Skip to main content

Аутор: WeBalkans

Interreg i Green-Tex: Reciklirani tekstil – manje zagađenja

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Od 1. januara 2025. godine, sve zemlje EU moraće da odvojeno sakupe tekstilni otpad. Međutim, mnoge članice, kao i zemlje Zapadnog Balkana, nemaju efikasan sistem za ovu svrhu. Kako bi se rešio ovaj izazov i razvila rešenja primenljiva u celom regionu, 11 organizacija iz 9 zemalja udružilo je snage u okviru projekta Green-Tex.

Partnerske organizacije uključuju Razvojnu agenciju SERDA (Bosna i Hercegovina); Opštinu Postojna (Slovenija); Institut za održivi razvoj „Active Nativa“ (Slovenija); Građansko udruženje „Eko Charity Slovačka za Slovačku“ (Slovačka); „Eurotex“ D.O.O. (Bugarska); Opštinu Majur (Hrvatska); Fakultet tekstilne tehnologije, Univerzitet u Zagrebu (Hrvatska); Univerzitet „Donja Gorica“ (Crna Gora); Regionalnu razvojnu agenciju „Zlatibor“ (Srbija); Udruženje za razvoj među zajednicama „Metropolitan Area of Bucharest“ (Rumunija); i Inovativno udruženje „First Responsible Hungarian“ (Mađarska).

Proizvodnja tekstila jedna je od industrija koja najviše zagađuje, odgovorna je za 20% industrijskih otpadnih voda i za emisiju velikih količina gasova sa efektom staklene bašte. Na primer, za proizvodnju jedne pamučne majice potrebno je 2.700 litara vode—što je količina koju jedna osoba popije za 2,5 godine. Istovremeno, 86% odeće završava na deponijama ili se spaljuje nakon upotrebe, dok se reciklira samo 1%.

Green-Tex ima za cilj da stvori i testira nova rešenja u proizvodnom lancu, od dizajniranja novih proizvoda do sakupljanja tekstilnog otpada. Digitalni alati, kao što su interaktivne mape sa označenim mestima za sakupljanje, biće sastavni deo Green-Tex platforme za učenje i inovacije. Na primer, Opština Postojna, u saradnji sa udruženjem Prostor, podiže svest o posledicama prekomerne potrošnje tekstila, nudeći održive alternative tradicionalnim potrošačkim navikama kroz kreativne radionice i događaje na kojim se može razmeniti garderoba.

Slovenija, Slovačka, Hrvatska, kao i delovi Mađarske i Bugarske, primenili su uspešne prakse koje se mogu prilagoditi u zemljama koje još uvek razvijaju svoje sisteme za reciklažu tekstila, uključujući Rumuniju i zemlje kandidate za članstvo u EU – Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju.

Osnovana 2003. godine, Sarajevska regionalna razvojna agencija (SERDA) podržava ekonomski razvoj makroregiona Sarajeva kao i Bosnu i Hercegovinu. Sprovodi projekte u oblasti inovacija, preduzetništva, ekologije i održivog razvoja, često sarađujući sa domaćim i međunarodnim partnerima, uključujući EU, kako bi ojačala ekonomsku konkurentnost, privukla investicije i podržala mala i srednja preduzeća.

„Radeći sa našim partnerima iz Slovenije, shvatili smo da delimo zajednički problem sa tekstilnim otpadom i da možemo doprineti njegovom smanjenju time što ćemo olakšavati razmenu znanja i iskustava između država članica EU i zemalja kandidata“, objašnjava Amela Ikić Suljagić, menadžerka projekta u SERDA-i.

„U Bosni i Hercegovini, SERDA sakuplja tekstilni otpad. Nabavili smo deset pametnih kontejnera opremljenih senzorima i analiziraćemo lokalne obrasce potrošnje i otpada, optimizovati rute sakupljanja i raditi na pronalaženju najboljih rešenja za sakupljeni otpad – bilo kroz reciklažu, ponovnu upotrebu ili prenamenu“, kaže Ikić Suljagić. Dodaje da su partneri SERDA-e u ovom poduhvatu lokalno komunalno preduzeće i nadležno ministarstvo Vlade Kantona Sarajevo.

U Bugarskoj, u postrojenju za mehaničku reciklažu, uzorci sakupljenog otpada iz Bukurešta biće korišćeni za razvoj prototipova novih proizvoda napravljenih od istrošenih vlakana. U Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji, projekat će testirati širu primenu lokalno nabavljenih prirodnih vlakana u tekstilnoj proizvodnji i razviti prototip novog netkanog proizvoda, kombinujući recikliranu vunu sa recikliranim tekstilnim otpadom koji nije pogodan za ponovnu upotrebu. Inicijativa takođe traži rešenja za višestruku upotrebu vune, od kojih veliki deo trenutno završava na nelegalnim (divljim) deponijama. U Crnoj Gori i Sloveniji, projekat će istraživati inovativna rešenja za održiv i zeleni modni dizajn kroz kreiranje ekološki prihvatljivih modnih kolekcija.

Green-Tex će uvesti inovativne proizvodne tehnologije kao što su bojenje bez upotrebe vode, povećana upotreba recikliranih materijala, podrška održivim brendovima i proizvođačima koji koriste ekološki prihvatljive metode, kao i širenje reciklaže tekstila postavljanjem lako dostupnih punktova za sakupljanje na vidljivim lokacijama, poput tržnih centara i škola. Podsticaji za građane – popusti u prodavnicama ili programi za razmenu garderobe – promovišu „vintidž“ modu, razmenu odjeće, prodavnice polovne garderobe i programi reciklaže u maloprodajnim radnjama.

Green-Tex ima budžet od 1,79 miliona evra, od čega 80% obezbeđuje Interreg program. Trenutno su Slovačka, Slovenija, Hrvatska, Mađarska i Bugarska uspostavile najbolje prakse koje se mogu preneti na zemlje kandidate.

Interreg je ključni instrument Evropske unije (EU) za jačanje saradnje između Zapadnog Balkana i država članica EU. U periodu 2021-2027, program je usmeren na rešavanje izazova kao što su klimatske promene, digitalna transformacija i socijalna inkluzija. Sa budžetom od 10 milijardi evra, deo sredstava namenjen je najudaljenijim regionima EU i susednim zemljama kao i specifičnim geografskim područjima od strateškog značaja za Evropu, poput Gvinejskog zaliva, Indijskog okeana i Mozambičkog kanala. Cilj programa je unapređenje kohezione politike EU, rešavanje specifičnih izazova širom Evrope i van nje. Prioriteti do 2027. godine uključuju pametan rast, zelenu tranziciju, socijalnu inkluziju, teritorijalni razvoj i efikasnu i održivu infrastrukturu.

