Skip to main content

Аутор: WeBalkans

Evropska unija podržava živopisnu kulturnu baštinu Zapadnog Balkana

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Evropska unija je posvećena očuvanju i promovisanju živopisnog i jedinstvenog kulturnog nasleđa Zapadnog Balkana. Kroz hiljade projekata koje finansira EU, bogat kulturni pejzaž regiona se revitalizuje i podstiče jedinstvo i saradnju koja prevazilazi granice.

 

Kulturna saradnja na Zapadnom Balkanu (CC4WB)

 

Kako bi unapredila kulturnu saradnju i razvoj na Zapadnom Balkanu, EU je pokrenula program Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WB).. Ova inicijativa koju finansira EU a sprovodi UNESCO u saradnji sa Britanskim savetom i Italijanskom agencijom za razvojnu saradnju, podržava javne vlasti, kulturne i kreativne organizacije, preduzeća, civilno društvo i profesionalce sa budžetom od osam miliona evra.

Povezivanje kultura i zajednica

Mirjana, mlada filmska rediteljka iz Sarajeva, učestvovala je u međuregionalnom filmskom projektu CC4VB, gde je sarađivala sa umetnicima iz Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore. Njen film, koji istražuje teme vezane za mlade i njihove težnje, odjeknuo je širom Balkana i dokazao kako kultura može da poveže ljude i podstakne zajednički osećaj nade i novih početaka.

Davanje glasa lokalnim izvođačima

CC4WB daje više prostora lokalnim muzičkim umetnicima tako što približava jedinstvena kulturna dobra Zapadnog Balkana široj evropskoj publici. Muzički festival „Glasovi Balkana“ ujedinio je tradicionalne i savremene muzičare, privukao hiljade posetilaca i podstakao lokalni turizam uz slavljenje raznovrsnog muzičkog nasleđa regiona.

Podsticanje ekonomskog i društvenog razvoja

CC4WB takođe doprinosi ekonomskom i društvenom razvoju regiona. Ulaganjem u kreativne industrije, program stimuliše zapošljavanje i lokalnu privredu te privlači međunarodne investicije. Osim toga, ovaj program osnažuje nedovoljno zastupljene grupe kroz radionice, obuke i mentorske programe za mlade umetnike, žene i manjine.

Održivi kulturni uticaj

Održivost je ključni aspekt programa CC4WB. Projekti poput inicijative „Staze baštine“ promovišu kulturni turizam dok istovremeno uključuju lokalne zajednice u očuvanje i tumačenje kulturnog nasleđa. Ovakvi napori nastoje da očuvaju kulturna blaga Zapadnog Balkana za buduće generacije.​

Kreativna Evropa: Šira vizija kulturnog jedinstva

Prenošenjem regionalne saradnja na širi evropski kontekst, Kreativna Evropa igra ključnu ulogu u povezivanju kulturnih i kreativnih sektora širom kontinenta. Sa budžetom od 2,4 milijarde evra za period 2021-2027., Kreativna Evropa podržava kulturne i kreativne sektore, uključujući audiovizuelni sektor širom Evrope, što obuhvata i Zapadni Balkan. Ovaj program podstiče jedinstvo kroz prekograničnu saradnju i može da podrži kulturnu revitalizaciju kroz širok spektar umetničke i kulturne saradnje​​.

Podsticanje povezivanja kroz kulturu

Kreativna Evropa ima ulogu katalizatora promene kroz osnaživanje pojedinaca i negovanje veza širom regiona. Ana, mlada makedonska rediteljka, iskoristila je mogućnost finansiranja koje nudi Kreativna Evropa kako bi dokumentovala usmenu istoriju svog regiona kroz saradnju sa umetnicima i istoričarima iz Srbije, Albanije i sa Kosova. Rezultat ovog projekta je niz dokumenata, audio zapisa i digitalnog arhivskog materijala o zajedničkom nasleđu koje prevazilazi moderne granice.

Emir, bosanski muzičar, stvara muziku koja predstavlja spoj balkanskih instrumenata i modernih džez uticaja. Kroz projekat koji je finansirala Kreativna Evropa, „Balkan Jazz Fusion,“ njegov bend je nastupao širom Evrope, povezujući se sa novom publikom i drugim muzičarima i pokazujući snagu kulturne razmene.

Osnaživanje žena u umetnosti

Kreativna Evropa osnažuje i žene u umetnosti. Lina, mlada slikarka iz Crne Gore, izlagala je svoje radove u galerijama širom Italije i Francuske kroz projekat posvećen vizuelnim umetnostima koji je podržala Kreativna Evropa. Ove izložbe su dale novu perspektivu njenim radovima kao i njenom umetničkom izrazu.

Planovi za budućnost

I projekat CC4WB i Kreativna Evropa nastavljaju da se prilagođavaju promenljivim kulturnim i političkim prilikama Zapadnog Balkana. Ovi programi su važni elementi posvećenosti EU kulturnom prosperitetu i jedinstvu u regionu i ilustruju transformacionu moć kulturne diplomatije i saradnje u regionima koji su obeleženi istorijskim podelama.

Evropska unija podržava živopisno i jedinstveno kulturno nasleđe Zapadnog Balkana kroz hiljade projekata koje finansira, a čiji je cilj podsticanje prekogranične saradnje i bogaćenje kulturnog pejzaža regiona. Ovi programi slave bogatu kulturnu raznolikost regiona uz istovremenu promociju zajedničkog nasleđa i međusobnog poštovanja. I dok oni evoluiraju, priče pojedinaca poput Mirjane, Ane, Emira i Line ističu dubok uticaj kulturne saradnje na stvaranje kohezivnije, živopisnije i ujedinjenije evropske budućnosti.

Otkrijte kako programi Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WB) i Kreativna Evropa utiču na živote ljude i zajednica. Pratite nas i saznajte više o ovim temama putem naloga na društvenim medijima i na internet stranici WeBalkans.

Предности Плана раста ЕУ за Западни Балкан

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

На маргинама прославе Дана Европе, тим WeBalkans је имао прилику да се састане са Дејвидом Хадсоном, вишим стручњаком за политику и регионалну стратегију Западног Балкана у DG NEAR у Европској комисији. Његов посао је промовисање економске интеграције у региону, а он нам је говорио о предностима Плана раста ЕУ за Западни Балкан. Продужите да читате и сазнајте више!

 

Који је план раста ЕУ за Западни Балкан?

Реч је о побољшању живота грађана на Западном Балкану стварањем прилика за пословање и то ширењем и убрзавањем економског раста региона. То је један од кључних циљева Плана раста, јер постоји потреба за већим економским растом, за креирање више радних места, за унос инвестиција и за повећање атрактивности предузећа у региону.

Али План за раст има и свој политички циљ: желимо да убрзамо процес приступања и План за раст ће допринети томе на два начина: прво, јер повећање економског раста значи повећање ресурса на располагању владама да инвестирају у процес приступања. Други разлог се односи на начин на који је План раста изграђен: он се заиста заснива на спровођењу и усклађивању са законодавством ЕУ као и на напредовању у раду ка приступању ЕУ.

Како ће овај план побољшати живот обичних људи на Западном Балкану?

Учониће живот бољим јер ће подстаћи економски раст што ће побољшати животе људи, јер ће отворити нова радна места и нове прилике, али и осигурати да роба која циркулише у региону буде квалитетнија, безбеднија и приступачнија. Укратко, пружиће више прилика, како у региону тако и у Европској унији, грађанима Западног Балкана и њиховим породицама.

