Skip to main content

Promene u letu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Kako crnogorska deca prstenovanjem ptica pomažu u zaštiti biodiverziteta

Prstenovanje ptica je važan način prikupljanja informacija o selidbenim putevima ptičijih vrsta, njihovim mestima zaustavljanja, zimovalištima i brzinama selidbe. To pomaže u praćenju kretanja ptica i njihovog životnog toka, od dužine života, uzroka smrti i vernosti mestu rođenja do mesta gnežđenja i parenja. Prikupljeni podaci pomažu da se stvori slika o svakoj vrsti, da li joj se broj smanjuje ili se uspešno razmnožava, što predstavlja neprocenjive informacije za zaštitu naših ptica i biodiverziteta.

 

Centar za zaštitu i istraživanje ptica (CZIP), crnogorska nevladina organizacija, smatra da ova naučna aktivnost takođe može biti veoma zabavna, tako da su se odlučili da u svoj rad uključe i širu javnost, a pogotovo decu. „Shvatili smo da mnogo građana u Crnoj Gori misli da je nauka nešto mnogo komplikovano, nešto o čemu ne mogu da dobiju nikakve informacije… Zato smo odlučili da ih uključimo i dokažemo suprotno“, kaže Nevena Petković iz CZIP-a.

Prstenovanje ptica nam pomaže da razumemo selice

Prstenovanje ptica podrazumeva hvatanje ptica uz pomoć posebne mreže, pričvršćivanje malog metalnog prstena oko jedne noge i po mogućstvu beleženje vrste, starosti, pola, dužine krila, težine i stanja – što je važno za određivanje vrste, kao i za razumevanje njene spremnosti za nastavak selidbe. Prstenovi imaju šifru utisnutu na njima i ona omogućava da se ta ptica identifikuje ako se ponovo uhvati.

„Uvek kažemo da su naše stanice za prstenovanje ptica mesto gde ptice mogu da dobiju crnogorski pasoš bez ikakvih troškova, stresa ili vize. Želimo da se osećaju sigurno i da im pružimo odgovarajuću zaštitu”, smeška se Nevena. Ona objašnjava da je najvažnija svrha prstenovanja ptica zaštita staništa ptica. Kada CZIP ima informacije o selidbi ptica, njihovi naučnici takođe mogu da identifikuju gde se ptice odmaraju, hrane ili gnezde, i preduzmu neophodne lobističke ili zagovaračke akcije da zaštite ta staništa.

„Želeli smo da učinimo nauku dostupnom građanima kako bi svi mogli da učestvuju, doprinesu i nauče nešto novo u isto vreme.“

Približavanje nauke deci

Do sada je u aktivnostima prstenovanja ptica projekat uključio više stotina školaraca i odraslih osoba iz čitave Crne Gore. „Putem ovog projkta nastojimo da se fokusiramo najviše na mlade i mnogo radimo sa decom školskog uzrasta jer školama u Crnoj Gori nedostaju predavanja o životnoj sredini i deca nemaju dovoljno obrazovanja o ovim temama, pa se trudimo da imamo što više radionica“, kaže Nevena. „Želeli smo da učinimo nauku dostupnom građanima kako bi svi mogli da učestvuju, doprinesu i nauče nešto novo u isto vreme.“

„Podrška EU je ključna za ovaj projekat jer bez tih sredstava ne bismo mogli da nabavimo potrebnu opremu, angažujemo ovlašćene prstenovače i obezbedimo prevoz i smeštaj za stotine dece i drugih građana koji su učestvovali u prstenovanju ptica.“

O projektu

Ciljevi projekta BIOdiversity VALues – BIOVAL koji finansira EU su podizanje svesti o zaštiti prirode među građanima, podrška monitoringu biodiverziteta i promena ponašanja građana, uključivanje mladih i njihovih nastavnika.

Glavne aktivnosti obuhvataju razvoj i distribuciju edukativnog i promotivnog materijala; događaje kao što su izložbe, izleti, čišćenje, sadnja i sl.; organizaciju radionica u školama, škole u prirodi, istraživačke kampove za mlade i takmičenja i kvizove o biološkoj raznovrsnosti. EU je obezbedila preko 80.000 evra podrške projektu. Ukupno trajanje projekta je 18 meseci.