Prvi Eko-industrijski park na Zapadnom Balkanu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Prvi Eko-industrijski park na Zapadnom Balkanu biće izgrađen u Šapcu, u Srbiji, zahvaljujući partnerstvu između Evropske unije (EU), Međunarodne finansijske korporacije (IFC) i lokalnih vlasti. Ova važna inicijativa ima za cilj ubrzanje održivog industrijskog razvoja, usklađivanje sa ekološkim standardima EU i Zelenom agendom za zapadni Balkan.

Podržan EU grantom od 3,6 miliona evra kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, program će pokazati izvodljivost EIP-a kroz četiri pilot projekta, pokazujući kako industrije mogu da smanje zagađenje, optimizuju resurse i unaprede ekonomske performanse. Šabac Greenfield EIP služiće kao vodeći model za industrijski razvoj sa niskim emisijama ugljenika, pomažući regionu da se udalji od fosilnih goriva i ojača svoju konkurentnost na tržištima EU.

“Ugostiti prvi Eko-industrijski park u Srbiji je trenutak ponosa za naš grad. Ova inicijativa jača našu lokalnu ekonomiju i predstavlja presedan za održivi rast“, ​​rekao je Aleksandar Pajić, gradonačelnik Šapca.

Inicijativa EIP, koju vodi IFC u partnerstvu sa EU, nastoji da privuče održive investicije i integriše region u lanac evropskih vrednosti. Pored pilot projekata, ona takođe uključuje razvoj strateškog okvira i angažovanje privatnog sektora u svrhu podsticanja investicija u zelene tehnologije.

“Ovaj projekat je veliki korak u zelenoj tranziciji Zapadnog Balkana“, rekla je Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji. „Pokretanjem inicijative za Eko-industrijski park, pokrećemo inovacije i unapređujemo cirkularnu ekonomiju, kao deo naše posvećenosti postizanju neto nulte emisije do 2050. godine”.

Povećanje obima održive industrije

Šabac Greenfield EIP je jedan od dva pilot projekta u Srbiji, uz MIND Park Brovnfield EIP, koji se fokusira na rekonstrukciju postojeće industrijske zone održivim rešenjima. Ukupno, pet pilot projekata širom Zapadnog Balkana poslužiće kao merila za održivu industrijsku transformaciju regiona.

“Zajedno sa EU i lokalnim vlastima, gradimo proširen model koji otključava dugoročne mogućnosti ulaganja, a istovremeno se bavi izazovima životne sredine“, rekao je Nikolas Markije, regionalni menadžer IFC-a za zapadni Balkan.

Ova saradnja naglašava potencijal Zapadnog Balkana da predvodi u održivoj industriji i privuče zelene investicije, utirući put čistijoj i konkurentnijoj ekonomiji.

Od krize do prilike: Nova era trgovine na Zapadnom Balkanu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Tokom pika pandemije COVID-19, granice su postale uska grla, preteći protok osnovnih dobara i ugrožavajući živote miliona ljudi. Lanac snabdevanja bio je pod velikim pritiskom zbog kašnjenja, a preduzeća su se suočavala sa sve većim gubicima. Ipak, u borbi sa ovom krizom, pojavilo se inovativno rešenje – inicijativa Zeleni koridori. 

Razvijene kroz saradnju između Transportne zajednice, CEFTA-e i Evropske unije, zeleni koridori su dizajnirane da budu više od privremene mere. Oni su predstavljali novu, hrabru viziju povezanosti, izgrađenu na modernizaciji, digitalizaciji i saradnji. Rezultati? Ušteđeno je gotovo 20 godina ukupnog vremena čekanja na granici i postavljena je osnova za otporniju trgovinsku mrežu.  

 

Priča o transformaciji  

Za Mateja Zakonjšeka, direktora Transportne zajednice, zeleni koridori su značili osetnu razliku. „Kamioni poput ovog ranije su predugo čekali na graničnim prelazima Zapadnog Balkana. To je negativno uticalo na trgovinu, emisiju CO2 i bezbednost na putevima,“ kaže on. 

„Zahvaljujući podršci EU, sada vidimo kraće vreme čekanja, modernizovane prelaze i sigurnija putovanja. Ovo stvara pravu vrednost za naše građane, preduzeća i posetioce ovog prelepog regiona.„

Ove promene nadmašuju samo otklanjanje logističkih uskih grla. Zeleni koridori su postali simbol onoga što je moguće kada regionalna saradnja napreduje. Vlade, carinske uprave i preduzeća udružili su snage, pokazujući snagu zajedničkog delovanja u rešavanju zajedničkih izazova. 

 

Vizija za budućnost  

Oslanjajući se na uspeh, inicijativa Zelenih koridora evoluira kako bi dublje povezala Zapadni Balkan sa EU i modernizovala ključne granične prelaze. Digitalne inovacije, kao što su SEED+ sistem i Program ovlašćenog ekonomskog operatera (AEO), pojednostavljuju carinske postupke, smanjuju kašnjenja i troškove. Sporazumi između zemalja, kao što su oni koji povezuju Hrvatsku i Crnu Goru, Italiju i Albaniju ili Grčku i Severnu Makedoniju, pokazuju kako zeleni koridori postaju most do jedinstvenog tržišta EU. 

Kako to slikovito kaže Danijela Gačević, vršilac dužnosti direktorke CEFTA-e, „Usmeravanje zelenih koridora između regiona i EU je prekretnica. Čini trgovinu bržom, jeftinijom i sigurnijom, stvarajući više mogućnosti za preduzeća i ljude“. 

U međuvremenu, investicije od 50 miliona evra unapređuju 11 glavnih graničnih prelaza novom infrastrukturom, digitalnim sistemima i poboljšanim bezbednosnim merama. To uključuje dodatne trake, vage i elektronske sisteme za čekanje, čime se obezbeđuju brži i efikasniji prelazi. 

