Skip to main content

Od policijskih stanica do tajnih letova, srpski novinari prate trag

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Tokom proteklih nekoliko nedelja, zemlje Zapadnog Balkana obeležavale su istraživačko novinarstvo. Stručni žiri u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji, Severnoj Makedoniji i na Kosovu okupili su da ocene neka ostvarenja istraživačkog novinarstva koja zahtevaju hitnu pažnju.

Razgovarali smo sa svim dobitnicima prvih nagrada u regionu i objavićemo intervjue u serijama. Kroz ovu seriju, pod nazivom EU slavi istraživačko novinarstvo na Zapadnom Balkanu, želimo da proslavimo ove izuzetne novinare, da saznamo više o njihovim istraživačkim praksama, razumemo zbog čega su teme kojima se bave toliko hitne i čujemo njihova razmišljanja o stanju istraživačkog novinarstva na nacionalnom nivou i u regionu u celini.

Aleksa Tešić i Saša Dragojlo iz BIRN-a podelili su prvu nagradu za istraživačko novinarstvo u Srbiji. Žiri u Srbiji — u sastavu Aleksandra Nikšić, Milka Tadić Mijović i Snježana Milivojević — dodelio je nagradu Tešićevom istraživanju Dokazano: BIA hakuje telefone aktivista. Ovo istraživanje informiše javnost o tome kako je bezbednosno-informativna agencija (BIA) koristila izraelsku Cellebrite tehnologiju da otključa telefone aktivista i instalira domaći špijunski softver. Istraživanje Saše Dragojla Od Beograda do Be’er Ševe: izraelski vojni letovi i milionske isporuke oružja je pratilo izvoz oružja iz Srbije u Izrael u vrednosti od 23 miliona evra, otkrivajući duboko ukorenjene veze u vojnoj trgovini i pružajući jako vredan kontekst o aktuelnim sukobom u Gazi.

Aleksa Tešić

Aleksa Tešić je član istraživačkog tima BIRN Srbija od juna 2021. godine, sa fokusom na digitalnu bezbednost, pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti. Autor je više istraživanja o javnim nabavkama i upotrebi nadzornih i špijunskih tehnologija od strane državnih organa. Ove godine dobio je prvu nagradu NUNS-a, otkako je uvedena, kao i prvu nagradu za novinarstvo koju je dodelila Evropska unija u Srbiji. U svom radu često se oslanja na automatizovanu analizu podataka, veštačku inteligenciju i kompjutersku viziju — u saradnji sa programerima i stručnjacima za podatke. Diplomirao je novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu 2019. godine. Pre dolaska u BIRN, više od godinu dana radio je u industriji oglašavanja. Tokom studija stažirao je i honorarno radio na televiziji i u onlajn medijima, a bio je i asistent urednika jedne TV emisije. Rođen je u Čačku 1996. godine, gde je završio osnovnu i srednju školu.

 

WeBalkans: Kakav je bio vaš proces istraživanja za istraživački članak Dokazano: BIA hakuje telefone aktivista? Ovo istraživanje objavljeno je u vreme ozbiljne političke nestabilnosti u vašoj zemlji. Kako je to uticalo na proces vašeg istraživanja?

Aleksa Tešić: Još 2023. godine istraživao sam i objavio analitičko istraživanje o opremi za digitalnu forenziku koju koriste srpske službe policije i bezbednosti — i to alatima za izvlačenje podataka sa telefona i računara. Tada nismo znali da se ta oprema zloupotrebljava; mogli smo samo da pretpostavimo takvu mogućnost.

Zatim su prošle godine aktivisti postepeno počeli da prijavljuju da im se sa telefonima nešto čudno dešava nakon što budu privedeni i odvedeni u policijske stanice. To je bila prekretnica. Počeli smo da kontaktiramo sve koje je policija ispitivala zbog svog aktivizma ili novinarskog rada.

Nije bilo lako obuhvatiti što veći broj ljudi i doći do svih njih, posebno zato što smo želeli da potvrdimo što više slučajeva i pregledamo što više telefona. Istraživanje je bilo uspešno jer smo delovali brzo — telefone smo pregledali ubrzo nakon što su aktivisti pušteni sa „informativnih razgovora“, što je bilo ključno za očuvanje digitalnih tragova i dokaza.

 

WeBalkans: Kakvo je vaše mišljenje o položaju novinarstva u regionu danas, a posebno o položaju istraživačkog novinarstva? U regionima poput Zapadnog Balkana, čini se da je potreba za nezavisnim istraživačkim novinarstvom još izrazitija, dok je istovremeno pritisak na novinare i istraživačko novinarstvo veći i sve prisutniji. Šta o tome mislite?

Aleksa Tešić: Položaj istraživačkog novinarstva u velikoj meri zavisi od njegovog ekonomskog položaja. Ono nije profitabilno, ali je visoko cenjeno u regionu, i verujem da redakcije treba više da se oslanjaju na podršku zajednice. Takođe, istraživačkih novinara nikada nije dovoljno — sve je veća potreba za reporterima koji su specijalizovani za jedno ili više specifičnih područja.

U zemljama u kojima je pravosuđe zarobljeno i gde postoje hibridni autoritarni režimi, kao što je slučaj u Srbiji, istraživačko novinarstvo postaje svojevrsna alternativa radu tužilaštva — naravno, sa znatno manje resursa i bez formalnog autoriteta. Ono postaje bastion istine, igrajući ključnu ulogu u društvu tako što iznosi do tada nepoznate informacije i omogućava građanima da formiraju mišljenja zasnovana na potvrđenim činjenicama.

Saša Dragojlo

Saša Dragojlo je stručni i nagrađivani novinar sa višegodišnjim iskustvom u oblastima političke korupcije, globalne trgovine oružjem, trgovine ljudima i eksploatacije radne snage. Dobitnik je više nagrada Evropske unije za istraživačko novinarstvo, kao i nagrade za istraživačko novinarstvo „Dejan Anastasijević“. 2023 godine dobio je prestižnu nagradu „Dušan Bogavac“ za etiku i hrabrost u novinarstvu. Dragojlo je objavljivao članke u domaćim i međunarodnim medijima, kao što su Balkan Investigative Research Network (BIRN), istraživački portal KRIK, Insajder TV, Haaretz, Le Monde Diplomatique, Vice Srbija, u nedeljnicima NIN i Vreme, u dnevnom listu Danas, u portalu za proveru činjenica Istinomer i u mnogim drugim medijima.

 

WeBalkans: Vaše istraživanje Od Beograda do Be’er Ševe: izraelski vojni letovi i milionske isporuke oružja objavljeno je u veoma složeni period za vašu zemlju i svet. Kako ste pristupili ovoj osetljivoj temi i šta vas je navelo da istražite ovaj aspekt saradnje vlade sa izraelskom vojskom?

Saša Dragojlo: Veoma sam ponosan na ovu priču, jer u vreme kada su tzv. „najprogresivnije“ zemlje — pa čak i mnogi intelektualci — ćutali, mi nismo.

Serija izveštaja koje smo objavili povezuje snabdevanje izraelske vojske municijom — koja je, prema mišljenju brojnih stručnjaka i humanitarnih organizacija, uključujući UN i Amnesty International, činila sistematske ratne zločine u Gazi — sa srpskom industrijom oružja.

Moje iskustvo u istraživanju trgovine oružjem i razumevanje političkog konteksta bilo je ključno za razvoj ove priče. Kada sam video izjavu izraelskog premijera Netanjahua iz februara 2024, u kojoj je srpskog autoritarnog predsednika Aleksandra Vučića nazvao „pravim prijateljem Izraela… i rečima i delima“, posumnjao sam da to ima veze sa isporukama municije. Srbija je poznata po izvozu oružja u brojne zone sukoba širom sveta, pa sam odlučio da istražim dalje. Moji izvori su ukazivali da je ovo zaista najverovatniji scenario — posebno imajući u vidu bliske veze SAD i Izraela i snažan uticaj Vašingtona na srpski izvoz oružja.

