila je na prilagođavanju aplikacije specifičnim lokalnim potrebama.

„Morali smo da prilagodimo sadržaj našim okolnostima, pa smo se udružili sa Institutom za javno zdravlje koji je unakrsno provjerio i prilagodio neke članke, ili razvio novi sadržaj. Na primjer, prilagodili smo kalendar vakcinacije, koji se veoma razlikuje od drugih zemalja, kalendar posjeta pedijatru, dostupne zdravstvene usluge i informacije o telefonskim brojevima i dežurnim telefonskim linijama. Morali smo da se kontekstualizujemo, kako bi ljudi u Crnoj Gori preko naše aplikacije mogli da dobiju kompletne usluge”, kaže Ida.

„Finansijska podrška EU bila je od ključnog značaja za razvoj aplikacije na regionalnom nivou i za njeno pokretanje na lokalnom nivou. Aplikacija je bogato dizajnirana, sa mnoštvom funkcija koje zadovoljavaju različite potrebe koje roditelji mogu imati. Čitav proces je uključivao višemjesečni trud prilično velikog stručnog tima. Za prilagođavanje aplikacije lokalu koristili smo resurse iz projekta „EU i Unicef za razvoj u ranom djetinjstvu u Crnoj Gori“.

O projektu

Aplikaciju za roditeljstvo razvio je Unicef. Projekat „Ublažavanje uticaja koronavirusa na djecu i porodice na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“ koji finansira EU podržao je razvoj nekih dodatnih osobina aplikacije i unaprjeđenja, kao i tekuću tehničku podršku kancelarijama zemalja Zapadnog Balkana tokom faze adaptacije. Projekat su 2021. godine pokrenuli Unicef i Generalna direkcija Evropske komisije za susjedstvo i pregovore o proširenju. Cilj je da se ojačaju nacionalni sistemi zdravstva, obrazovanja, ranog razvoja u djetinjstvu i zaštite djece kako bi se obezbijedio kontinuitet u pružanju osnovnih usluga za ugroženu djecu i njihove porodice u neposrednom i dugoročnom odgovoru na koronavirus. U Crnoj Gori je prilagođavanje aplikacije finansirano kroz projekat „EU i Unicef za razvoj u ranom djetinjstvu u Crnoj Gori“ (2020-2023).

Prema Idinim riječima, razvoj aplikacije bio je veoma zahtjevan u smislu sredstava i stručnosti. „Finansijska podrška EU bila je od ključnog značaja za razvoj aplikacije na regionalnom nivou i za njeno pokretanje na lokalnom nivou. Aplikacija je bogato dizajnirana, sa mnoštvom funkcija koje zadovoljavaju različite potrebe koje roditelji mogu imati. Čitav proces je uključivao višemjesečni trud prilično velikog stručnog tima. Za prilagođavanje aplikacije lokalu koristili smo resurse iz projekta „EU i Unicef za razvoj u ranom djetinjstvu u Crnoj Gori“.

Ona objašnjava da Institut za javno zdravlje u Crnoj Gori razmišlja o tome da na duže staze preuzme upravljanje aplikacijom. U međuvremenu, Unicef i Institut za javno zdravlje razvijaju novi sadržaj i objavljuju ga u okviru aplikacije.

Promovisanje ljudskih prava u tradicionalnom okruženju

Written by WeBalkans on . Posted in Stories.

Organizacija u Albaniji pomaže u promovisanju ljudskih prava i volonterizma mladih uz podršku projekta koji finansira EU.

Opština Diber nalazi se u planinskom regionu na obali rijeke Crni Drim na sjeveroistoku Albanije, blizu granice sa Sjevernom Makedonijom. Diber trpi veliki uticaj iseljavanja, posebno mladih ljudi, koji kažu da u Diberu nema šta mnogo da se radi. Međutim, lokalna nevladina organizacija Lokalna akciona grupa (LAG) već godinama radi na tome da to mjesto učini zanimljivim za mlade pružajući im priliku da doprinesu društvu i budu aktivniji.

Erblina ima 21 godinu, rođena je u Diberu, a trenutno studira medicinu u Tirani. Ona je dio Lokalne akcione grupe od svoje šesnaeste godine i nastavlja da sarađuje sa njima kada dođe kući za praznike. Objašnjava da je aktivistkinja od prvog razreda srednje škole. „Imala sam mnogo koristi od volonterizma: to mi je pomoglo da se formiram kao osoba. A tu je i sjajan osjećaj kada pomažete a vaš doprinos daje rezultate“, kaže ona.

„Odlučili smo da moramo da uradimo nešto da popunimo prazninu, kroz zagovaranje i lobiranje za ljudska prava.“

Izgradnja kapaciteta za jačanje lokalnih aktivnosti

 Lokalna akciona grupa osnovana je 2016. godine. Tada je Kimete radila kao učiteljica i za Međunarodni Crveni krst. Ona objašnjava da je Diber jedan od najsiromašnijih regiona u Albaniji, gdje pored siromaštva postoje i pitanja vezana za tradicionalni mentalitet koji utiče na ljudska prava. Vidjela je da se veoma malo radi na rješavanju ovog pitanja. „Zato smo odlučili da treba da uradimo nešto da popunimo prazninu, kroz zagovaranje i lobiranje za ljudska prava“, kaže ona.