Iz perspektive poslovne zajednice, Stevica Čarapić ističe hitnost rešavanja problema sa graničnim neefikasnostima. „Najveći izazov sa kojim se danas suočavamo su ogromna vremena čekanja na graničnim prelazima. Ova neefikasnost utiče ne samo na pojedinačne zemlje, već i na konkurentnost celog regiona. Sa inicijativom Zelenih koridora, nadamo se da ćemo videti značajna poboljšanja u protoku tereta i saradnji vlada kako bi se smanjila kašnjenja i pojednostavili procesi“. 

On takođe ističe da su u nekim slučajevima kolone bile dugačke i do 15 kilometara, sa vozačima koji su čekali i po nekoliko dana da pređu granicu. „Ovo nije samo logistički problem; to je barijera napretku za sve u regionu”, dodaje on. 

Pristup usmeren na čoveka 

Inicijativa Zeleni koridori ne koristi samo preduzećima – ona transformiše živote. Profesionalni vozači sada provode manje vremena čekajući i više su vremena na putu, što smanjuje stres i poboljšava bezbednost. Putnici se suočavaju s manjim zadržavanjima, što odmor čini prijatnijim. Lokalna zajednica oseća posledice u obliku jačih ekonomija i povećanih mogućnosti za zapošljavanje. 

Kako Matej primećuje, „Sa modernizovanim prelazima, ne samo da smanjujemo vreme čekanja, već stvaramo i bezbedniju i efikasniju okolinu za sve. Ovo je najbolji način da dodamo vrednost našem regionu“. 

 

Put pred nama  

Uspeh Zelenih koridora je dokaz snage partnerstva. To je priča o otpornosti i inovacijama, koja pokazuje kako krize mogu inspirisati trajne promene. Kako Zapadni Balkan i EU nastavljaju da sarađuju, vizija besprekidne povezanosti i zajedničkog prosperiteta dolazi sve bliže stvarnosti. 

Investiranjem u digitalizaciju, modernizaciju i regionalnu saradnju, Inicijativa Zelenih koridora trasira put ka svetlijoj budućnosti. To je više od logističkog unapređenja; to je kretanje ka jedinstvu, rastu i mogućnostima za buduće generacije.

Festival ženskog fudbala je više od same igre

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Od 24. do 26. januara 2025. godine, u Sarajevu je održan Festival ženskog fudbala za devojčice do 15 godina.  

„Nakon učešća na Festivalu ženskog fudbala, pronašla sam entuzijazam koji ranije nisam doživela kao i drugačiji pogled na svoju sportsku budućnost. Najviše smo uživale kada smo igrale zajedno, bez obzira odakle dolazimo – pokazale smo snagu timskog rada, podrške i istrajnosti“, kaže Dalila Komarica iz Sarajeva, trenerka Ženskog fudbalskog kluba „Respekt“. Ona naglašava da „ovaj festival nije proslava pobede, već uživanja na terenu i van njega“. 

„Respekt“ je bio jedan od devet klubova koji su učestvovali. Festival je organizovala   inicijativa Igrajmo zajedno i po prvi put organizacija je bila u Bosni i Hercegovini nakon nekoliko godina održavanja u Beču, u saradnji sa inicijativom FairPlay, koja deluje u okviru Instituta za međunarodnu saradnju i razvoj u Beču. 

„Festival nam je pružio neprocenjive lekcije. Naučili smo da pobeda nije samo u rezultatu, već i u procesu učenja, rada i napredovanja. Festival nam je pokazao značaj podsticajnog okruženja i pozitivne atmosfere. Festival ženskog fudbala, GFF, nesumnjivo ima dalekosežni uticaj na razvoj mladih sportista i njihovih trenera“, izjavila je Dalila. 

Edita Čavrk, učenica srednje medicinske škole u Sarajevu, članica je Ženskog fudbalskog kluba „Respekt“. 

„Svaka devojka na festivalu je pokušala nešto novo, opušteno, i izašla iz svoje zone komfora. Imali smo radionice koje su nam dale uvid u to koliko je svaka od nas jedinstvena i kako svaka na svoj način doprinosi našoj zajednici – da smo važni. Ali najlepši deo je bio da se istaknemo na terenu, da spojimo različite stilove igranja, i da stvaramo nešto posebno. Osećam da je moje samopouzdanje poraslo i nadam se da ću primeniti sve što sam naučila kako bih se nastavila razvijati i kao osoba i kao sportista“, izjavila je Edita za WeBalkans. Naglašava da jedva čeka sledeći festival. 

Članica organizacionog tima, Mirna Hrapović iz inicijative Igrajmo zajedno, objašnjava da su prethodnih godina na festivalu učestvovale ekipe sa celog Zapadnog Balkana – Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Kosova, te se nadaju da će tu tradiciju nastaviti. Ove je godine Sarajevo bilo domaćin devet ekipa iz Bosne i Hercegovine (iz Zenice, Orašja, Gornjog Vakufa, Palea) i Crne Gore (iz Bijelog Polja, Berana i Podgorice), sa 150 učesnika, od kojih su većina bile sportistkinje od 13 do 15 godina. 

„Iskustvo pokazuje da je ova starosna grupa idealna za rad jer su na prekretnici u životu, razmišljajući o svojoj budućnosti u sportu, ali dovoljno zrele da razumeju koncepte koje prenosimo kroz dodatne radionice o ljudskim pravima, diskriminaciji, rodnoj ravnopravnosti, mentalnom zdravlju i drugim temama“, kaže Hrapović. Ona naglašava da inicijativa Igrajmo zajedno teži da obezbedi da sve što rade ima širi uticaj i da sport vidi kao alatku za društvenu transformaciju. 

„Ideja je da se djevojke upoznaju, razbiju predrasude i prevaziđu pitanja kao što je da li je fudbal igra za devojke. Iz godine u godinu, vidimo da iako su u početku uzdržane, nakon prvih aktivnosti, igraju kao da su se poznavale celi život“, kaže Hrapović, napominjući da su neke devojke čak igrale za svoje nacionalne timove nakon što su učestvovale na prethodnim festivalima.  

U Sarajevu je igralo 11 devojčica uzrasta od 12 do 14 godina iz tri kluba iz Crne Gore. Jedan od njih bio je Akademija Berane, čiji ženski tim postoji samo šest meseci. 

