Skip to main content

Аутор: WeBalkans

Danas je Evropska komisija usvojila Paket proširenja za 2023.

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Danas je Evropska komisija usvojila Paket proširenja za 2023. godinu, pružajući detaljnu procenu stanja i napretka koji su postigli Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Turska, i prvi put i Ukrajina, Republika Moldova i Gruzija na njihovim putanjama prema pridruživanju Evropskoj uniji. Izveštaj se posebno fokusira na napredak u sprovođenju fundamentalnih reformi, kao i pružanje jasnih smernica za predstojeće prioritete u reformama. Pridruživanje ostaje proces zasnovan na zaslugama, u potpunosti zavisno o objektivnom napretku postignutom od strane svake zemlje.

 

 

Zapadni Balkan

 

Napredak u reformama za pristupanje EU uglavnom je zastao, jer je Crna Gora patila od duboke polarizacije i političke nestabilnosti u izveštajnom periodu. EU pozdravlja formiranje novog parlamenta i formiranje vlade, od koje se očekuje da brzo pokaže kapacitet i posvećenost putu Crne Gore prema EU i sprovede reforme vezane za pristupanje EU. Uopšteno, napredak u pregovorima o pristupanju zavisiće od reformi u oblasti vladavine prava (tj. ispunjenja privremenih mera utvrđenih u Poglavljima 23 i 24). Crna Gora se i dalje potpuno usklađuje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.

 

Srbija je nastavila s implementacijom reformi vezanih za pristupanje EU, uključujući oblast vladavine prava. Srbija je počela s primenom ustavnih amandmana iz 2022. godine kako bi ojačala nezavisnost pravosuđa i usvojila nova medijska zakonodavstva. Implementacija ovoga može značajno poboljšati regulatorno okruženje. Međutim, potrebne su dalje izmene kako bi u potpunosti bile u skladu sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima. Srbija mora poboljšati, kao prioritet, usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere i izjave o Rusiji. Takođe su potrebni dalji rad i politička posvećenost kako bi se sprovele reforme u oblasti vladavine prava. Procena Komisije ostaje da je Srbija tehnički ispunila kriterijume za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast). Srbija mora potpuno sarađivati i preduzeti sve potrebne korake kako bi obezbedila odgovornost za nasilni napad na kosovsku policiju 24. septembra i napad na KFOR 29. maja. Što se tiče normalizacije odnosa sa Kosovom, iako je postignut dogovor u EU-facilitiranom dijalogu, kako Srbija tako i Kosovo još nisu počeli sa sprovođenjem svojih obaveza, koje su obavezujuće za obe strane i ključni deo njihovih evropskih puteva.

 

U Severnoj Makedoniji, vlasti su dosledno izjavljivale da je pristupanje EU njihov strateški cilj. Severna Makedonija nastavila je potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (CFSP). Zemlja je takođe ostvarila određeni napredak u oblasti pravde, slobode i bezbednosti, uključujući borbu protiv organizovanog kriminala i upravljanje migracijama. Kao zemlja koja pregovara, Severna Makedonija mora ispuniti implementaciju reformi vezanih za EU, uključujući u pravosuđu, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, reformu javne uprave, uključujući upravljanje javnim finansijama i javnu nabavku. Severna Makedonija se obavezala da će pokrenuti i postići relevantne ustavne promene kao prioritet, s ciljem da uključi građane koji pripadaju drugim narodima. Proces pregleda nabavke EU napredovao je glatko, a vlasti su pokazale visok nivo posvećenosti. Komisija je Savetu predstavila izveštaje o pregledu „fundamentalnog klastera“ za Severnu Makedoniju u julu i očekuje brzo praćenje, s ciljem otvaranja pregovora o ovom klasteru do kraja godine.

 

Albanija je nastavila pokazivati odlučnost u sprovođenju EU reformi i ostvarivanju napretka u reformama u „fundamentalnom klasteru“. Nastavljeno potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU takođe je snažan signal strateškog izbora zemlje za pridruživanje EU. Potrebni su dalji napori u oblastima slobode izražavanja, pitanjima manjina i vlasničkim pravima, kao i u ključnim oblastima vladavine prava, kao što su borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Proces pregleda nabavke EU napredovao je glatko, a vlasti su pokazale visok nivo posvećenosti. Komisija je Savetu predstavila izveštaje o pregledu „fundamentalnog klastera“ za Albaniju u julu i očekuje brzo praćenje. Cilj je otvaranje pregovora o klasteru 1 (fundamentalni) do kraja godine.

