Skip to main content

Аутор: WeBalkans

Preispitivanje načina na koji se odnosimo prema istorijskim građevinama

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Priča o Sounding Spomeniku Odrastajući u južnoj Mađarskoj sredinom 80-ih, Lásló Juhás, sada predsednik, producent i izdavač Instituta OnRizom, proveo je porodični ljetni odmor na jugoslovenskoj obali.  Malo je tada znao da će planine i predeli kroz koje je prolazio zauzeti centralno mesto u njegovom profesionalnom životu.  Napred u rane 2010-te, László i Nataša Serec, kao i mnogi drugi, čitali su naslove sa rečima poput „futuristički“, „brutalistički“, „modernistički“, „minimalistički“, koje su preplavile savremenu umetnost i medijske platforme. Ovi naslovi su bili praćeni fotografijama mesta i struktura koje je László često viđao kao dete, sa zadnjeg sedišta porodičnog automobila tokom njihovih letnjih putovanja do jugoslovenske obale.  Ovi naslovi sa početka 2010-ih godina počeli su da bacaju novo svetlo na spomenike iz Drugog svetskog rata koji su rasuti po bivšim jugoslovenskim državama. Ove kultne strukture regiona počele su da privlače pažnju na globalnom nivou. Ovaj zamah je ubrzo praćen čuvenom izložbom u produkciji muzeja MoMA „Ka konkretnoj utopiji: Arhitektura Jugoslavije, 1948-1980“, otvorena u Njujorku u julu, 2018.   Nakon izložbe, velika pažnja javnosti je bila usmerena na ove spomenike, što je rezultiralo brojnim knjigama iz područja fotografije objavljenim na ovu temu. Ove publikacije su uglavnom dokumentovale vizuelni aspekt spomenika, gledajući ih ili sa istorijske tačke gledišta ili kroz arhitektonsku ili društvenu značajnost ove bogate i višeslojne socijalističke baštine.  Ipak, tek u drugoj godini pandemije COVID–19, kada je svet napravio pauzu i ljudi su se ponovo povezali sa prirodom, osnovači OnRizom-а i istraživačkog projekta Sounding Spomenik, Nataša Serec i Lásló Juhás, počeli su da obilaze ove zgrade na licu mesta. Kako su oboje bili muzički producenti, bilo je jasno da će biti zainteresovani za zvučni aspekt ovih masivnih i složenih struktura koje obeležavaju Drugi svetski rat.  „To je zbog materijala od kojih su napravljeni: uglavnom betona, mermera, stakla i metala i zbog njihove lokacije, zato su ove zgrade posebno interesantne za gledanje sa zvučnog aspekta“, kaže Serec, jedan od osnivača OnRizom-a i istraživačkog projekta Sounding Spomenik.  Sa zatvorenim granicama tokom pandemije, Serec i Juhás su u početku samo posećivali spomenike u Sloveniji. „Nakon ovog prvobitnog iskustva, koncept Sounding Spomenik-a nastao je gotovo instantno: moramo dovesti muzičare da solo sviraju prenosive akustične instrumente unutar ovih betonskih struktura i da snimimo zvukove sa kvalitetnim mikrofonima i uređajima za snimanje. Muzika koja se svira je samo pola projekta, druga polovina je serija iskrenih snimaka, zvukova okoline ovih lokacija, što znači jednostavna terenska snimanja bez bilo kakvih manipulacija“, kaže Juhás o ranim fazama njihovog projekta.  S obzirom na to da su spomenici iz Drugog svjetskog rata rasuti po državama bivše Jugoslavije, bilo je prirodno da dva istraživača i muzička producenta nastoje proširiti svoj rad i istraživanja. Ova prilika je nastala kroz Geteov program koji finansira EU, Kultura pokreće Evropu – Poziv za mobilnost umjetnika.  Ubrzo su se udružili sa srpskim Studio6, kolektivom muzičkih izvođača, kompozitora i istraživača, posvećenih promociji savremene muzike. Studio6 je za njih organizovao tronedeljnu umetničku rezidenciju u Srbiji. Za to vreme su sarađivali sa domaćim umetnicima na istraživanju i snimanju dva spomenika Bogdana Bogdanovića, u Popini i u Čačku.   Tokom 21-dnevne umetničke rezidencije u Beogradu, u Srbiji, koju je organizovao Studio6 – Savremeni muzički kolektiv, OnRizom je ostvario svoje prvo duže istraživačko putovanje. Imali su dovoljno vremena da se upoznaju sa muzičarima instrumentalistima, lokalnim arhitektama, dizajnerima i stručnjacima na terenu. Osim umrežavanja, istraživanja, terenskog rada, postprodukcije i završne prezentacije projekta na rezidencijalnoj večeri, njihov glavni cilj je bio pažljivo planiranje i realizacija dve snimateljske sesije na dva značajna memorijalna lokaliteta, oba projektovana od strane arhitekte Bogdana Bogdanovića – u Popini sa srpskom violinistkinjom Manjom Ristić i u Čačku sa srpskim harfistom Milanom Zarićem.  Oni su 25. jula, po završetku rezidencije, održali javnu prezentaciju projekta Sounding Spomenik u Beogradu, kojoj se pridružio istoričar Nenad Lajbenšperger.       
  Projekat Sounding Spomenik izgrađen je na spoju muzike, arhitekture, dizajna i istorijskih istraživanja. Njegov cilj je da se preispitaju jugoslovenski memorijali iz Drugog svetskog rata, poznati kao „spomenici“, prevazilazeći njihove dominantne političke i ideološke narative kako bi se naglasio njihov arhitektonski i, što je najvažnije, njihov zvučni značaj. Kroz snimateljske sesije na licu mesta i na terenu, te na kraju kroz nastupe uživo, muzičari stupaju u interakciju s ovim monumentalnim strukturama, dokumentujući njihove akustične kvalitete i zvukove okoline. Čineći to, oni stvaraju dinamičan arhiv koji proširuje naše razumevanje istorije i socijalističkog nasleđa.  Na svakoj lokaciji, Serec i Juhás pozivaju lokalne muzičare da se uključe u ove strukture i na ovim snimkama. Do sada su radili sa nekoliko domaćih umetnika u Sloveniji i Srbiji, a trenutno se pripremaju za rezidenciju u Bosni i Hercegovini, gde će proširiti svoja istraživanja.     

Made of US – Putešestvije EU i Zapadnog Balkana

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Od država članica EU-a do zapadnog Balkana: putovanje koje ističe kako članstvo u EU poboljšava svakodnevni život.  