Budući da su lokalna organizacija na udaljenoj lokaciji, Kimete i njeni prijatelji imali su vrlo malo iskustva sa onim što je bilo potrebno za vođenje nevladine organizacije i malo mogućnosti da steknu neophodne vještine. Na njihovu sreću, šansu im je pružio projekat Tehnička pomoć organizacijama civilnog društva (TACSO) koji finansira EU, a čija je misija da unaprijedi kapacitete i ojača ulogu organizacija civilnog društva na Zapadnom Balkanu.

Sa znanjem stečenim kroz TACSO, LAG je uspio da doprinese zajednici kroz projekte fokusirane na ljudska prava i druge teme. Njihov prvi projekat, koji je bio usmjeren na sprječavanje nasilja u porodici, a koji je takođe finansirala EU, jedan je od najvažnijih za Kimete. Ona objašnjava da, s obzirom da je Diber veoma tradicionalna regija, žene nimalo nisu bile sklone da govore o slučajevima porodičnog nasilja i zlostavljanja od strane muškaraca u njihovim porodicama. „Ženama u ruralnim oblastima je veoma teško da govore o nasilju ili da traže pomoć na temu nasilja. Činjenica da smo lokalna organizacija bila je veoma korisna u tom smislu jer smo imali lakši pristup domaćinstvima i obišli svaku kuću, razgovarali sa mnogim ugroženim ženama i podržali ih na mnogo načina“, kaže ona.

„Projekat EU TACSO je sa nama od prvog dana i oni su od suštinskog značaja za naš uspjeh.“

O projektu

Tehnička pomoć organizacijama civilnog društva na Zapadnom Balkanu i u Turskoj (TACSO) je regionalni projekat koji finansira Evropska unija i kojim se unapređuju kapaciteti i jača uloga organizacija civilnog društva (OCD). Projekat pomaže organizacijama civilnog društva da aktivno učestvuju u demokratskim procesima u regionu, a takođe razvija podsticajno okruženje za civilno društvo i pluralistički razvoj medija.

Projekat se sprovodi u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Sjevernoj Makedoniji, Srbiji i Turskoj. TACSO je dio mehanizma EU Instrumenta za civilno društvo koji pruža podršku organizacijama civilnog društva u onim zemljama koje još nisu deo EU. OCD igraju važnu ulogu za Evropsku uniju i smatraju se ključnim akterima u podršci procesu pridruživanja njihove zemlje.

Za Kimete, najveći uspjeh organizacije mogla bi da bude uključenost mladih ljudi u njihove aktivnosti. Organizacija trenutno ima preko 300 aktivnih volontera koji redovno učestvuju u radu. „Diber nema nijednu omladinsku organizaciju ili predstavništvo mladih na lokalnom nivou. Uključivanjem u aktivnosti naše organizacije pružili smo im priliku da pomognu drugima, ali i priliku da se njihov glas čuje“, kaže Kimete.

Međutim, Kimete je naglasila da bez podrške TACSO-a možda nijedan od tih projekata ne bi zaživio. TACSO je obučio njen tim na mnogo načina, uključujući pisanje predloga projekata, finansijsko upravljanje projektima, najbolje načine za korišćenje volontera, tehnike digitalne komunikacije i mnoge druge korisne vještine. Ona kaže: „Projekat EU TACSO je sa nama od prvog dana i oni su od suštinskog značaja za naš uspjeh“.

Pristupačna i zdrava hrana za mlade

Written by WeBalkans on . Posted in Stories.

Projekat koji finansira EU podržava srednje stručne škole u proizvodnji zdrave hrane bez alergena.

Gojaznost je sve češća pojava među mladima u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Prema naučnim radovima rađenim u obje zemlje, gotovo 15 odsto mladih bori se sa gojaznošću, a preko 35 odsto njih, kako je opisano, ima višak kilograma. S druge strane, do 10% populacije osjetljivo je na određenu hranu, što se manifestuje alergijskim reakcijama koje narušavaju zdravlje. Naučno istraživanje zaključuje da je glavni uzrok tome povećana potrošnja brze hrane, a članovi nevladine organizacije „Udruženje Bezgranični“ iz Srbije preduzeli su mjere da bi se ova situacija poboljšala.

Pored dvije srednje stručne škole iz pograničnih gradova Rume u Srbiji i Zvornika u Bosni i Hercegovini, Udruženje Bezgranični pokrenulo je projekat čiji je cilj da podstakne zapošljavanje mladih u pograničnoj oblasti ponudom novih gastronomskih proizvoda. Pored zapošljavanja, projekat takođe ima za cilj da stvori zdrav, bezbjedan i dostupan asortiman hrane za mlade i ugrožene grupe, sa pristupačnom cijenom.

„Nažalost, u pograničnoj oblasti zdrava hrana i hrana bez alergena gotovo da ne postoje, tako da smo morali da se bacimo na posao.“

Nove hranljive avanture

Jovan Jovanović je rukovodilac projekta u Udruženju Bezgranični. On objašnjava da je njihova ideja bila da se poveća zaposlenost mladih u pograničnoj oblasti sa ciljem da se obezbijedi zdrava hrana za mlade, a posebno za mlade iz ugroženih grupa sa finansijskim izazovima. „Nažalost, u pograničnoj oblasti zdrava hrana i hrana bez alergena gotovo da ne postoje, tako da smo morali da se bacimo na posao“, kaže Jovan.