 

U Bosni i Hercegovini, prošlogodišnje dobijanje statusa kandidata donelo je potrebnu pozitivnu dinamiku. Nova vlada je brzo formirana nakon izbora i počela je s implementacijom reformi, posebno kroz amandmane koji uvode provere integriteta u pravosuđu. Ipak, potrebni su dalji napori. To uključuje usvajanje važnih reformi u oblasti vladavine prava i pravosuđa i nastavak sa ustavnim i izbornim reformama, koje su od najvećeg prioriteta za obezbeđivanje jednakih prava za sve građane. Takođe je važno očuvati ustavni poredak zemlje. Seperatističke i autoritarne mere u entitetu Republika Srpska nisu u skladu s evropskim putem. Potrebni su dalji napori za Bosnu i Hercegovinu kako bi ispunila ključne prioritete utvrđene u mišljenju Komisije o njenoj aplikaciji za članstvo. Stoga Komisija preporučuje otvaranje pregovora o pristupanju EU sa Bosnom i Hercegovinom, kada se postigne potreban stepen usklađenosti sa kriterijumima članstva.

 

Kosovo ostaje posvećeno svom evropskom putu. Nastavilo je dobrovoljno potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući osudu ruskog rata agresije protiv Ukrajine i primenu restriktivnih mera protiv toga. Period izveštavanja obeležen je legislativnim postignućima, uključujući važnu reformu izbornog sistema. Ipak, potrebno je još rada, uključujući i plan akcija o reformama pravosuđa. Od 1. januara 2024. godine, vizna liberalizacija za Kosovo će stupiti na snagu. Situacija na severu Kosova bila je pogođena nekoliko kriza, poslednja od njih je bila nasilan napad na kosovsku policiju 24. septembra 2023. godine. Što se tiče normalizacije odnosa sa Srbijom, iako je postignut sporazum u EU-facilitiranom dijalogu, kako Kosovo tako i Srbija još nisu počeli sa sprovođenjem svojih obaveza, koje su obavezujuće za strane i ključni deo njihovih evropskih puteva.

 

Sledeći koraci

 

Sada je na Savetu da razmotri preporuke Komisije od danas i donese odluke o koracima koji slede u procesu proširenja.

Komisija predstavlja novi Plan rasta za Zapadni Balkan, uključujući 6 milijardi evra grantova i kredita kako bi ubrzala ekonomsku konvergenciju sa EU

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Danas je Evropska komisija usvojila novi Plan rasta za Zapadni Balkan, s ciljem da unapredi neke od koristi članstva u regionu pre pristupanja, podstakne ekonomski rast i ubrza neophodnu socijalno-ekonomsku konvergenciju. Cilj je omogućiti partnerima da ubrzaju reforme i investicije kako bi značajno ubrzali proces proširenja i rast njihovih ekonomija. U tu svrhu, predložen je novi Fond za reforme i rast za Zapadni Balkan u iznosu od 6 milijardi evra za period 2024-2027. Isplate će se vršiti tek nakon ispunjenja dogovorenih reformi.Kao deo Plana rasta, svaki partner sa Zapadnog Balkana biće pozvan da pripremi Reformsku agendu na osnovu postojećih preporuka, uključujući one iz godišnjeg Paketa proširenja i programa ekonomske reforme zemalja (PER). Agenda reformi će biti predmet konsultacija, ocene i usvajanja od strane Komisije.

 

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je: „Usvajanjem novog Plana rasta za Zapadni Balkan u iznosu od 6 milijardi evra, danas približavamo ekonomije Zapadnog Balkana EU. Potencijal ovog Plana rasta je izuzetan. Ovaj Plan rasta može udvostručiti ekonomiju Zapadnog Balkana u narednih 10 godina. Svojom kombinacijom reformi i investicija omogućiće Zapadnom Balkanu da uskoro profitira iz ključnih oblasti našeg jedinstvenog tržišta, uključujući slobodno kretanje robe, usluga i radne snage, jedinstveno evropsko područje plaćanja, transport, energetiku i digitalno jedinstveno tržište.“

 

Sledeći koraci

 

Sada je na Evropskom parlamentu i Savetu da ispita predlog za Fond u okviru paketa pregleda srednjeročnih finansijskih okvira (MFF). Kada bude usvojen, šest partnera sa Zapadnog Balkana biće pozvano da dostave svoje individualne reformne agende u kojima će opisati socijalno-ekonomske i osnovne reforme koje će preduzeti kako bi podstakli rast i konvergenciju u okviru Plana rasta tokom perioda od 2024. do 2027. godine. Srbija i Kosovo moraju konstruktivno učestvovati u dijalogu o normalizaciji odnosa, koji vodi Visoki predstavnik EU, kao neophodan preduslov.

YEA organizuju radionice o medijskoj pismenosti u Srbiji i Crnoj Gori

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Dana 24. i 25. oktobra, Mladi evropski ambasadori (MEA) uspešno su sproveli seriju radionica o medijskoj pismenosti (RMP) u Novom Sadu i Nišu, Srbija, kao i u Podgorici, Crna Gora. Tokom ovih radionica, MEA su imali dragocenu priliku da podele svoje znanje o temama vezanim za medije, novinarstvo i različite aspekte medijske pismenosti sa svojim vršnjacima. Događaji su postali mogući zahvaljujući posvećenosti i naporima Mladih evropskih ambasadora, uključujući Bojanu Maraš, Anđelu Micić, Maju Trajković, Anju Kafedžisku, Teodoru Cekić i Aleksandru Grbović Bitić.