Kada je srpska vlada odbila moj zahtev za pristup informacijama, tvrdeći da su detalji izvoza oružja i municije u Izrael tajni, znao sam da su moji instinkti tačni. Zatim sam se udružio sa kolegom iz izraelskog lista Haaretz i zajedno smo nastavili da tražimo dokaze. Otkrili smo da su svi izraelski vojni letovi ka Beogradu koje smo pratili poklapali sa datumima isporuka municije iz Srbije. To je bilo i veoma čudno, s obzirom na to da Srbija ranije nije izvozila mnogo oružja ili municije u Izrael. Srpske vlasti su ignorisale naše nalaze više od godinu dana — dok predsednik Vučić konačno nije priznao ove isporuke.

Izvoz municije u jeku ratnih zločina, i uprkos apelima stručnjaka UN da se pošiljke zaustave, nije samo nemoralan čin i u suprotnosti sa srpskim zakonima i međunarodnim standardima — on takođe Srbiju čini potencijalnim saučesnikom u budućim postupcima za ratne zločine.

Ponosan sam što smo ovo otkrili i zadržali profesionalizam, čak i kada to nije bilo popularno među moćnim elitama, uključujući i one u EU. Lako je raditi svoj posao kada je lako — ali kada dođe najmračniji čas, tada pokažete ko ste zaista.

 

WeBalkans: Kakvo je vaše mišljenje o položaju novinarstva u regionu danas, a posebno o položaju istraživačkog novinarstva? U regionima poput Zapadnog Balkana, čini se da je potreba za nezavisnim istraživačkim novinarstvom još izrazitija, dok je istovremeno pritisak na novinare i istraživačko novinarstvo veći i sve prisutniji. Šta o tome mislite?

Saša Dragojlo: Srpski autoritarni režim održava gotovo potpunu kontrolu nad medijskom scenom u zemlji. Njihov cilj je da spreče da naš rad dopre do šire publike, u tom smislu nas svode na onlajn geta. Više od decenije, zvaničnici srpske vlade i mediji pod njihovom kontrolom vode kampanje diskreditacije protiv nas — etiketiraju nas kao izdajnike, plaćenike ili kako već odgovara njihovom trenutnom narativu. Pretvorili su nas u „javne neprijatelje“ u očima običnih građana, tako da se naša istraživanja o kriminalu i korupciji odbacuju kao laž pre nego što budu i pročitana.

Sa aktuelnim nemirima u Srbiji, režim je postao sve nasilniji. Novinarima su paljene kuće; neke kolege su bili meta špijunskog softvera Pegasus; a fizički napadi huligana plaćenih od strane vladajuće stranke postaju sve češći. Lično sam napadnut od strane jedne takve osobe ovog marta — pred policijskim službenicima koji nisu reagovali, iako su stajali svega nekoliko metara dalje. Srpsko tužilaštvo još uvek nije pokrenulo postupak. Nažalost, ovo je samo jedan od stotina sličnih napada na novinare.

Uprkos ovim uslovima, istraživačko novinarstvo u Srbiji ostaje među najboljima u Evropi. Ali hitno nam je potrebna podrška — i finansijska i fizička — da bismo opstali. Srbija je na samo jedan korak od potpune autoritarizacije. Ako se to dogodi, nemojte reći da vas nismo upozorili.

Ježeva kućica – Osmišljajući bolji svet: povezivanje generacija kroz zajednička sećanja

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat „Ježeva kućica – Osmišljajući bolji svet“, koji je osmislio Muzej Jugoslavije u Beogradu, osvojio je Grand pri nagradu u kategoriji Uključivanje građana i podizanje svesti na dodeli Evropskih nagrada za kulturno nasleđe – Europa Nostra Awards 2025.

Kroz zajedničko stvaranje sa decom i učenicima, projekat je dao novo značenje voljenoj pesmi Branka Ćopića „Ježeva kućica“, podstičući razmišljanje o domu, zajednici i zajedničkim sećanjima širom Srbije i van nje.

Decenijama je Ćopićeva priča o ježu koji s ponosom čuva svoj skromni dom u šumi bila dragoceni deo detinjstva u nekadašnjoj Jugoslaviji. Sedamdeset godina nakon objavljivanja, ova pesma i dalje budi osećaj pripadnosti i nostalgije. Nadovezujući se na njenu kulturnu vrednost, Muzej Jugoslavije je organizovao izložbu koja posetioce poziva da razmisle o identitetu, sećanju i značenju doma u svetu koji se neprestano menja.

Izložba je spojila fikciju i dokumentarno pripovedanje. Prvi deo, maštoviti prostor koji su zajednički osmislili muzej i deca uzrasta od pet do deset godina iz Beograda, Zagreba i Sarajeva, zajedno sa studentima scenografije sa Univerziteta u Beogradu, pozivao je posetioce da kroz igru i kreativnost dožive priču. Drugi deo istraživao je život i nasleđe Branka Ćopića, otkrivajući na koji način njegovo delo i dalje oblikuje kolektivno sećanje.

Organizovano je više od 100 kreativnih radionica širom Srbije, u koje su bila uključena deca različitog uzrasta kroz umetnost, pripovedanje i razvoj emocionalne pismenosti. Pristupačnost i inkluzija bili su u središtu projekta: cela izložba bila je dostupna na srpskom znakovnom jeziku, a pozorišni nastup, nastao u saradnji sa lokalnom zajednicom gluvih, kasnije je uvršten u školski program za gluve učenike.

Zbog velikog interesovanja javnosti, izložba je dva puta produžena i dočekala je više od 150.000 posetilaca. Pratio ju je bogat program čitanja, vođenih obilazaka i poseta školama, pretvarajući Muzej u prostor za dijalog i zajedničko razmišljanje.

„Emotivno snažan i inkluzivan muzejski projekat koji se fokusira na pripovedanje, nematerijalnu baštinu i zaštitu zajedničkih kulturnih narativa“, ocenio je žiri za dodelu nagrada. „Subverzivna inicijativa koja budi zajedničko regionalno sećanje, a istovremeno promoviše evropske vrednosti.“

Svečana dodela nagrada, održana u Briselu u okviru Evropskog samita o kulturnom nasleđu 2025, okupila je oko 600 stručnjaka za kulturno nasleđe, volontera i podržavalaca iz cele Evrope. Organizovana od strane Europa Nostra i uz zajedničko finansiranje Programa Evropske unije, Kreativna Evropa, ceremonijom su proslavljena izuzetna dostignuća u oblasti kulturnog nasleđa koja jačaju zajednice i neguju osećaj evropske pripadnosti.

Da li je tvoja odluka zaista tvoja? Suptilna moć prikrivenog oglašavanja

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

„Da li je moja odluka zaista moja? Samo moja?“ 

 Ovo bi uskoro moglo postati jedno od najvažnijih pitanja koje sebi postavljamo. U vremenu kada su psihološka i digitalna manipulacija sofisticiranije nego ikada, mnogi od nas bivaju lagano i neprimetno usmeravani ka izborima za koje verujemo da smo ih doneli sopstvenom voljom — dok je, zapravo, neko drugi odlučio umesto nas. Mehanizam koji stoji iza svega? Takozvano prikriveno (native) oglašavanje. 

Kada reklame ne izgledaju kao reklame 

Uzmimo, na primer, čitaoce uglednog lista Njujork Tajms. Dok su pretraživali njegovu veb-stranicu, mnogi korisnici su nesvesno zalutali u deo sa sponzorisanim sadržajem, koji je bio neprimetno uklopljen u urednički izgled koji podseća na standardne novinarske članke.
Ono na šta su naišli delovalo je kao iskren, emotivan tekst o očuvanju ptica i njihovoj ključnoj ulozi u zaštiti životne sredine. Bio je pažljivo osmišljen, vizuelno privlačan, uz diskretnu pozadinsku muziku i šarmantne animacije ptica koje lepršaju po ekranu. 

 

„Kao što sugeriše metafora o kanarincu u rudniku, kada su ptice u nevolji – i mi smo.“ 

Tek pri kraju teksta čitalac otkriva naziv brenda „AllBirds“ – kompanije koja proizvodi obuću, a čije ime zgodno sadrži reč „ptica“. Ali do tog trenutka, promotivna namera je već toliko suptilno utkana da se čitalac ne oseća kao ciljna publika reklame. Nema upadljivih poziva na akciju, nema dugmeta „kupi odmah“ – samo blagi prizvuk ekološke svesti povezan sa jednim brendom. 