Можете ли дати примере конкретних пројеката који ће бити покренути у оквиру овог плана?

Узмимо један веома актуелан пример на којем владе веома напорно раде: Јединствено подручје плаћања у евру, или „СЕПА“, како се често назива. Једноставно речено, то је подручје у коме постоје веома ниске накнаде за пренос евра. Али тренутно, ако сте радник са Западног Балкана који ради у Немачкој, на пример, постоји висока цена за пренос новца својој породици. Стопе за то су веома скупе, док је сличан пренос унутар Европске уније веома јефтин. Постајући чланица јединственог подручја плаћања у еврима, како је предвиђено Планом раста, домаћинства на Западном Балкану би могла да уштеде до 500 милиона евра годишње, на основу тренутних трансфера од чланова породице који су у иностранству у домовину.

Како ће План раста помоћи у стварању нових радних места на Западном Балкану?

Помоћи ће у стварању нових радних места јер ће повећати привлачност региона. То ће значајно поједноставити могућност извоза у Европску унију, како готових производа, тако и онога што називамо интермидајрним добрима или полупроизводима−то су производи који се производе у региону као део ланца снабдевања који затим иде европским компанијама, као што су аутомобилски делови или електронске компоненте. Исто тако, омогућити ће да се стандарди квалитета добара лакше препознају у будућности, што ће олакшати извоз. Поред тога, то ће помоћи да се смање гранични редови за производе, који тренутно могу трајати и до 16-18 сати. Скраћивањем времена проведеног на граничним редовима, роба ће постати и јефтинија за извоз. Све ће ово регион учинити привлачнијим за потенцијалне инвеститоре. И више инвестиција значи више радних места и боље плаћене послове у секторима са већом вредношћу. То ће бити од користи економији Западног Балкана, његовим породицама и грађанима.

Више информација о Плану раста Европске уније за Западни Балкан можете пронаћи овде.

 

 

 

 

 

 

 

 

Какве ће прилике млади имати захваљујући Плану раста?

План раста ће имати широки спектар повољности за младе. Једна од ствари коју желимо да урадимо је да проширимо постојеће споразуме од пре неколико година: споразуме о мобилности, признавање стручних квалификација и признавање академских квалификација. Као што сам објаснио, са већим регионалним тржиштем, људи у региону ће моћи да нађу прилике за посао које одговарају њиховим вештинама и очекивањима. То ће подстаћи младе људе и зауставити потребу да се исељавају негде другде. А истовремено желимо да смо сигурни да ће краткорочно бити омогућено онима који желе да стекну искуство, да раде ван региона, у ЕУ, али на начин који им је од користи.

Млади људи из региона ће исто тако моћи да искористе конкретне мере које би требало да почну ускоро, као што је Ви-Фи за Западни Балкан. То је већ учињено у Европској унији: финансирали смо ви-фи у општинама широм држава чланица ЕУ. Желимо да то урадимо и за Западни Балкан. Дакле, до 500 општина ће добити ви-фи у подручјима где га раније нису имали од краја ове године или до прве половине 2025. То ће поново учинити регион привлачнијим, укључујући ту и туристе.

Осим краткорочних резултата, које су дугорочне користи које људи на Западном Балкану могу очекивати од Плана раста?

На крају, то ће убрзати пут ка приступању ЕУ. С једне стране, важно је схватити да ће План раста, интегрисањем Западног Балкана у јединствено тржиште, донети неке од економских користи приступања региону, пре датума приступања. С друге стране, кроз План за раст пружамо подстицај за усвајање стандарда ЕУ и спровођење закона ЕУ пре чланства. Прихватање и спровођење тих закона убрзаће преговоре о приступању јер ће партнери са Западног Балкана моћи да покажу да су спремни да се придруже Европској унији у тим областима.

Последње питање, али не и мање важно питање− Како се План раста бави питањима животне средине и одрживости на Западном Балкану?

Брига о животној средини је очито веома важна и стога је укључена у логику Плана раста. Већ имамо Зелену агенду за Западни Балкан на коју су се владе сложиле. То је план који гледа на дугорочну одрживост и декарбонизацију. Сада смо интегрисали елементе Зелене агенде у архитектуру Плана раста, конкретније у оно што називамо Реформским агендама. То су споразуми између субјеката Западног Балкана и Европске уније, према којима ће Европска унија дистрибуирати средства након што се извесне реформе спроведе: то је потпуно нови начин управљања нашом помоћи. А у овим реформским агендама постоји важан фокус на зелене реформе, тачније на декарбонизацију и удаљавање од фосилних горива, тако да ће то бити кључни подстицај да се спроведу реформе које се баве питањима животне средине и подстичу одрживост.

Zelena tranzicija Crne Gore

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Paket podrške EU za energetiku podstiče održivost i ekonomski rast u Crnoj Gori.

Paket direktnih budžetskih sredstava EU za energetiku Crne Gore, vredan 30 miliona evra, zvanično je lansiran na ceremoniji u Podgorici u martu ove godine. Ova sredstva se koriste kako bi se pomoglo najranjivijim grupama u Crnoj Gori da se nose sa većim troškovima života izazvanim ruskom ratnom agresijom protiv Ukrajine, ali i da se olakša tranzicija zemlje ka zelenoj energiji. Kao deo regionalnog paketa od milijardu evra namenjenog podršci našim partnerima na Zapadnom Balkanu u suočavanju sa energetskom situacijom i visokim cenama izazvanim ruskom ratnom agresijom protiv Ukrajine, Crna Gora je dobila ubrzano odobrena sredstva od 27 miliona evra, dok je ukupna vrednost direktnog budžetskog paketa podrške za Crnu Goru 30 miliona evra. Isplata ovih sredstava uključuje direktnu novčanu nadoknadu za račune za električnu energiju za porodice koje primaju socijalne beneficije, kao i investicije u obnovljive izvore energije i povećanje energetske efikasnosti kao jedini način obezbeđenja dugoročne održivosti energetskog snabdevanja.

„Trenutno izvodimo radove na renoviranju tri škole koje su izgrađene 1960-ih godina. Naše početne procene ukazuju da će ove škole postići uštedu energije do 50%“

Pored direktnih budžetskih sredstava, paket podrške EU za energetiku takođe uključuje drugi deo, koji se sastoji od grantova za unapređenje energetske tranzicije, efikasnosti i nezavisnosti Zapadnog Balkana u kratkom i srednjem roku. Jedna od inicijativa u Crnoj Gori koja uključuje podršku drugog dela Energetskog paketa je projekat „Promocija energetske efikasnosti u javnim zgradama – Zelena infrastruktura u Crnoj Gori“ u administrativnom, socijalnom i obrazovnom sektoru, koju sprovodi Ministarstvo kapitalnih investicija Crne Gore. Cilj je poboljšati energetsku efikasnost odabranih javnih zgrada, što će doprineti smanjenju emisija gasova staklene bašte i ostvarivanju Nacionalno određenih doprinosa (NDC). Pored toga, trebalo bi koristiti obnovljive izvore energije (npr. solarna energija ili bioenergija) gde je to moguće. Projekat se sprovodi u okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP).