„Tokom moje posete Ljubljani, u Sloveniji, imala sam priliku da posetim Ekologi brez meja (Ekolozi bez granica), organizaciju za zaštitu životne sredine koju podržavaju zelene inicijative EU. Bila sam impresionirana čistoćom i zelenilom grada. Svuda su bili vidljivi kontejneri za recikliranje, pažljivo postavljeni i jasno označeni za staklo, papir, ambalažu i drugi otpad. Bez razmišljanja, uslikala sam fotografiju i podelila je na svoj Instagram profil – nikada nisam očekivala da će tako široko odjeknuti.   

U roku od nekoliko sati, moj inbox je bio preplavljen sa preko 100 poruka od pratioca iz Severne Makedonije, svi ponavljajući isto: „Treba nam ovaj sistem u našoj zemlji!“ Izliv entuzijazma i strasti toliko mnogo ljudi bio je neverovatan. Ljudi su izrazili svoje frustracije u vezi sa upravljanjem otpadom kao i svoju želju za čistijom, održivijom okolinom, naglašavajući koliko je važno da se podigne svest i da se pokrene akcija. 

Bila sam ganuta koliko ljudi u mojoj zemlji zaista brine o čistijoj i zelenijoj okolini. Njihove srdačne poruke dale su mi obnovljeni osećaj nade − verovanje da čak i mala dela, kao što su razmena ideja i primera, mogu izazvati značajne promene.”  

Ovo svedočanstvo Jelene Spendžarske, influenserke iz Severne Makedonije, lepo pokazuje da prednosti članstva u EU i vrednosti koje ovo članstvo predstavlja nisu samo apstraktni i složeni koncepti. Oni se manifestuju u detaljima svakodnevnog života – to su detalji koji unapređuju naše zajednice, inspirišu nas da razmišljamo različito i jačaju našu veru u bolju budućnost. 

 

Made of Us (Napravljeno od nas) – Ponovo na putu  

Jelena je bila deo kampanje Made of Us – Putešestvije EU i Zapadnog Balkana, koja je okupila 12 influensera podeljenih u dva tima: Plavi tim i Žuti tim. Dok je Jelenin tim posetio Hrvatsku, Sloveniju i Italiju, Žuti tim je istraživao Mađarsku, Slovačku i Austriju. 

Kampanja, pokrenuta u Briselu 20. oktobra, započela je intenzivnim trening sesijama koje su vodili DG NEAR i grupa stručnjaka. Naoružani znanjem, influenseri su krenuli na putovanje kombijima, kako bi posetili projekte koje podržava EU I dokumentovali kako članstvo u EU transformiše društva. 

Tokom putovanja, influenseri su komunicirali sa lokalnim stanovništvom koji su razmenili i pozitivne i kritičke stavove, stvarajući uravnoteženi narativ EU kao zajednice prednosti, odgovornosti i napornog rada. U šest glavnih gradova EU, timovi su dokumentovali primere iz stvarnog života i potencijalna rešenja koja bi mogla da inspirišu Zapadni Balkan, pružajući nadu i praktične ideje. 

U trenutku kada je pokrenuta kampanja Made of Us u saradnji sa influenserima, brzo je privukla pažnju publike, što je rezultiralo značajnim porastom pratioca na WeBalkans Instagram nalogu. Posete influensera projektima koji se finansiraju iz sredstava EU dovele su do povećanog angažmana, pri čemu je publika aktivno učestvovala u sadržaju, deleći svoja mišljenja i šireći doseg kampanje. 

U Mađarskoj su naglasili mobilnost radne snage i obrazovanja, posebno slobodu putovanja unutar Šengenske zone. Predstavljanjem tekbola, sporta koji se podržava sredstvima EU-e, pokazali su kako NextGenEU promoviše sportske inovacije, razvoj infrastrukture i prekograničnu saradnju. 

U Slovačkoj su istraživali pristup jedinstvenom tržištu obrazovanja i poslovanja, sastajući se sa Slovačkom akademskom asocijacijom za međunarodnu saradnju i razgovarajući sa preduzetnicima i Erasmus studentima. 

Austrija je pružila uvid u digitalnu budućnost, pa tako su influenseri posjetili digitalne centre koji pokreću preduzetništvo i inovacije. Socijalna preduzeća su pokazala kako mala preduzeća mogu rasti i napredovati uz podršku EU.  

U Hrvatskoj, fokus je prešao na osnaživanje mladih, prisustvovali su na Evropskom događaju za mlade (EYE) i istraživali kako programi poput Erasmus+ i NextGenEU promovišu mobilnost, razvoj veština i učešće. Oni su takođe otkrili inspirativne priče o otporu, kao što je projekat „Bezbedni i jednaki u vanrednim situacijama“ koji finansira EU, a koji pomaže osobama sa invaliditetom tokom katastrofa. Posete zdravstvenim ustanovama u Varaždinu pokazale su opipljivo poboljšanje u javnim zdravstvenim uslugama i ukupnom kvalitetu života koje je članstvo u EU donelo. 

Prilike i uloženi trud 

Slovenija je testirala izdržljivost influensera dok su se upuštali u ambiciozni lov „nulta stopa otpada“, nakon sastanka sa Ekologi brez meja (Ekolozima bez granica). Takođe su obišli i Komunalu Kranj i resort na Bledu sa nultom stopom otpada.  

Čak je i Venecija, dragulj turizma, pokazala opsežne napore potrebne za održavanje održivosti. Influenseri su zasvedočili kako projekti koje finansira EU (Interreg Italija-Hrvatska program), projekti kao što su REEL i TESTEAT, spajaju tradiciju s inovacijama kako bi zaštitili ovu kultnu destinaciju. 

Pored napornog rada, kampanja je uključivala interaktivno angažovane ciljeve inspirisani inicijativama koje podržava EU, kao što su SLIDES i lov na simbole EU, koji su spojili zabavu sa kulturnim i ekološkim učenjem. Kampanja je istakla male, ali značajne promene koje odražavaju osnovne vrednosti EU: poboljšanje životnog standarda, uzajamno poštovanje, promovisanje tolerancije i očuvanje mira. 