Računa se na to da bi ovaj emotivni i čulni utisak mogao kasnije da dovede do kupovine – možda u trenutku kada čitalac shvati da se našao na maloprodajni sajt, ili kada nakon razmišljanja dođe do konstatacije da njegov potrošački izbor može da pomogne „majci Zemlji“. 

Predsednica Centra za nezavisno novinarstvo u Bukureštu, Joana Avadani, smatra da je najveća opasnost ovakvog oglašavanja u tome što je prikriveno.

„Oglašavanje je legitiman način prenosa informacija. Komercijalne informacije su legitimne informacije – ljudi moraju da znaju šta kupuju. Ali prikriveno oglašavanje je problematično. Prikriveno oglašavanje se predstavlja kao vest, a umesto da pruži veći izbor, ono u suštini deluje kao preporuka. Činjenica je da je prikriveno oglašavanje nepošteno. I upravo u tome leži njegova najveća opasnost“, kaže Avadani. 

Suptilni troškovi, snažan efekat 

Prikriveno (native) oglašavanje nije jeftino. Brendovi plaćaju visoku cenu ne samo za vidljivost u uglednim medijima, već i za suptilnu, nenametljivu prezentaciju. Cilj je jasan: stopiti se s uređivačkim sadržajem do te mere da korisnici ne primete da im se nešto prodaje. 

Ovi oglasi su planirani i osmišljeni tako da ne naruše korisničko iskustvo. Usaglašeni su s tonom, stilom i formatom platforme na kojoj se prikazuju. Pojavljuju se unutar korisničkog feed-a, prirodno se uklapajući među ostale članke ili video-sadržaje – zaobilazeći „umor od reklama“ koji često izazivaju tradicionalni baneri. Čak i kada su označeni kao „sponzorisani sadržaj“, njihova strogo komercijalna namena prolazi neprimećeno, odnosno ne upada u oči. 

 

Šta se dešava kada se ova tehnika primeni u politici? 

Marketari koji osmišljavaju ovakve kampanje će tvrditi da je „pozitivna manipulacija“ prihvatljiva – uostalom, niko nije primoran da kupi cipele. Ali šta se dešava kada se iste taktike primene na političke odluke? 

Šta ako nas ne usmeravaju ka ekološki prihvatljivim patikama, već ka određenim kandidatima na izborima? Šta ako nas suptilno navode da poverujemo u jedan sistem društvenih vrednosti umesto u drugi, a da toga nismo ni svesni? 

„Postoji skrivena opasnost, jer ako se jedna tehnologija koristi u komercijalne svrhe, kasnije se može iskoristiti i u političke svrhe. Dakle, na isti način na koji dobijate prikriveno oglašavanje za cipele ili odeću ili hranu… možete dobiti prikriveno oglašavanje i u politici. I ponovo, umesto da vam se predstave otvorene opcije i da vi, kao birač, izaberete, vama se jednostavno predstavlja „istina“. Kao da je to stvarnost“, kaže Avadani.  

U regionima kao što je Zapadni Balkan, gde kritičko razmišljanje i medijska pismenost još uvek nisu u potpunosti razvijeni, ovo predstavlja ozbiljan problem. Veliki deo stanovništva retko dovodi u pitanje ono što pročita — naročito kada dolazi iz „uglednog“ izvora. 

Ko odlučuje šta je „pozitivna“ manipulacija? 

Ovo je ključno pitanje. Kada su sredstva manipulacije, odnosno, alati uticaja, ovako sofisticirani i nevidljivi, ko odlučuje koje poruke su korisne, a koje loše utiču? Odgovor, nažalost, često leži u rukama upravo onih koji te poruke kreiraju i finansiraju. 

Avadani ističe da većina ljudi nije svesna postojanja prikrivenog oglašavanja — pa čak ni mnogi profesionalci i stručnjaci iz oblasti medija ga ne prepoznaju. 

„To je poprilično nov trend i, kao što sam ranije rekla, glavna opasnost je to što je skriven. To je kao da se igrate sa ljudima umesto da se obratite njihovoj sposobnosti rasuđivanja i da im dozvolite da sami formiraju mišljenja na osnovu argumenata — jednostavno se igrate njihovim emocijama“, kaže Avadani, dodajući da je to nova tehnika manipulacije, posredovana tehnologijom. 

 

Svesnost je prvi korak 

Prikriveno oglašavanje, u svom najfinijem obliku, može da informiše i inspiriše, ali može i da manipuliše i obmanjuje. Kao medijski konzumenti, moramo razvijati veću svest i jači kritički stav. Što bolje razumemo sredstva koji se koriste na nama, to smo sposobniji da donosimo odluke koje su zaista naše. 

 

AUTHORS

Mladen Savatović, Journalist

Neda Dimova-Prokić, Journalist

Nina Đuranović, Fact checker

Nina Pavičević, Influencer

Emina Odobašić, Young European Ambassador

Istina nasuprot mitovima o EU: Zapadni Balkan u ogledalu dezinformacija

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Evropska unija, kao politička zajednica koja poštuje najviše standarde ljudskih prava i vrednosti, često je meta različitih aktera koji, širenjem negativnih narativa, nastoje da miniraju poverenje građana u institucije ove unije.

Društvene mreže i sumnjivi mediji bez impresuma i profesionalnih novinarskih standarda u državama Zapadnog Balkana pokušavaju da manipulišu javnim mnjenjem, oslanjajući se na emocije i politička dešavanja, okrećući raspoloženje protiv ispunjavanja evropskih standarda i sprovođenja reformi.

Najčešće teme koje se pojavljuju na takvim veb-sajtovima i na društvenim mrežama odnose se na prava LGBTQ populacije i navodnih napora EU da promeni tradicionalne norme koje narodi Zapadnog Balkana duboko cene.

Često se plasiraju tvrdnje da bi članstvo u EU potkopalo ekonomske standarde i dovelo do eksploatacije prirodnih resursa i drugih ekonomskih potencijala u ovim zemljama.

Jedna stranica  na Fejsbuku iz Hrvatske, sa oko 1.500 pratilaca, tvrdi da je Hrvatska ekonomski bolje stajala dok je bila deo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije nego što stoji danas kao članica Evropske unije.

„Tumačite ovo kako hoćete, nazovite me Jugoslovenom i napadajte me, ali to mora da se kaže: Jugoslavija je bila suverena država, za razliku od Hrvatske. Odluke je donosio Hrvat, Josip Broz, a ne Brisel ili strane ambasade. Imali smo poljoprivredu, brodogradnju, industriju, vrhunske filmove i serije i nenadmašnu muzičku scenu. Imali smo i demografski rast i izvesnu predstavu o moralnim vrednostima, jer tada još nisu stigli zapadni materijalizam, kultura Koka-kole, promiskuitet, liberalizam, radikalni feminizam i slično. Imali smo optimizam u društvu, nasmejana lica na ulicama i veru u bolje sutra“, navodi se u objavi.

Međutim, činjenice govore drugačije: Hrvatska je od njenog pristupanja Evropskoj uniji do kraja 2024. godine primila 25 milijardi evra , što je oko četiri puta više nego što je sama izdvojila za EU. Ukupan suficit Hrvatske iznosi 16,36 milijardi evra — razlika između sredstava koje je Hrvatska povukla iz fondova EU i onoga što je uplatila u budžet Unije — rekao je državni sekretar Ministarstva regionalnog razvoja i fondova EU, Domagoj Mikulić, u četvrtak pred Saborom. Povučena sredstva su četiri puta veća od hrvatskog doprinosa budžetu EU od pristupanja pa do kraja 2023. godine,  istakao je i poslanik Hrvatske socijalno-liberalne stranke (HSLS) Dario Hrebak tokom rasprave u Saboru, dodajući da je to istovremeno i dobra poruka evroskepticima.

Ovaj novac ne samo da je pomogao Hrvatskoj da poboljša životni standard već i da sprovede reforme koje su unapredile kvalitet života. Prema podacima Evropske unije, jasno je koliko su zemlje imale koristi od članstva u EU.