Projekat se fokusira na javne zgrade koje su uglavnom izgrađene između 1930-ih i 1980-ih godina i koje su postale zastarele. Hronični problemi uključuju zastarele sisteme grejanja sa niskom efikasnošću, loše izolovane i prokišnjave krovove, istrošene prozore jednostrukog stakla i termičke mostove koji dovode do pojave buđi i mnogih drugih nedostataka. Potrošnja energije je odgovarajuće visoka, korisnička prijatnost (unutrašnja klima, udobnost) je ozbiljno ograničena, a mnoge zgrade su skoro dostigle kraj svog ekonomskog i tehničkog životnog veka. Nakon primene strukturalnih mera energetske efikasnosti, uslovi korišćenja će biti poboljšani, a operativni troškovi će se značajno smanjiti. Visoka vidljivost investicija u javnom sektoru takođe će služiti kao primer za privatna domaćinstva i privatni sektor. Projekat će obuhvatiti oko 20 zgrada (škole, jedan studentski dom, dom za starije i administrativna zgrada).

Projektom rukovodi Đorđina Lovrić, koja deluje kao menadžer projekta u ime Ministarstva energetike i rudarstva Crne Gore. Ona ističe duboki značaj projekta za javne zgrade Crne Gore. „Trenutno izvodimo radove na renoviranju tri škole koje su izgrađene 1960-ih godina. Naše početne procene ukazuju da će ove škole postići uštedu energije do 50%,“ izjavljuje Đorđina. Ona ističe da će, osim ekonomskih benefita, intervencije projekta takođe odigrati ključnu ulogu u smanjenju emisija CO2, čime će doprineti očuvanju životne sredine i poboljšanju ukupne udobnosti studenata i nastavnika u ovim obrazovnim institucijama.

„Škole operišu sa fiksnim godišnjim budžetom, a pored različitih benefita, takođe će imati priliku da raspodele finansijski višak generisan kroz uštedu energije u druge svrhe. To može uključivati nabavku nove opreme, računara i drugih resursa sa ciljem unapređenje obrazovnih standarda unutar ovih institucija.“

O projektu

Regionalni program energetske efikasnosti (REEP) osnovan je 2013. godine, zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Evropskom komisijom, Sekretarijatom Energetske zajednice, WBIF i bilateralnim donatorima. Program kombinuje podršku politici sa zajmovima, tehničkom pomoći i podsticajima kako bi podržao investicije u energetsku efikasnost i obnovljivu energiju u javnom i privatnom sektoru na Zapadnom Balkanu. Program sprovode EBRD i KfW, koji operišu direktno i putem posrednika, i predstavlja zastavni brod investicija Ekonomskog i investicionog plana. Od svog osnivanja, integrisani paket ponuđen kroz REEP stigao je do 1.000 malih i srednjih preduzeća, preko 12.700 domaćinstava i 290 javnih zgrada u 700 gradova i mesta. Povezane investicije prevode se u uštedu energije od 842.000 MWh/god, izbegavanje emisija od 540.000 tCO2/god i instalaciju kapaciteta obnovljive energije od 120 MW. Do kraja 2021. godine, REEP je mobilisao ukupno 630 miliona evra investicija, s doprinosom EU od 78,8 miliona evra. U 2022. godini, REEP je dobio dodatnih 102 miliona evra EU grant finansiranja kroz Paket podrške energetici.

Povećanjem energetske efikasnosti javnih zgrada, ovi investicije usklađene su s obavezama navedenim u Zakonu o efikasnom korišćenju energije Crne Gore, koji je modeliran prema smernicama EU. Ova inicijativa rezultiraće smanjenjem emisija gasova staklene bašte, čime će doprineti ostvarivanju unapred postavljenih ciljeva za očuvanje životne sredine u zemlji. Osim toga, ove investicije će odigrati ulogu u očuvanju i generisanju radnih mesta u domaćem sektoru građevine i savetodavnih usluga.

Gospođa Đorđina Lovrić detaljno objašnjava opšte priznanje i očigledne prednosti koje projekt pruža školama i drugim institucijama. „Škole operišu sa fiksnim godišnjim budžetom, a pored različitih benefita, takođe će imati priliku da raspodele finansijski višak generisan kroz uštedu energije u druge svrhe. To može uključivati nabavku novih oprema, računara i drugih resursa s ciljem unapređenja obrazovnih standarda unutar ovih institucija,“ ističe Đorđina.

Očuvanje kulturne baštine u Sarajevu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekti finansirani od strane EU podržavaju nevladinu organizaciju u Sarajevu u promociji kulturne i tradicionalne baštine.

Pandemija COVID-19 nije samo duboko uticala na globalno zdravlje, već je ostavila svoj pečat i na kulturne, društvene i ekonomske aspekte širom sveta. Ovaj negativan uticaj snažno se osetio i u Bosni i Hercegovini. Na primer, Vedad Štaljo, predstavnik Kulturno-umetničkog društva „LOLA“, nevladine organizacije sa sedištem u Sarajevu, ukazuje na značajan pad njihovih aktivnosti. Ovaj pad se nastavio čak i u postpandemijskom periodu, uz smanjeni interes među mladima za učešće u folkloru i drugim tradicionalnim događajima koje organizuje ova nevladina organizacija. Vedad razmišlja o ovoj situaciji, izjavljujući: „Tada smo počeli istraživati načine kako ponovno probuditi interesovanje mlađe generacije za tradicije i aktivnosti naše organizacije.“

„Nas cilj bio je uključiti što više mladih ljudi u ovaj projekat, omogućavajući njihov lični razvoj, istovremeno doprinoseći rastu naše lokalne zajednice.“

S fokusom na ove ciljeve, Kulturno-umetničko društvo „LOLA“ pokrenulo je projekat pod nazivom „Kroz ulice tradicija“. Ovaj projekat dobio je podršku putem EU-finanisranog Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2), sprovođenog od strane UNDP-a. Kroz ovu inicijativu, raznolik niz kulturnih i umetničkih aktivnosti sproveden je za mlade i odrasle u opštini Novo Sarajevo. Ove aktivnosti odigrale su ključnu ulogu u očuvanju kulturne baštine i tradicija različitih zajednica i nacionalnosti u Bosni i Hercegovini. Takođe su poslužile kao katalizator za sprovođenje Strategije mladih opštine Novo Sarajevo za period od 2022. do 2027. godine. Vedad razrađuje ciljeve projekta, izjavljujući: „Naš cilj bio je uključiti što više mladih ljudi u ovaj projekat, omogućavajući njihov lični razvoj, istovremeno doprinoseći rastu naše lokalne zajednice.“

Projekat je bio strukturiran u dva različita modula. Prvi modul obuhvatio je aktivnosti kao što su priprema i organizacija izložbe fotografija sa tradicionalnim narodnim nošnjama. Dodatno, uključivao je pripremu i organizaciju prvog prikaza tradicionalnih kostima koji predstavljaju različite narode i nacionalnosti Bosne i Hercegovine. S druge strane, drugi modul obuhvatao je organizaciju celonoćnog kulturno-umetničkog koncerta.

„Primarni cilj projekta MOST je uspostavljanje veza između različitih generacija i usaditi kod mladih ljudi poštovanje prema kulturnim tradicijama u oblastima kao što su hrana, muzika i još mnogo toga.“

O projektu

Regionalni program za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) nastavak je inicijativa podržanih od strane EU – Projekta jačanja lokalne demokratije (LOD, 2009-2016) i naknadno proširenog Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD, 2017-2020). Kao i prethodni, ovaj projekat finansira Evropska unija (EU) i sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). ReLOaD2 se sprovodi na Zapadnom Balkanu, posebno u Albaniji, Bosni i Hercegovini (BiH), Kosovu*, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.