Pobednici 

Oba tima, i Žuti tim: Farah Hadžiabdić iz BiH, Martin Jakubis iz Slovačke, Tamas Majer iz Mađarske, Džordžina Roci iz Albanija, Laura Falquez iz Austrije i Luka Alerić iz Srbije, i Plavi tim – Juš Čop iz Slovenije, Jelena Spendžarska iz Severne Makedonije, Floreta Hajdaraj iz Italije, Tomislav Pancirov iz Hrvatske, Luka Bojanović iz Crne Gore, Agnesa Sejdiu sa Kosova, postigli su izvanredne rezultate objavljajuči stotine postova i rilova, pojavljujući se u TV programima tokom svoje prijateljske konkurencije u dvonedeljnom putovanju. Angažovali su milione ljudi širom Zapadnog Balkana i EU, dajući uverljiv narativ o tome kako članstvo u EU može promeniti živote i pokazujući da EU nije samo o politikama i programima već o raznolikosti, mogućnostima i moći običnih ljudi da stvore izvanredne promene.  

Tokom svečanosti na Zlatiboru, WeBalkans je proglasio pobednike takmičenja Made of Us. Bio je to Plavi tim za njihov veliki doprinos i angažman publike.  

„Od pristupanja EU, Hrvatska je izuzetno napredovala i posebno mi je drago što sam imao priliku da podelim naše pozitivne primere sa mladima sa Zapadnog Balkana. Za mene, EU se odnosi na ljude, a ovo je dokaz da saradnja i jedinstvo donose opipljivu korist za sve nas“, rekao je Tomislav Pancirov, influenser iz Hrvatske na ceremoniji dodele nagrada. 

Zelene veštine, čista budućnost: Kako EU4Green transformiše Zapadni Balkan

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Inicijativa EU4Green nije samo projekat već pokret koji Zapadni Balkan transformiše u centar održivosti i inovacija, od rešavanja problema zagađenja do podsticanja razvoja zelenih veština i obrazovanja, EU4Green trasira put ka čistijoj i zdravijoj budućnosti, istovremeno otvarajući zelena radna mesta i jačajući veze sa EU. Evo kako ova revolucionarna inicijativa donosi opipljive promene širom regiona.  Inicijativa EU4Green čini značajan napredak u promovisanju održivosti životne sredine na Zapadnom Balkanu. Jedan od primera je serija podkastova „Zeleni podkast Zapadnog Balkana“ („Western Balkans GreenCast“), koja istražuje važna ekološka pitanja i strategije zelene tranzicije u regionu i EU. Ova serija sadrži intervjue sa stručnjacima, studije slučajeva iz stvarnog života i detaljne rasprave čiji je cilj inspirisanje i edukacija slušatelja o održivim praksama i rešenjima za zdraviju planetu.  Prva epizoda, „Voda: Svakodnevna potreba“, fokusira se na očuvanje vode, ključno pitanje za Zapadni Balkan i EU. U epizodi gostuju profesorka Dragana Tomašević Pilipović sa Univerziteta u Novom Sadu i Harald Lojšandl Vajs, stručnjak za sanaciju zagađenih voda iz Agencije za zaštitu životne sredine Austrije. Oni govore o izazovima zagađenja voda, značaju zaštite vodnih resursa i strategijama za obezbeđivanje održive budućnosti voda. Posebno ističu česte zablude, objašnjavajući da problemi s vodom nisu samo pitanje količine, već i kvaliteta. Takođe razgovaraju o potrebi za boljim sistemima monitoringa, problemima zastarelih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i o zagađenju koje potiče iz industrije i poljoprivrede. Epizoda naglašava hitnu potrebu za sveobuhvatnom regionalnom saradnjom i efikasnom primenom ekoloških propisa.  Ova serija podkasta oslikava posvećenost inicijative EU4Green transparentnosti i uključivanju javnosti, ističući konkretne ekološke uspehe i podstičući optimizam među građanima, dok istovremeno promoviše odgovornost u upravljanju. Kroz inicijative poput kampanje #WeDidIt, EU4Green slavi napredak regionalnih i lokalnih napora u sprovođenju mera i reformi u skladu s direktivama Zelene agende. Ovakav pristup ne samo da pokazuje pozitivan uticaj zajedničkih napora na životnu sredinu i društvo, već i olakšava razmenu znanja među zainteresovanim stranama, inspirišući druge ekonomije da primene uspešne strategije.  Kroz ovakve inicijative, EU4Green nastavlja da podržava Zapadni Balkan na putu ka zelenijoj i održivijoj budućnosti, usklađenoj sa širim ciljevima Zelene agende Evropske unije.    Za detaljniji uvid, možete pogledati prve epizode „Zelenog podkasta Zapadnog Balkana“ ovde: EU4Green Transboundary Podcast    O projektu:  Projekat EU4Green podržava Zapadni Balkan – Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo*, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju u implementaciji „Zelene agende za Zapadni Balkan“, u ekološkoj transformaciji njihovih ekonomija u konsultaciji sa svim relevantnim partnerima i u unapređenju monitoringa i izveštavanja.  EU4Green će doprineti u regionu na sledećim poljima:  
  • na polju prelaska na cirkularnu ekonomiju; 
  • monitoringa i smanjenje zagađivača u vazduhu, vodi i zemljištu;  
  • učiniti poljoprivredu održivijom i otpornijom na klimatske promene; 
  • na polju očuvanja biodiverziteta;  
  • pružanja ad hoc podrške na visokom nivou u politici; 
  • jačanja monitoringa i izveštavanja o Zelenoj agendi; 
  • na polju poboljšanja razumevanja Zelene agende kroz komunikacijske aktivnosti; 
  • na polju jačanja zelenog obrazovanja; 
  • uključivanje civilnog društva i drugih zainteresovanih strana; 
  • podsticanje finansiranja zelene tranzicije.

CEMPROMova zelena revolucija: Kako EU pomaže srpskom biznisu da predvodi u održivosti

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

U Preljini, CEMPROM, vodeći proizvođač betona, je pokazao da održivost i poslovni uspeh mogu koegzistirati. Kroz program Ecoloans — koji finansira Nemačka razvojna banka (KfW) i podržava Regionalni program energetske efikasnosti EU (RPEE) — kompanija je napravila značajan napredak ka zelenijim operacijama.  Osnovan 1992. godine, CEMPROM je evoluirao od proizvodnje betonskih blokova i cementa u vrećama da postane lider u proizvodnji betona. Njegov portfelj uključuje projekte poput Koridora E 763 i razna lokalna građevinska partnerstva. Danas, sa voznim parkom od preko 100 kamiona i sa 150 radnika, kompanija ima godišnji proizvodni kapacitet od oko 300.000 tona betona.  Uz investiciju od 820.000 evra koju je omogućila UniCredit banka, CEMPROM je unapredio svoj vozni park, tako da uključuje i vozila na metan. Ova tranzicija je dovela do 42% smanjenja potrošnje goriva, 32% smanjenja emisije azotnih oksida i 56% smanjenja emisije ugljen dioksida, uz dodatno smanjenje nesagorelih ugljovodonika i čestica. Finansijski, ove će promene generirati godišnje uštede od oko 20%, pri čemu se očekuje da će se investicija isplatiti u roku od četiri do pet godina. Dejan Isailović, direktor proizvodnje CEMPROM-a, ističe da su ove inicijative i finansijski i ekološki od strateške koristi, podržavajući održivi rast kompanije i otvaranje novih radnih mesta.