Srednja stručna škola Branko Radičević iz Rume i Srednja stručna škola Petar Kočić iz Zvornika učestvuju u projektu i nude ugostiteljsku obuku uz višedecenijsko iskustvo u radu sa mladima. Međutim, njima nedostaje oprema i savremena stručnost u podučavanju učenika da pripremaju zdravu hranu. Projekat im je u početku pomogao da renoviraju svoje kuhinje, opremivši ih najsavremenijom opremom. Nakon toga, projekat je pokrenuo dva programa obuke i stručne pomoći za nastavnike i učenike na temu zdrave ishrane i hrane bez alergena.

Zdrava hrana koju učenici proizvode u školama biće ponuđena u školskim menzama po pristupačnoj cijeni. Jovan objašnjava da će ti restorani biti registrovani kao socijalna preduzeća, što će takođe obezbijediti njihovu održivost. Restorani će biti neprofitni, ali sa prihodom koji ostvare moći će da kupe kvalitetne sastojke za pripremu hrane. Istovremeno, studenti će steći značajno iskustvo, tako da će već kada maturiraju biti spremni za tržište rada.

„Podrška EU bila je od presudnog značaja u sprovođenju ovog projekta, jer ni škole ni lokalne vlasti ne bi mogle da realizuju projekat na drugi način.“

O projektu

U okviru Prekograničnog programa Srbija – Bosna i Hercegovina 2014-2020 kao dio Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II), izdvajanja za 2016, 2017. i 2018. godinu, podržan je projekat „Zdravi i bezbjedni gastronomski proizvodi kao potencijal za novo zapošljavanje“ koji finansira EU. Projekat je počeo u maju 2022. godine i očekuje se da će biti završen do kraja 2022. godine . 

Udruženje Bezgranični identifikovalo je nedostatak organske, zdrave i hrane bez alergena izvan škola u pograničnom regionu, tako da će projekat takođe preduzeti aktivnosti na promovisanju specijalističkog znanja maturanata ovih škola na tržištu rada. Projekat će pokrenuti internet portal za ugostitelje koji će omogućiti poslodavcima da se direktno povežu sa kvalifikovanim učenicima čiju će stručnost škola garantovati.

Ovaj projekat je finansirala Evropska unija sa preko 250.000 eura. Jovan objašnjava da bez podrške EU ništa od toga ne bi bilo moguće. „Podrška EU bila je od presudnog značaja u sprovođenju ovog projekta, jer ni škole ni lokalne vlasti ne bi mogle da realizuju projekat na drugi način“, kaže. On se nada da će aktivnosti koje se preduzimaju u okviru projekta poslužiti kao primjer školama u drugim gradovima u Srbiji, kao i da će vlada na osnovu tih primjera umnožiti ovaj projekat.

Obnovljena saradnja sa civilnim društvom

Written by WeBalkans on . Posted in Stories.

Lokalne vlasti u Albaniji poboljšavaju svoje kapacitete za upravljanje saradnjom sa civilnim društvom uz podršku Evropske unije.

U izveštaju Evropske komisije o napretku Albanije za 2016. godinu utvrđeno je da lokalne vlasti nemaju adekvatne kapacitete da obezbijede odgovarajuću saradnju i finansiranje civilnog društva. U izvještaju se ukazuje na potrebu odgovarajućih izmjena administrativne i pravne strukture i poboljšanja ljudskih kapaciteta kako bi se omogućilo bolje okruženje za saradnju civilnog društva i lokalne vlasti.

Stela Marduša već osam godina radi kao specijalistkinja u Odeljenju za evropske integracije u opštini Skadar. Ona objašnjava poteškoće sa kojima se opština suočavala u isplati sredstava i saradnji sa civilnim društvom. „Nismo imali nikakvu specifičnu metodologiju za saradnju sa organizacijama civilnog društva (OCD). To nas je ometalo da imamo ciljane projekte sa OCD sa jasno definisanim prioritetima i rezultatima“, kaže Stela.

Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD) je regionalna inicijativa koju finansira Evropska unija, a sprovodi je UNDP u šest zemalja Zapadnog Balkana. ReLOaD u Albaniji je 2017. godine raspisao konkurs za opštine da se prijave da budu dio programa podrške koji ima za cilj da im pomogne da povećaju efikasnost administracije i ljudskih kapaciteta u saradnji sa organizacijama civilnog društva. Opština Skadar je bila među 35 opština koje su aplicirale i među 12 opština koje su dobile podršku.

„Ima mnogo posla, ali na kraju se sve isplati, jer pruža odličnu priliku za blisku saradnju sa civilnim društvom.“

Stela kaže da je za nju glavna i najvažnija novina uvedena programom LOD metodologije i priručnikom koji je odobrio Opštinski savet na početku saradnje sa programom ReLOaD. LOD je skraćenica za Lokalna demokratija i predstavlja instrument koji je usko usklađen sa pravilima EU o finansiranju eksternih akcija i garantuje otvorenu proceduru, jednake mogućnosti za sve kandidate, vidljivost i transparentnost. Priručnik počinje sa postavljanjem prioriteta i obuhvata raspisivanje konkursa, upravljanje projektom, implementaciju i praćenje napretka. „Ima mnogo posla, ali na kraju se sve isplati, jer pruža odličnu priliku za blisku saradnju sa civilnim društvom“, kaže Stela.