Nedavno je Kulturno-umetničko društvo „LOLA“ započelo novi projekat pod nazivom MOST – „Intergeneracijski odnosi, saradnja i tradicija“, koji finansira Regionalni program za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2). Ova inicijativa se zajednički sprovodi od strane Kulturno-umetničkog društva „LOLA“ i Udruženja Partnerstvo za javno zdravlje u okviru Opštine Novo Sarajevo. Kroz ovaj projekat, sprovodeći partneri imaju za cilj da odgovore na potrebe stanovništva opštine pružanjem unapređenih kulturnih i umetničkih iskustava, te podsticanjem međugeneracijske saradnje. Nastoje prevazići generacijski jaz između mlađih pojedinaca i onih u trećem životnom dobu organizujući aktivnosti koje povezuju ova dva demografska segmenta. Vedad izražava svrhu projekta, objašnjavajući: „Primarni cilj projekta MOST je uspostavljanje veza između različitih generacija i usaditi kod mladih ljudi poštovanje prema kulturnim tradicijama u oblastima kao što su hrana, muzika i još mnogo toga.“

Projekt MOST je osmišljen da traje šest meseci, tokom kojih će se sprovoditi serija raznovrsnih radionica kako bi se angažovali učesnici tokom celog trajanja projekta.

Pristupačno korišćenje podataka u romingu: Sprečavanje jaza između EU i Zapadnog Balkana

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Uz podršku EU i RCC, telekom operateri pružaju pristupačne takse za korišćenje podataka u romingu između Zapadnog Balkana i EU.

U decembru 2022. godine, 38 telekomunikacionih operatera iz EU i Zapadnog Balkana saglasili su se da smanje cene korišćenja podataka u romingu. Ova saglasnost sada je stupila na snagu od 1. oktobra 2023. godine, što znači da je korišćenje podataka u romingu između Zapadnog Balkana i EU postalo pristupačnije kako za građane tako i za poslovne subjekte u ovim regionima. Ovi operateri dobrovoljno su se obavezali da smanje razliku između cena korišćenja podataka u romingu i cena domaćih usluga tokom putovanja između EU i Zapadnog Balkana u oba smera. Prva smanjenja cena trenutno se primenjuju od strane učesnika telekomunikacionih operatera. Mnogi od njih nude pakete sa cenama znatno ispod dogovorenih maksimalnih ograničenja, čime su dostupni širokom krugu potrošača. Dodatna smanjenja planirana su za 2026. godinu, prema dogovorenoj putanji, sa ciljem da se cene korišćenja podataka u romingu približe domaćim cenama do 2028. godine.

 

Virtyt Gacaferri, kosovski preduzetnik koji redovno putuje u zemlje EU, poseduje značajan udeo i služi kao upravljački partner u jednoj od najuspešnijih turističkih agencija na Kosovu poznatoj kao Balkan Natural Adventure. Svake godine njegova kompanija dočekuje stotine posetilaca iz svih krajeva sveta, uključujući zemlje EU, kako bi istražili atrakcije Kosova. Takođe, on je predsednik odbora prvog fintech preduzeća na Kosovu, franšize litvanske kompanije Paysera. Zbog prirode svog posla, gospodin Gacaferri često putuje u zemlje EU kako bi učestvovao na turističkim izložbama i sarađivao sa partnerima iz EU. Virtyt visoko ceni smanjenje cena korišćenja podataka u romingu. „Kao čest poslovni putnik, ovo će imati važan pozitivan uticaj na naše troškove putovanja i poslovanja uopšte“, kaže Virtyt.

„Nakon sprovođenja regionalnog RLAH, komesar Várhelyi je sazvao inaugurativni sastanak telekomunikacionih operatera iz EU i Zapadnog Balkana. Taj sastanak je ubrzao proces, naglašavajući političku podršku i značaj predstojećih koraka.“

„Nakon sprovođenja regionalnog RLAH, komesar Várhelyi je sazvao inaugurativni sastanak telekomunikacionih operatera iz EU i Zapadnog Balkana. Taj sastanak je ubrzao proces, naglašavajući političku podršku i značaj predstojećih koraka“,ističe Adrienn Király iz DG NEAR, bacajući svetlo na genezu ovog poduhvata. Ona objašnjava da je ova inicijativa proizašla iz uspešnog sprovođenja regionalnog sporazuma „Roam Like at Home“ (RLAH) među šest ekonomija Zapadnog Balkana, koji je započeo 1. jula 2021. godine. Taj uspeh poslužio je kao ključni preduslov za razmatranje smanjenja cena rominga između Zapadnog Balkana i EU. „Nakon sprovođenja regionalnog RLAH, komesar Várhelyi je sazvao inaugurativni sastanak telekomunikacionih operatera iz EU i Zapadnog Balkana. Taj sastanak je ubrzao proces, naglašavajući političku podršku i značaj predstojećih koraka.“

Godine 2018. utvrđeno je da produženje „Roam Like at Home“ na Zapadni Balkan nije pravno izvodljivo. Stoga je smanjenje cena rominga između Zapadnog Balkana i EU moralo zavisiti od komercijalnih dobrovoljnih sporazuma, uzimajući u obzir poslovne modele operatera, komercijalne interese i usaglašenost sa relevantnim propisima o konkurenciji i trgovini. Proces pregovaranja nadgledao je Savet za regionalnu saradnju u saradnji sa Evropskom komisijom i DG NEAR, uz savetodavni doprinos DG CNECT. Više rundi pregovora održano je između operatera EU i Zapadnog Balkana pre nego što je konačna dobrovoljna deklaracija o romingu dogovorena i potpisana 6. decembra 2022. godine, tokom Samita EU-Zapadni Balkan.

Nakon potpisivanja deklaracije, pregovori su nastavljeni radi utvrđivanja preciznih cenovnih ograničenja za smanjenje maloprodajnih cena rominga za usluge prenosa podataka. Do 1. maja 2023. godine, ukupno 36 operatera, uključujući prominentne grupe iz EU poput DT, Orange, A1, United Group i 4IG, kao i operateri sa Zapadnog Balkana, potpisali su konačan sporazum. Dogovorena putanja je kako sledi: Počevši od 1. oktobra 2023. godine, maloprodajna cena podataka biće 18 EUR/GB, zatim 14 EUR/GB od 1. januara 2026. godine, i 9 EUR/GB od 1. januara 2028. Godine.

„Ovaj proces poboljšava predvidljivost i, što je najvažnije, pomaže u sprečavanju da korisnici dožive šok od računa.“

O projektu

38 telekomunikacionih operatera iz EU i Zapadnog Balkana saglasili su se da omoguće povoljnije korišćenje roaminga podataka između Zapadnog Balkana i EU za građane i preduzeća u oba regiona, u procesu podržanom od Regionalnog saveta za saradnju (RCC) i Evropske komisije. Ova saglasnost usklađena je s Deklaracijom o roamingu potpisanom na decembarskom samitu EU-Zapadni Balkan u Tirani.

Svojim dobrovoljnim sporazumom, operateri su se obavezali da će značajno smanjiti razliku između cena roaminga i domaćih taksi za korišćenje podataka u oba smera između EU i Zapadnog Balkana. Maksimalni maloprodajni nivoi cena („maksimalne cene“) za 1 gigabajt će se smanjivati od oktobra 2023. do 2028. godine kako sledi: 18 € od 1. oktobra 2023, 14 € od 2026. i 9 € od 2028. Godišnji pregledi su predviđeni kako bi se procenili uticaji i sledeći koraci.