EU SHAI projekat transformiše živote kroz socijalno stanovanje

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat u Srbiji, koji finansira Evropska unija, pomaže ugroženim zajednicama u postizanju socijalne inkluzije.

Miljana, 27-godišnja stanovnica romskog naselja u Svilajncu, ima svoj deo životnih izazova. Nakon završene srednje trgovačke škole, našla se u ulozi samohrane majke sedmogodišnje ćerke Petre. Njihovo prethodno stanovanje, mala, oronula kuća, nudila je daleko od idealnih uslova za život. Međutim, nedavno je u njihove živote došla pozitivna promena. Uselili su se u novoizgrađenu zgradu socijalnog stanovanja preko puta uske ulice svog starog naselja. Ova naizgled mala tranzicija napravila je veliku razliku u njihovim životnim uslovima. Njihov novi stan ne samo da je prostran, već je i potpuno opremljen potpuno novim nameštajem i modernim kućnim aparatima.

 

Miljana je korisnica projekta „Novi domovi i inkluzivno okruženje za ugrožene kategorije stanovništva u Svilajncu“, koji je deo programa EU Podrška socijalnom stanovanju i aktivnom uključivanju (EU SHAI). Osim što joj je pružila udoban novi dom, ova inicijativa ju je takođe osnažila ka finansijskoj nezavisnosti i socijalnoj inkluziji. Miljana je aktivno učestvovala u radionicama koje su imale za cilj unapređenje njene zapošljivosti, uključujući obuku za dobijanje vozačke dozvole B kategorije.

„Mere aktivne inkluzije igraju ključnu ulogu u osiguravanju održivosti projekta, jer je pažljivo osmišljen i implementiran u skladu sa jedinstvenim potrebama porodica i pojedinačnih članova porodice.“

Što se tiče socijalnog stanovanja, projekat koristi tri načina podrške: izgradnju novih stanova i kuća, kupovinu postojećih kuća za korisnike i renoviranje kuća koje su već u vlasništvu korisnika. Do danas je ukupno 127 porodica, koje čine 361 član porodice (171 muškog i 190 ženskog pola), uspešno prešlo u nova prebivališta u novoizgrađenim socijalnim stambenim jedinicama koje se nalaze u Čačku, Svilajncu, Loznici, Vrnjačkoj Banji, Ljuboviji, Šapcu, i Raška. Takođe, izgrađeno je 14 porodičnih kuća u Koceljevi i Žagubici, u kojima su smeštene porodice koje ih sada zovu domom. Takođe, projektom je nabavljeno 56 seoskih kuća i završeno je renoviranje 92 kuće, sve u cilju poboljšanja uslova stanovanja za one kojima je potrebna.

Dragana Milošević, projekt menadžer EU SHAI programa, elaborira sveobuhvatnu podršku koja se nudi porodicama izabranim za socijalno stanovanje. Ova podrška je zamršeno prilagođena specifičnim potrebama svakog člana porodice, utvrđena kroz detaljnu procenu nakon procesa odabira socijalnog stanovanja. Ona kaže: „Na primer, ako se porodica sastoji od četiri člana kojima je potrebna podrška, mi pružamo pomoć u skladu sa tim. U slučajevima kada pojedinac ima jedinstvene potrebe, kao što je osoba sa invaliditetom kojoj su potrebna invalidska kolica ili, u jednom slučaju, mladi dečak koji pohađa srednju školu u drugom gradu gde je potrebna školarina, pokrili smo te troškove i omogućili mu da završi srednju školu. Neki pojedinci će možda morati da pohađaju određene kurseve; na primer, ponudili smo kurseve zavarivanja, danas veoma traženu profesiju , i omogućili njihovo učešće“.

Do danas je projekat proširio svoju podršku na 324 porodice, koje obuhvataju preko 1.000 pojedinaca, kroz niz mera aktivne inkluzije. Od toga, 167 dece je dobilo obrazovnu podršku, dok je 104 odrasla muškarca i 221 žena prošlo obrazovnu obuku. Takođe, 146 porodica je dobilo grantove za ostvarivanje prihoda, 42 korisnika su privremeno angažovana na radu, a 29 korisnika se samozaposlilo. Psihosocijalna podrška je pružena za 135 porodica, uključujući 391 člana. Pored toga, oko 280 porodica je dobilo pomoć u vidu nameštaja i kućnih aparata. Dragana podvlači značaj komponente aktivne inkluzije, navodeći: „Ona igra ključnu ulogu u obezbeđivanju održivosti projekta, jer je pažljivo osmišljena i implementirana u skladu sa jedinstvenim potrebama porodice i pojedinačnih članova porodice“.