Aktivnosti CZIP-a u vezi sa prstenovanjem ptica koje uključuje javnost realizuju se u okviru projekta BIOdiversity VALues – BIOVAL koji finansira EU. Uključivanje građana u prstenovanje ptica podrazumeva dodatne troškove, kao što su, na primer, troškovi prevoza. Nevena objašnjava: „Podrška EU je ključna za ovaj projekat jer bez tih sredstava ne bismo mogli da nabavimo potrebnu opremu, angažujemo ovlašćene prstenovače i obezbedimo prevoz i smeštaj za stotine dece i drugih građana koji su učestvovali u prstenovanju.“

Još jedna BIOVAL-ova projektna aktivnost je Bubo night kada se prikupljaju podaci o buljini (Bubo bubo) koristeći metodologiju koja obuhvata posetu unapred odabranim lokacijama divljih životinja noću, slušanje glasanja buljine i beleženje ključnih podataka u određenom formatu. Nevena kaže: „Nadamo se da ćemo nastaviti sa sličnim projektima i aktivnostima. Ovaj projekat je već imao pozitivan uticaj na povećanje svesti građana, posebno dece, o zaštiti divljih životinja i staništa ptica“.

Doba sajber-poljoprivrede u Srbiji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Sufinansiran projekat EU podržava srpske naučnike, začetnike digitalne transformacije poljoprivrede. Novi najbolji prijatelj srpskih poljoprivrednika zove se Lala. Lala ima mogućnost da prikuplja podatke i odmah analizira hemijska svojstva bilo kojeg uzorka zemljišta, a zatim da ih arhivira i stavi na raspolaganje poljoprivrednicima. Lala je robot ili, kako njegovi pronalazači u Institutu BioSense u Srbiji vole da ga zovu, Agrobot. Profesorka Vesna Bengin iz Instituta objašnjava da je jedan od najboljih načina za optimizaciju poljoprivredne proizvodnje da se svakoj biljci ili delu parcele zemljišta da tačna količina potrebne ishrane. „Polazna tačka je posmatranje razlika koje postoje u zemljištu u različitim delovima parcele i tu uskače naša robotska platforma – Agrobot Lala – pružajući tačne i precizne informacije“, kaže ona. Prilagođen za primenu u poljoprivredni i opremljen sistemom za uzorkovanje i analizu zemljišta, Lala se kreće unapred definisanom stazom unutar parcele, uzorkuje zemljište, odmah ga analizira i beleži georeferencirane rezultate. Lala na kraju isporučuje višeslojnu mapu na kojoj poljoprivrednici mogu da zasnivaju odluke vezane za sejanje, zalivanje i upotrebu đubriva, pesticida i herbicida da bi optimizovali proizvodnju. „Drago nam je što smo deo poljoprivredne revolucije i što vidimo robote, bespilotne letelice i mlade ljude sa laptopovima na srpskim poljima“, kaže profesorka Bengin.

„Kao inženjerka, verovala sam da nauka mora da odgovori na potrebe društva i poboljša kvalitet života ljudi, i mnogo sam razmišljala o tome kako da usmerimo naša istraživanja ka tom cilju.“

Osnovan 2015. godine, Institut za istraživanje i razvoj BioSense za IT u biosistemima je pionir digitalne transformacije poljoprivrede u Srbiji. Profesorka Bengin je suosnivačica Instituta. Ona objašnjava da je kao dete mnogo puta slušala priču da je zemljište u Vojvodini toliko plodno da bi moglo da prehrani čitavu Evropu. Ali je takođe videla da to nije slučaj. Isto tako, kao odrasloj osobi delovalo joj je apsurdno da se upusti u veoma složena naučna istraživanja gde rezultati ostaju na stranicama naučnih časopisa ili knjiga. „Kao inženjerka verovala sam da nauka mora da odgovori na potrebe društva i poboljša kvalitet života ljudi, i mnogo sam razmišljala o tome kako da usmerimo naša istraživanja ka tom cilju.“ To je dovelo do ideje naučnog instituta kao baze znanja kojoj bi poljoprivrednici, preduzeća i kreatori politike mogli da se okrenu kako bi rešili probleme na terenu. Profesorka Bengin objašnjava da je bilo administrativnih, finansijskih i međuljudskih izazova na putu ka postizanju toga – i da bi njene ambicije verovatno bile kratkog daha da nije bilo finansiranja nauke od strane EU, prvo preko programa FP7, a kasnije preko Horizonta 2020. „Projekat po projekat, kao kamen po kamen, izgradili smo put koji nas je doveo do toga da danas budemo priznati kao globalni lider u digitalnoj transformaciji poljoprivrede“, kaže profesorka Bengin.