“Naša bezrezervna posvećenost ekološki vođenoj praksi poslovanja je uvek bila glavni prioritet. Ovo putovanje nam je omogućilo da istražimo nove mogućnosti, omogućavajući nam da isporučimo veće količine za ključne projekte i diverzifikujemo u nove usluge kao što je transport cementa.” 

Cempromova posvećenost održivosti prevazilazi njegov vozni park. Kompanija uključuje otpadne vode u svoje proizvodne procese i prenamenjuje zaostale materijale za lokalnu upotrebu, pokazujući svoju posvećenost podršci zajednice i efikasnosti resursa. Ovaj proaktivni pristup predstavlja inspirativni primer za zaposlene s obzirom na to da CEMPROM postavlja visoke standarde za energetsku efikasnost i ekološku odgovornost.  Program Ecoloans, neophodan za put Srbije ka zelenijoj ekonomiji adresira dva glavna izazova za MSP (mala i sredna preduzeća): ograničeno dugoročno finansiranje i potrebu za održive poslovne prakse. Sa €120 miliona usmerenih u srpske banke, program podržava preduzeća u smanjenju troškova energije i emisija. To je deo REEP u sklopu Investicionog okvira za Zapadni Balkan, koji ističe snažnu podršku EU i Nemačke.  Iako usvajanje zelene prakse u početku nosi visoke troškove, Isailović  apeluje na mala i srednja preduzeća da prihvate održivost, ističući kratak period otplate i dugoročne koristi.   Ecoloans program, finansiran od strane Nemačke razvojne banke i podržan od strane EU, dodelio je €120 miliona evra za srpske komercijalne banke. Ovaj program je centralni deo Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP).         “Hitna je potreba za većom svešću o održivim i zelenim poslovnim praksama,” napominje. “Najbolji način za rešavanje nedoumica je otvoreni dijalog i učenje od kompanija koje su već krenule na ovaj put, postižući uštede i poboljšanu proizvodnju.” 

Kolektivna akcija ruši stereotipe, izvlači iz siromaštva

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

U kulturnim centrima širom Srbije, mlade Romkinje i Romi izvode umetnički performans koji podstiče na razmišljanje i pitaju: “Kako treba da izgleda Rom/kinja?” Njihov narativ izaziva stereotipe i ruši barijere za inkluziju Roma. 

U Beratu, u Albaniji, mladi Romi istražuju svoja naselja kako bi prikupili priče Roma povratnika. Njihov cilj je da podele ove priče sa širom publikom i pomognu u prevazilaženju prepreka koje ometaju reintegraciju.  

U međuvremenu, u Šuto Orizari, u Severnoj Makedoniji, Romi i povratnici se okupljaju na forumima zajednice kako bi izrazili svoje potrebe za poboljšanim državnim uslugama. Ova saradnja utire put ka prostoru gde će ranjive grupe imati bolji pristup uslugama i gde može da dođe do dijaloga između vlade, civilnog društva i zajednica.  

Ovo su samo tri od približno 40 inicijativa koje predvode zajednice i koje imaju za cilj da pomognu romskim povratnicima da se reintegrišu i izbave iz siromaštva, kao deo Regionalnog projekta reintegracije povratnika UNDP-a koji finansira EU. Ovaj projekat stiže do devet opština u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji.  

Uz podršku EU i UNDP, Romi povratnici i lokalne zajednice, okupljaju se da uče, rade i zabavljaju se zajedničkim aktivnostima. Njihova saradnja se suočava sa predrasudama, ruši barijere za inkluziju i unapređuje ekonomsko blagostanje i Roma i povratnika.  

Ova saradnja se obeležava kao deo Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, ističući kolektivnu snagu za pokretanje promena i unapređenje ekonomskog blagostanja i društvenog priznanja. 

Kreativno izražavanje: Put do inkluzije 

U Novom Sadu, u Srbiji, mladi Romi koriste svoju kreativnost da razbiju stigmu. Svojim nastupima postavljaju pitanje “Kako treba da izgleda Rom/kinja?”, ohrabrujući publiku da se suoči sa svojim sopstvenim predrasudama. 

Glumica Aleksandra Milojković Novikova, monodramom “Sama”, oživljava ovu poruku u Srpskom narodnom pozorištu. Njen nastup poziva na razmišljanje i sve nas podseća da možemo da napravimo razliku. 

Uz podršku EU i UNDP, ovi nastupi nastoje da razbiju stereotipe i pokažu da svi igraju ulogu u izgradnju inkluzivnih društava. 

 

Davanje glasa zajednicama 

Romske zajednice i zajednice Roma povratnika često su pogrešno predstavljene u medijima. Kako bi promenili ovu situaciju, mladi Romi su se udružili kao “reporteri iz zajednice”. 

Uz podršku EU i UNDP, oni uče novinarstvo i veštine pripovedanja kako bi dali šansu glasu Roma i Roma povratnika. 

U Beratu, u Albaniji, ovi reporteri su radili sa romskim povratnicima, beležeći njihove izazove i uspehe dok obnavljaju svoje živote. Jedna priča prikazuje grupu žena povratnica koje su pokrenule socijalno preduzeće koje nudi usluge nege i čišćenja. Zahvaljujući mediskoj eksponiranosti, njihovo preduzeće raste.   

Ovaj pristup izveštavanja vođenog zajednicama pokazuje kako mediji mogu da zagovaraju uključivanje ranjivih grupa. Možete istražiti njihov rad kroz dokumentarne filmove i podkaste kako biste saznali više o stvarnosti, i o izazovima i o uspesima, romskih povratnika.   

 

Učiniti javne prostore i usluge funkcionalnim za ljude 

U Šuto Orizari, u Skoplju, gradi se novi prostor zajednice sa ciljem jačanja veza između vlade i ranjivih grupa, poboljšavajući pristup javnim servisima. Resursni centar Šuto Orizari, centar za usluge na jednom mestu za povratnike i druge ranjive pojedince, je nastao kao rezultat konsultacija sa lokalnim zajednicama da bi se odgovorilo njihovim potrebama. 