Jačanje ljudskih resursa za poboljšanje kvaliteta usluga

Jačanje kapaciteta osoblja partnerskih opština i OCD, u oblasti ciklusa upravljanja projektima, bio je jedan od nosećih stubova programa ReLOaD. Pored uvođenja LOD metodologije, program je podržao i opštine učesnice u obuci njihovih službenika o implementaciji metodologije. Obuka je obuhvatala tehnička znanja o izradi izvještaja i budžeta, implementaciji i praćenju projekata, standardima Evropske unije i drugim potrebnim vještinama. Stela kaže da joj je ova obuka, osim što ju je dovela u blizak kontakt sa organizacijama civilnog društva, pomogla da strukturira dobre radne prakse.

Lokalne vlasti Skadra i Tirane brzo su se i uspješno prilagodile LOD metodologiji i sada su mentori novim opštinama koje učestvuju u programu.

„Poslije pet godina iskustva, pozivam svoje kolege da koliko god je to moguće iskoriste priliku koju ReLOaD pruža. To je veliko iskustvo učenja za administraciju: to je dugoročni kurs gdje su na kraju pobjednici lokalne uprave, organizacije civilnog društva i društvo u cjelini.“

O projektu

 Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD) je regionalna inicijativa koju finansira Evropska unija, a sprovodi je UNDP. Cilj Programa je jačanje participativnih demokratija i procesa integracije u EU na Zapadnom Balkanu osnaživanjem civilnog društva da aktivno učestvuje u donošenju odluka i podsticanjem omogućavanja pravnog i finansijskog okruženja za civilno društvo i pluralističke medije. Takođe radi na jačanju partnerstva između lokalnih vlasti i civilnog društva na Zapadnom Balkanu širenjem uspješnog modela transparentnog i projektno zasnovanog finansiranja organizacija civilnog društva iz budžeta lokalnih uprava u pravcu većeg građanskog angažovanja u donošenju odluka i unaprjeđivanju pružanja lokalnih usluga.

U prve tri godine, program ReLOaD takođe je obezbijedio sredstva za lokalne neprofitne organizacije. Više od 5.000 građana Skadra imalo je koristi od inicijativa koje promovišu socijalnu inkluziju, osnaživanje žena, turizam, kulturu i mlade. Ova šema bespovratnih sredstava takođe je omogućila zvaničnicima opštine da primene LOD metodologiju i sve ono što su naučili na obuci.

Stela kaže da je mnogo naučila iz ovog uspešnog iskustva i da je sada spremna da ga podijeli sa svojim kolegama u drugim partnerskim opštinama ReLOaD-a koje su se pridružile 2021. godine. „Posle pet godina iskustva, pozivam svoje kolege da koliko god je to moguće iskoriste priliku koju ReLOaD pruža. To je veliko iskustvo učenja za administraciju: to je dugoročni kurs gde su na kraju pobjednici lokalne uprave, organizacije civilnog društva i društvo u cjelini.“, kaže Stela.

Najmlađi preduzetnici razvijaju vještine prelazeći granice

Written by WeBalkans on . Posted in Stories.

Srednjoškolci u pograničnom području između Srbije i Sjeverne Makedonije poboljšavaju svoje mogućnosti za razvoj karijere uz podršku EU.

Marina Đorić je upravo završila ekonomsko-trgovačku gimnaziju u Vranju. Od mnogih smjerova, izabrala je turizam. „Već na prvoj godini sam shvatila da je to moj profesionalni poziv“, kaže Marina. Marina i njene kolege učili su u školi o temama kao što su turistički menadžment i marketing i preduzetništvo, ali je nedostajao jedan važan obrazovni element: prilika da se ove vještine primjene u stvarnom životu. Ova prilika pružena je kroz projekat koji je finansirala EU tokom poslednje godine školovanja, baš kada je Marini i njenim prijateljima bila potrebna ova podrška.

Još jedna praznina u obrazovanju bila je stara informatička oprema koja nije radila kako treba. Projekat je stoga podržao školu i opremom. Međutim, Marina ističe praksu kao najvažniji dobitak za nju.

„Na primjer, imali smo zajedničku radionicu i takmičenje sa učenicima iz drugih škola gde smo morali da razvijamo ideje o startap biznisima i da napravimo poslovni predlog i kratki film o našim idejama. Kolega i ja smo došli na ideju o prodavnici slatkiša. Morali smo da vršimo istraživanja obilazeći prodavnice slatkiša u okolini da bismo razumjeli kako funkcionišu, identifikovali najbolje primere i stavili ih u naš predlog. To nam je pomoglo da mnogo bolje razumijemo kako ideje za razvoj posla funkcionišu“, kaže Marina.

 

 „Zbog nedostatka opreme ili mogućnosti praktičnog iskustva u školama, učenici su morali da utroše još jednu godinu ili više nakon mature, unapređujući svoje vještine kroz praktičan rad prije nego što bi dobili posao. Želeli smo da doprinesemo prevazilaženju ovog problema.“

Praktične vještine i znanje za bolji početak karijere

Jovan Jovanović je rukovodilac projekta prekogranične saradnje Sjeverne Makedonije i Srbije koji finansira EU pod nazivom „Centri za inovativni razvoj društvenog preduzetništva: savremene perspektive za socijalnu integraciju mladih“. Ideja projekta nastala je kako bi se riješili izazovi nedostatka opreme i mogućnosti prakse i stažiranja za srednjoškolce koji su zajednički sa obje strane granice. „Zbog nedostatka opreme ili mogućnosti praktičnog iskustva u školama, učenici su morali da utroše još jednu godinu ili više nakon mature, unaprjeđujući svoje vještine kroz praktičan rad prije nego što bi dobili posao. Željeli smo da doprinesemo prevazilaženju ovog problema“, kaže Jovan.