„Atmosfera je bila fenomenalna, i teško je reći u čemu su devojčice najviše uživale, ali ja bih istakao strukturu turnira, gde su se svi klubovi mešali, stvarajući nove timove i podstičući nova prijateljstva. Ovaj festival pomaže devojčicama da shvate svoju važnost, razumeju da fudbal nudi mnogo i prepoznaju da budućnost ženskog fudbala u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zavisi od njih“, rekao je Aleksandar Raković, trener u Akademiji Berane. Klub se nada da će sledeći festival biti održan u Crnoj Gori i raduje se što će ugostiti svoje bosanske prijatelje. 

Evropska unija ističe svoju posvećenost rodnoj ravnopravnosti u svim aspektima života, uključujući i sport. 

„Ženski fudbal postaje sve popularniji, ali devojčice i žene i dalje se suočavaju sa preprekama u ovom sportu, posebno u poređenju s muškim fudbalom. Ipak, EU finansira brojne inicijative koje podržavaju veće učešće žena u sportu, uključujući #BeInclusive EU sportske nagrade, inicijativu HealthyLifestyle4All i program Erasmus+ Sport. „Ponosni smo što smo finansirali prvi Festival ženskog fudbala u Bosni i Hercegovini, jer ova inicijativa promoviše ravnopravne mogućnosti, razbija stereotipe i pomaže mladim ženama da ravnopravno pristupe sportu“, kaže Ferdinand Kenig iz Delegacije EU u BiH. 

Sudeći po festivalu i drugim aktuelnim naporima, budućnost ženskih sportova je na dobrom putu. Olimpijski komitet Bosne i Hercegovine dodelio je stipendiju od 100.000 dolara za podršku ženskoj košarkaškoj reprezentaciji, dok će sledeća stipendija otići ženskoj ragbi reprezentaciji. U međuvremenu, inicijativa Igrajmo zajedno najavljuje da će nastaviti da podržava osnivanje novih ženskih fudbalskih klubova.

Korišćenje umetnosti i kulture za ujedinjavanje podeljene zajednice

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

„Oduvek smo bili ponosni što smo multinacionalni grad, ali smo shvatili da nemamo prostor gde bismo se okupljali i povezivali preko etničkih granica. Kultura u Subotici često služi kao instrument lokalnih vlasti za produbljivanje podela među različitim nacionalnim grupama“, kaže Gordana Vukov Ciganjik, suosnivačica kulturnog udruženja građana Klara i Rosa u Vojvodini, Srbija. 

“Na primer, ako lokalne vlasti odluče da naprave tri spomenika, Hrvati će dobiti najmanji, izvan centra grada; Mađari će dobiti veći, bliže centru; a najveći, najcentralniji spomenici dobiće Srbi. Nismo potpuno razdvojeni, ima mnogo mešovitih brakova; ali uvek ste primorani da sebe definišete kao naciju, a ne kao osobu“, objašnjava ona. 

Sa kulturnim udruženjem građana Klara i Rosa, Gordana – koja je po profesiji glumica – i suosnivačica Danijela Mamužić – vajarka – želele su da ponude prostor za kulturnu razmenu, dijalog i angažman građana kroz umetnost, nezavisno od etničkog porekla. 

„Verujemo da je umetnost ključno sredstvo za društvene promene“, kaže Gordana. „U današnje vreme – posebno nakon pandemije – ljudi su sve više otuđeni, usamljeni, a društvo je zatvorenije prema novopridošlicama. Za nas, uloga umetnosti i kulture je da leči i povezuje, da gradi zajednicu i pokrene dijalog o temama koje bi inače bile tabu“. 

Zbližavanje ljudi kroz kulturne aktivnosti  

 

Tokom prvih devet godina svog postojanja, kulturno udruženje građana Klara i Rosa je moralo da koristi javne prostore – parkove, trgove, ulice – za svoje aktivnosti. Dvorište napuštenog starog bioskopa pretvorili su u prvu otvorenu galeriju u Subotici, gde su svakog meseca organizovane izložbe. Zahvaljujući finansijskoj podršci EED (Evropske fondacije za demokratiju), grupa je po prvi put dobila mogućnost da iznajmi prostor za svoje aktivnosti. 

Ove aktivnosti obuhvataju filmske projekcije, koncerte, kurseve keramike i pozorišne radionice, sve s ciljem podsticanja kulturne razmene i jačanja zajednice kroz umetnost. 

Takođe su pokrenuli Plac, radio stanicu koja omogućava svima da budu kreatori. U njihovom prostoru, profesor filozofije iz lokalne srednje škole vodi javne diskusije o najrazličitijim temama – od politike do ljubavi i smrti. Njihove aktivnosti se odvijaju na srpsko-bošnjačko-hrvatskom (BHS) i mađarskom jeziku, ali sve češće i na engleskom, kako bi uključili strance koji su se tek doselili u Suboticu i omogućili građanima da vežbaju jezik. 

Gordana opisuje godišnji boravak umjetnica i aktivistica na izdvojenom mjestu kao jedan od najvećih uspeha organizacije do sada: „Neke učesnice su rekle da im je to promenilo život. Došle su sa svih krajeva Balkana i imale jedinstvenu priliku da se upoznaju, sklope nova prijateljstva, započnu nove projekte“.  

Jedna od uspešnih inicijativa bila je interaktivna pozorišna radionica inspirisana delom Romeo i Julija, koja je održana sa srednjoškolcima iz Subotice, od kojih je polovina govorila BHS jezik, a polovina mađarski. „Ovi tinejdžeri idu u istu školu, ali su obično podeljeni duž jezičkih linija“, kaže Gordana, „Ovaj projekat je bio jedinstven prostor za njihovo upoznavanje. Bez prilika za interakciju sa vršnjacima iz različitih jezičkih zajednica, politička polarizacija raste“. 

Ponekad ideje za nove događaje nastaju slučajno: razgovor o hrani sa volonterom iz Rusije pokrenuo je ideju o časovima kulinarstva. Ponekad, ljudi dolaze u kancelariju udruženja Klara i Rosa sa svojim idejama. „Važno nam je da ostavimo vrata otvorena za nove inicijative“, kaže Gordana, “Ovo nam pomaže da stvorimo publiku i održimo naš program raznolikim i interesantnim. Takođe, osnažuje zajednicu, pa ljudi mogu da osećaju da su vlasnici našeg kulturnog prostora“.  