Još jedan primer je već pomenuta propagandna stranica na Fejsbuku koja pokušava da izgradi narativ prema kom navodne promene u tradicionalnoj porodičnoj dinamici u državama članicama EU vode do „feminizacije“ evropskih muškaraca. Autor se poziva na medijske navode prema kojima je predsednika Francuske Emanuela Makrona navodno ošamarila njegova supruga.

„Tragikomičnog lidera EU sinoć je ošamarila žena. Možete li da zamislite da Putina ili Sija ošamari njihova supruga? Ne možete. I to je jedan od razloga zašto dekadentna EU — za razliku od Istoka — sve dublje tone ekonomski i politički. To je deo odgovora na pitanje zašto je EU postala nebitan akter u globalnim dešavanjima“, navodi se u objavi na Fejsbuku.

Ipak, sve takve tvrdnje bivaju demistifikovane jasnim pravilima sadržanim u Osnivačkim ugovorima Evropske unije.

Član 3 Ugovora o Evropskoj uniji izričito navodi da se „EU bori protiv socijalne isključenosti i diskriminacije, da promoviše socijalnu pravdu i zaštitu, jednakost između žena i muškaraca, promoviše solidarnost između generacija i prava deteta“.

Narativi dezinformacija prisutni su i u zemljama Zapadnog Balkana koje su u procesu pridruživanja EU, poput Crne Gore.

Proruski portal IN4S, koji je prema nekim anketama šesti najčitaniji u zemlji, često širi sličan ili identičan kontroverzni sadržaj.

U jednom od svojih članaka, IN4S tvrdi da je „grad Rijeka uveo Zdravstveno obrazovanje kao pilot-projekat u šest osnovnih škola“, navodno ne kao klasičan zdravstveni program, već kao kurs seksualnog obrazovanja zasnovan na levo-liberalnom modelu. Prema navodima portala, materijal sadrži brojne primere feminističke i LGBT propagande.

U drugom članku istog portala navodi se: „Pitanje nije da li ćemo ući u EU, već šta će od nas ostati ako uđemo.“

Portal tvrdi da „Evropska unija, pod izgovorom borbe za ljudska prava, sve više vrši pritisak na obrazovne sisteme, medije i pravne okvire država članica da prihvate radikalne rodne teorije, dok istovremeno krivično preti onima koji se takvim stavovima suprotstave“.

Kao primer se navodi Mađarska, koja je, navodno, naišla na oštre kritike nakon što je usvojila zakon kojim se zabranjuje promovisanje LGBT sadržaja deci — što je, navodno, Brisel okarakterisao kao „kršenje evropskih vrednosti“.

Ali, šta je zapravo istina?

Malo šta od ovih tvrdnji je potkrepljeno činjenicama, jer osnivački akti EU jasno definišu da Evropska unija pruža podršku državama članicama, ali nema nadležnost nad obrazovnom politikom. Države članice zadržavaju pun suverenitet kada je u pitanju strukturisanje, organizacija i sadržaj obrazovnih sistema, uključujući nastavni plan i program, finansiranje, kvalifikacije nastavnog kadra i jezik nastave.

U suštini, Evropska unija nema za cilj ukidanje tradicionalnih vrednosti. Naprotiv, u preambuli Ugovora o Evropskoj uniji izričito se navodi namera da se „ojača solidarnost među narodima, uz poštovanje njihove istorije, kulture i tradicija“, kao i da se „potvrdi privrženost principima slobode, demokratije, poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i vladavine prava“.

Prema članu 6, stav 3. ovog Ugovora, „osnovna prava, određena i zaštićena Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i ona prava koja proizlaze iz ustavnih tradicija koje su zajedničke državama članicama, predstavljaju opšta načela prava Unije“.

Pored toga, sve odluke moraju „biti bliske građanima“ prateći načelo supsidijarnosti.

Takođe, u članu 2 istog dokumenta, jasno se navodi da je Unija zasnovana na vrednostima poštovanja ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava, uključujući prava pripadnika manjina.

Ove vrednosti, kako je naglašeno, su „zajedničke državama članicama u društvu u kome preovladavaju pluralizam, nediskriminacija, tolerancija, pravda, solidarnost i ravnopravnost žena i muškaraca“.

Iz svega navedenog jasno je da će zemlje Zapadnog Balkana, kada postanu članice EU, uživati ista prava i privilegije kao i sve ostale države članice. Štaviše, kao što pokazuju raniji primeri, one će takođe ostvariti ekonomski napredak i poboljšan životni standard svojih građana.

 

AUTHORS:

Dejan Šainović, Journalist

Elena Prnjić, Fact checker

Jovana Đurišić, Fact checker

Marina Trajkovska, Influencer

Bojan Ristovski, Young European Ambassador

Novi Evropski habovi za digitalne inovacije za jačanje digitalne transformacije širom Zapadnog Balkana

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Od januara 2025. godine, mreža Evropskih habova za digitalne inovacije (EDIH) se proširuje i uključiće nove habove širom Zapadnog Balkana.

Proširivanje mreže je deo šireg Plana rasta EU za Zapadni Balkan, koji ima za cilj da pomogne regionu da se integriše u Jedinstveno digitalno tržište EU. Priključivanjem mreži EDIH, korisnici iz regiona za proširivanje dobijaju ran pristup digitalnim alatima, platformama za deljenje znanja i mogućnostima za finansiranje čak i pre formalnog pristupanja EU. Koristi će biti opipljive, a posebno za MSP, startap-kompanije i javne institucije koje teže ka digitalnoj i zelenoj transformaciji.

„Mi pomažemo i javnim institucijama i preduzećima da koriste digitalne alate koji rešavaju realne probleme kao što su efikasnija organizacija usluga da bi se doprlo do novih tržišta. Mi im olakšavamo da se povežu da posluju preko granica, kao što to jedinstveno digitalno tržište i treba da čini“, kaže prof. d-r Slavica Tomović, vanredni profesor na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta Crne Gore. Ovakvo dešavanje označava važan korak za rad na digitalnoj transformaciji Evropske unije u regionu za proširivanje i otvara uzbudljive nove mogućnosti za lokalna preduzeća, javne ustanove i startap-kompanije da postanu deo rastućeg digitalnog ekosistema Evrope.

Evropski habovi za digitalne inovacije (EDIH) funkcionišu kao jednošalterski sistem koji pomaže kompanijama i organizacijama iz javnog sektora da odgovore digitalnim izazovima i poboljšaju svoju konkurentnost. Oni nude spektar usluga koje uključuju pristup tehničkoj ekspertizi, obukama, razvoju veština, savetima u vezi finansiranja i mogućnost da se „testira pre nego što se investira“ u digitalne tehnologije. Dalje, oni podržavaju zelenu tranziciju pomažući organizacijama da primene održive i cirkularne digitalne prakse.

Podržani od strane programa „Digitalna Evropa“ (DEP), habovi su kofinansirani – 50% od strane DEP-a, a ostatak iz nacionalnih, regionalnih ili privatnih izvora. Njihova misija je da osiguraju da nijedan region ne bude izostavljen u digitalnom dobu.

U Severnoj Makedoniji, INNOFEIT EDIH je prvi evropski hab za digitalne inovacije u državi. Izgrađen na čvrstim temeljima INNOFEITDIH-a, on okuplja akademsku zajednicu, privredu, poslovna udruženja i javne činitelje. U naredne četiri godine, INNOFEIT EDIH će pružati besplatne digitalne usluge vredne 2 miliona evra MSP-ima i organizacijama iz javnog sektora uz pomoć svojih ključnih usluga.

„U današnjem brzo promenljivom digitalnom okruženju, držanje koraka sa najnovijim tehnologijama je ključno za preduzeća i javne organizacije. Integracija Severne Makedonije u mrežu EU habova za digitalne inovacije kroz INNOFEIT EDIH daje jedinstvenu mogućnost za MSP i OJS da poboljšaju svoju konkurentnost i da stimulišu društveni napredak.“ kaže Dimitar Taskovski iz INNOFEIT-a iz Severne Makedonije.