Sara Meić iz DG NEAR ističe značaj deklaracije kao inicijative koja poboljšava predvidljivost i pomaže u sprečavanju korisnika da dožive šok od računa. Takođe pokazuje dobru volju tržišta. U narednim fazama, Evropska komisija ima za cilj proširenje ove inicijative kako bi uključila telekomunikacione operatere koji trenutno nisu deo procesa. Dodatno, nastojaće dalje smanjiti maksimalne cene kroz godišnji pregled. Sara navodi: „U narednim koracima želimo se pozabaviti i pitanjem veleprodajnih cena roaminga, što bi pozitivno uticalo na dalje smanjenje maloprodajnih cena roaminga.“

Skok Srbije u Erasmus Plus program: Podsticanje međusobnog razumevanja i prilika

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Pregled podrške EU kroz program ERASMUS + Srbiji

Dana 5. februara 2019. godine, Srbija je napravila značajan korak u program Erasmus Plus, prelazeći iz statusa obične partnerske zemlje u aktivnog učesnika. Na ovaj istorijski dan, komesar Navračić potpisao je ključni sporazum sa ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, gospodinom Mladenom Šarčevićem. Put ka ovom statusu i sporazumu obeležen je brojnim proceniteljskim procedurama kako bi se osiguralo da je Srbija potpuno spremna preuzeti dinamičniju ulogu unutar evropskih okvira. Ovim dostignućem, Srbija je ponosno postala 34. zemlja koja se pridružila uglednoj grupi zemalja programa Erasmus Plus u Evropi.

Pre 2019. godine, Srbija je aktivno učestvovala u ovom globalnom programu kroz različite projekte. Zemlja je prošla kroz mnoge izazovne inicijative, a srpske organizacije stekle su značajno iskustvo kao partnerski entiteti unutar Erasmus Plus. Značajan primer toga je činjenica da je gotovo 7.000 srpskih studenata krenulo na učenje u inostranstvo, dok je skoro 4.300 evropskih pojedinaca posetilo Srbiju kao deo nekoliko projekata Erasmus Plus od 2014. godine.

„Kroz projekte ERASMUS +, imala sam priliku da steknem obilje novih saznanja, uspostavim veze s ljudima i prijateljima iz gotovo svake evropske zemlje i steknem nove perspektive. Ova iskustva nesumnjivo su oblikovala moj život.“

Postati zemlja programa otvorilo je mnoštvo prilika za Srbiju tokom poslednje četiri godine unutar okvira Erasmus Plus. Ovaj novi status omogućio je Srbiji da učestvuje u širem spektru projekata koji obuhvataju raznovrsne aktivnosti. Srbija se, između ostalog, pridružila projektima fokusiranim na sport, stručno obrazovanje i obuku (VET), kao i školsko i odraslo obrazovanje. Ovaj sporazum efikasno je uspostavio veze između Srbije i drugih zemalja EU.

Teodora Cekić, mlada muzičarka iz Srbije s diplomama iz muzičkih umetnosti na osnovnim i master studijama, predstavlja svedočanstvo o transformacionoj moći projekata ERASMUS +. Teodora nije samo mlada evropska ambasadorka već i posvećena aktivistkinja mladih koja je kroz volonterski rad sarađivala s brojnim nevladinim organizacijama. Među mnogim mladim Srbima koji su imali koristi od projekata ERASMUS +, Teodorin put bio je posebno zapažen. Aktivno je učestvovala u preko 20 kratkoročnih ERASMUS + projekata i programa u poslednjih nekoliko godina, obuhvatajući različite kategorije poput razmene mladih i inicijativa za izgradnju kapaciteta.

Razmišljajući o svom iskustvu s projektima ERASMUS +, Teodora ističe njihov dubok uticaj na njen profesionalni i lični razvoj. „Kroz projekte ERASMUS +, imala sam priliku da steknem obilje novih saznanja, uspostavim veze s ljudima i prijateljima iz gotovo svake evropske zemlje i steknem nove perspektive. Ova iskustva nesumnjivo su oblikovala moj život“, strastveno izražava Teodora.

„Mislim da je promocija vrlo važna jer su većina ljudi iz Srbije koje srećem u ERASMUS + prilično isti ljudi. Dakle, potrebna nam je više promocije kako bi više mladih ljudi moglo imati koristi od programa.“

O programu

Erasmus+ je najveći evropski obrazovni program koji se bavi finansiranjem mobilnosti i projekata saradnje u oblasti obrazovanja, obuke, mladih i sporta. Kreiran je 2014. godine, a 2021. godine je ušao u novi sedmogodišnji period implementacije koji će trajati do 2027. godine. Prognozirani budžet za ovih sedam godina novog programa Erasmus+ najveći je do sada i iznosi 26 milijardi evra.

ERASMUS + se pokazao kao izuzetna prilika za Srbiju, pružajući jedinstvenu priliku za razvoj veza između ljudi i negovanje međusobnog razumevanja. Posebno je omogućio Srbiji da proširi svoj doseg izvan granica Evropskog područja, uspostavljajući partnerstva s međunarodnim saradnicima. Ovo proširenje se uklapa u širi cilj EU-a da unapredi saradnju sa zemljama Zapadnog Balkana, a uključivanje Srbije među zemlje programa Erasmus Plus predstavlja značajan korak u tom pravcu.

Teodora, razmišljajući o uticaju projekata ERASMUS +, ističe njihov ogroman značaj za mlade ljude u Srbiji. Međutim, ona smatra da je šira promocija ključna kako bi se osiguralo da širi krug mladih ljudi može učestvovati u ovom programu. Teodora strastveno zagovara povećanu promociju, primetivši da većina ljudi iz Srbije koje sreće u inicijativama ERASMUS + obično predstavljaju poznata lica. Ona izjavljuje: „Mislim da je promocija vrlo važna jer su većina ljudi iz Srbije koje srećem u ERASMUS + programu prilično isti ljudi. Dakle, potrebna nam je više promocije kako bi više mladih ljudi moglo imati koristi od programa,“ naglašava Teodora.

Osnaživanje umetnosti i kreativnosti u Srbiji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Program Kreativna Evropa, finansiran od strane EU, podržava umetnike i kulturne institucije u Srbiji.

Kreativna Evropa je program Evropske unije namenjen podršci sektorima kulture i medija. Program se sastoji od dva podprograma: Kultura – za promociju sektora kulture i Medijski program – za podršku audio-vizuelnom sektoru. Kreativna Evropa, s budžetom od 1,46 milijardi evra, podržava kulturne i kreativne sektore Evrope pružajući finansiranje za 2.500 umetnika i kulturnih profesionalaca, 2.000 bioskopa, 800 filmova, 4.500 prevoda knjiga i finansijsku garanciju do 750 miliona evra za mala preduzeća aktivna u sektoru. Važno je napomenuti da se Kreativna Evropa u poslednjim godinama proširila i na kulturne institucije i umetnike na Zapadnom Balkanu, uključujući one u Srbiji.

„Oba ova iskustva bila su veoma dragocena za moj umetnički portfolio. Osim profesionalnog ispunjenja, imao sam priliku da stvorim nova prijateljstva i veze. Sve u svemu, to je bilo nagrađujuće iskustvo učenja.“

Damjan Jovičin je talentovani srpski kompozitor i pijanista sa sedištem u Beogradu. On je istaknuta figura među novom generacijom kreativnih umetnika i kompozitora na Balkanu. Damjan se ponosi obimnim opusom muzičkih kompozicija, a njegova dela izvođena su od strane priznatih ansambala poput RTS Orkestra i Hora, Hermes Ansambla, Mivos Kvarteta, Manojlović Kvarteta, Zagrebačkog Flautističkog Ansambla, Gudačkog Orkestra Fakulteta Muzike u Beogradu, Beogradskog Gudačkog Dueta i mnogih drugih.