Podrška zajednice je takođe usledila kroz kampanju prikupljanja sredstava koja je omogućila udruženju Klara i Rosa da prikupi iznos od 3.800 eura za buduće aktivnosti. „Možda to ne deluje kao mnogo, ali je pokazalo da nas podržava zajednica sa zajedničkim interesima i ciljevima“, kaže Gordana.

Ovaj članak odražava stavove korisnika grantova i ne predstavlja nužno službeno mišljenje EED-u i WeBalkans-a.

Rast uz podršku EED (Evropske fondacije za demokratiju)  

Kako Gordana vidi, podrška EED-u osnažila ih i omogućila im je da postave ambiciozne ciljeve za budućnost. Započeli su dijalog sa lokalnim vlastima i nastavili da utiču na razvoj svoje mlade publike, posebno među govornicima mađarskog jezika. Takođe, planiraju da povećaju saradnju i aktivnosti za izgradnju kapaciteta sa istomišljenicima kako bi što bolje služili svojoj zajednici. 

„Imamo velike planove i snove, i mislim da ćemo uspeti zahvaljujući našem timu. Naše najveće blago su ljudi“, kaže Gordana. „Želimo nastaviti povezivati ljude kroz umetnost i dovoditi ljude iz drugih mesta. Želimo da podelimo našu kulturu i da pomognemo ljudima da shvate da ne moraju da napuste Suboticu zbog boljeg života, da mogu da budu srećni ovde“. 

Solidarnost na delu: Odgovor EU na razorne poplave u Bosni i Hercegovini

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

„Naša srca i misli su uz narod Bosne i Hercegovine, pogođen razornim poplavama. Aktivirali smo naš mehanizam civilne zaštite EU i šaljemo spasilačke odrede na teren. Ovo je solidarnost EU na delu“, rekla je Ursula von der Lајen, predsednica Evropske komisije, potvrđujući blisko prisustvo EU kako bi pomogla građanima Bosne i Hercegovine da prebrode teška vremena koja su nastala nakon katastrofalnih poplava i klizišta koji su pogodili zemlju 4. oktobra, odnevši 22 života, a mnogi se vode i kao nestali. 

Katastrofalne poplave i klizišta su početkom ove godine odnele 22 života i mnogi se vode kao nestali. Događaji kao ovaj, zahtevaju brzu i koordiniranu reakciju, kako za pomoć ljudima u nevolji, tako i za upravljanje katastrofom. Evropska unija je aktivacijom svog Mehanizma za civilnu zaštitu reagovala brzo. Raspoređeni su odredi za potragu i spasavanje, a služba EU za upravljanje vanrednim situacijama, Kopernikus, je obezbedila satelitske podatke kako bi pomogli lokalnim vlastima. Ovi su napori pomogli u obnavljanju vitalne infrastrukture i u davanju podrške pogođenim zajednicama, što je pomoglo lokalnim vlastima da upravljaju katastrofom i da obnove vitalnu infrastrukturu. Bujične poplave i klizišta opustošile su regione oko Jablanice i Konjica, kuće su bile zatrpane, putevi i železnica uništeni, i čitave su zajednice ostale izolovane.  

Posvećenost EU da bude uz narod Bosne i Hercegovine dodatno je potvrdio Janez Lenarčič, koji je rekao: „Prvi interventni odredi Bosne i Hercegovine ne suočavaju se sami s ovom smrtonosnom katastrofom. Kroz Mehanizam civilne zaštite EU, 12 zemalja je ponudilo slanje hitne pomoći. Odredi za potragu i spasavanje iz Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Srbije već su na terenu, pružajući podršku lokalcima na krizu. Ovo je snažan izraz solidarnosti EU u vremenu velike nevolje“.  Do 5. оktobra, stigli su odredi iz ovih zemalja da tragaju za nestalim osobama, uklone ruševine i obnove ključnu infrastrukturu. Pored toga, hitne zalihe, uključujući materijale za skloništa, poslate su iz Albanije, Mađarske, Rumunije, Crne Gore i Turske kako bi pomogle raseljenim porodicama. Dodatno, EU je koordinisala isporuku hitnih zaliha, uključujući materijale za skloništa iz Albanije, Mađarske, Rumunije, Crne Gore i Turske, u cilju podrške raseljenim porodicama.  

Služba za upravljanje vanrednim situacijama, Kopernikus (EMS) odigrala je ključnu ulogu u reagovanju na katastrofu. Pružila je satelitske snimke za procjenu štete, mapiranje poplavljenih područja i identifikovanje najteže pogođenih područja. Ovi podaci su omogućili spasilačkim odredima da prioritizuju svoje napore i da efikasnije dođu do izoliranih zajednica. Služba za upravljanje vanrednim situacijama, Kopernikus (EMS) je ranije, tokom leta, bila aktivirana da pomogne za vreme široko rasprostranjenih šumskih požara u Albaniji i Severnoj Makedoniji, što je još jednom pokazalo njenu ključnu ulogu u upravljanju prirodnim katastrofama na Zapadnom Balkanu. 

Kako je reagovanje na poplave nastavljeno, redovno su dostavljani visokokvalitetni satelitski snimci kao i procene štete, koji su bile od pomoći u usmeravanju spasilačkih napora na terenu. Koordinisana akcija EU putem Mehanizma civilne zaštite i Službe za upravljanje vanrednim situacijama, Kopernikus, EMS, pokazala je njenu nepokolebljivu posvećenost pružanju podrške Bosni i Hercegovini u vreme krize. Do 11. oktobra, nakon nekoliko dana neprekidnog spasilačkog i sanacionog rada, satelitske usluge za hitne slučajeve su okončane, što je označilo kraj faze trenutnog reagovanja EU.  

Prilika za nova prijateljstva i doživotna iskustva – Program Superškole

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

„Verujem da svako treba iskusiti razmjenu Superškole. Ovo je bila najvažnija stvar koja mi se dogodila tokom cele školske godine“, rekla je Milica Drobnjak, učenica Srednje stručne škole u Bijelom Polju, u Crnoj Gori, o svom učešću u jednom od programa za razmenu učenika u okviru programa Superškole. 

Posvećen unapređivanju izgradnje mira i pomirenja kroz interkulturalno učenje i dijalog među školama i učenicima, RYCO je u partnerstvu sa GIZ-om pokrenuo program Superškole (SuperSchools). Ova inicijativa je postala moguća zahvaljujući velikodušnoj finansijskoj podršci Evropske unije i njemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), koje je podržalo RYCO i GIZ u njihovoj misiji.  