Na Kosovu, konzorcijum koji upravlja projektom DIG-4K je sačinjen od nekoliko činitelja koji predstavljaju građansko društvo, poslovni i akademski sektor – Park za inovacije i obuku (ITP) kao vodećeg partnera, a Edutask, Inovativni centar Mejkerspejs Prizren, Univerzitet UBT, Univerzitet Ukšin Hoti, QUANTIX, ALT SHPK, Obrazovanje CACTTUS kao partnere za realizaciju i Ministarstvo ekonomije Kosova i Kosovsku istraživačku i obrazovnu mrežu (KREN) kao pridružne partnere.

„Integracija Kosova u mrežu EU habova za digitalne inovacije (EDIH) nudi transformativnu mogućnost za preduzeća, obrazovne ustanove i činitelje iz javnog sektora. Kroz projekat „DIG-4K“, korisnici će steći pristup ekspertskom znanju, resursima i finansijskim sredstvima za ubrzavanje digitalne transformacije“, kaže Arsim Nimanaj iz GIZ Kosovo, dajući dodatne konkretne informacije kako korisnici mogu da ostvare korist od ovog članstva. „Savetodavne usluge će pomoći preduzećima i institucijama da realizuju digitalne strategije, optimizuju procese i poboljšaju konkurentnost. Akademija za digitalne veštine će premostiti jazove u veštinama kroz obuke, sertifikaciju i praktične radionice, osiguravajući radnu snagu spremnu za budućnost. Laboratorija za pristup i testiranje tehnologije će obezbediti prostor za inovacije, omogućavajući preduzećima da izrađuju prototipe i da testiraju VI, sajber-bezbednost i zelene tehnologije. Finansijska i investicijska podrška će voditi činitelje ka osiguravanju finansijskih resursa, jačajući njihovu sposobnost za razvoj i održavanje projekata. Međunarodno umrežavanje i saradnja će otvoriti pristup globalnim tržištima i partnerstvima, jačajući digitalni ekosistem Kosova. Dodatno, rad na uvećavanju i održavanju uspešnih digitalnih rešenja će osigurati dugoročni uticaj kroz vidljivost, pristup tržištu i kontinuiranu evaluaciju“, zaključuje Nimanaj.

Digitalna transformacija, počevši od poljoprivede koja koristi veštačku inteligenciju do pametnih javnih usluga, podržana u habovima koji su sada deo mreže EDIH, će podržavati inkluzivni rast, održivost i pripremiće region za budućnost rada i biznisa.

Za lokalne organizacije sa Zapadnog Balkana, priključivanje mreži EDIH znači biti deo sveevropskog pokreta ka inovacijama, efikasnosti i održivosti.

Više informacija u vezi Plana rasta Evropske Unije za Zapadni Balkan možete da pronađete ovde.

Plan rasta EU za Zapadni Balkan – Ekonomski razvoj i mogućnosti za sve

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Plan rasta za Zapadni Balkan je ponuda od strane Evropske unije za države-kandidate (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija) za ubrzavanje njihovih procesa pridruživanja. Plan rasta predviđa bržu integraciju u Jedinstveno tržište EU, dok istovremeno zahteva jaču regionalnu ekonomsku saradnju, što se očekuje da dovede do ubrzanog socio-ekonomskog približavanja EU. Da bi se podržale ove reforme, napravljen je fond od 6 milijardi evra – sačinjen od 2 milijarde evra u grantovima i 4 milijarde evra u koncesionim kreditima – uslovljenih sprovođenjem konkretnih reformi i usaglašavanjem domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU.

Procenjuje se da Sprovođenje Plana rasta može da bude značajan pokretač reformi, potencijalno vodeći do dupliranja regionalnih ekonomija u narednoj deceniji.

„Plan rasta ne utiče na postojeće procese pridruživanja ili konkretne uslove koji su postavljeni u tim okvirima, a posebno u vezi osnovnih principa. Zajedničko regionalno tržište je inicijativa koju su dogovorili lideri Zapadnog Balkana na Samitu Berlinskog procesa u Sofiji 2020. godine. Ovo tržište, zajedno sa pridruženim akcionim planom, ima za cilj da omogući slobodno kretanje roba, usluga, kapitala i ljudi unutar regiona“, navodi se u Planu rasta, naglašavajući da je „brzina ključna“ i da je plan namenjen da pomogne regionu da se fokusira na svoju zajedničku budućnost kao članice EU i da prevaziđe bilateralne izazove koji sputavaju napredak.

Adi Ćerimagić, analitičar iz Evropske inicijative za stabilnost, objašnjava da EU pokušava da obezbedi kandidatima za članstvo neke od koristi članstva unapred.

„Jedna komponenta je dodatno finansiranje za smanjivanje jaza između onoga što dobijaju članice EU i države-kandidati. Međutim, ovo dolazi uz zahtev za detaljni reformski plan koji obuhvata ne samo vladavinu prava i ekonomske reforme, već i druge oblasti poput javne uprave i reforme javnih nabavki, zavisno od potreba svake države. Dodatni aspekt su pretpristupne koristi, uz očekivanje da će države-kandidati prilagoditi zakonodavstvo i institucije, koje će im omogućiti da funkcionišu kao da su članice. Dobar primer je Zajedničko područje plaćanja evrom (SEPA), koje omogućava bankama u državama-kandidatima da obavljaju transakcije u evrima kao da su u EU, bez dodatnih troškova, ali ovo zahteva prilagođavanje nacionalnog zakonodavstva i bankarskih propisa“, kaže Ćerimagić, napominjući da je suština Plana rasta da se ponudi kandidatima više novca i više mogućnosti za njihove ekonomije i građane, a na osnovu tempa kojim sprovode reforme.

Profesor Lejla Ramić-Mesihović iz Odeljenja za međunarodne odnose Međunarodnog univerziteta Burč (IBU) kaže da ovo predstavlja veliku mogućnost.

„Plan rasta je odlična mogućnost za jačanje Zajedničkog regionalnog tržišta Zapadnog Balkana i za njegovo povezivanje sa Jedinstvenim tržištem EU, ka čemu smo svi usmereni. Ovo je u principu ćup novca kojem svi imamo pristup.“

Plan rasta se fokusira na sedam ključnih oblasti: slobodno kretanje roba, usluga i radnika; pristup plaćanjima u evrima; lakši putni transport; dekarbonizaciju i integraciju energetskog tržišta; zajedničko digitalno tržište; i integraciju u industrijske lance snabdevanja. Neke kreirane mogućnosti uključuju nove perspektive za zapošljavanje, besplatan javni pristup internetu, jeftinije i brže transfere novca (preko SEPA), skraćene periode čekanja na granicama za putni transport (zelene trake) i digitalne habove za startap-kompanije. Preduslovi za ove koristi uključuju usaglašavanje zakonodavstva za kontrolu granica, potpisivanje Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku, reformu javnih finansija u skladu sa evropskim standardima i uzajamno priznavanje veština i kvalifikacija između EU i Zapadnog Balkana – uključujući stručne kvalifikacije, na osnovu postojećih ugovora o mobilnosti.

Plan rasta obuhvata period od 2024-27, a dodeljena finansijska sredstva će se raspredeljivati po formuli koja uključuje BDP, stanovništvo i druge kriterijume. Prema prvobitnim procenama, Albanija može da dobije 922 miliona evra, Crna Gora 383 miliona evra, Kosovo 880 miliona evra, Severna Makedonija 750 miliona evra, Srbija 1,58 milijardi evra, a Bosna i Hercegovina, nakon što izradi svoju reformsku agendu, može da dobije 1,85 milijardi evra. Najmanje 50% ukupnog iznosa će biti usmereno ka investicijama kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF). Preostala finansijska sredstva će ići direktno vladama Zapadnog Balkana, a pristup finansijama će zavisiti od napretka ostvarenog u sprovođenju reformskih agendi koje je izradila svaka država.

Isplate će se vršiti dvaput godišnje, na osnovu aplikacija podnesenih od strane vlada Zapadnog Balkana, ali tek nakon što Evropska komisija potvrdi da su svi uslovi ispunjeni – kao što su makroekonomska stabilnost, solidno upravljanje javnim finansijama, transparentnost i budžetski nadzor.

