Kako jedan projekat pomaže makedonskom umetniku da se poveže sa kolegama iz EU i promoviše svoj rad u inostranstvu.
Goce Ilievski je umetnik iz Skoplja, Severna Makedonija, koji radi sa savremenim, tradicionalnim i digitalnim umetničkim oblicima. Održao je 12 samostalnih izložbi i učestvovao na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a dobitnik je mnogih nagrada za svoje uljane slike, akvarele i fotografije. Njegov umetnički put, međutim, nije bio bez prepreka.
Goce kaže da je uvek imao podršku porodice i prijatelja, ali da je i pored toga u Severnoj Makedoniji veoma teško živeti i zarađivati za život kao umetnik. „Ovde je tržište ograničeno, ali na sreću internet nam nudi mnogo šire mogućnosti. Veći deo mojih prihoda danas dolazi iz inostranstva i usredsređujući se na tu vrstu komunikacije mogu da se prijavim za mnoge projekte i predstavim svoj rad novoj publici. U suprotnom, bilo bi mi vrlo teško da živim od svoje umetnosti.“
U razmenama sa drugim kulturama, umetnici često nalaze nadahnuće, a posete drugim zemljama otvaraju mogućnosti da svoje delo prikažu široj publici. Goce u tom pogledu nije izuzetak, a kada je video najavu za učešće u projektu CreArt koji finansira EU, odmah se prijavio. CreArt (Mreža gradova za umetničko stvaralaštvo) mreža je evropskih gradova i javnih i privatnih kulturnih ustanova. Umetnici koji učestvuju u aktivnostima CreArt-a biraju se putem otvorenih poziva i imaju koristi od rezidencija, obuke i mogućnosti promocije svog rada u gradovima koji učestvuju.
„Veći deo mojih prihoda danas dolazi iz inostranstva i usredsređujući se na tu vrstu komunikacije mogu da se prijavim za mnoge projekte i predstavim svoj rad novoj publici. U suprotnom, bilo bi mi vrlo teško da živim od svoje umetnosti.“
Inspiracija i vezeGoceova prijava bila je uspešna, a projekat mu je pružio priliku da poseti Kaunas u Litvaniji, gde je boravio mesec dana i izložio svoja dela. „Iako vreme kada sam tamo boravio nije bilo baš najbolje – bilo je mnogo hladno dok sam bio tamo! – ljudi su bili vrlo fini i toplo su me primili. Takođe mi se svideo krajolik i način na koji funkcionišu njihova zajednica i infrastrukturni sistemi.“
Osim inspiracije i kulturnog obogaćivanja, ovo putovanje je Goceu omogućilo i da prevaziđe svoju glavnu profesionalnu brigu: prodaju dela van rodne Severne Makedonije.
„Ovo je bilo izuzetno dragoceno iskustvo, jer sada imam dodatne kanale i mogućnosti da plasiram svoju umetnost putem novostečenih veza i veština.“
Stvaranje ‘kulturno živih’ gradovaKoordinaciono telo CreArt mreže je španska kulturna fondacija – Fundacion Municipal de Cultura – Aiuntamiento de Valladolid. Partnerska institucija u severnoj Makedoniji je grad Skoplje, koji se pridružio projektu u drugoj fazi. Goce je jedan od preko 380 umetnika i 65 kustosa koji su već učestvovali u aktivnostima ove mreže otkad je pokrenuta pre osam godina.
Geslo CreArt-a, koji finansira program Kreativna Evropa (Creative Europe) Evropske Unije, glasi – „Kad je grad kulturno živ, zdraviji je i slobodniji“. Istraživanje koje je sprovela mreža pokazalo je vrednost umetničkog stvaralaštva za lokalni razvoj, ne samo stvaranjem novih radnih mesta, već i privlačenjem investitora i doprinosom društvenim inovacijama. Šireći mogućnosti za kulturne operatere, ova platforma koja se oslanja na uzajamnu saradnju igra ključnu ulogu u kreativnom, socijalnom i ekonomskom razvoju gradova širom Evrope.
Njegovo studijsko putovanje uključivalo je radionice na kojima je učio o izgradnji veza između umetnika i prodajnih agenata iz različitih zemalja, kao i promociju zajedničke prekogranične umetničke saradnje. „Ovo je bilo izuzetno dragoceno iskustvo, jer sada imam dodatne kanale i mogućnosti da plasiram svoju umetnost putem novostečenih veza i veština“, kaže Goce, dodajući da veruje da je to možda bila glavna korist čitavog ovog njegovog iskustva.
Upoznajte Rubinu – kojoj je zdravstvena dijagnoza promenila život, ali i podstakla novi početak i novi posao.
U Bosni i Hercegovini uobičajeno je čuti da ljudi zbog posla napuštaju selo i odlaze u grad, dok su priče o odlasku u suprotnom pravcu postale čak i neobične. Jedna od osoba koja je to učinila je 38-godišnja Rubina Džanović, diplomirana grafička dizajnerka koja nikada nije uspela da nađe posao u svojoj struci. Rubina je ceo život provela u svom rodnom Sarajevu, sve dok joj poražavajuća dijagnoza multiple skleroze nije promenila život.