Cilj programa Superškole je osmišljen da okupi mlade, učenike, nastavnike i škole kako bi se podstakla saradnja i razmena. Škole iz različitih zemalja WB6 mogu se prijaviti da postanu superškole i formiraju partnerstva koja im omogućavaju da sprovedu školske razmene i da učestvuju u aktivnostima programa usmerenim na izgradnju kapaciteta, umrežavanju i saradnji.   

Program Superškole mladima pruža priliku da putuju i istražuju region, steknu nova prijateljstva i razviju interkulturalne veštine. Takođe, program nastavnicima nudi nova iskustva i perspektive, mogućnosti za izgradnju kapaciteta kroz tematske oblasti RYCO-a i obuke iz upravljanja projektima, kao i priliku za umrežavanje sa kolegama istomišljenicima iz regiona.  

Alma Deliu, nastavnica u Gimnaziji Sami Frašeri u Prištini, na Kosovu, potvrdila je ovo kad su je pitali o njenom iskustvu: „Verujemo da zajedno nećemo razmenjivati ​​samo zabavne trenutke već i plodna iskustva za budućnost, s obzirom na to da iako smo dve različite kulture iz istog regiona, još uvek imamo zajedničke stvari koje nas spajaju na jedan miran i harmoničan način“. 

Od 2021. godine, kada je projekat započeo, do 2024. godine, tokom dva otvorena poziva, RYCO je podržao 77 bilateralnih partnerstava srednjih škola iz regiona WB6, i omogućio razmenu oko 1800 srednjoškolaca kroz više od 150 organizovanih razmena. Tokom programa, više od 300 srednjoškolskih nastavnika iz regiona unapredilo je svoje veštine i znanja kroz tematske oblasti RYCO-a, aktivnosti neformalnog obrazovanja i obuke iz upravljanja projektima. 

U tom kontekstu, deleći osećaj sličan onom koji ima Deliu iz Prištine, Kosovo, Dušica Golubović, nastavnica u Srednjoj stručnoj školi u Pirotu, u Srbiji, ističe prilike za profesionalni rast koje joj je njeno učešće u aktivnostima programa Superškole pružilo. „Ovaj projekat je fantastična prilika za mene, za moje profesionalno usavršavanje, ali istovremeno i testiranje mojih prethodnih profesionalnih usavršavanja koje sam imala kao pedagog i nastavnica u ovoj školi“, kaže Golubović. 

Od maja 2024. godine, RYCO je pokrenuo svoj novi vodeći program kreirajući mogućnosti srednjoškolcima i nastavnicima na Zapadnom Balkanu, da se povežu i sprovedu zajedničke aktivnosti kroz jedinstvenu shemu razmene. 90 srednjih škola sa Zapadnog Balkana koje učestvuju u trećem programu razmene Superškole objavljene su u avgustu 2024, a njihove aktivnosti razmenjivanja su trenutno u toku.  

Naglašavajući saradnju sa predstavničkim telima učenika, poput učeničkih parlamenata − kroz novi ciklus 2024-2026 − program Superškole nastaviće da mladima pruža stvarnu ulogu, ulogu koja će imati uticaj u oblikovanju njihovog neformalnog obrazovnog iskustva kroz planiranje aktivnosti i osmišljavanje primene. Posebna pažnja u ovom novom ciklusu biće posvećena konceptu domovanja koji se odnosi na boravak kod porodica učenika škole domaćina – iskustvu koje se pokazalo kao izuzetno efikasno u jačanju veza i međusobnog razumevanja mladih iz regiona. 

Kultura povezuje ljude i inicijative

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Kampanja „Kultura povezuje“ inicijative WeBalkans predstavljena je na Regionalnoj konferenciji o kulturnoj saradnji mladih, koja je održana u Evropskoj kući u Beogradu u organizaciji Druge laboratorije za mlade Zapadnog Balkana, Regionalnog saveta za saradnju (RCC).  

Događaj je okupio umetnike, predstavnike EU i zvaničnike Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) i RCC-a kako bi razgovarali o kulturnoj saradnji u regionu. 

Ognjen Marković, vođa tima Druge laboratorije za mlade Zapadnog Balkana pri Savetu za regionalnu saradnju, otvorio je konferenciju snažnim pozivom na unapređenje sistema podrške kako bi se iskoristio puni kreativni i vizionarski potencijal mladih. „Ulaganjem u naše mlade talente i podržavanjem njihovih inicijativa, jačamo kulturno tkivo Zapadnog Balkana i postavljamo temelje za inkluzivniju i dinamičniju budućnost“, rekao je. 

Prezentacijom kampanje „Kultura povezuje“ istakla se vrednost kulturne saradnje, pokazujući kako bogata raznolikost kultura Zapadnog Balkana povećava dinamiku i otpornost regiona. Takođe je naglašena ključna uloga podrške EU kroz programe kao što su Kreativna Evropa i CC4WB, koji jačaju kulturne inicijative širom regiona. 

To je istakao i Ričard Maša, šef operacija, odeljenje II, u Delegaciji EU u Srbiji, koji je potvrdio posvećenost EU da neguje potencijal i osnaživanje mladih. 

“Podrška kulturi i kulturnoj razmeni od presudnog je značaja za zbližavanje ljudi i podsticanje jedinstva u našoj raznolikosti.”

Konferencija je istakla ključnu ulogu kulturnog sektora kao katalizatora za ekonomski rast i koheziju zajednice, što je značajan korak ka ujedinjenijem kulturnom pejzažu u kojem mladi umetnici ne samo da učestvuju – oni aktivno oblikuju kulturni narativ regiona. 

Marija Bulat, rukovodilac lokalne kancelarije RYCO-a, govorila je o transformativnoj moći kulturnih razmena. „Razmene su ključne za rušenje barijera, podsticanje empatije i unapređenje regionalne saradnje“, objasnila je, dodajući da Fond za kulturne inicijative mladih Zapadnog Balkana, koji sprovodi RYCO, trasira nove puteve za izgradnju mira kroz umetnost i kulturu. 