Pored srednje škole u Vranju, projektom je obuhvaćena i srednja škola Pero Nakov u Kumanovu u Sjevernoj Makedoniji. U obje škole projekat ima sjedište u centru za inovativni razvoj društvenog preduzetništva i opremio je ove centre savremenom tehnologijom, obezbjeđujući dodatnu obuku za nastavnike o društvenom i modernom preduzetništvu. Projekat je takođe pružio ciljanu podršku profilima ekonomskog obrazovanja koji se predaju u tim školama. U obe škole projekat je pokrenuo socijalna preduzeća koja mogu da ostvare prihod, ali i pomognu učenicima da steknu dovoljno praktičnog iskustva prije nego što maturiraju.

Na primjer, škola u Kumanovu ima odsjek za grafički dizajn, ali nema profesionalni štampač zahvaljujući kojem bi učenici mogli da vide svoj rad. Projekat je opremio ovu školu mašinama koje mogu da štampaju i na šoljama, tekstilu i drugim materijalima. Dizajni koje su proizveli studenti sada će biti štampani i ponuđeni na tržištu. Isto tako, škola u Vranju ima i kulinarski odsjek, koji je projekat opremio savremenom profesionalnom opremom za kuvanje. Ova škola će uskoro na tržište plasirati i svoje ukusne prehrambene proizvode. „Ostale sekcije, kao što su prodaja, finansije i oglašavanje, biće dio tih društvenih preduzeća, gdje će učenici moći da koriste svoje vještine u realnim situacijama i da ostvaruju prihod za škole“, kaže Jovan.

„Podrška EU je značajna u smislu finansijskog doprinosa, ali i u smislu dugoročne održivosti.“

O projektu

Opšti cilj projekta „Centri za inovativni razvoj društvenog preduzetništva: savremene perspektive za socijalnu integraciju mladih“ koji finansira EU je podrška mladim ljudima da razviju svoj potencijal i započnu društveno preduzetništvo sa mogućnostima da testiraju svoje ideje u praksi.  Cilj projekta je da se ovaj cilj ostvari kroz aktivnosti kao što su pokretanje centara za preduzetništvo u školama, obuka nastavnika, realizacija studijskih poseta za učenike i opremanje škola savremenom opremom. Ukupna finansijska vrijednost projekta je preko 170.000 eura i finansira se kroz IPA Program prekogranične saradnje za Srbiju i Sjevernu Makedoniju.

Za kraj, projekat će pokrenuti veb platformu od koje će, osim učenika, imati koristi i mala i srednja preduzeća (MSP). Portal će sadržati bazu podataka MSP-a iz regiona gdje će moći da predstave svoje proizvode. Pored toga, stranica će imati odjeljak gde će učenici moći da predstave sebe i svoje vještine kroz kratke video snimke. „Na taj način ćemo moći da povećamo privrednu saradnju u prekograničnom regionu, ali i da povećamo mogućnosti zapošljavanja učenika“, kaže Jovan.

On dodaje da je finansijska podrška EU bila presudna za oživljavanje ove projektne ideje, jer te škole uglavnom dobijaju sredstva od svojih vlada samo za hitne potrebe, kao što je popravka krovova koji prokišnjavaju. Dodaje da sama činjenica da EU podržava projekat doprinosi njegovoj održivosti – finansiranje EU je „žig odobravanja“, daje neku vrstu garancije da se projekat zasniva na detaljnoj analizi i visokim standardima, što zauzvrat znači da lokalne i centralne vlasti i druge organizacije ozbiljnije shvataju projekat.

„Podrška EU je značajna u smislu finansijskog doprinosa, ali i u smislu njene dugoročne održivosti“, kaže Jovan.

Proizvodnja grickalica uz pomoć solarne energije

Written by WeBalkans on . Posted in Stories.

Preduzeće iz BiH postalo je gotovo u potpunosti energetski nezavisno ugradnjom solarnih panela uz podršku EU

Kompanija Voćar iz Brčkog osnovana je prije više od 30 godina. Prve sadnice ove firme zasadio je Avdo Musić prije mnogo godina. Bio je jedan od najvećih proizvođača šljiva u regionu i prodavao je svježe i suve šljive na lokalnim pijacama. Kada je privreda socijalističke Jugoslavije 1989. godine počela da se liberalizuje i građanima je dozvoljeno da otvaraju privatne firme, njegov sin Meho odlučio je da podigne poslovanje na viši nivo i zvanično registruje i otvori preduzeće Voćar. Voćar sada proizvodi širok asortiman grickalica, od napolitanki i keksa do kokica i putera od kikirikija. Slogan preduzeća je „Za bolji ukus života!“.

Preduzećem Voćar sada rukovodi Esed Musić, Avdov unuk. Esed objašnjava da je put od gajenja šljiva do proizvodnje grickalica bio izazovan. Tokom rata u Bosni i Hercegovini porodica je izgubila skoro sve, kao i mnoge druge porodice, a kada se rat završio, morali su da krenu gotovo od nule. Kada su ponovo počeli da rade, mislili su da mogu da pokušaju da prošire asortiman svojih proizvoda. „U to vrijeme gotovo da nije bilo proizvodnje u Bosni i Hercegovini: sve je dolazilo iz inostranstva. Odjednom se pojavilo to veliko tržište i odlučili smo da iskoristimo priliku i usredsredimo se na zamjenu uvezenih proizvoda“, kaže Esed.