Plan rasta je usvojen 8.11.2023. godine, a do aprila 2025. godine Evropska Komisija je odobrila Reformske agende Albanije, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije. Bosna i Hercegovina tek treba da dobije „zeleno svetlo“.

Vlade Zapadnog Balkana su upozorene da ukoliko ne uspeju da ispune uslove za isplatu, Komisija će suspendovati ili zadržati odnosne iznose. Dalje, oni koji ne sprovedu reforme u okviru jedne ili dve godine će morati da vrate finansijska sredstva, koja će zatim biti preraspodeljena drugima.

Interreg i Green-Tex: Reciklirani tekstil – manje zagađenja

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Od 1. januara 2025. godine, sve zemlje EU moraće da odvojeno sakupe tekstilni otpad. Međutim, mnoge članice, kao i zemlje Zapadnog Balkana, nemaju efikasan sistem za ovu svrhu. Kako bi se rešio ovaj izazov i razvila rešenja primenljiva u celom regionu, 11 organizacija iz 9 zemalja udružilo je snage u okviru projekta Green-Tex.

Partnerske organizacije uključuju Razvojnu agenciju SERDA (Bosna i Hercegovina); Opštinu Postojna (Slovenija); Institut za održivi razvoj „Active Nativa“ (Slovenija); Građansko udruženje „Eko Charity Slovačka za Slovačku“ (Slovačka); „Eurotex“ D.O.O. (Bugarska); Opštinu Majur (Hrvatska); Fakultet tekstilne tehnologije, Univerzitet u Zagrebu (Hrvatska); Univerzitet „Donja Gorica“ (Crna Gora); Regionalnu razvojnu agenciju „Zlatibor“ (Srbija); Udruženje za razvoj među zajednicama „Metropolitan Area of Bucharest“ (Rumunija); i Inovativno udruženje „First Responsible Hungarian“ (Mađarska).

Proizvodnja tekstila jedna je od industrija koja najviše zagađuje, odgovorna je za 20% industrijskih otpadnih voda i za emisiju velikih količina gasova sa efektom staklene bašte. Na primer, za proizvodnju jedne pamučne majice potrebno je 2.700 litara vode—što je količina koju jedna osoba popije za 2,5 godine. Istovremeno, 86% odeće završava na deponijama ili se spaljuje nakon upotrebe, dok se reciklira samo 1%.

Green-Tex ima za cilj da stvori i testira nova rešenja u proizvodnom lancu, od dizajniranja novih proizvoda do sakupljanja tekstilnog otpada. Digitalni alati, kao što su interaktivne mape sa označenim mestima za sakupljanje, biće sastavni deo Green-Tex platforme za učenje i inovacije. Na primer, Opština Postojna, u saradnji sa udruženjem Prostor, podiže svest o posledicama prekomerne potrošnje tekstila, nudeći održive alternative tradicionalnim potrošačkim navikama kroz kreativne radionice i događaje na kojim se može razmeniti garderoba.

Slovenija, Slovačka, Hrvatska, kao i delovi Mađarske i Bugarske, primenili su uspešne prakse koje se mogu prilagoditi u zemljama koje još uvek razvijaju svoje sisteme za reciklažu tekstila, uključujući Rumuniju i zemlje kandidate za članstvo u EU – Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju.

Osnovana 2003. godine, Sarajevska regionalna razvojna agencija (SERDA) podržava ekonomski razvoj makroregiona Sarajeva kao i Bosnu i Hercegovinu. Sprovodi projekte u oblasti inovacija, preduzetništva, ekologije i održivog razvoja, često sarađujući sa domaćim i međunarodnim partnerima, uključujući EU, kako bi ojačala ekonomsku konkurentnost, privukla investicije i podržala mala i srednja preduzeća.

„Radeći sa našim partnerima iz Slovenije, shvatili smo da delimo zajednički problem sa tekstilnim otpadom i da možemo doprineti njegovom smanjenju time što ćemo olakšavati razmenu znanja i iskustava između država članica EU i zemalja kandidata“, objašnjava Amela Ikić Suljagić, menadžerka projekta u SERDA-i.

„U Bosni i Hercegovini, SERDA sakuplja tekstilni otpad. Nabavili smo deset pametnih kontejnera opremljenih senzorima i analiziraćemo lokalne obrasce potrošnje i otpada, optimizovati rute sakupljanja i raditi na pronalaženju najboljih rešenja za sakupljeni otpad – bilo kroz reciklažu, ponovnu upotrebu ili prenamenu“, kaže Ikić Suljagić. Dodaje da su partneri SERDA-e u ovom poduhvatu lokalno komunalno preduzeće i nadležno ministarstvo Vlade Kantona Sarajevo.

U Bugarskoj, u postrojenju za mehaničku reciklažu, uzorci sakupljenog otpada iz Bukurešta biće korišćeni za razvoj prototipova novih proizvoda napravljenih od istrošenih vlakana. U Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji, projekat će testirati širu primenu lokalno nabavljenih prirodnih vlakana u tekstilnoj proizvodnji i razviti prototip novog netkanog proizvoda, kombinujući recikliranu vunu sa recikliranim tekstilnim otpadom koji nije pogodan za ponovnu upotrebu. Inicijativa takođe traži rešenja za višestruku upotrebu vune, od kojih veliki deo trenutno završava na nelegalnim (divljim) deponijama. U Crnoj Gori i Sloveniji, projekat će istraživati inovativna rešenja za održiv i zeleni modni dizajn kroz kreiranje ekološki prihvatljivih modnih kolekcija.

Green-Tex će uvesti inovativne proizvodne tehnologije kao što su bojenje bez upotrebe vode, povećana upotreba recikliranih materijala, podrška održivim brendovima i proizvođačima koji koriste ekološki prihvatljive metode, kao i širenje reciklaže tekstila postavljanjem lako dostupnih punktova za sakupljanje na vidljivim lokacijama, poput tržnih centara i škola. Podsticaji za građane – popusti u prodavnicama ili programi za razmenu garderobe – promovišu „vintidž“ modu, razmenu odjeće, prodavnice polovne garderobe i programi reciklaže u maloprodajnim radnjama.

Green-Tex ima budžet od 1,79 miliona evra, od čega 80% obezbeđuje Interreg program. Trenutno su Slovačka, Slovenija, Hrvatska, Mađarska i Bugarska uspostavile najbolje prakse koje se mogu preneti na zemlje kandidate.

Interreg je ključni instrument Evropske unije (EU) za jačanje saradnje između Zapadnog Balkana i država članica EU. U periodu 2021-2027, program je usmeren na rešavanje izazova kao što su klimatske promene, digitalna transformacija i socijalna inkluzija. Sa budžetom od 10 milijardi evra, deo sredstava namenjen je najudaljenijim regionima EU i susednim zemljama kao i specifičnim geografskim područjima od strateškog značaja za Evropu, poput Gvinejskog zaliva, Indijskog okeana i Mozambičkog kanala. Cilj programa je unapređenje kohezione politike EU, rešavanje specifičnih izazova širom Evrope i van nje. Prioriteti do 2027. godine uključuju pametan rast, zelenu tranziciju, socijalnu inkluziju, teritorijalni razvoj i efikasnu i održivu infrastrukturu.

Od krize do prilike: Nova era trgovine na Zapadnom Balkanu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Tokom pika pandemije COVID-19, granice su postale uska grla, preteći protok osnovnih dobara i ugrožavajući živote miliona ljudi. Lanac snabdevanja bio je pod velikim pritiskom zbog kašnjenja, a preduzeća su se suočavala sa sve većim gubicima. Ipak, u borbi sa ovom krizom, pojavilo se inovativno rešenje – inicijativa Zeleni koridori. 

Razvijene kroz saradnju između Transportne zajednice, CEFTA-e i Evropske unije, zeleni koridori su dizajnirane da budu više od privremene mere. Oni su predstavljali novu, hrabru viziju povezanosti, izgrađenu na modernizaciji, digitalizaciji i saradnji. Rezultati? Ušteđeno je gotovo 20 godina ukupnog vremena čekanja na granici i postavljena je osnova za otporniju trgovinsku mrežu.  