Pored predstavljanja kampanje „Kultura povezuje“, konferencija je pokazala snažnu saradnju sa inicijativom WeBalkans. Mladi evropski ambasador, Adi Softić, moderirao je sesiju „Stvaranje održivih kulturnih mreža“. Naš ambasador kulture Mara Prohaska pridružila se ekspertu za kampanje kako bi predstavila segment o produkciji dokumentarne umetnosti. Pored toga, uvodno izlaganje održala je mlada umetnica Hana Dujmović, koja takođe obavlja ulogu kulturnog ambasadora kampanje „Kultura povezuje“.

Više od samo scenskog umeća: Stvaranje veza i transformacija pozorišta iza kulisa

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

„Bilo je to intenzivno i uzbudljivo iskustvo. Tokom 5 dana, stekli smo mnogo vrednih i praktičnih informacija, od procesa konceptualizacije kompozicija i zvukova integrisanih u pozorišnu predstavu do praktične upotrebe aplikacija i veb sajtova za kreiranje ili uređivanje različitih kompozicija“, kaže Belkisa Želegu, studentkinja glume iz Tirane, o svom učešću na masterklasu za dizajn zvuka koji je vodio Alesandro Ola u Beogradu u martu 2024. 

Masterklas je jedan od tri masterklasova koje imaju za cilj da poboljšaju kvaliteta rada iza pozornice u pozorištima u Srbiji, Kosovu i Albaniji, organizovan u okviru programa „Više od samo scenskog umeća“, uz podršku Britanskog saveta, kroz projekat CC4WB koji finansira Evropska unija, a koji ima za cilj podsticanje dijaloga na Zapadnom Balkanu kroz kulturni i kreativni sektor radi povećanja socio-ekonomskog uticaja. 

Zadovoljavanje potrebe za kvalifikovanim pozorišnim profesionalcima u oblasti zvuka, osvetljenja i video operacija, dok se podstiče dijalog i saradnja među mladim umetnicima i profesionalcima sa Zapadnog Balkana, omogućava programu Više od samo scenskog umeća (Beyond Stage Mastery) da ostvari dvostruku misiju. 

Predvođene profesionalcima svetske klase iz industrije kao što su Luiđi Bondi (dizajn osvetljenja), Alesandro Ola (dizajn zvuka) i Lazar Nikolić (video operacije), radionice su učesnicima pružile ne samo tehničku stručnost, već su i stvorile okruženje zajedništva i kulturnog prihvatanja. 

Bondi, renomirani dizajner svetla i profesor na Nacionalnoj akademiji umetnosti Silvio D’Amico, kada je upitan o svom iskustvu u Beogradu, rekao je: „Podučavanje je uvek sjajna prilika za suočavanje. Kroz podučavanje, učim ono što ne znam od ljudi različitih iskustava, godina i porekla. U slučaju studenata koje sam upoznao na masterklasu u Beogradu, imao sam priliku da saznam više o zemljama poput Kosova, Srbije i Albanije, kao i da upoznam motivisane ljude koji me inspirišu na ljudskom nivou”. 

Osim obuke i lekcija, radionice su bile plodne za učesnike da uspostave veze i razmene iskustva, što je stav koji deli i gospođa Želegu: „Veze koje su izgrađene unutar grupe bile su inspirativne, podstičući potencijalne buduće umetničke saradnje. Bili smo raznolika grupa, sa učesnicima iz Albanije, Kosova i Srbije, ali naša strast prema pozorištu bila je veća od svega, u jednom trenutku smo svi osetili da pripadamo umetnosti”. 

Projekat je bio od koristi i za mentore, što je Bondi potvrdio, koji kaže da je nedavno počeo da posećuje neka pozorišta u Sarajevu, i da je zahvaljujući razmeni koju je imao sa studentima masterklasa, sada može bolje da razume pozorište ⸺ „Iako su ekonomski resursi i alati ograničeni, postoji velika rigoroznost i kreativna fermentacija, ne samo u pozorištu, već opšte u umetničkim disciplinama. Osećam da se u regionu Zapadnog Balkana umetnost veoma poštuje zbog onoga što zaista jeste: moćan pokretač socio-kulturnog razvoja“, kaže Bondi. 

Projekat Više od samo scenskog umeća ima za cilj ne samo da stvori mogućnosti za bolju reprezentaciju scene Zapadnog Balkana u evropskom kontekstu, već, što je najvažnije, da osnaži lokalne umetnike i profesionalce i podstakne značajne veze među njima stvaranjem prilika da direktno sarađuju i uče jedni od drugih. 

Učesnici projekta će nadalje imati mogućnost da učestvuju u programu senčenja ili učenja kroz posmatranje rada u jednom od pozorišta u regionu Zapadnog Balkana, pri čemu će učesnici iz tri zemlje raditi u zemlji koja nije njihova matična, čime će dodatno doprineti njihovom profesionalnom i ličnom razvoju, kao i stvoriti prilike da bolje razumeju kulturu svake od zemalja, živeći i radeći tamo. 

Tri priručnika za neformalno učenje o zvuku, svetlosnom dizajnu i video operacijama u pozorištu su izrađena u okviru projekta, a biće distribuirani javnim i nezavisnim pozorištima u zemljama uključenim u realizaciju projekta, čime se obezbeđuje održivost projekta i nakon njegovog zvaničnog trajanja. 

Dok se magija pozorišta često dešava na sceni, pravo umeće leži u vezama koje gradimo i lekcijama koje učimo iza kulisa. Ova inicijativa nije samo o tehničkim sposobnostima – ona je o osnaživanju umetnika i o podsticanju ljudskih veza i razmena. 

EU podržava regionalnu saradnju za održivi razvoj

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Peti zajednički poziv za projekte EU i Fonda za Zapadni Balkan (WBF) usmeren je na jačanje regionalne saradnje i kohezije u regionu WB6, sa tri glavna područja intervencije: kulturna saradnja, obrazovne i naučne razmene, te održivi razvoj. Ovaj poziv potvrđuje značaj saradnje među zemljama Zapadnog Balkana u rešavanju pitanja koja pomažu organizacijama i pojedincima da unaprede život zajednica u ovom regionu. 

 

U okviru ovog poziva podržane su različite inicijative koje se odnose na klimatske vanredne probleme, kao i inicijative za uspostavljanje regionalne saradnje i razmene u oblasti promocije i očuvanja tradicionalnih zanatskih proizvoda, uključujući ciljane lokalne intervencije uz istovremeno promovisanje ekonomskog osnaživanja žena. 