„Pre ANTARES-a mogli smo samo da sanjamo – da sanjamo o izgradnji ozbiljnog naučnoistraživačog centra u Srbiji, sličnog onima koje smo viđali u inostranstvu. Sanjali smo o zadržavanju naših najboljih studenata umesto da ih gledamo kako odlaze iz zemlje. Imali smo viziju da naši ratari mogu dostojanstveno da žive od svog rada. ANTARES nam je pomogao da te snove pretvorimo u stvarnost.“

O projektu Sa budžetom od skoro 30 miliona evra, ANTARES je najveći istraživački projekat koji je Evropska unija ikada finansirala u Republici Srbiji. Projekat je podržan učešćem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije koje pruža i institucionalnu i zakonodavnu podršku, kao i sufinansiranje u iznosu od 14 miliona evra. ANTARES je sufinansiran kroz program Evropske unije Horizont 2020. Profesorka Bengin je koordinatorka projekta Horizont 2020 ANTARES koji finansira EU, a koji podržava Institut BioSense da se razvije u tržišno orijentisan evropski centar istraživačke izvrsnosti. „Pre ANTARES-a mogli smo samo da sanjamo – da sanjamo o izgradnji ozbiljnog naučnoistraživačog centra u Srbiji, sličnog onima koje smo viđali u inostranstvu. Sanjali smo o zadržavanju naših najboljih studenata umesto da ih gledamo kako odlaze iz zemlje. Imali smo viziju da naši ratari mogu dostojanstveno da žive od svog rada. ANTARES nam je pomogao da te snove pretvorimo u stvarnost“, kaže profesorka Bengin. Danas, BioSense ima tim od oko 140 elektroinženjera, programera, biohemičara, fizičara, biologa i agronoma. Odluke o zapošljavanju se donose isključivo na osnovu izvrsnosti, a polovina zaposlenih su žene. Profesorka Bengin objašnjava da su žene neophodne u nauci. „One pristupaju rešavanju bilo kakvog naučnog izazova na specifičan način, koji je komplementaran sa onim koji imaju njihove muške kolege. Kao inženjerka elektrotehnike, zaista ne verujem da postoje muške i ženske profesije.“ Ona apeluje: „Iskreno verujem da devojke treba da slušaju sebe, prate svoje želje i interesovanja i stvaraju nove obrasce ponašanja, u kojima neće slediti muške uzore, već stvarati sopstvene autentične priče o uspehu“.

Dragoceni predmeti izloženi u dragocenom zdanju

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU pomogao je da se palata iz vremena Turskog carstva pretvori u kulturno dobro za stanovnike i posetioce u oblasti između Kosova i Severne Makedonije. Svadbeni grudnjak star preko dvesta godina, tradicionalna nošnja, obućarski i filigranski alati, kao i drugi istorijski artefakti sada su izloženi za posetioce u etnološkom muzeju u Gnjilanu, na istoku Kosova. Smešteni su u zgradi poznatoj lokalnom stanovništvu kao Husein-pašina palata, koju je sagradio Husein-paša Mila, jedan od vodećih otomanskih velikaša u toj oblasti. Zdanje je izgrađeno 1887. godine i prvih nekoliko decenija korišćena je kao porodična kuća, dok je posle Drugog svetskog rata država nije konfiskovala i duže od sedam decenija koristila kao školu. Danas je ona jedan od najboljih primera arhitekture iz doba Otomanskog carstva na Kosovu. Plafoni izrezbareni u drvetu čine ovo mesto jedinstvenim za posetu, ali je donedavno korišćenje zgrade kao muzičke škole značilo da su posetioci imali ograničen pristup. To se promenilo na inicijativu opštine Gnjilane, uz podršku EU.

„Pošto nismo imali namenski prostor, morali smo da prikažemo naše arheološke i etnološke artefakte u nacionalnom muzeju u glavnom gradu.“

Nova zgrada muzeja za kulturno nasleđe Gnjilane i okolina bogati su arheološkim i etnološkim predmetima, ali do pre pet godina nije bilo namenskog prostora za njihovo izlaganje. „S obzirom da nismo imali namenski prostor, morali smo da prikažemo naše arheološke i etnološke predmete u nacionalnom muzeju u glavnom gradu“, kaže Đulšan Doko Beriša, upravnik muzeja u Gnjilanu. Ova situacija se promenila 2016. godine otvaranjem arheološkog muzeja, a zatim se dodatno poboljšala otvaranjem etnološkog muzeja, koji je imao koristi od podrške EU. Dielza Ademi je bila koordinatorka projekta prekogranične saradnje (CBC) koji finansira EU, a koji je bio usredsređen na unapređivanje vrednosti kulturnog i prirodnog nasleđa i koji je omogućio renoviranje zgrade i otvaranje etnološkog muzeja. Ona objašnjava da opština Gnjilane tokom godine ima veliki broj posetilaca, posebno onih iz dijaspore koji redovno posećuju grad jednom ili dva puta godišnje. „Uprkos tom bogatom kulturnom i prirodnom nasleđu, imali smo vrlo malo toga da ponudimo posetiocima“, kaže Dielza. Na inicijativu opštine Gnjilane i u saradnji sa opštinom Kumanovo sa druge strane granice, u Severnoj Makedoniji, dogovoreno je da se stvori bolja turistička atrakcija. Poziv za prekograničnu saradnju Kosovo – Severna Makedonija bio je savršen za ovu vrstu inicijative, jer nijedna od ove dve opštine nisu imale finansijska sredstva i stručnost.