„EU SHAI projekat je doneo suštinske promene u životima ljudi i oni su veoma svesni ove transformacije.“

O projektu

Program Evropske unije za podršku socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji (EU SHAI) je osmišljen da unapredi primenu politika socijalne inkluzije u Srbiji i obezbedi održiva stambena rešenja uz mere aktivne inkluzije za najugroženije stanovništvo. Evropska unija (EU) izdvojila je 27 miliona evra kroz Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) 2018 za 63-mesečnu implementaciju Programa, a Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) izabrana je za implementacioni partner.

Dragana ističe izuzetnu važnost podrške obrazovanju i profesionalnom napredovanju među korisnicima, uviđajući da samo obezbeđivanje socijalnog stanovanja ne rešava sveobuhvatno njihove izazove. Ona elaborira: „Da bi poboljšali svoj društveni položaj, pojedinci moraju da unaprede svoje veštine i obrazovanje. Poboljšanjem svojih izgleda za zapošljavanje, oni mogu da pređu sa primaoca državne socijalne podrške“. Ona dalje primećuje: „EU SHAI program je doneo suštinske promene u životima ljudi i oni su veoma svesni ove transformacije.“

Zaštita reke Vardar uz podršku EU

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Vodeni sistem u glavnom gradu Severne Makedonije, Skoplju, dobija podsticaj, pokazujući da se razvoj odvija paralelno sa integracijom u EU

Gradovi moraju neprestano prilagođavati se kako bi se pružio smeštaj rastućem urbanom stanovništvu, suočili se s izazovima klimatskih promena i upravljali ograničenim resursima. Skoplje, glavni grad Severne Makedonije, aktivno radi na transformaciji u održivu, modernu evropsku metropolu sa snažnim naglaskom na zaštiti životne sredine. Ovo opredeljenje se ogleda kroz značajnu inicijativu za zaštitu gradske životne sredine putem izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ovo postrojenje će proširiti usluge sanitarne infrastrukture na više od pola miliona stanovnika dok istovremeno smanjuje zagađenje reke Vardar, najduže reke Severne Makedonije.

U Skoplju, vode ove značajne reke, koja protiče kroz glavni grad zemlje, do sada nisu bile pravilno tretirane. Unutar kanalizacione mreže kojom upravlja JKP Vodovod i kanalizacija, otpadne vode se ispuštaju na više tačaka duž obe obale reke Vardar. Iako postoji određeni nivo kontrole i početnog tretmana za ove ispuste, oni na kraju završavaju direktno u reci Vardar.

„Već mnogo godina marljivo radimo na uspostavljanju neophodnih uslova za realizaciju ovog vitalnog i izuzetno značajnog infrastrukturnog projekta.“

Gospođa Kaja Šukova, ministarka zaštite životne sredine i prostornog planiranja Severne Makedonije, ističe kritični značaj izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za grad Skoplje. Ona naglašava da je ovo, i dalje, jedno od najhitnijih pitanja, ne samo za Ministarstvo i Vladu, već pre svega za građane i njihovo zdravlje i blagostanje. Ministarka Šukova napominje: „Već mnogo godina marljivo radimo na uspostavljanju neophodnih uslova za realizaciju ovog vitalnog i izuzetno značajnog infrastrukturnog projekta.“

Tokom faze pripreme, projekat je dobio vredne tehničke pomoći iz nekoliko uglednih institucija, uključujući Evropsku investicionu banku, Evropsku banku za obnovu i razvoj, Investicioni okvir Zapadnog Balkana i francusku vladu. Ova podrška odražava nepokolebljivu posvećenost Tima Evrope Severnoj Makedoniji. Osnovni cilj ove pomoći je rešavanje kapacitetskih ograničenja lokalnih partnera, unapređenje njihovih sposobnosti u planiranju, radu i održavanju investicionih projekata.

Postrojenje za prečišćavanje vode u Skoplju projektovano je da služi 650.000 ekvivalentnih stanovnika. Faza izgradnje se očekuje da će trajati tri godine, nakon čega će uslediti dvogodišnji probni period posvećen testiranju funkcionalnosti postrojenja i obuci osoblja odgovornog za njegov rad. Objekat će zauzimati površinu od 13 hektara, smešten u opštini Gazi Baba, na levoj obali reke Vardar u području Trubarevo. Projekat je rezultat saradnje JKP Vodovod i kanalizacija – Skopje, Grada Skoplja, Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja i Ministarstva finansija. Nakon završetka izgradnje, Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda – Skoplje postaće vlasništvo JKP Vodovod i kanalizacija – Skopje.

Projekat će se odvijati u dve različite faze. Prva faza obuhvata prečišćavanje i biološko tretiranje otpadnih voda do najkasnije 2035. godine, dok će se druga faza fokusirati na uklanjanje azota i fosfora iz otpadnih voda koje ulaze u reku Vardar, s ciljem završetka do 2045. godine. Po punom funkcionisanju postrojenja za prečišćavanje, oko 74,7% potrebne kapaciteta za prečišćavanje otpadnih voda u zemlji biće zadovoljeno do 2027. godine.