 

Priča o transformaciji  

Za Mateja Zakonjšeka, direktora Transportne zajednice, zeleni koridori su značili osetnu razliku. „Kamioni poput ovog ranije su predugo čekali na graničnim prelazima Zapadnog Balkana. To je negativno uticalo na trgovinu, emisiju CO2 i bezbednost na putevima,“ kaže on. 

„Zahvaljujući podršci EU, sada vidimo kraće vreme čekanja, modernizovane prelaze i sigurnija putovanja. Ovo stvara pravu vrednost za naše građane, preduzeća i posetioce ovog prelepog regiona.„

Ove promene nadmašuju samo otklanjanje logističkih uskih grla. Zeleni koridori su postali simbol onoga što je moguće kada regionalna saradnja napreduje. Vlade, carinske uprave i preduzeća udružili su snage, pokazujući snagu zajedničkog delovanja u rešavanju zajedničkih izazova. 

 

Vizija za budućnost  

Oslanjajući se na uspeh, inicijativa Zelenih koridora evoluira kako bi dublje povezala Zapadni Balkan sa EU i modernizovala ključne granične prelaze. Digitalne inovacije, kao što su SEED+ sistem i Program ovlašćenog ekonomskog operatera (AEO), pojednostavljuju carinske postupke, smanjuju kašnjenja i troškove. Sporazumi između zemalja, kao što su oni koji povezuju Hrvatsku i Crnu Goru, Italiju i Albaniju ili Grčku i Severnu Makedoniju, pokazuju kako zeleni koridori postaju most do jedinstvenog tržišta EU. 

Kako to slikovito kaže Danijela Gačević, vršilac dužnosti direktorke CEFTA-e, „Usmeravanje zelenih koridora između regiona i EU je prekretnica. Čini trgovinu bržom, jeftinijom i sigurnijom, stvarajući više mogućnosti za preduzeća i ljude“. 

U međuvremenu, investicije od 50 miliona evra unapređuju 11 glavnih graničnih prelaza novom infrastrukturom, digitalnim sistemima i poboljšanim bezbednosnim merama. To uključuje dodatne trake, vage i elektronske sisteme za čekanje, čime se obezbeđuju brži i efikasniji prelazi. 

Iz perspektive poslovne zajednice, Stevica Čarapić ističe hitnost rešavanja problema sa graničnim neefikasnostima. „Najveći izazov sa kojim se danas suočavamo su ogromna vremena čekanja na graničnim prelazima. Ova neefikasnost utiče ne samo na pojedinačne zemlje, već i na konkurentnost celog regiona. Sa inicijativom Zelenih koridora, nadamo se da ćemo videti značajna poboljšanja u protoku tereta i saradnji vlada kako bi se smanjila kašnjenja i pojednostavili procesi“. 

On takođe ističe da su u nekim slučajevima kolone bile dugačke i do 15 kilometara, sa vozačima koji su čekali i po nekoliko dana da pređu granicu. „Ovo nije samo logistički problem; to je barijera napretku za sve u regionu”, dodaje on. 

Pristup usmeren na čoveka 

Inicijativa Zeleni koridori ne koristi samo preduzećima – ona transformiše živote. Profesionalni vozači sada provode manje vremena čekajući i više su vremena na putu, što smanjuje stres i poboljšava bezbednost. Putnici se suočavaju s manjim zadržavanjima, što odmor čini prijatnijim. Lokalna zajednica oseća posledice u obliku jačih ekonomija i povećanih mogućnosti za zapošljavanje. 

Kako Matej primećuje, „Sa modernizovanim prelazima, ne samo da smanjujemo vreme čekanja, već stvaramo i bezbedniju i efikasniju okolinu za sve. Ovo je najbolji način da dodamo vrednost našem regionu“. 

 

Put pred nama  

Uspeh Zelenih koridora je dokaz snage partnerstva. To je priča o otpornosti i inovacijama, koja pokazuje kako krize mogu inspirisati trajne promene. Kako Zapadni Balkan i EU nastavljaju da sarađuju, vizija besprekidne povezanosti i zajedničkog prosperiteta dolazi sve bliže stvarnosti. 

Investiranjem u digitalizaciju, modernizaciju i regionalnu saradnju, Inicijativa Zelenih koridora trasira put ka svetlijoj budućnosti. To je više od logističkog unapređenja; to je kretanje ka jedinstvu, rastu i mogućnostima za buduće generacije.

Festival ženskog fudbala je više od same igre

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Od 24. do 26. januara 2025. godine, u Sarajevu je održan Festival ženskog fudbala za devojčice do 15 godina.  

„Nakon učešća na Festivalu ženskog fudbala, pronašla sam entuzijazam koji ranije nisam doživela kao i drugačiji pogled na svoju sportsku budućnost. Najviše smo uživale kada smo igrale zajedno, bez obzira odakle dolazimo – pokazale smo snagu timskog rada, podrške i istrajnosti“, kaže Dalila Komarica iz Sarajeva, trenerka Ženskog fudbalskog kluba „Respekt“. Ona naglašava da „ovaj festival nije proslava pobede, već uživanja na terenu i van njega“. 

„Respekt“ je bio jedan od devet klubova koji su učestvovali. Festival je organizovala   inicijativa Igrajmo zajedno i po prvi put organizacija je bila u Bosni i Hercegovini nakon nekoliko godina održavanja u Beču, u saradnji sa inicijativom FairPlay, koja deluje u okviru Instituta za međunarodnu saradnju i razvoj u Beču. 

„Festival nam je pružio neprocenjive lekcije. Naučili smo da pobeda nije samo u rezultatu, već i u procesu učenja, rada i napredovanja. Festival nam je pokazao značaj podsticajnog okruženja i pozitivne atmosfere. Festival ženskog fudbala, GFF, nesumnjivo ima dalekosežni uticaj na razvoj mladih sportista i njihovih trenera“, izjavila je Dalila. 

Edita Čavrk, učenica srednje medicinske škole u Sarajevu, članica je Ženskog fudbalskog kluba „Respekt“. 

„Svaka devojka na festivalu je pokušala nešto novo, opušteno, i izašla iz svoje zone komfora. Imali smo radionice koje su nam dale uvid u to koliko je svaka od nas jedinstvena i kako svaka na svoj način doprinosi našoj zajednici – da smo važni. Ali najlepši deo je bio da se istaknemo na terenu, da spojimo različite stilove igranja, i da stvaramo nešto posebno. Osećam da je moje samopouzdanje poraslo i nadam se da ću primeniti sve što sam naučila kako bih se nastavila razvijati i kao osoba i kao sportista“, izjavila je Edita za WeBalkans. Naglašava da jedva čeka sledeći festival. 

Članica organizacionog tima, Mirna Hrapović iz inicijative Igrajmo zajedno, objašnjava da su prethodnih godina na festivalu učestvovale ekipe sa celog Zapadnog Balkana – Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Kosova, te se nadaju da će tu tradiciju nastaviti. Ove je godine Sarajevo bilo domaćin devet ekipa iz Bosne i Hercegovine (iz Zenice, Orašja, Gornjog Vakufa, Palea) i Crne Gore (iz Bijelog Polja, Berana i Podgorice), sa 150 učesnika, od kojih su većina bile sportistkinje od 13 do 15 godina. 

„Iskustvo pokazuje da je ova starosna grupa idealna za rad jer su na prekretnici u životu, razmišljajući o svojoj budućnosti u sportu, ali dovoljno zrele da razumeju koncepte koje prenosimo kroz dodatne radionice o ljudskim pravima, diskriminaciji, rodnoj ravnopravnosti, mentalnom zdravlju i drugim temama“, kaže Hrapović. Ona naglašava da inicijativa Igrajmo zajedno teži da obezbedi da sve što rade ima širi uticaj i da sport vidi kao alatku za društvenu transformaciju. 

„Ideja je da se djevojke upoznaju, razbiju predrasude i prevaziđu pitanja kao što je da li je fudbal igra za devojke. Iz godine u godinu, vidimo da iako su u početku uzdržane, nakon prvih aktivnosti, igraju kao da su se poznavale celi život“, kaže Hrapović, napominjući da su neke devojke čak igrale za svoje nacionalne timove nakon što su učestvovale na prethodnim festivalima.  