 

Sa novim pozivom Poziv WBF i EU koji se bliži, donosimo uspešne priče udruženja Prijatelji Korče iz Albanije i organizacije Jednakost (Equality) sa Kosova u sprovođenju regionalnih projekata. 

 

Solarna energija za građane Zapadnog Balkana  

 

Nekoliko organizacija civilnog društva iz Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije okupile su se oko jedne misije: da se posvete rešavanju klimatskih promena na Zapadnom Balkanu i da promovišu prednosti korišćenja solarne energije. Ovaj projekat predvođen udruženjem Prijatelji Korce iz Albanije je okupio partnere kao što su Balkanska mreža WASH (BWN) iz Severne Makedonije, Centar za održivi razvoj zajednice iz Severne Makedonije, Fond za inovacije Crne Gore, MSJA iz Crne Gore zajedno sa Ambasadorima održivog razvoja i životne sredine iz Srbije, Politehnički univerzitet u Tirani iz Albanije, kao i Albansko udruženje za obnovljivu energiju i Univerzitet Korča iz Albanije. Ovi partneri su osnovali mrežu Solar-PV4Western Balkans, čiji je cilj ukjlučivanje relevantnih aktera na institucionalnom nivou i na nivou zajednice kako bi zagovarali i promovisali najbolje prakse samostalnih proizvođača solarne energije. 

Razmena informacija i znanja o zakonodavstvu, inicijativama i inovativnim rešenjima u oblasti solarne energije bila je ključna za postavljanje temelja za efikasno zagovaranje i edukativne aktivnosti mreže u svim predstavljenim zemljama. 

 

„Danas je solarna energija za građane, zajednice i mala preduzeća fascinantna prilika. Evropska unija je odobrila veoma važne programe i zakonodavstvo o razvoju solarne energije. Jednostavno moramo što pre da usvojimo ovo zakonodavstvo i programe u našim zemljama, da obezbedimo čistu energiju, pristupačnu energiju za građane, zapošljavanje i prihode za lokalnu ekonomiju“, rekao je Đerđi Đinko, predsednik udruženja Prijatelji Korče, koji je vodio projekat Solarna energija za građane na Zapadnom Balkanu. 

 

Stručnjaci uključeni u projekat iz svih partnerskih organizacija doprineli su projektu svojom specifičnom ekspertizom koja se kretala od iskustva u identifikaciji i promovisanja najboljih praksi za žensko liderstvo u održivoj energiji i pružanju rodno jednakih, pristupačnih, energetskih usluga za nepovezana područja sa niskim prihodima do rešavanje klimatskih vanrednih situacija na akademskom nivou. 

 

Projekat je dostavio četiri državna izveštaja (iz Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije) koji će građanima služiti kao informacije o zakonodavstvu, mogućnostima i prednostima korišćenja solarne energije i u svrhu zagovaranja na nivou kreiranja politike. Veb-stranica kreirana u okviru projekta oličava misiju svojih partnera obezbeđujući dugoročni uticaj projektnih rezultata, širu publiku kao i nastavak misije, odnosno ciljeva, svojih partnera. 

 

Osnaživanje žena kroz stvaranje tradicionalnih rukotvorina 

 

„Udružili smo se sa organizacijama Pazarski bazar Rukotvorina i centrom Žene u javnim službama da promovišemo žene sa Kosova, Albanije i Srbije u našem regionu i da podržimo očuvanje i razvoj tradicionalnih zanata. Naš cilj je bio da istaknemo i zaštitimo od zaborava neprocenjiv rad vrednih žena našeg društva, dok istovremeno prikazujemo sve osobenosti i specifičnosti naše tradicije koja će se nastaviti kroz rad i u budućnosti“, Ubejda Osmani iz nevladine organizacije Jednakost sa sedištem u Prizrenu, Kosovo. Ova je organizacija posvećena promociji bošnjačke zajednice i širenju njenog uticaja u javnoj, političkoj i kulturnoj sferi, sa fokusom na osnaživanje žena i mladih kroz edukaciju.  

 

Sa ciljem da podstakne regionalnu saradnju i razmenu u promovisanju i očuvanju tradicionalnih zanatskih proizvoda, uključujući ciljane lokalne aktivnosti uz istovremeno jačanje ekonomskog osnaživanja žena, projekat je počeo sa terenskim radom u Prizrenu, pokrivajući različita sela i zajednice. To je uključivalo posete ženama koje izrađuju tradicionalne rukotvorine, preduzećima koje vode žene i samostalno zaposlenim ženama. Usledile su dve radionice sa učesnicima iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova. Jedna radionica je bila fokusirana na promociju i brendiranje zanatskih proizvoda dok je druga davala smernice za kreiranje biznis planova i privlačenje investicija. Regionalna konferencija održana u Draču, u Albaniji, okupila je tridesetak žena iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova kako bi se fokusirale na promociju zanatskih proizvoda i nematerijalnog kulturnog  nasleđa koje su stvorile žene. 

Fond za Zapadni Balkan (WBF) je međunarodna organizacija sa sedištem u Tirani, u Albaniji, koju su osnovale vlade Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije. Njegovo osnovanje, kao sveobuhvatna i regionalna inicijativa, smatra se jasnim znakom novog duha saradnje koji se ukorenjuje na Balkanu. WBF ima za cilj da promoviše saradnju i zajedničke vrednosti između građana, civilnog društva i kontakata između ljudi, pružajući sredstva za male i srednje projekte, u sledećim ključnim oblastima. 

„Ova podrška Fonda za Zapadni Balkan nam je omogućila da promovišemo i ojačamo regionalnu saradnju”, rekla je gospođa Osmani, ističući učešće žena sa Kosova, Albanije i Srbije, kao i različitost njihove etničke pripadnosti i porekla. „Projekat je okupio žene i mlade devojke iz različitih etničkih zajednica, starosti od 20 do 65 godina, koje poseduju veštine tradicionalnih zanata i koje su zainteresovane za start-up inicijative ili samostalno zapošljavanje. Među njima su bile samohrane majke, udovice, udate i neudate žene različitog obrazovanja, zanimanja i interesovanja. Učesnici su bili iz različitih zajednica, uključujući albanske, srpske, bošnjačke, turske i romske, sa posebnim fokusom na starije žene“, dodala je ona. 

 

Priče žena koje su učestvovale u projektu prikazane su u ovom dokumentarcu koji je proizvela nevladina organizacija Jednakost i njeni partneri.