„Sa sigurnošću mogu tvrditi da bi, bez pristupa ovim evropskim finansijskim mehanizmima, dostizanje ove krajnje faze – izgradnje postrojenja – bilo izuzetno izazovno. Duboko cenimo podršku EU u vezi s tim, kao i u drugim procesima kroz koje težimo postizanju evropskih standarda.“

O projektu

 Kao banka za klimu EU, Evropska investiciona banka finansira 3 milijarde evra svake godine u infrastrukturu vodovoda, fokusirajući se na bezbednost vode i prilagođavanje klimatskim promenama. Otprilike 30% vodnih projekata banke sprovodi se van Evropske unije, često u nekim od najsiromašnijih i najpogođenijih sušom zemalja sveta. U 2022. godini, investirali smo oko 2,17 milijardi evra u sektor, što je poboljšalo sanitarnu infrastrukturu za 10,8 miliona ljudi i omogućilo bolji pristup bezbednoj pijaćoj vodi za 25,4 miliona ljudi.

Kako bi podržala ovu inicijativu, Evropska unija je odobrila značajnu donaciju od 70 miliona evra putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan. Ova alokacija označava najznačajniji doprinos koji je ikada dao međunarodna finansijska institucija u sektoru vode zemlje. Finansijska podrška EU ima za cilj dramatično ubrzanje priprema i izvođenja projekta, što će na kraju rezultirati pročišćavanjem 90% otpadnih voda u gradu Skoplju i 74,7% otpadnih voda u celoj zemlji. Ovaj projekat besprekorno se uklapa u Ekonomski i investicioni plan EU, strategiju Global Gateway i Zelenu agendu za Zapadni Balkan.

Osim toga, Vlada Republike Severne Makedonije olakšala je finansiranje izgradnje postrojenja za prečišćavanje putem zajma dobijenog od dve banke EU, Evropske investicione banke (EIB) u iznosu od 68 miliona evra i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u iznosu od 58 miliona evra. Ministarka Šukova ističe ključnu ulogu koju EU ima u sprovođenju ovog kritički važnog kapitalnog infrastrukturnog projekta. Ona napominje: „Sa sigurnošću mogu tvrditi da bi, bez pristupa ovim evropskim finansijskim mehanizmima, dostizanje ove krajnje faze – izgradnje postrojenja – bilo izuzetno izazovno. Duboko cenimo podršku EU u vezi s tim, kao i u drugim procesima kroz koje težimo postizanju evropskih standarda.“ Postrojenje za prečišćavanje planira se opremiti najsavremenijom tehnologijom, najnovijom opremom i energetski efikasnim praksama. Toplotna energija koju generiše postrojenje koristiće se za sagorevanje mulja u akceleratoru. Projekat obuhvata i dodatne aspekte poput tehničke pomoći i obuke osoblja kako bi se osigurala održivost instalacije.

Poziv za Evropske projekte saradnje otvoren u okviru programa Kreativna Evropa

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Ovaj poziv će podržati projekte koji sprovode raznolik spektar aktivnosti i inicijativa uključujući umetnike i zainteresovane strane aktivne u različitim kulturnim i kreativnim sektorima. S budžetom od oko 60 miliona evra, ova akcija će podsticati saradnju između organizacija aktivnih u oblasti kulture, kako bi se povećala prekogranična dimenzija stvaranja i cirkulacije evropskog umetničkog sadržaja. Takođe će podsticati razvoj, eksperimentisanje, širenje i primenu novih i inovativnih praksi. Ova akcija će podržati najmanje 130 projekata.

 

Evropski projekti saradnje otvoreni su za sve kulturne i kreativne sektore. Međutim, imajući u vidu da ova akcija spada u Okvir programa za Kulturu, projekti sa isključivim audio-vizuelnim sadržajem i/ili sastavljeni isključivo od organizacija iz sektora audio-vizuelnih medija nisu kvalifikovani za prijavu.

Istraživanje pograničnih lepota Kosova i Crne Gore: Otkrivanje Peći i Gusinja

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat finansiran od strane EU podržava promociju kulturne baštine na pograničnom području između Kosova i Crne Gore.

Smešteno usred predivnih pejzaža Jugoistočne Evrope nalazi se skriveno blago, gde se prirodna lepota planina harmonično sjedinjuje sa bogatom tapiserijom kultura. Prekogranični prostor koji obuhvata Kosovo i Crnu Goru, sa opštinama Peć i Gusinje, zrači zavodljivom privlačnošću koja mami hrabre putnike i ljubitelje kulture podjednako. Ovaj prekogranični region nudi zadivljujuće pejzaže koji svedoče o veličanstvu prirode. Veliki planinski lanci, posebno Prokletije, pružaju neponovljive mogućnosti za planinarenje, alpinizam i posmatranje divljih životinja.