Njegove kompozicije su predstavljene na prestižnim događajima i mestima, uključujući Letnju Školu za Novu Muziku u Darmštatu, Međunarodnu Letnju Akademiju Univerziteta Muzike i Izvođačkih Umetnosti u Beču, Finski festival „Time of Music“, Muzički Kamp „Walden“ u Nju Hempširu, SAD, i Beogradski Muzički Festival (BEMUS).

Damjan je među srpskim umetnicima koji su imali koristi od programa Kreativna Evropa. Njegova umetnička dela našla su svoje mesto u Balkanskom Mladičkom Džez Orkestru, koji je finansiran od strane EU, i deo su projekta „Opera: Prošlost, Sadašnjost, Savršenstvo!“. Svojim rečima, Damjan reflektuje: „Ova iskustva su bila veoma dragocena za moj umetnički portfolio. Osim profesionalnog ispunjenja, imao sam priliku da stvorim nova prijateljstva i veze. Sve u svemu, to je bilo nagrađujuće iskustvo učenja.“

Međunarodna inicijativa „Opera: Prošlost, Sadašnjost, Savršenstvo!“ pokrenuta je u okviru Kreativna Evropa-Kultura: Projekti evropske saradnje 2020. Projekat je trajao od septembra 2020. do februara 2023. Pored MOTO – Muzika, Opera i Teatarska Organizacija, koja služi kao vođa projekta, saradnici uključuju Nieuw Geneco iz Amsterdama (Holandija), Young Musician International Association of Georgia iz Tbilisija (Gruzija), Univerzitet Donja Gorica iz Podgorice (Crna Gora) i Malo Pozorište „Duško Radović“ u Srbiji

„Dobili smo online časove tutorisanja o komponovanju opere, koji su uključivali vredne povratne informacije o našim muzičkim kompozicijama. Primanje vođstva od iskusnih kompozitora bilo je izuzetno obogaćujuće i značajno iskustvo.“

O programu

Program Kreativna Evropa 2021-2027 ima budžet od 2,44 milijarde evra, u poređenju sa prethodnim programom (2014-2020) koji je imao budžet od 1,47 milijardi evra. Kreativna Evropa ulaže u akcije koje jačaju kulturnu raznolikost i odgovaraju na potrebe i izazove kulturnih i kreativnih sektora. Glavni ciljevi programa su čuvanje, razvoj i promocija evropske kulturne i jezičke raznolikosti i nasleđa, kao i povećanje konkurentnosti i ekonomske potencijale kulturnih i kreativnih sektora, posebno audiovizuelnog sektora. Novine u programu doprineće oporavku ovih sektora, jačajući njihove napore da postanu inkluzivniji, digitalniji i ekološki održiviji.

Osnovni cilj projekta „Opera: Prošlost, Sadašnjost, Savršenstvo!“ jeste uspostavljanje veza i pružanje obrazovanja mladim profesionalcima, sa namerom da olakša dijaloge između sektora, prekogranične i intergeneracijske dijaloge (posebno između mladih profesionalaca i mentora). Projekat teži promociji saradnje i razmene stručnosti, s krajnjim ciljem ponovnog pozicioniranja opere kao interdisciplinarnog i istinskog evropskog umetničkog oblika.

U okviru ovog projekta, opera Damjana Jovičina pod nazivom „Mercy Street“ izvedena je u Beogradu, u pozorištu Duško Radović. Međutim, osim prilike da predstavi svoje delo, Damjan je iskoristio i mentorske mogućnosti koje su mu bile dostupne zahvaljujući podršci Holandske kompozitorske unije. Svojim rečima, Damjan potvrđuje: „Dobili smo online časove tutorisanja o komponovanju opere, koji su uključivali vredne povratne informacije o našim muzičkim kompozicijama. Primanje vođstva od iskusnih kompozitora bilo je izuzetno obogaćujuće i značajno iskustvo.“

Grantovi programa EU4Culture transformišu ženske zanatlije iz Kruševa u digitalne preduzetnice

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Program EU4Culture, finansiran od strane EU, pruža podršku ženskim zanatlijama u efikasnom brendiranju, marketingu i online prodaji njihovih ručno rađenih proizvoda.

Zanatlije iz Kruševa, zajedno sa predstavnicima opštine, lokalnih zajednica, Ministarstva kulture, Delegacije EU i UNOPS-a, učestvovale su na ceremoniji koja slavi izuzetne rezultate postignute kroz lokalnu inicijativu „Zanatlije između prošlosti i budućnosti“. Sprovedena od strane Fondacije za napredak i podržana putem programa grantova EU4Culture, ova inicijativa uključila je ženske zanatlije u 12 trening sesija usmerenih na korišćenje društvenih medija i stvaranje vizualno privlačnog sadržaja kako bi efikasno brendirale, reklamirale i prodavale svoje ručno rađene proizvode putem interneta.

 „Naša očekivanja su da će obuka o brendiranju, digitalnom marketingu i online prodaji osnažiti zanatlije da prevaziđu digitalni jaz, olakšavajući glatki prelazak. Izvan ekonomskih aspekata, ove ‘veštine budućnosti’ doprineće očuvanju vekovima starih tradicija, osiguravajući njihov prenos na naredne generacije.“

Kao deo projekta, razvijena je digitalna informaciona tabla i postavljena na ulazu u Stari Bazar u Kruševu, služeći kao vredan resurs za turiste koji traže informacije o zanatlijama i lokalnim spomenicima kulturne baštine. Osim toga, tabla će se koristiti od strane opštine za bitna obaveštenja za zajednicu. Vekovima su marketing i prodaja na tradicionalnom sajmu rukotvorina u starom planinskom gradu Kruševu bili poslovi muškaraca. Prihodi su bili ograničeni na kratku turističku sezonu i visoko zavisni od vremenskih uslova. Nove tehnologije su bile savršeno rešenje za pomoć zanatlijama da poboljšaju svoje životne uslove i postanu otpornije na buduće izazove i šokove, poput pandemija, loših vremenskih uslova ili ograničenja putovanja.

„Novostečene veštine koje su stekle zanatlije iz Kruševa, uz uspostavljanje novog infopointa, neće samo poboljšati ekonomski razvoj regiona, već će odigrati ključnu ulogu u promociji turizma. Kao rezultat toga, ovo će podsticati lokalnu ekonomiju i generisati nove prihode za zajednice,“ dodala je.