„Psihički sam bila u dobrom stanju. Međutim, moje fizičko stanje bilo je loše – radi se o hroničnoj bolesti. Bolovi su bili takvi da nisam mogla spavati noću“, kaže ona. Da bi ublažila bol, lekari su je savetovali da provodi vreme na čistom vazduhu, na selu. Stoga je Rubina počela redovno da posećuje selo svoje majke, koje ima termalni izvor. „Posle svake posete selu, bolje sam se osećala. Zato smo suprug i ja počeli da provodimo sve više vremena tamo, a u nekom trenutku smo odlučili da se i definitivno preselimo na selo,“ kaže ona.
“Posle svake posete selu, bolje sam se osećala. Zato smo suprug i ja počeli da provodimo sve više vremena tamo, a u nekom trenutku smo odlučili da se i definitivno preselimo na selo.“
Mala pomoć – velika korist
Prelazak iz grada na selo nije bio bez izazova. Uz nešto ušteđevine, porodica je kupila kravu i započela uzgoj za sopstvene potrebe. Ali, da bi imali od čega da žive, morali su da pronađu neki izvor prihoda. Pokretanje poljoprivrednog gazdinstva izgledalo je kao logičan izbor, a na nagovor jednog suseda kupili su još krava i počeli da prave domaći sir. Ovo se pokazalo uspešnim, i dok je prodaja bila dobra, sve veći obim posla zahtevao je dodatnu podršku.
Iako Rubina nije veliki ljubitelj društvenih mreža, povremeno proverava svoju Fejsbuk stranicu. Jednom prilikom, pažnju joj je privukao oglas – poziv za podnošenje predloga projekata za projekat „P.O.W.E.R.“, koji sprovodi kancelarija Karitasa u Bosni i Hercegovini, a finansira ga EU. Taj projekat podržava zapošljavanje osoba sa posebnim potrebama.
Kada je pokazala oglas suprugu, dogovorili su se da se raspitaju i saznaju uslove. Pošto je Karitas bio lokalna organizacija koja sprovodi projekat, Rubina je stupila u kontakt sa njihovom kancelarijom. Tamo su joj potvrdili da ispunjava uslove i objasnili da je postupak prijave zapravo prilično jednostavan. Videviši da nema šta da izgubi, Rubina je napisala predlog i predala prijavu.
Da bi efikasnije radili svoj posao, Rubini i mužu bio je potreban motokultivator. To bi im omogućilo da imaju više vremena da se posvete povećanju proizvodnje mleka i sira i da prošire svoju paletu proizvoda. „Zahvaljujući projektu, dobili smo motokultivator koji nam je bio od velike pomoći. Moj suprug sada može brže i efikasnije da obavlja mnoge poslove. Prosto rečeno, ta podrška nam je baš mnogo značila“, kaže Rubina zadovoljno.
Rubinina kompanija, „Rubi Milk“, uglavnom prodaje svoj domaći sir i mleko tako što ih dostavlja kupcima na kućnu adresu u Sarajevu. Zahvaljujući motokultivatoru, nedavno su počeli i da uzgajaju povrće. „Ljudi su zainteresovani za organske i domaće proizvode, pa smo pomislili – zašto ne bismo dodali sveže i prirodno uzgojeno povrće na našu listu proizvoda?“ To se pokazalo kao izvrsna ideja, jer su je naše mušterije prihvatile s oduševljenjem. Sada uz sir isporučujemo i sveže povrće.“
“Uz odgovarajuću podršku i prave prilike, osobe sa posebnim potrebama mogu značajno doprineti društvu.“
Projekat P.O.W.E.R. realizovan je u okviru Programa prekogranične saradnje EU za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. Više od 100 osoba sa posebnim potrebama imalo je koristi od ovog projekta tako što su povećale svoje stručne kapacitete kroz mentorstvo i obuku, direktnu podršku za kupovinu opreme, karijerno vođenje, upotrebu interaktivne platforme za razvoj karijere i zapošljavanje osoba sa posebnim potrebama, kao i kroz direktnu podršku u zapošljavanju.
Pružanje pravih prilika
Za mnoge ljude sa posebnim potrebama ili hroničnim bolestima pronalaženje i zadržavanje posla predstavlja izazov. Zlatko Mihalić iz kancelarije Karitasa u Bosni i Hercegovini objašnjava da je njihov cilj sa P.O.W.E.R-om da društvu pokažu da osobe sa posebnim potrebama imaju isto pravo pristupa radnim mogućnostima kao i njihove kolege bez posebnih potreba.
„Uz odgovarajuću podršku i prave prilike, osobe sa posebnim potrebama mogu značajno doprineti društvu. Ali one se suočavaju sa mnogim izazovima, od uvek prisutnog odbacivanja društva do neadekvatnih sredstava za podršku.“ Uz odgovarajuću podršku, korisnici mogu proširiti i unaprediti svoj posao i život.
Novi model digitalne obuke bavi se neusklađenošću veština i nezaposlenosti mladih.