Međutim, izvan očaravajućih pejzaža, ova pogranični teritorija krije bogatu istoriju i kulturu. Nažalost, kulturna baština regiona nije dobila isti nivo promocije kao njegovo prirodno bogatstvo. Iz tog razloga, dve pogranične opštine, Peć na Kosovu i Gusinje u Crnoj Gori, preduzele su proaktivne korake kako bi rešile ovu neravnotežu.

„Održavamo redovan kontakt sa posetiocima u našem centru za turističke informacije. Većina naših projektnih predloga proizlazi iz povratnih informacija koje dobijamo od posetilaca i zajednice.“

Blerta Harxhi Begolli obavlja funkciju višeg projektnog službenika u sektoru turizma Opštine Peć. Ona elaborira o doslednom uspehu opštine u obezbeđivanju podrške projekata prekogranične saradnje, navodeći: „Održavamo redovan kontakt sa posetiocima u našem centru za turističke informacije. Većina naših projektnih predloga proizlazi iz povratnih informacija koje dobijamo od posetilaca i zajednice.“

Opštine Peć i Gusinje već su neko vreme uspostavile partnerski odnos. Prepoznajući zajedničku potrebu za unapređenom promocijom svoje kulturne baštine, zajedno su odlučile da pokrenu i apliciraju za projekat „Kulturna baština: Blago prekograničnog regiona“. Ovaj projekat obuhvata niz mera usmerenih ka poboljšanju kvantiteta, kvaliteta i vidljivosti turističkih aktivnosti vezanih za uvažavanje kulturne i prirodne baštine.

Da bi poboljšali uslove zaštite kulturnih lokaliteta duž kulturne rute i ponudili bolje usluge turistima, za Peć su nabavljeni audio vodiči. Dodatno, na tri glavna ulaza u Peć postavljene su informacione table kako bi se širile detalji o kulturnim blagom grada. Putokazi su strategijski postavljeni ispred ovih kulturnih dobara u Peći, uz prateća sedišta za udobnost posetilaca.

Projekat je nedavno završen, a u okviru njega su partner opštine sprovele obimna istraživanja o kulturnim vrednostima regiona. Takođe su sproveli studiju fokusiranu na valorizaciju kulturne baštine, uspostavili kulturne rute, unapredili objekte na tačkama kulturne rute kako bi poboljšali iskustva posetilaca, pružili mogućnosti za izgradnju kapaciteta pružaocima usluga, sproveli obeležavanje kako bi promovisali novo razvijene ponude i sproveli različite druge inicijative za promociju kulturne baštine.

„Šta je još važnije, povratne informacije posetilaca ukazuju da su intervencije projekta za njih veoma korisne. Kulturne rute se često koriste, a njihov kvalitet ispunjava željene standarde.“

O programu

U okviru Drugog poziva za predloge u okviru IPA CBC programa Crna Gora Kosovo, Evropska unija je dodelila sredstva veća od dva miliona evra za projekte pogranične saradnje. Ove inicijative koje vode korisnici projekta značajno su ojačale kvalitet života u regionu. Postigle su to promovisanjem zapošljavanja, podsticanjem socijalne inkluzije i unapređenjem turizma, kulturne i prirodne baštine regiona.

Blerta ističe duboko pozitivan uticaj projekta, ističući jedno od najznačajnijih postignuća: postavljanje orijentacionih znakova na kulturnim lokalitetima širom grada. Ona primećuje: „Na primer, pre ovog projekta, posetioci koji ulaze u grad Peć nisu imali nikakvo uputstvo u vezi sa lokacijom kulturnih lokaliteta. Sada posetioci imaju sveobuhvatna uputstva za istraživanje kulturne baštine grada i okoline.“

Što se tiče održivosti, Blerta napominje da partner opštine, u saradnji sa civilnim društvom i drugim zainteresovanim stranama, redovno održavaju kulturne rute i putokaze. Ona ističe: „Šta je još važnije, povratne informacije posetilaca ukazuju da su intervencije projekta za njih veoma korisne. Kulturne rute se često koriste, a njihov kvalitet ispunjava željene standarde.“

Mladi evropski ambasadori sa Kosova (YEA) sastali su se s Predstavništvom Saveta Evrope u Prištini

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Dana 20. oktobra došlo je do značajnog sastanka između Mladih evropskih ambasadora (YEA) sa Kosova i Predstavništva Saveta Evrope u Prištini. Na sastanku su učestvovali Amina Kaja, Elienta Culaj, Arjana Rudari i Taulant Ferati, koji su predstavljali YEA. Sastanak je predvodio Frank Pauer, direktor Predstavništva Saveta Evrope u Prištini, zajedno s Betimom Zllanogom. Početni fokus sastanka bio je detaljno istraživanje strukture, uloge Saveta Evrope i njegove ključne uloge u podržavanju osnovnih principa poput ljudskih prava, demokratije i vladavine prava.