Uz podršku EU i UNDP, ovaj centar je više od pružaoca usluga − on služi kao platforma za dijalog i saradnju između vlade i zajednice. Vremenom će evoluirati kao odgovor na potrebe i doprinos svojih korisnika.  

O projektu  

Projekat Reintegracija povratnika na Zapadnom Balkanu ima za cilj uklanjanje barijera koje ometaju ranjive povratnike da se reintegrišu u društvo. Kao deo EU Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) II, projekat se zalaže za prava romske zajednice i podržava reintegraciju povratnika, radeći sa partnerima kao što su UNDP, Svetska banka i Savet Evrope.  

U Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji, projekat testira nove pristupe održivoj integraciji na lokalnom nivou. Pored toga, promoviše dijalog za unapređenje politika i programa širom Zapadnog Balkana, osiguravajući bolju podršku ranjivim povratnicima.  

Zajednički napori za inkluzivnost i smanjenje siromaštva  

Saradnja i angažovanje zajednice su ključni za podsticanje inkluzije i smanjenje siromaštva. Udruživanjem snaga − kako unutar romske zajednice tako i sa širim akterima − moguća je značajna promena. Ovi napori ne samo da zadovoljavaju trenutne potrebe kao što je unapređenje javnih usluga već se I suočavaju sa dugoročnim pitanjima poput predrasuda.  

Kada se zajednice udruže, mogu postići ono što pojedinci sami ne mogu. Kolektivno delovanje osnažuje ljude da prevaziđu siromaštvo. 17. oktobra, Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, i svakog dana, hajde da priznamo snagu saradnje u razbijanju stigme i izgradnji inkluzivnijeg sveta. 

Reafirmisani novi regionalni sporazumi i put U EU na Samitu U Berlinu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Berlin, 15. oktobar 2024 – Lideri šest zemalja Zapadnog Balkana — Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije — okupili su se u Berlinu na 10. godišnjicu Samita Berlinskog procesa, učvršćujući svoju zajedničku posvećenost regionalnoj saradnji i većoj integraciji sa Evropskom Unijom. Na samitu koji je organizovao nemački kancelar Olaf Šolc, se pridružila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ovaj samit je predstavljao važnu prekretnicu u unapređenju regionalne ekonomske integracije.   Regionalna saradnja unapređena novim sporazumima   Samit je završen potpisivanjem:   Plan zajedničkog regionalnog tržišta koji ima za cilj podsticanje trgovine i ekonomskog rasta uklanjanjem barijera između zemalja.   Sporazum o mobilnosti za poboljšanje pristupa visokom obrazovanju širom regiona, nudeći mladim ljudima veće mogućnosti da studiraju i rade u inostranstvu.  Ovi sporazumi su u skladu sa Planom rasta Evropske unije od 6 milijardi evra koji je osmišljen da ubrza ekonomski razvoj i otvori put budućem članstvu Zapadnog Balkana.     Proširenje EU ponovo na pravi put   Tokom samita, kancelar Šolc je naglasio posvećenost EU proširenju, izjavivši: 

“Evropska unija će biti kompletna tek kada Zapadni Balkan bude deo nje. Nadam se da neće trebati još 10 godina da se svih šest zemalja pridruži bloku.”

Nemački kancelar, Olaf Šolc Fon der Lajen deli ovaj optimizam, ističući obnovljeni fokus EU na svoje proširenje:  

“Put ka EU je otvoren, ali svaka zemlja mora da napreduje na osnovu sopstvenih zasluga. Reforme i regionalna saradnja su suštinski preduslovi napretka, što će na kraju biti od koristi za ljude.” 

Integrisanje sa Jedinstvenim područjem plaćanja u evrima (SEPA) donosi opipljive koristi   Istog dana kada je održan Samit, Gert Jan Kopman, generalni direktor EU za susedstvo i pregovore o proširenju, se sastao sa guvernerima Centralnih banaka Zapadnog Balkana:   “Bilo je zadovoljstvo sresti se sa guvernerima centralnih banaka sa Zapadnog Balkana. Razgovarali smo o napretku u Planu rasta, posebno u pogledu pristupa SEPA.   Olakšavanje prekograničnih plaćanja, doneće opipljive koristi i građanima i privredi!”   Ova inicijativa nastoji da integriše Zapadni Balkan u SEPA (JPPE-Jedinstveno područje plaćanja u evrima), pojednostavljajući prekogranična plaćanja i čineći transakcije pristupačnijim i isplatljivijim i za preduzeća i za pojedince.  Normalizacija i rešavanje konflikata ostaju kritični   Kancelar Šolc je pohvalio odluku Kosova da ukine zabranu na srpsku robu, nazvavši je važnim korakom ka primeni CEFTA sporazuma i jačanju regionalne saradnje. I Šolc i fon der Lajen istakli su važnost rešavanja nerešenih pitanja između Kosova i Srbije, ističući njihov značaj za obezbeđivanje stabilnosti i napredovanje ka članstvu u EU.    Fon der Lajen je naglasila: “Regionalno jedinstvo je od suštinskog značaja, a sukobi ne smeju da ometaju put napred.”     Usmeravanje napora na rešavanje geopolitičkih izazova  Samit se takođe bavio rastućim geopolitičkim pritiscima u regionu, pri čemu je predsednica fon der Lajen istakla rasteći uticaj Rusije na Zapadnom Balkanu:   “Agresorski rat Rusije u Ukraini jasno je stavio do znanja — morate izabrati pravu stranu istorije i pridržavati se međunarodnog prava.” 