“Osnažujući lokalne zanatlije digitalnim veštinama, mostimo prošlost i budućnost, osiguravajući da tradicionalni zanati opstanu u savremenom svetu. Ova inicijativa ne samo da osnažuje zajednicu talentovanih ženskih zanatlija iz Kruševa, već i slavi vremensku lepotu našeg nasleđa, pretvarajući istoriju u živu umetničku kreaciju za generacije koje dolaze.“

O projektu

U novembru 2019. godine, Albanija je pogodio najsmrtonosniji zemljotres u poslednjih 50 godina. Procenjen na magnitudu 6,3 prema Rihteru, prouzrokovao je velike štete u 11 opština. Projekat EU4Culture finansira Evropska unija (EU) i sprovodi ga Kancelarija UN za projektne usluge (UNOPS) u tesnoj saradnji sa Ministarstvom kulture Albanije. Fokusira se na obnovu i revitalizaciju značajnih spomenika kulturne baštine oštećenih zemljotresom i predstavlja jedan od najvećih programa kulturne baštine finansiranih od strane Evropske unije sa ukupnim budžetom od 40 miliona evra. Vođen principom „Gradnja bolje“, EU4Culture se fokusira na obnovu značajnih spomenika kulturne baštine u skladu sa Okvirom UN za smanjenje rizika od katastrofa. Istovremeno, projekat ima za cilj unapređenje turističkog potencijala Albanije, direktno doprinoseći lokalnom i regionalnom društveno-ekonomskom oporavku. U tu svrhu, poseban fokus se stavlja na inovativne tehnologije, uključujući digitalno pripovedanje i kreiranje multimedijalnih proizvoda namenjenih pristupačnosti za sve. Istovremeno, projekat podržava lokalno preduzetništvo, zanatstvo i kulturne inicijative koje se razvijaju oko odabranih lokacija putem dodele grantova, pružajući direktni podsticaj lokalnoj ekonomiji.

EU4Culture je pružio grantove pet lokalnih inicijativa sa ciljem podrške zanatlijama i razvoja kulturnog turizma u Kruševu, koristeći preko 500 osoba. Ove aktivnosti su generisale 41 novu radnu priliku, uključujući 29 specifično za žene. Inicijative su takođe doprinele kreiranju 42 proizvoda kulturnog turizma, uključujući informacionu digitalnu tablu, različite pakete brendiranja, promotivne videozapise, veb sajtove i još mnogo toga.

Juljan Aga, izvršni direktor Fondacije PROGRESS, objašnjava da je za njih „Zanatlije između prošlosti i budućnosti“ više od projekta. To je duboka posvećenost očuvanju kulturnog platna. „Osnažujući lokalne zanatlije digitalnim veštinama, mostimo prošlost i budućnost, osiguravajući da tradicionalni zanati opstanu u savremenom svetu. Ova inicijativa ne samo da osnažuje zajednicu talentovanih ženskih zanatlija iz Kruševa, već i slavi vremensku lepotu našeg nasleđa, pretvarajući istoriju u živu umetničku kreaciju za generacije koje dolaze,“ kaže Aga.

Turizam za budućnost: Inicijativa za eko-oznake na Kosovu i Crnoj Gori

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat finansiran od strane Evropske unije podržava poslovanja u prekograničnoj regiji između Kosova i Crne Gore kako bi povećala svoje kapacitete u sektoru turizma.

Eko-oznake i međunarodno priznate sertifikacije su oznake koje se dodeljuju proizvodima i uslugama prepoznatljivim po smanjenom ekološkom uticaju u odnosu na slične ponude, čineći ih odgovornijim izborom za životnu sredinu. U industriji ugostiteljstva, eko-oznake predstavljaju vredan alat za potrošače, pružajući uvid u održive prakse koje hoteli integrišu u svoje svakodnevno poslovanje. Prema Izveštaju o održivom putovanju Booking.com-a za 2019. godinu, čak 70% globalnih putnika izražava veću sklonost rezervaciji smeštaja kada znaju da se ustanova zalaže za ekološku prijateljstvo, bez obzira na to da li im je primarni cilj održiv boravak ili ne.

Da bi eko-oznake zadržale svoju kredibilnost, moraju im se dodeljivati nezavisni sertifikatori akreditovani od strane treće strane, koji poseduju stručnost za temeljnu procenu hotela i smeštajnih objekata. Kriterijumi koji se koriste za sertifikaciju eko-oznaka trebali bi biti javno dostupni potrošačima, obezbeđujući transparentnost u procesu. Idealno, sveobuhvatna eko-oznaka trebala bi obuhvatiti sve aspekte održivosti. Osim ekoloških razmatranja, to uključuje i društvene standarde, kao što su uslovi rada unutar hotela, kao i kulturne i ekonomske faktore. Važno je da turizam koristi destinaciji i lokalnim zajednicama, omogućavajući im aktivan udeo i oblikovanje turističke industrije.

„Naš cilj ovim projektom je da podstaknemo nov pristup razmišljanju, ‘Way Ahead’, u turističkoj industriji unutar prekogranične regije. To uključuje uvođenje eko-oznaka, koje predstavljaju jedan od najvažnijih standarda u globalnoj turističkoj industriji, standard koji prethodno nije bio dostupan u našoj regiji.“

Pored ispunjavanja potrebnih kriterijuma, sam proces sertifikacije uključuje složene procedure i značajne finansijske obaveze koje mogu biti izazovne za ispunjenje. Prepoznajući to, partneri nevladinih organizacija (NGO) i opštine u prekograničnoj regiji između Kosova i Crne Gore pokrenuli su inicijativu da pomognu lokalnom sektoru gostoprimstva da dobije sertifikaciju Eco Labels.

Ahmet Jetullahu-meti, koji obavlja funkciju izvršnog direktora Prishtina REA, vodi prekogranični konzorcijum odgovoran za sprovođenje projekta „Tourism for Future“. Među različitim ciljevima, ovaj projekat ima za cilj pružanje podrške hotelima i sličnim ugostiteljskim objektima u prekograničnim regionima kako bi im pomogao da usvoje sertifikaciju Eco Labels. Jetullahu objašnjava: „Naš cilj ovim projektom je da podstaknemo nov pristup razmišljanju, ‘way-ahead’, u turističkoj industriji unutar prekogranične regije. To uključuje uvođenje eko-oznaka, koje predstavljaju jedan od najvažnijih standarda u globalnoj turističkoj industriji, standard koji prethodno nije bio dostupan u našoj regiji.“ Valja napomenuti da se ovaj projekat sufinansira putem EU podržanog programa prekogranične saradnje (CBC) između Kosova i Crne Gore, uz podršku opština Peja, Kolašin, Prishtina REA i IPER.

Međunarodna Eco Labels sertifikacija obuhvata sveobuhvatan set kriterijuma za kvalifikaciju, pokrivajući aspekte poput infrastrukture, ekološke održivosti, profesionalnosti osoblja, nabavke svežih i ekološki prihvatljivih proizvoda iz lokalne oblasti, i uključivanje kulturne baštine u svoje ponude.

Trenutno su u toku obuke na ovim ključnim temama za kompanije i praktičare u turizmu smešteni u prekograničnim regionima. Ove obuke, sprovedene odvojeno u Peji i Kolašinu, uključuju učešće oko 30 učesnika s obe strane granice, koji su odabrani putem otvorenog poziva. Takođe, projekat planira pružiti obuku i sertifikaciju za 15 revizora specijalizovanih za Eco Labels. Kako ističe Ahmet Jetullahu-meti: „Trenutno nema značajnog broja sertifikovanih revizora Eco Labels-a ni u Kosovu, ni u Crnoj Gori, ni u susednim zemljama. Stoga će postizanje ove sertifikacije predstavljati značajan korak napred za turističku industriju u regionu.“ Cilj nam je sertifikovati barem 20 korisnika sa međunarodno priznatim Eco-Label sertifikatom (10 iz regije Peje i 10 iz regije Kolašina), usklađujući se sa transparentnim pozivom za podnošenje prijava za dodelu sredstava, podržanim putem online e-platforme koju razvija projekat.