Na zapadnom Balkanu, stopa nezaposlenosti među mladima jedna je od najviših u Evropi – varira od 28,3% u Albaniji, do 55,4% na Kosovu (Eurostat 2018). Ipak, na drugoj strani ostaje mnogo neispunjenih radnih mesta. Jedno od rešenja je osposobljavanje mladih ljudi putem obuka za specifične struke koje su tražene na tržištu rada. Ovo je pristup koji je zauzela srpska omladinska organizacija RES POLIS (Centar za omladinski i društveni razvoj), specijalizovana za razvoj neformalnog obrazovanja za osposobljavanje mladih.
„Bili smo svedoci paradoksa u Srbiji“, objašnjava Boris Negeli iz RES POLIS-a. „S jedne strane, imali smo visoku stopu nezaposlenosti, ali s druge strane, IT sektor je imao kritičan deficit kvalifikovanih radnika. Za nas je rešenje bilo jednostavno: Nacionalna služba za zapošljavanje, odgovorna za obuku nezaposlenih osoba, takođe bi trebalo da obuku iz oblasti IKT-a uključi u svoje obrazovne programe.“ Ovo je bila inspiracija za projekat „Dizajniraj svoj posao“ koji je RES POLIS pokrenuo još 2009. godine. Zamisao je bila da se osmisle i isprobaju obrazovni programi iz sfere IKT-a u oblastima u kojima nedostaje stručni kadar.
Od tada je „Dizajniraj svoj posao“ samo rastao. Ovaj projekat se odvija uz podršku programa Evropske Unije ERASMUS+ koji promoviše saradnju u obrazovanju, obuci i radu sa mladima, uključujući i zapadni Balkan. Projekat uključuje partnerske organizacije iz Francuske, Italije, Albanije i Kipra, od kojih svaka donosi različitu stručnost i iskustvo. Budući da se mnoge zemlje širom regiona zapadnog Balkana i šire suočavaju sa sličnim izazovima, ova razmena iskustava je od vitalnog značaja.
Kursevi su razvijeni u različitim poljima, kao što su grafički dizajn, veb dizajn, programiranje do trodimenzionalnog modeliranja i osnovne animacije igara. Svi koji imaju između 18 i 30 godina imaju pravo da učestvuju u programu, dok se mladi iz grupa u nepovoljnom položaju posebno podstiču da se prijave. Da bi stekli međunarodno iskustvo, uspešni kandidati odlaze na obuku u neku od partnerskih zemalja.
„S jedne strane, imali smo visoku stopu nezaposlenosti, ali s druge strane, IT sektor je imao kritičan deficit kvalifikovanih radnika. Za nas je rešenje bilo jednostavno: Nacionalna služba za zapošljavanje, odgovorna za obuku nezaposlenih osoba, takođe bi trebalo da obuku iz oblasti IKT-a uključi u svoje obrazovne programe.“
Izlazak iz začaranog krugaEriseld, 26-godišnji mladić iz Albanije, jedan je od velikog broja mladih ljudi koji su se prijavili za kurs. “ Iako sam diplomirao informacione tehnologije, da bih zarađivao za život, morao sam da radim u fabrici umesto na poslovima vezanim za IT“, kaže on. Eriseld objašnjava da je, dok su ga na univerzitetu podučavali teorijskom znanju, imao malo praktičnog znanja.
„Izgledi za posao su mi se promenili kad sam čuo za „Dizajniraj svoj posao“. To je bilo upravo ono što mi je trebalo.“
Jedva čekamPotražnja i dalje raste, a RES POLIS uvek jednim okom motri na budućnost. Programi se redovno ocenjuju, kako bi bili sigurni da su dobro osmišljeni za suočavanje sa izazovima sa kojima se suočava i sa kojima će se u budućnosti suočavati poslovni sektor IKT-a. Krajnji cilj je da njihovi dokazani obrazovni programi iz oblasti IKT-a budu uključeni u zvanični program obuke Nacionalne službe za zapošljavanje.
To ga je uvelo u začarani krug – bilo mu je potrebno iskustvo da bi započeo profesionalnu karijeru, ali nije mogao da stekne iskustvo zato što bez njega niko nije hteo da ga zaposli. „Međutim, izgledi za posao su mi se promenili kada sam čuo za inicijativu ‚Dizajniraj svoj posao‘. Bilo je to upravo ono što mi je trebalo“, kaže Eriseld.
Eriseld je učestvovao na dva desetodnevna kursa u okviru inicijative „Dizajniraj svoj posao“ u Srbiji i Italiji, koji su ga osposobili da koristi nove veštine i da zahvaljujući boravku u inostranstvu sagleda neke stvari drugačije. Ubrzo nakon toga, dobio je ponudu za posao od InTech-u – IT kompaniji sa sedištem u Tirani u kojoj je Eriseld završio praktičnu obuku tokom projekta. Nakon sticanja određenog radnog iskustva, Eriseld je odlučio da se odvaži i pređe u frilensere, nudeći IT usluge lokalnim i međunarodnim klijentima. Njegovi planovi za budućnost su, između ostalog, osnivanje sopstvene firme i zapošljavanje drugih ljudi.