 

Nakon toga, predstavnici Saveta Evrope informisali su YEA o kampanji „Blokiraj mržnju. Deli ljubav“, objašnjavajući proaktivne korake koji se preduzimaju u okviru ove inicijative. Sastanak je završen konstruktivnim dijalogom o potencijalnom doprinosu YEA u aktivnostima usmerenim na borbu protiv govora mržnje.

Mladi evropski ambasadori učestvuju u Nedelji ponosa 2023 u Crnoj Gori

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Nedelja ponosa u Crnoj Gori se održala uz mnogo aktivnosti koje su organizovane svakog dana tokom cele nedelje od strane različitih organizacija poput Queer Montenegro, Spektra, Juventas, itd. Slogan ovogodišnjeg Ponosa je Samoopredeljenje. Samoopredeljenje za trans osobe bi značilo da Crna Gora garantuje pravo na samoopredeljenje svim svojim građanima, bez obzira na njihovu pripadnost.

 

Dnevni red je uključivao aktivnosti poput revije ljudskih prava, panel diskusija na teme poput: Pravo na Samoopredeljenje, Čije je zdravlje naše: Kvalitet zdravstvene zaštite za trans osobe, stres manjina i dispariteti, itd. Takođe su organizovane mrežne aktivnosti poput kviza Ponosa, Drag šouova, nastupa bendova, DJ žurki, itd., a glavna aktivnost bila je Montenegro Pride. Naši Mladi evropski ambasadori (YEA) imali su ključne uloge u nekima od ovih aktivnosti, ako ne i u svima.

 

Mladi evropski ambasador Enes Pučurica bio je glavni organizator Montenegro Pride 2023. „Ponos ove godine je bio o samoopredeljenju, jer podrazumeva pravo svake osobe da definiše svoj identitet, i to ne bi trebalo da bude privilegija izabranih. Raditi u Queer Montenegro kao glavni organizator Montenegro Pride u partnerstvu s lokalnim organizacijama bilo je divno iskustvo. Da, bilo je puno posla, ali videti ljude koji uživaju i slave svoj dan pruža veliki osećaj postignuća i vere u našu zajednicu“, kaže Enes. Devet Mladih evropskih ambasadora učestvovalo je u Nedelji ponosa u Crnoj Gori, uključujući Vojina Ćetkovića, Enesa Pučuricu, Valentinu Ostojić, Dada Dervanovića, Bojanu Maras, Ivanu Srećković, Matiju Prenkočevića, Stefana Vukmanovića i Anđelu Radulović.

Prava na zemlju, reintegracija i Albanski put povratka

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Istraživanje puta povratnika iz Albanije itTransformacija obradivog zemljišta u nove mogućnosti uz podršku EU i UNDP.

U komunističkoj Albaniji, porodice i pojedinci koji nisu sledili pravila partije često su slani u kolektivne kampove, gde su obavljali zadatke poput rudarstva i poljoprivrede. Seman, poljoprivredno selo, bilo je jedno od tih kolektivnih dobara uspostavljenih tokom komunističkog režima. Pored porodica sa sumnjivim reputacijama, režim je takođe smeštao ugrožene grupe poput Roma i Egipćana u ovo selo. Zemlja obrađivana od strane ovih poljoprivrednika zvanično je pripadala državi, veći deo koje je oduzet od originalnih vlasnika kada je režim došao na vlast nakon Drugog svetskog rata. Međutim, stvari su postale složenije nakon pada komunizma 1990. godine kada je uvedena demokratija. Demokratska albanska vlada pokrenula je agrarnu reformu i odlučila da podeli zemlju među seljacima i poljoprivrednicima koji su na njoj radili tokom komunističke ere.

 

Ovaj poduhvat pokazao se izazovnijim nego što se očekivalo, jer je neka zemlja imala prethodne vlasnike koji su polagali prava na nju. S druge strane, porodice koje su radile na zemlji nisu imale vlasničke ili bilo kakve dokumentacije koje dokazuju vlasništvo. Ipak, seljaci su morali da prolaze kroz pravne procese, a neki od njih su uspeli da dobiju vlasničke isprave. Međutim, to nije bio slučaj za ugrožene grupe poput Roma i Egipćana. Glavni razlozi su bili njihova nedovoljnapažnja prema administrativnim postupcima i nedostatak finansijskih resursa za pokrivanje taksi i pravne zastupljenosti potrebne za taj proces. Mnogi od njih su na kraju emigrirali u zemlje EU i drugde, ali tokom vremena, neki su odlučili da se vrate.