 „Izuzetno je visoka zainteresovanost i učešće ovih kompanija, a oni duboko cene podršku pruženu od strane projekta.“

O programu

Globalni cilj IPA programa prekogranične saradnje Crna Gora-Kosovo je poboljšanje standarda i kvaliteta života ljudi u programskom području kroz ekonomski razvoj regiona koji je ekološki održiv i društveno inkluzivan, uz poštovanje zajedničke kulturne i prirodne baštine. To će se postići kroz zajedničke projekte koji se uklapaju u sledeće tematske prioritete programa: Promovisanje zapošljavanja, mobilnosti radne snage i socijalne i kulturne inkluzije prekogranično; Zaštita životne sredine, promovisanje prilagođavanja i ublažavanja klimatskih promena, prevenciju rizika i upravljanje i Promovisanje turizma i kulturne i prirodne baštine.

Osim sertifikacije Eco Label, projekat aktivno pomaže korisnicima u regionu tako što olakšava razvoj i implementaciju integrisanih strategija turizma i komunikacije, kao i promociju kulturne baštine i lokalne ekonomije putem kreativne e-turističke platforme koja ima za cilj promovisanje i internacionalizaciju sektora turizma i kulturne baštine između dve zemlje. Neki od značajnih projekata obuhvataju prekogranične turističke festivale i organizaciju i promociju dve eko-staze. Ahmet Jetullahu-Meti elaborira o pozadini projekta, napominjući da je sprovedeno obimno istraživanje koje je uključivalo preko 136 preduzeća iz prekograničnih regiona. Većina ovih preduzeća iskazala je veliko interesovanje za podršku sertifikaciji Eco Labels. Jetullahu ističe visok nivo učešća i entuzijazma među predstavnicima preduzeća, izjavljujući: „Izuzetno je visoka zainteresovanost i učešće ovih kompanija, a oni duboko cene podršku pruženu od strane projekta.“

Na Brzoj Stazi Ka Promenama

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Velika finansijska podrška za modernizaciju pruge Beograd-Niš unapređuje regionalne veze, trgovinu, rast i integraciju sa EU

Storija železničkog saobraćaja u Srbiji započela je tokom sredine 19. veka kada je značajan deo regiona još bio pod kontrolom Austrougarske i Osmanskog Carstva. Početak železničkog putovanja u današnjoj Srbiji dogodio se 20. avgusta 1854. godine, povezujući Lisavu-Oravicu-Bazijaš. Početno su vozovi bili vučeni konjima, a ovu metodu kasnije su zamenile parne lokomotive. Ipak, najznačajnija ekspanzija desila se nakon Berlinskog kongresa i proglašenja nezavisnosti Kneževine Srbije tokom druge polovine 19. veka.

Koreni Železnica Srbije kao korporacije mogu se pratiti unazad do 1881. godine kada je princ Milan I zvanično osnovao Srpske državne železnice. Prvo putovanje od Beograda do Niša odvijeno je 23. avgusta 1884. godine, što predstavlja zvanično osnivanje kompanije prema Srpskim železnicama. Ova železnička ruta ima ogroman značaj u Srbiji i funkcioniše već više od 130 godina.

„Obezbeđivanje besprekidnog prevoza zahteva značajne investicije.“

Tokom devedesetih godina, nakon raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, železnički sistem Srbije suočavao se sa značajnim izazovima. Održavanje infrastrukture je zanemareno, što je dovelo do strmog opadanja železničkog saobraćaja, posebno u prevozu robe. Nesigurnost devedesetih, uključujući sukobe, međunarodne sankcije i NATO bombardovanje, zajedno sa kasnijim ekonomskim krizama, dodatno su ometali neophodno održavanje železničke mreže u Srbiji, posebno važne pruge Beograd-Niš.

Anita Dimoski, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za železnicu i intermodalni transport u Vladi Srbije, osvetljava situaciju. Ona objašnjava da su i vlada i železnice imali plan za redovnu rekonstrukciju određene dužine železničkih pruga svake godine. Međutim, zbog finansijskih kriza i uticaja pandemije COVID-19, ove rutinske aktivnosti održavanja morale su biti odložene. „Obezbeđivanje besprekidnog prevoza zahteva značajne investicije“, ističe gospođa Dimoski. Kao rezultat toga, bili su prisiljeni smanjiti brzine na delovima gde intervencija nije bila moguća, a jedan od takvih delova bio je pruga Beograd-Niš.

Voljena vizija nesmetanog železničkog saobraćaja na ovoj ruti konačno je na pragu ostvarivanja. Evropska unija je obećala značajnih 2,2 milijarde evra u okviru finansiranja EU za železničku liniju Beograd-Niš. Zahvaljujući ovoj finansijskoj podršci, putovanje vozom između ova dva srpska grada uskoro će trajati manje od dva sata, pri brzinama do 200 km/h. Trenutno, vožnja vozom traje najmanje šest sati, dok putovanje automobilom traje otprilike tri sata. Konkretno, Evropska unija će doprineti sa do 610 miliona evra u vidu grantova, što je označava kao najveći EU grant za jedan projekat u Srbiji do sada. Ovaj sveobuhvatni paket takođe uključuje zajam od 1,1 milijardu evra od Evropske investicione banke (EIB) i zajam od 550 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Preostali deo investicije će pokriti Vlada Srbije.

Olivér Várhelyi, evropski komesar za pregovore o proširenju, istakao je značaj ovog projekta, izjavljujući: „Izabrali smo ovaj projekat jer je sposoban da promeni stvarnost na terenu za ljude Srbije, za ljude južne Srbije, i time i za ceo region.“ On je ovo izjavio tokom događaja promocije finansiranja EU u Beogradu 28. februara ove godine.

„Ovaj segment železničke linije nosi ogroman značaj za Srbiju. Izvan ekonomskih i ekoloških implikacija, takođe ima kulturni i društveni značaj. Povezivanje ljudi ne samo da podstiče održavanje postojećih prijateljstava, već i stvaranje novih i negovanje društvenih odnosa.“

O projektu

Rehabilitacija železničke pruge Beograd-Niš poboljšaće veze Srbije sa drugim evropskim železničkim mrežama. Olakšaće brzi prevoz tereta i značajno smanjiti vreme putovanja. Kako je železnica čist način prevoza, modernizacija železničkog sistema takođe doprinosi čistijem okruženju. Transportni projekti finansirani od strane EU u Srbiji imaju za cilj poboljšanje veza i, time, povećanje ekonomske integracije – Srbije u regionu, i regiona u EU. Oni doprinose reformi železnice i uvodjenju modernog, ekonomičnog održavanja putne infrastrukture.

Nakon završetka, nova železnica imaće značajne koristi, s očekivanim godišnjim brojem putnika od preko 2,3 miliona i prevozom 9,4 miliona tona tereta. Ovaj razvoj obećava stvaranje novih poslovnih prilika i perspektiva za zapošljavanje. „Ovaj segment železničke linije nosi ogroman značaj za Srbiju. Izvan ekonomskih i ekoloških implikacija, takođe ima kulturni i društveni značaj. Povezivanje ljudi ne samo da podstiče održavanje postojećih prijateljstava, već i stvaranje novih i negovanje društvenih odnosa“, ističe gospođa Dimoski.

Gospođa Anita Dimoski ističe ključnu ulogu podrške EU u ovom projektu. „Oslanjanje isključivo na naše resurse značajno bi produžilo vremenski okvir projekta i namestilo teško finansijsko opterećenje našoj vladi. Zahvaljujući ovoj podršci, moći ćemo završiti projekat mnogo brže“, potvrđuje Dimoski.