Jedan klik bliže: Suočavanje sa stereotipima i oslobađanje kreativnosti

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

U današnjem digitalnom svetu, savladavanje digitalnih veština više nije luksuz. Digitalne veštine mogu premostiti razlike, otvoriti mogućnosti i izazvati duboko ukorenjene predrasude. Zamislite mladog Roma/Romku koji živi na Zapadnom Balkanu, koji se suočava sa barijerama za zapošljavanje i često spada u kategoriji NEET (nema obrazovanja, zaposlenja ni obuke). Prema Anketi o Romima UNDP-a iz 2017. godine, stope NEET među Romima kreću se od 73% do 86%, pri čemu stope Romkinja dostižu i do 93% u određenim oblastima.   Usmeriti napore rešavanja nezaposlenosti mladih Roma zahteva integrisana rešenja, pri čemu su digitalne veštine ključne. Dobijanjem pristupa digitalnoj obuci, mladi Romi mogu steći osnovne veštine u oblastima kao što su digitalni marketing, kodiranje ili analiza podataka, otključavajući svoj preduzetnički talenat i razvijajući svoje poslovanje. Ovaj pomak može transformisati narativ od isključenosti do uključenosti, i od predrasuda do prilika.   Regionalni projekat reintegracije povratnika koji finansira EU, sprovodi UNDP u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji, radi sa partnerima i povratnicima na isticanju važnosti digitalne inkluzije i ulaganju u programe digitalne obuke prilagođene specifičnim potrebama povratnika Roma i Roma. Ove inicijative su Romima i povratnicima omogućile osnovne digitalne veštine, doprinosеći pravednijem i ravnopravnijem društvu.   Digitalne veštine takođe podstiču inovaciju i kreativnost, koje su oduvek prisutne u romskim zajednicama. Sa digitalnim veštinama, mladi Romi mogu prikazati svoje talente globalno, putem društvenih mreža, online biznisa ili digitalnog pripovedanja.  Ovo je priča od Doanu Uzeiroskom iz Prilepa, iz Severne Makedonije, koji je pre nekoliko meseci završio svoju digitalnu obuku kroz Regionalni projekat reintegracije povratnika koji finansira EU, a sprovodi UNDP. On je sada jedan od 145 mladih Roma i povratnika u Severnoj Makedoniji, koji se školuju u partnerskim opštinama i koji su završili kurs.     Doanove oči svetle dok deli svoj životni san. “Ponosan sam što sam završio kurs digitalne obuke i sada planiram da iskoristim veštine koje sam naučio da otvorim svoj YouTube kanal. Kasnije želim da otvorim svoju berbernicu, napravim svoj logo i veb sajt, da snimam svoje sesije pravljenja frizura i da promovišem sebe na taj način. Digitalni svet je toliko ogroman i pun mogućnosti. Tek sam počeo, ali osećam se sigurno da mogu da pronađem svoje „digitalno mesto“ u njemu!“  Doan Uzeiroski, Prilep – Severna Makedonija  Digitalna transformacija menja društva, često premeštajući vladine usluge na internetu. U Albaniji, projekat RRR igra ključnu ulogu u zatvaranju digitalnog jaza za ranjive povratnike u ruralnim područjima. Uz podršku EU i UNDP, i u saradnji sa Albanskom nacionalnom agencijom za zapošljavanje i veštine   (NAES), 195 mladih Roma i Egipćana završilo je obuku o digitalnim veštinama, podstičući njihovu zapošljivost i pomažući svojim zajednicama.

“Zahvaljujući IT kursu, sada sam veoma važna osoba u svom selu, Baltez. Svakog dana pomažem ljudima da pristupe javnim uslugama preko E-Albanija!” 

  Pružajući digitalne veštine povratnicima i romskoj omladini, projekat ne samo da premošćuje digitalni jaz već i ruši stereotipe, preoblikuje narative i stvara budućnost u kojoj svako ima priliku da uspe.            Slično, i u Srbiji, 150 mladih Roma i povratnika učestvovalo je u program digitalne obuke, sticajući vredne veštine koje imaju svoju vrednost na tržištu. Nastavni plan i program je osmišljen tako da se prilagodi pojedincima bez obzira na njihovo obrazovanje ili prethodno znanje.   “Završetak kursa digitalne obuke WORDPRESS u mnogome je poboljšao moje šanse da nađem posao.  Nadam se da ću obezbediti poziciju na kojoj mogu da nastavim da učim i da pomognem u razbijanju predrasuda prema romskoj zajednici!”, – Marina Milosavljević, Valjevo – Srbija.  

Oživljavanje starih tradicija: Grnčarsko putovanje Veleških tinejdžera

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Mladi zanatlije u Velesu ponovo otkrivaju svoje nasleđe kroz oživljavanje tradicionalnog grnčarstva. Šetnja uskim, strmim ulicama Velesa u Severnoj Makedoniji je kao da se vratite u prošlost. Grad, sa svojim kaldrmisanim stazama i tradicionalnim kamenim kucama, sapuce o proslosti. Jedna od najpoznatijih znamenitosti Velesa je Aleja poezije, rodno mesto proslavljenog pesnika Koče Racina.  Racin nije bio samo pesnik; oprobavao se i u grnčarstvu — zanat koji je nekada bio srce ovog grada. Njegov rad, kao i rad drugih lokalnih grnčara, bio je toliko cenjen da su neki komadi čak našle tržište u Zapadnoj Evropi.   Kad pomerimo fokus sa istorije na moderno doba, vidimo da je grnčarija u Velesu skoro izgubljena umetnost. Ali zahvaljujući novoj inicijativi, zanat doživljava kambek, predvođen novom generacijom mladih zanatlija. Među njima su Anastasija Davčeva i Antonio Trajkovski, oboje 14-godišnjaci, deo grupe od 25 učenika iz Velesa koji su svoju strast prema grnčarstvu otkrili kroz radionice koje podržavaju EU i UNDP. Ove radionice se organizuju u okviru projekta “Etničke kreativne radionice za oživljavanje starih zanata,” finansiranog od strane Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD).  Antonio je u početku bio sumnjičav u vezi sa radionicama.  

“Kada sam se prvi put priključio, grnčarstvo mi je bilo strano. Ali s vremenom, postalo mi je zanimljivije. Sada radije izrađujem nešto od gline nego da igram igrice na telefonu. Grnčarstvo je zaista zanimljiv zanat.” 

Antonio Trajkovski “Kada sam se prvi put priključio, grnčarstvo mi je bilo strano,” rekao je. “Ali s vremenom, postalo mi je zanimljivije. Sada radije izrađujem nešto od gline nego da igram igrice na telefonu. Grnčarstvo je zaista zanimljiv zanat.”  Anastasija deli sličan stav. Radionice su joj “zabavne,” posebno kada radi na grnčarskom kotaču i crta dizajne.  Ove radionice vodi Goce Stančev, jedan od poslednja četiri preostala grnčara u Velesu. Iako je u početku bio skeptičan, Stančev je primetio porast entuzijazma među decom. 

“Ako čak dvoje od 20 dece uspemo da napravimo grnčarima, biće to ogroman uspeh.”