„Instalacija solarnog sistema bila bi prevelik finansijski zalogaj za nas.  Podrška Evropske unije zaista je bila od suštinskog značaja: dala nam je vjetar u leđa da nastavimo da planiramo svoj rad i razvoj na duge staze.“

Voćar je posle rata zaposlio pet radnika, a danas ih ima 60 stalno zaposlenih, s punim radnim vremenom, a imaju i mnogo kooperanata koji imaju koristi od saradnje sa kompanijom. Trideset godina po obnovi proizvodnje, ovo preduzeće proizvodi više od 100 različitih proizvoda koji se nude klijentima u Bosni i Hercegovini, ali i u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji, zemljama Evropske unije i drugim.

Međutim, pandemija je uticala na poslovanje kompanije, kao uostalom i na svjetsku privredu. Esed kaže da su tokom krize počeli da razmišljaju kako da ozbiljno smanje troškove ne bi li ostali profitabilni. Prvi trošak o kojem je razmišljao da nekako smanji bio je račun za struju, ali svaka investicija je bila skupa i činilo se nepraktičnim da se uloži u tako nešto u onakvom trenutku.

Ipak, 2021. godine, uz pomoć projekta EU4AGRI, koji finansira EU, ostvario se dugogodišnji san za kompaniju Voćar, jer su uspjeli da investiraju u sistem solarnih panela koji im je omogućio da zadovolje oko 65% svojih ukupnih potreba za električnom energijom. „Instalacija solarnog sistema bila bi prevelik finansijski zalogaj za nas. Podrška Evropske unije zaista je bila od suštinskog značaja: dala nam je vjetar u leđa da nastavimo da planiramo svoj rad i razvoj na duge staze“, kaže Esed.

„Naši proizvodi se prave uz pomoć zelene energije i veoma smo na to ponosni.“

O projektu

Projekat EU4AGRI je četvorogodišnja inicijativa (2020-2024) usmjerena ka modernizaciji poljoprivredno-prehrambenog sektora, otvaranje novih radnih mjesta i zadržavanje postojećih, kao i na pružanje podrške u oporavku od krize izazvane pandemijom koronavirusa u Bosni i Hercegovini. Ukupna vrijednost projekta, koji finansira Evropska unija, iznosi 20,25 miliona eura, a zajednički ga realizuju i sufinansiraju Češka razvojna agencija i Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) u BiH.

Projekat EU4AGRI do sada je podržao poljoprivrednike i preduzeća u BiH sa 45 investicija u vrijednosti od skoro 5,5 miliona eura, od čega je preko 3,2 miliona finansirala Evropska unija.

„Na krovne površine naših proizvodnih i skladišnih objekata, koji su bili idealni u pogledu lokacije i oblika krova, postavljeni su solarni paneli“, objašnjava Esed. „Naša solarna elektrana zauzima 1000 kvadratnih metara i proizvodi 150 KW električne energije, što će imati veliki uticaj na našu energetsku nezavisnost.“ Troškovi izgradnje solarne elektrane iznosili su oko 83.000 eura, od čega je oko 54.000 obezbijeđeno kroz projekat EU4AGRI, a oko 29.000 eura je obezbijedio Voćar.

Dodatna korist od ovog projekta je smanjenje emisije ugljen-dioksida za približno 76%, čime se smanjuje njegov negativan uticaj na životnu sredinu. Kako Esed kaže, „Naši proizvodi se proizvode uz pomoć zelene energije i veoma smo na to ponosni“.

Dosadašnji rezultati bili su podsticaj Voćaru da u narednom periodu svoje potrebe za električnom energijom zadovolji isključivo iz obnovljivih izvora. Esed objašnjava: „Imamo više dostupnih krovnih površina koje ispunjavaju uslove za ugradnju solarne elektrane i želimo da postignemo potpunu energetsku nezavisnost. Na taj način bismo dodatno doprinijeli zaštiti životne sredine“.

Mehanička ruka koja hrani ribe taman koliko treba

Written by WeBalkans on . Posted in Stories.

Laboratorija koju podržava EU omogućila je braći iz Crne Gore da razviju uređaj za upravljanje količinom i kvalitetom riblje hrane.

Bogdan i Goran Maksimović su braća iz Nikšića. Mlađi brat Bogdan je stručnjak za IT, dok je njegov stariji brat Goran električar i strastveni ribar. Kada su se udružili, napravili su inovativnu hranilicu za ribe. „Današnji proces ishrane ribe je prilično zastario: isti je kao pre 50 godina. Ljudi i ne znaju koliko riba imaju u jezeru, a kamoli koliko hrane im je potrebno, pa smo osmislili sistem koji može da pomogne u štednji hrane, a samim tim i novca“, kaže Goran.

On dalje objašnjava da neznanje o količini potrebne hrane može da izazove i druge probleme, jer prekomjerna količina može da zagadi vodu i usmrti ribe. „Sada su svi ti problemi riješeni”, kaže Goran. Uređaj za hranjenje riba koji su njih dvojica dizajnirali može se koristiti za programiranje i praćenje količine hrane kojom se ribe hrane. Na osnovu tih informacija, uređaj takođe može da izračuna koliko im je hrane dnevno potrebno. Mašina radi uz pomoć solarnog panela, tako da je energetski efikasna i prenosiva, i može se koristiti u ribnjacima na udaljenim mjestima kao što su planinski predjeli.