U Sarajevu je igralo 11 devojčica uzrasta od 12 do 14 godina iz tri kluba iz Crne Gore. Jedan od njih bio je Akademija Berane, čiji ženski tim postoji samo šest meseci. 

„Atmosfera je bila fenomenalna, i teško je reći u čemu su devojčice najviše uživale, ali ja bih istakao strukturu turnira, gde su se svi klubovi mešali, stvarajući nove timove i podstičući nova prijateljstva. Ovaj festival pomaže devojčicama da shvate svoju važnost, razumeju da fudbal nudi mnogo i prepoznaju da budućnost ženskog fudbala u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zavisi od njih“, rekao je Aleksandar Raković, trener u Akademiji Berane. Klub se nada da će sledeći festival biti održan u Crnoj Gori i raduje se što će ugostiti svoje bosanske prijatelje. 

Evropska unija ističe svoju posvećenost rodnoj ravnopravnosti u svim aspektima života, uključujući i sport. 

„Ženski fudbal postaje sve popularniji, ali devojčice i žene i dalje se suočavaju sa preprekama u ovom sportu, posebno u poređenju s muškim fudbalom. Ipak, EU finansira brojne inicijative koje podržavaju veće učešće žena u sportu, uključujući #BeInclusive EU sportske nagrade, inicijativu HealthyLifestyle4All i program Erasmus+ Sport. „Ponosni smo što smo finansirali prvi Festival ženskog fudbala u Bosni i Hercegovini, jer ova inicijativa promoviše ravnopravne mogućnosti, razbija stereotipe i pomaže mladim ženama da ravnopravno pristupe sportu“, kaže Ferdinand Kenig iz Delegacije EU u BiH. 

Sudeći po festivalu i drugim aktuelnim naporima, budućnost ženskih sportova je na dobrom putu. Olimpijski komitet Bosne i Hercegovine dodelio je stipendiju od 100.000 dolara za podršku ženskoj košarkaškoj reprezentaciji, dok će sledeća stipendija otići ženskoj ragbi reprezentaciji. U međuvremenu, inicijativa Igrajmo zajedno najavljuje da će nastaviti da podržava osnivanje novih ženskih fudbalskih klubova.

Korišćenje umetnosti i kulture za ujedinjavanje podeljene zajednice

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

„Oduvek smo bili ponosni što smo multinacionalni grad, ali smo shvatili da nemamo prostor gde bismo se okupljali i povezivali preko etničkih granica. Kultura u Subotici često služi kao instrument lokalnih vlasti za produbljivanje podela među različitim nacionalnim grupama“, kaže Gordana Vukov Ciganjik, suosnivačica kulturnog udruženja građana Klara i Rosa u Vojvodini, Srbija. 

“Na primer, ako lokalne vlasti odluče da naprave tri spomenika, Hrvati će dobiti najmanji, izvan centra grada; Mađari će dobiti veći, bliže centru; a najveći, najcentralniji spomenici dobiće Srbi. Nismo potpuno razdvojeni, ima mnogo mešovitih brakova; ali uvek ste primorani da sebe definišete kao naciju, a ne kao osobu“, objašnjava ona. 

Sa kulturnim udruženjem građana Klara i Rosa, Gordana – koja je po profesiji glumica – i suosnivačica Danijela Mamužić – vajarka – želele su da ponude prostor za kulturnu razmenu, dijalog i angažman građana kroz umetnost, nezavisno od etničkog porekla. 

„Verujemo da je umetnost ključno sredstvo za društvene promene“, kaže Gordana. „U današnje vreme – posebno nakon pandemije – ljudi su sve više otuđeni, usamljeni, a društvo je zatvorenije prema novopridošlicama. Za nas, uloga umetnosti i kulture je da leči i povezuje, da gradi zajednicu i pokrene dijalog o temama koje bi inače bile tabu“. 

Zbližavanje ljudi kroz kulturne aktivnosti  

 

Tokom prvih devet godina svog postojanja, kulturno udruženje građana Klara i Rosa je moralo da koristi javne prostore – parkove, trgove, ulice – za svoje aktivnosti. Dvorište napuštenog starog bioskopa pretvorili su u prvu otvorenu galeriju u Subotici, gde su svakog meseca organizovane izložbe. Zahvaljujući finansijskoj podršci EED (Evropske fondacije za demokratiju), grupa je po prvi put dobila mogućnost da iznajmi prostor za svoje aktivnosti. 

Ove aktivnosti obuhvataju filmske projekcije, koncerte, kurseve keramike i pozorišne radionice, sve s ciljem podsticanja kulturne razmene i jačanja zajednice kroz umetnost. 

Takođe su pokrenuli Plac, radio stanicu koja omogućava svima da budu kreatori. U njihovom prostoru, profesor filozofije iz lokalne srednje škole vodi javne diskusije o najrazličitijim temama – od politike do ljubavi i smrti. Njihove aktivnosti se odvijaju na srpsko-bošnjačko-hrvatskom (BHS) i mađarskom jeziku, ali sve češće i na engleskom, kako bi uključili strance koji su se tek doselili u Suboticu i omogućili građanima da vežbaju jezik. 

Gordana opisuje godišnji boravak umjetnica i aktivistica na izdvojenom mjestu kao jedan od najvećih uspeha organizacije do sada: „Neke učesnice su rekle da im je to promenilo život. Došle su sa svih krajeva Balkana i imale jedinstvenu priliku da se upoznaju, sklope nova prijateljstva, započnu nove projekte“.  

Jedna od uspešnih inicijativa bila je interaktivna pozorišna radionica inspirisana delom Romeo i Julija, koja je održana sa srednjoškolcima iz Subotice, od kojih je polovina govorila BHS jezik, a polovina mađarski. „Ovi tinejdžeri idu u istu školu, ali su obično podeljeni duž jezičkih linija“, kaže Gordana, „Ovaj projekat je bio jedinstven prostor za njihovo upoznavanje. Bez prilika za interakciju sa vršnjacima iz različitih jezičkih zajednica, politička polarizacija raste“. 

Ponekad ideje za nove događaje nastaju slučajno: razgovor o hrani sa volonterom iz Rusije pokrenuo je ideju o časovima kulinarstva. Ponekad, ljudi dolaze u kancelariju udruženja Klara i Rosa sa svojim idejama. „Važno nam je da ostavimo vrata otvorena za nove inicijative“, kaže Gordana, “Ovo nam pomaže da stvorimo publiku i održimo naš program raznolikim i interesantnim. Takođe, osnažuje zajednicu, pa ljudi mogu da osećaju da su vlasnici našeg kulturnog prostora“.  

Podrška zajednice je takođe usledila kroz kampanju prikupljanja sredstava koja je omogućila udruženju Klara i Rosa da prikupi iznos od 3.800 eura za buduće aktivnosti. „Možda to ne deluje kao mnogo, ali je pokazalo da nas podržava zajednica sa zajedničkim interesima i ciljevima“, kaže Gordana.

Ovaj članak odražava stavove korisnika grantova i ne predstavlja nužno službeno mišljenje EED-u i WeBalkans-a.

Rast uz podršku EED (Evropske fondacije za demokratiju)  

Kako Gordana vidi, podrška EED-u osnažila ih i omogućila im je da postave ambiciozne ciljeve za budućnost. Započeli su dijalog sa lokalnim vlastima i nastavili da utiču na razvoj svoje mlade publike, posebno među govornicima mađarskog jezika. Takođe, planiraju da povećaju saradnju i aktivnosti za izgradnju kapaciteta sa istomišljenicima kako bi što bolje služili svojoj zajednici. 

„Imamo velike planove i snove, i mislim da ćemo uspeti zahvaljujući našem timu. Naše najveće blago su ljudi“, kaže Gordana. „Želimo nastaviti povezivati ljude kroz umetnost i dovoditi ljude iz drugih mesta. Želimo da podelimo našu kulturu i da pomognemo ljudima da shvate da ne moraju da napuste Suboticu zbog boljeg života, da mogu da budu srećni ovde“.