Za više informacija o programu ReLOaD koji finansira EU, posetite veb stranicu.                Grnčarstvo u Velesu ima dugogodišnju tradiciju. Početkom 20. veka brojne porodice u gradu su se bavile grnčarstvom, stvarajući grnčariju koja je stekla priznanje i izvan granica Severne Makedonije. Ova veza sa tradicijom čini oživljavanje grnčarije još značajnijim kako za nasleđe grada tako i za njegovu budućnost.   Stančev veruje, kako bi grnčarstvo i drugi tradicionalni zanati preživeli, oni moraju postati deo obrazovnog sistema. “U grnčarstvu postoji budućnost, ali je potrebna podrška,” objašnjava on. “Moja supruga i ja smo profesionalno u ovome 15 godina. Na tržištu postoji potražnja, ali nema dovoljno ljudi da zadovolje tu potražnju. Ja sam živi dokaz da se može živeti od grnčarstva.  Ova inicijativa u Velesu je samo jedna od 50 projekata koje je program ReLOaD u Severnoj Makedoniji podržavao u protekle tri godine. Ovi projekti imaju za cilj osnaživanje mladih ljudi, promovisanje socijalne kohezije, zaštitu životne sredine i očuvanje kulturnog nasleđa.   Za ove mlade učesnike, radionice grnčarstva su više od obične vanškolske aktivnosti — one su njihova veza sa baštinom i čak mogu otvoriti put za buduću karijeru učesnika. Ili kako Anastasija kaže, “Bilo bi divno sačuvati grnčarstvo kao zanat jer je grnčarstvo deo tradicije naše zemlje.”  Ova priča ilustruje kako se stari zanati mogu revitalizirati kroz strast mladih ljudi, pod mentorstvom onih koji su sačuvali ovu tradiciju. Snažan je podsetnik da čak i u digitalnom dobu, praktična kreativnost i povezanost sa baštinom i dalje imaju vrednost i ispunjuju nas.    

Turneja Ursule fon der Lajen po Zapadnom Balkanu: Jačanje veza sa EU

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Počevši od 23. oktobra, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, obišla je Zapadni Balkan, naglašavajući podršku EU ekonomskim reformama, regionalnoj saradnji i hitnoj pomoći u oporavku od poplava.  Njen obilazak, nakon usvajanja Reformske agende, je naglasio podršku EU socio-ekonomskim reformama i regionalnoj saradnji. Počevši od Tirane, u Albaniji, fon der Lajen je otvorila kampus Evropskog koledža, pokazujući prilike za mlade lidere. Tokom svog putovanja kroz Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, istakla je ekonomsku integraciju, podršku obnovljivim izvorima energije i obećanje čvršćih veza sa Evropskom unijom.    Tokom svog obilaska, fon der Lajen je pohvalila reformske napore svake zemlje i najavila  značajna ulaganja EU u jačanje projekata infrastrukture i čiste energije. Njena poruka je bila konzistentna: EU ostaje posvećena podršci napretku regiona ka integraciji, pri čemu Plan rasta pruža i trenutnu pomoć i dugoročne investicije. Od usmeravanja pažnje na klimatske promene do promocije energetskih projekata u Crnoj Gori, fon der Lajenova turneja je istakla posvećenost EU budućnosti u kojoj su partneri sa Zapadnog Balkana sastavni deo Evropske unije. 

“Moje misli su sa žrtvama, njihovim porodicama i prijateljima koje su ostavili iza sebe. Evropa je uz vas, na vašoj strani − ne samo trenutno, već i na srednji i dugi rok.” 

Ursula fon der Lajen, tokom posete Jablanici, Bosna i Hercegovina, region koji je najteže pogođen poplavama.  U Tirani se sastala sa predsednikom Bajramom Begajem i premijerom Edijom Ramom, fokusirajući se na integraciju Albanije u EU, plan EU za rast i inicijative za obnovljivu energiju kao i solidarnost EU u rešavanju klimatskih izazova. Sledećeg dana posetila je Severnu Makedoniju gde se sastala sa predsednicom Gordanom Siljanovskom-Davkovom i premijerom Hristijanom Mickoskim, naglašavajući podršku EU kroz Plan rasta i unapređenje napora ka ekonomskoj integraciji. 

“Otvaramo vrata kompanijama naših zapadnobalkanskih partnera za određene sektore na jedinstvenom tržištu Evropske unije. Zauzvrat, naši partneri na Zapadnom Balkanu sprovode važne reforme sa ciljem uspostavljanja ravnopravnih uslova. Kroz dodatne evropske investicije, mi podržavamo ove reforme.” 

              Ona je 25. oktobra otputovala u Bosnu i Hercegovinu gde se sastala sa predsedavajućom Borjanom Krišto u Sarajevu. Tokom svoje posete, ona je najavila 20 miliona evra za hitnu pomoć za oporavak od poplava i predstavila Plan rasta EU za podršku regionalnoj integraciji. Kasnije tog dana, otputovala je u Beograd, u Srbiji, gde se sastala sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Njihove diskusije bile su usredsređene na napredak Srbije ka članstvu u EU, a fon der Lajen je istakla i ulaganja u Plan rasta za jačanje ekonomske integracije Srbije i razvoj infrastrukture.   Na Kosovu se fon der Lajen sastala sa predsednicom Vjosom Osmani-Sadriu i premijerom Albinom Kurtijem, pohvalivši napredak Kosova u integraciji u EU, uključujući nedavno uvođenje bezviznog režima, i istakavši važnost regionalne saradnje.  Tokom poslednjeg boravka u Crnoj Gori, sastala se sa premijerom Milojkom Spajićem u Podgorici. Njihove diskusije bile su usredsređene na napore Crne Gore za pristupanje EU, pri čemu je fon der Lajen istakla značajna ulaganja EU u energetiku, infrastrukturu i kiber-bezbednost kao deo procesa integracije Crne Gore. 