„Otišli smo u Nemačku u potrazi za azilom i boljim životom jer smo ovde suočavali sa značajnim izazovima.“

Po povratku, mnogi povratnici su se suočili sa izazovima u nastavku svojih prethodnih života. I dok su prepreke s kojima su se povratnici suočavali raznovrsne, postoje i zajednička iskustva koja dele mnogi, uključujući teškoće u obezbeđivanju stabilnog prihoda i pronalaženju formalnog zaposlenja. Povratnici Roma i Egipćani iz sela Seman imali su dugu istoriju obrađivanja zemlje, prenoseći implicitno poljoprivredno znanje kroz generacije. Međutim, kako su seljaci počeli da odlaze u potrazi za boljim prilikama u inostranstvu, zemlja sela ostala je neobrađena i zapuštena. Parcele su iznajmljivane za skromne sume dok su seljaci tražili svoju sreću drugde, a agrarni način života doživeo je neuspeh, dovodeći do značajnih poteškoća u lokalnom razvoju za zajednice širom Albanije.

„Otišli smo u Nemačku u potrazi za azilom i boljim životom jer smo ovde suočavali sa značajnim izazovima,“ objašnjava Laureta Dželali, poljoprivrednica pšenice iz sela, dok razgovara o razlozima za migraciju. Iako je porodica Laurete živela u selu generacijama i posedovala svoju zemlju, obrađujući je iz godine u godinu, nisu imali pravni uslov za svoje vlasništvo. Administrativni troškovi vezani za dobijanje vlasničkih isprava bili su jednostavno iznad njihovih mogućnosti. Međutim, po povratku, povratnici su dobili podršku od projekta „Regionalni projekat reintegracije povratnika“ koji finansira EU, a sprovodi UNDP, a koji im je pomogao da reše različite izazove sa kojima su se suočili po povratku.

Na primer, uprkos njihovim praktičnim veštinama u poljoprivredi i poznavanju zemlje, povratnici nisu mogli u potpunosti da iskoriste svoju obradivu zemlju zbog odsustva vlasničkih isprava. „Prošlo je trideset godina, a mi još uvek nismo dobili svoje vlasničke sertifikate“, napominje Laureta Dželali. U saradnji sa lokalnim nevladinim organizacijama, UNDP je omogućio proces da 16 povratničkih porodica dobije vlasničke isprave. Laureta Dželali izražava svoju zahvalnost: „Zahvaljujući podršci projekta i odlučnosti naše porodice, sada ubiremo plodove naših napora sa našim prvim usevom pšenice.“ I dok je osnovni fokus pomoći projekta bio na dobijanju vlasničkih isprava i podsticanju povratnika da nastave poljoprivrednu proizvodnju, omogućio je i povratnicima da uzgajaju pšenicu na većim parcelama obradive zemlje. Kao rezultat toga, 27 porodica dobilo je podršku za početak proizvodnje pšenice. Zajednički napori povratnika, lokalnih nevladinih organizacija i UNDP-a osnažili su povratnike da koriste svoju zemlju na produktivan način. „Ranije sam mogao priuštiti da posadim samo dva hektara zemlje. Zahvaljujući podršci, sada imam hektar pšenice“, kaže Anila Kazanđiu, povratnica i poljoprivrednica pšenice.

„Ovaj projekat je veoma hvale vredan u smislu održivosti i uticaja jer pruža i sposobnosti i opipljive rezultate u vrlo kratkom periodu. Vidljiv je, opipljiv i ostavlja trajni uticaj.“

O projektu

Projekat Reintegracije Povratnika na Zapadnom Balkanu fokusiran je na prevazilaženje ključnih prepreka za socijalno-ekonomsku reintegraciju ugroženih povratnika na Zapadnom Balkanu. Projekat je deo Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) II Multi-Country Action, EU podrška osnovnim pravima romske zajednice i reintegracija povratnika, poverena UNDP-u, Svetskoj banci i Savetu Evrope. U svim ekonomijama Zapadnog Balkana, projekat procenjuje političke i institucionalne praznine i olakšava dijalog o mehanizmima za sprovođenje i praćenje politika i programa reintegracije. U Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji, projekat sprovodi programe na lokalnom nivou i testira inovativna rešenja za održivu socio-ekonomsku reintegraciju povratnika.

Zahvaljujući podršci projekta, oni koji prethodno nisu mogli obrađivati svoju zemlju sada to mogu, a povratnici poljoprivrednici imaju priliku da prošire svoju obradivu zemlju za održivije prihode. Kao deo podrške projekta, ovi povratnički poljoprivrednici takođe su prošli niz obuka o dobrim poljoprivrednim praksama. Ova obuka oprema ih znanjem i veštinama potrebnim za rešavanje poljoprivrednih izazova, od sadnje semena do prodaje svojih proizvoda na tržištima. Za Mirjetu Ramizi iz UNDP Albanija, ovaj projekat se ističe kao jedan od najuspešnijih u njenom karijeri. Ona napominje: „Ovo je veoma hvale vredan projekat u smislu održivosti i uticaja jer pruža i sposobnosti i opipljive rezultate u vrlo kratkom periodu. Vidljiv je, opipljiv i ostavlja trajni uticaj.“