„Morali smo da uvodimo i objašnjavamo iz početka koncepte kao što su inovacije, startap kompanije i tehnologija. Ali uspjeli smo da stvorimo neku vrstu epicentra dobre energije, ideja, projekata i sposobnosti i veoma smo srećni zbog toga.“

Mjesto za inovacije

Uređaj za hranjenje riba razvijen je i testiran u Tehnopolisu, Centru za inovacije i preduzetništvo u Nikšiću, centru za razvoj startap kompanija i preduzetništva. Nedavno je projekat pod nazivom „Unaprjeđenje infrastrukture za istraživanje i inovacije koja se može koristiti za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća (MSP)“, koji Evropska unija finansira, podržao Tehnopolis u uspostavljanju nove laboratorije za industrijski dizajn, biotehnološke laboratorije i data centra. Model 3D za hranjenje riba razvijen je u laboratoriji za industrijski dizajn, koja je opremljena najmodernijim 3D štampačem, CNC mašinama i mehaničkom rukom.

Đorđije Brkuljan je zadužen za Centar za programske aktivnosti, istraživanje i razvoj u Tehnopolisu, koji je 2014. godine osnovala Vlada Crne Gore kao vladino neprofitno preduzeće sa ograničenom odgovornošću. Đorđije objašnjava da je početak bio veoma težak jer je sjedište u Nikšiću, gde nije bilo nikakvih tehnoloških aktivnosti prije pokretanja Tehnopolisa. „Morali smo da uvodimo i objašnjavamo iz početka koncepte kao što su inovacije, startap preduzeća i tehnologija. Ali uspjeli smo da stvorimo neku vrstu epicentra dobre energije, ideja, projekata i sposobnosti i veoma smo srećni zbog toga.“

Đorđije objašnjava da je njihova ciljna grupa veoma široka i obuhvata malu djecu, odrasle srednjih godina i starije građane, studente, startape i preduzetnike, razvojne timove, mikro, mala i srednja preduzeća, poljoprivredne proizvođače, ustanove, investitore, lokalne i regionalne partnere i druge.

 

„Trenutno oko 40 inovatora koristi data centar, biotehnološku laboratoriju i laboratoriju za industrijski dizajn u našem centru, a sve to finansira EU.“

O projektu

Projekat „Unapređenje infrastrukture za istraživanje i inovacije koja se može koristiti za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća (MSP)“ koji finansira EU podržao je Tehnopolis sa razvojem infrastrukturnih kapaciteta biohemijske laboratorije, laboratorije za industrijski dizajn i data centra. Projekat je stvorio inovativne platforme za podršku novim uslugama i proizvodima u Crnoj Gori i doprineo konkurentnosti postojećih MSP-a, uz pomoć razvoju potpuno novih, tehnološki orijentisanih MSP-a. Ukupan budžet projekta iznosio je 818.000 eura.

Do sada je Tehnopolis realizovao oko 30 projekata, od kojih je 16 još u toku. Preko 90% sredstava za ove projekte obezbijedila je EU, koja je podržala Tehnopolis sa oko 4 miliona eura kroz različite programe u posljednjih pet godina. „Trenutno oko 40 inovatora koristi data centar, biotehnološku laboratoriju i laboratoriju za industrijski dizajn u našem centru, a sve to finansira EU“, kaže Đorđije.

„Takođe razvijamo naše ljudske potencijale kako bismo obezbijedili da imamo ljude sa odgovarajućim vještinama za rad sa ovom opremom. To znači da ćemo u bliskoj budućnosti moći da pružimo još veću podršku poljoprivrednicima, inovatorima i malim i srednjim preduzećima koji žele da unaprijede svoj proizvodni proces i postanu konkurentni na tržištu“, zaključuje on.

Širenje ljubavi će na kraju zaustaviti mržnju

Written by WeBalkans on . Posted in Stories.

Srpske javne ličnosti na internetu učestvuju u borbi protiv govora mržnje usmjerenog ka LGBTQ populaciji i drugim grupama

Kampanja „Blokiraj mržnju. Podijeli ljubav“ je slogan nove inicijative Evropske unije/Savjeta Evrope (CoE) koja ima za cilj borbu protiv govora mržnje, uključujući sve veći obim negativnih onlajn sadržaja, posebno na društvenim mrežama. Imajući u vidu da će biti teško povući granicu između slobode izražavanja i govora mržnje, regulisati ono što je odgovarajuće i gdje je potrebno primijeniti filtere, kampanja ima za cilj da edukuje korisnike društvenih mreža da obrate pažnju na ono što objavljuju na svojim stranicama ili na drugim javnim platformama.

Inicijativa ima za cilj da se uhvati u koštac sa različitim oblicima govora mržnje koji su usmjereni na određene zajednice i osjetljive društvene grupe. U Srbiji, kao i drugdje na Zapadnom Balkanu, kampanja je uključila javne ličnosti koje djeluju i govore kao ambasadori promjena. Ljudi koji su poznati po svojim dostignućima u umjetnosti, glumi, sportu i drugim oblastima podstiču svoju publiku i pratioce da razgovaraju – i usvajaju – pozitivno ponašanje u raznolikim društvima, nastoje da promijene stereotipe i promovišu jednakost. Lideri kampanje smatraju da se time može pokrenuti prijeko potrebna promjena u javnom mnjenju i smanjiti količina problematičnog jezika na internetu.