Raditi u skladu sa prirodom, a ne protiv nje

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Održivo upravljanje šumama za egzistenciju i zaštitu životne sredine. Rahim Zekiri, trenutno predsednik Udruženja proizvođača drvenog uglja u Lepencu/Novo Brdo, radi sa šumskim drvetom više od 35 godina. Odrastao u planinskom regionu, njegova veza sa zemljom je i duhovna i ekonomska. Zajedno sa više od 20 drugih porodica u svom selu, on i njegova porodica, pronašli su načine da svoje prirodno okruženje pretvore u izvor sredstava za život. Uprkos nedostatku formalnog obrazovanja, Zekiri je oduvek sanjao da radi u šumarstvu. Kako objašnjava “Oduvek sam voleo šumu i težio da se profesionalno bavim šumarstvom, ali zbog nedostatka odgovarajućeg obrazovanja, taj san nisam nikad ostvario”. Godine 2015, vođen sopstvenom inicijativom, g. Zekiri je započeo ono što on naziva, “čišćenjem šuma,” − praksu sakupljanja proređenog granja i mrtvog drveća za proizvodnju drvenog uglja koji se prvenstveno koristi za grejanje u domaćinstvima.     Za sve to vreme, sa jakom namerom da koristi šumu bez nanošenja štete, imao je jednu želju: da profesionalac proceni da li njegove aktivnosti nanose štetu šumi. To ga je navelo da se obrati lokalnim vlastima, i što je još važnije, da se poveže sa timom koji stoji iza projekta i koji finansira EU “Podrška jačanju održivog i višenamenskog gazdovanja šumama u cilju rešavanja klimatskih promena i poboljšanja života na selu na Kosovu”. Kroz ovaj projekat, njegov cilj je da ujedini druge porodice koje se bave proizvodnjom drvenog uglja i da sarađuje sa državnim organima, ne samo na čišćenju privatnih šuma već i na radu na javnim šumama.   Inicijative zajednice poput njegove, posebno na mestima u kojima “mnoge porodice zavise od socijalne pomoći i strahuju da bi formalni propisi mogli ograničiti njihovu sposobnost za rad,” uvek su izazov. Ipak, Rahim čvrsto veruje da saradnja za čistije i zdravije šume, uz njihovo pravilno korišćenje, koristi svima. Rahim je posvećen ujedinjavanju više meštana oko ove inicijative.   Slično kao Rahim u Novom Brdu, Kumrije Kadriu iz sela Vrelo, u opštini Istok, radi na okupljanju žena koje se već oslanjaju na šumske resurse za život u jednu organizovanu i održivu inicijativu. Kumrije vodi Udruženje Melisa, koje je prvobitno počelo kao Udruženje pčelara, ali smo, kako ona objašnjava, “brzo prepoznali potencijal u sakupljanju bilja i bobica sa planina”. Prihodi ostvareni prodajom ovih proizvoda pomažu mnogim ženama da dopune zaradu u domaćinstvu, posebno u regionu gde su mogućnosti zapošljavanja za žene ograničene.   Živeći u planinskom kraju, Kumrije i njeni sugrađani su nekako prirodno počeli da sakupljaju samoniklo bilje i bobice za domaću upotrebu. Prepoznajući potencijal ove aktivnosti, počeli su da istražuju načine da je transformišu u profitabilan posao koji bi mogao da bude od koristi za žene u ovoj oblasti. Međutim, donedavno su bili ograničeni na jednostavno skupljanje i sušenje bilja i bobica, što im je otežavalo plasiranje svojih proizvoda na trenutnom tržištu. Za Kumrije i njenu grupu, mašina za pakovanje njihovog bilja, dodala je popriličnu vrednost njihovim proizvodima i napravila promenu velikog razmera.  

“Ranije smo mogli da prodajemo samo samoniklo bilje, ali sada možemo da ga sušimo i pakujemo, što povećava njihovu tržišnu vrednost,” kaže ona. Ovo im omogućava da nastave da rade ono što su radili ceo život i istovremeno to pretvaraju u izvor prihoda. 

  Kumrije Kadriu  Kumrije objašnjava da je njihova namera da stvore održivu mrežu žena sakupljača, koja će im služiti i kao lanac snabdevanja. One planiraju da otkupe sakupljeno bilje i bobice od žena koje ih već sakupljaju po konkurentnim cenama kako bi doprinele konkurentnosti tržišta, što je nešto od čega će žene zajednice imati najveću korist.   Napori i Rahima i Kumrije doprinose široj inicijativi usmerenoj na unapređenje ruralne egzistencije uz obezbeđivanje održivosti kosovskih šuma. Projekat podržan od strane EU pokriva više regiona, stavljajući naglasak na održivo upravljanje šumama, smanjenje nelegalne seče i promovisanje upotrebe nedrvnih šumskih proizvoda kao što je bilje koje skuplja Kumrije i njena grupa.   Priče poput Kumrijeve i Rahimove su samo neke od mnogobrojnih uspešnih priča pojedinaca, porodica i zajednica koji su imali direktnu korist od projekata koji finansira EU i sprovodi FAO [Organizacija za hranu i poljoprivredu] “Podrška jačanju održivog i višenamenskog upravljanja šumama za rešavanje klimatskih promena i poboljšanje života na selu na Kosovu”.   U skladu sa međunarodnim standardima i najboljom praksom, razvijena su četiri plana upravljanja šumama koristeći novu metodologiju koja daje prioritet uravnoteženoj integraciji ekoloških, društvenih i ekonomskih funkcija unutar šumskih ekosistema. Ovaj pristup označava prelazak sa tradicionalnog upravljanja vrednošću drveta na perspektivu zasnovanu na ekosistemu.  Holistička priroda ovih planova je ono što ih čini posebno značajnim; od koristi su ne samo lokalnim zajednicama i direktnim korisnicima, već i kreatorima politika. Ovi planovi pružaju sveobuhvatan uvid u upravljanju šumama, baveći se širim uslugama ekosistema kao što su očuvanje biodiverziteta, sekvestracija ugljenika i dobrobiti za zajednicu, uključujući nedrvne šumske proizvode. Ovaj inovativni pristup pripremi planova upravljanja predstavlja veliki korak napred u praksi upravljanja šumama i očekuje se da će ga Kosovska agencija za šume uskoro usvojiti. Ima za cilj poboljšanje održivosti šuma, doprinos u ublažavanju klimatskih promena i promovisanje dobrobiti lokalnih zajednica. 

“Oduvek sam voleo šumu i težio da se profesionalno bavim šumarstvom, ali zbog nedostatka odgovarajućeg obrazovanja, taj san nisam nikad ostvario.” 

              U okviru aktivnosti programa, uspešno je pošumljeno 128 hektara šume. Ključni fokus je bio angažovanje lokalne zajednice, posebno u pilot jedinice za upravljanje, gde su članovi stekli praktično iskustvo u tehnikama sadnje i zaradili finansijsku nadoknadu za svoje učešće. Iako i dalje postoje izazovi za efikasno upravljanje šumama na Kosovu, kao što je aktuelno pitanje nelegalne seče, holistički pristup programa rešava ove prepreke na više nivoa – direktnim radom sa pojedincima u planinskim oblastima na edukaciji o održivom korišćenju šuma i pretvaranju prirodnih resursa u profitabilne poduhvate, pritom menjajuči kulturu ka vrednovanju čistih i zdravih šuma. Istovremeno, program sarađuje sa lancom institucija i odgovornim pojedincima koji rade na kreiranju politika – postoji posvećenost programa da se obezbedi zelenije i zdravije okruženje za narod Kosova.