„Pozivamo ljude da dvaput razmisle prije nego što nešto objave na internetu: imajte na umu da toksični narativi mogu brzo da se šire, ali njihove posljedice mogu da budu nepopravljive, jer mogu da podstreknu mržnju i čak podstaknu nasilje nad pojedincem ili grupom, bez obzira na vašu početnu namjeru.“

Ninoslav Mladenović iz antidiskriminacionog odjeljenja SE član je tima koji radi na projektu „Promocija različitosti i ravnopravnosti na Zapadnom Balkanu“. On objašnjava da je važno prenijeti ovu poruku ljudima koji nisu svjesni štete koju nanose, možda nehotice, i ukazati im na različite posledice koje njihove izjave mogu imati. „Pozivamo ljude da dvaput razmisle prije nego što nešto objave na internetu: imajte na umu da toksični narativi mogu brzo da se šire, ali njihove posljedice mogu da budu nepopravljive, jer mogu da podstreknu mržnju i čak podstaknu nasilje nad pojedincem ili grupom, bez obzira na vašu početnu namjeru.“

Svijest o tragu na internetu

Regionalna kampanja SE dobila je dodatnu dimenziju u Srbiji gdje je korisnicima onlajn medija postavljeno pitanje sa sloganom: „Kakav je vaš trag na internetu?“. To je podstaklo korisnike da razmisle prije nego što nešto objave, podsjećajući ih da je sadržaj tu da ostane i da neće nestati odmah, bez obzira na to da li podstiče nasilje ili dijeli saosjećanje.

„Važno je da imamo moć da koristimo svoj javni prostor za promovisanje saosjećajnosti, razumijevanja i uzajamnog poštovanja, jer to je ono što nam nesumnjivo nedostaje u društvu.“

O programu

Ovaj program pruža podršku ključnim lokalnim akterima i ustanovama korisnicama u Srbiji i na Zapadnom Balkanu u borbi protiv diskriminacije, govora mržnje i zločina iz mržnje, nad manjinama, pripadnicima LGBTQ zajednice i drugim ugroženim grupama u srpskom društvu. Takođe podržava trud Srbije i zemalja Zapadnog Balkana u kontekstu pregovora o pridruživanju sa Evropskom unijom u oblasti osnovnih prava. Program se finansira u okviru Horizontalnog instrumenta Evropske unije / Savjeta Evrope za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022.

Slaven Došlo, jedna od najznačajnijih ličnosti u svijetu glume, pridružio se nacionalnoj kampanji kao ambasador za širenje poruke inkluzivnosti. „Važno je da imamo moć da koristimo svoj javni prostor za promovisanje saosjećanja, razumijevanja i uzajamnog poštovanja, jer nam to nesumnjivo nedostaje u društvu“, rekao je Došlo u intervjuu za medije u sklopu kampanje. Poznati glumac prihvatio je glumačke uloge koje se odnose na pitanja za koja smatra da moraju da se riješe, kao što su zloupotreba ljudskih prava i nejednakost. Kada je Slaven Došlo igrao ulogu lika iz LGBTQ zajednice, dobio je niz kritika, pa čak i poruka mržnje od korisnika interneta koji su povezali glumca sa likom koji je glumio.

Ovakav govor mržnje ne iznenađuje organizatore kampanje „Blokiraj mržnju. Podijeli ljubav”. Prema studiji koju je ove godine objavio Centar za slobodne izbore i demokratiju, korisnik granta SE, manje od 20 odsto građana u Srbiji ima pozitivan stav prema LGBTQ zajednici, a 50 odsto ispitanika ima negativan stav. Jedna od preporuka studije je da se razvije strategija uključivanja korisnika onlajn medija i društvenih mreža koji su mlađi od 40 godina kako bi uticali na druge članove društva.

Ova preporuka se već sprovodi u kampanji kroz uključivanje posebne vrste influensera – Mladih evropskih ambasadora(YEA) „bez mržnje“. Njihova mreža promoviše aktivizam mladih u njihovim lokalnim zajednicama kao snažnu silu društvenih promjena. YEA su učestvovali u paradama ponosa, projekcijama filmova, diskusijama o istopolnim partnerstvima i načinima da se poboljša položaj LGBTQ osoba koje su među najdiskriminisanijim grupama u društvu. Oko 25 Mladih evropskih ambasadora prošlo je obuku tima Savjeta Evrope da bi se povećala njihova svijest o govoru mržnje i da bi razvili vještine u osmišljavanju narativa o ljudskim pravima kada govore u javnosti i objavljuju na društvenim mrežama.

Međutim, potrebna je akcija na više frontova da bi se promijenila percepcija i odnos prema LGBTQ zajednici. Mladenović objašnjava da su počeli sa radom u maju, uoči Dana Evrope, i nastavili sa školskim posjetama kako bi podigli svijest o šteti koju govor mržnje može da nanese društvu.

Pored aktivnosti podizanja svijesti, SE sarađuje sa partnerima na ostvarivanju strukturnih i sistematskih promjena u sistemu. Jedan od primjera je rad sa lokalnim ustanovama na jačanju njihovih kapaciteta za uključivanje LGBTQ prava u dokumenta i podzakonska akta lokalne politike.

Ne možemo svi da utičemo na javne politike, ali kampanja nas podsjeća da svi možemo da blokiramo mržnju i podijelimo ljubav.