„Opština Gnjilane je proteklih godina imala koristi od brojnih projekata koje finansira EU i, kao i u ovom, bez podrške EU bilo bi veoma teško sprovesti te aktivnosti.“

O projektu Cilj projekta prekogranične saradnje koji finansira EU, Unapređivanje vrednosti kulturnog i prirodnog nasleđa, bio je da se privuku investicije i promoviše prekogranična oblast kao turistička destinacija, da se unaprede vrednosti kulturnog i prirodnog nasleđa kroz očuvanje i obnovu starog zdanja i da se uspostave tradicionalne kulturne manifestacije u prekograničnoj oblasti. Rezultati projekta uključuju očuvanje i obnovu lokacija kulturnog nasleđa, izgradnju sportskih terena i povećanu promociju kulturnog nasleđa. Ukupna vrednost projekta bila je preko 477.000 evra i trajao je 20 meseci. Uz podršku EU, dve partnerske opštine koje učestvuju u projektu uspele su da obnove staru zgradu i prilagode je da se koristi kao Etnografski muzej, da se izgradi amfiteatar i da se osposobe tereni za fudbal, košarku i tenis u Kumanovu. Pored modernizacije infrastrukture, partneri projekta pokrenuli su onlajn platformu sa svim informacijama vezanim za turizam i kulturu u prekograničnoj oblasti. Oni su takođe organizovali folklorne festivale i umrežavanje manifestacija sa turističkim operaterima i drugim pružaocima usluga, kao i druge aktivnosti za promovisanje prekograničnog regiona kao turističke destinacije. „Opština Gnjilane je proteklih godina imala koristi od brojnih projekata koje finansira EU i, kao i u ovom, bez podrške EU bilo bi veoma teško sprovesti te aktivnosti“, kaže Dielza Ademi.

Obrazovanje za sve na Kosovu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Projekat EU za inkluzivno obrazovanje na Kosovu pruža podršku deci sa posebnim potrebama i deci iz ugroženih zajednica. Arti je 12-godišnji dečak koji se tvrdoglavo bori za svoju nezavisnost. On ima Daunov sindrom, genetski poremećaj koji se obično povezuje sa poteškoćama u učenju. Tek tokom njegovog detinjstva kosovski zakon se promenio i dozvolio da deca sa Daunovim sindromom i druga deca sa posebnim potrebama mogu da pohađaju škole sa redovnom nastavom. Učenici poput Artija sada uče u novoj eri. Uključivanje dece s posebnim potrebama u redovne škole bez asistenta na času može predstavljati izazov. Pošto škola nije mogla da obezbedi asistenta, u Artijevom slučaju je tu ulogu preuzela njegova majka. To je trajalo nekoliko godina, dok se projekat Obrazovanje za sve, koji finansira EU, nije umešao kako bi se Artiju i drugoj deci pružio asistent za posebne potrebe u njihovim školama. „Uz pomoć posvećenog asistenta, Arti je uspeo da bude potpuno nezavisan od mene i da razvije svoje veštine ispunjavanjem većine ciljeva u svom individualnom planu učenja“, kaže Artijeva majka Florentina.

„Deca sa posebnim potrebama suočavaju se sa različitim izazovima: neka od njih mogu imati poteškoća sa čitanjem, neka sa matematikom ili nekim drugim predmetima. Stoga osmišljavamo i sprovodimo individualni plan učenja za svako dete sa posebnim potrebama.“

Artiju u svakodnevnim školskim aktivnostima pomaže Dženeta Šabani, diplomirana studentkinja pedagoškog fakulteta koja se pridružila projektnom timu kao pripravnica. Čim je počela da radi, sastala se sa razrednim starešinom kako bi osmislila individualni plan učenja za Artija i počela sa njegovom primenom. „Deca sa posebnim potrebama suočavaju se s različitim izazovima: neka od njih mogu imati poteškoća sa čitanjem, neka sa matematikom ili nekim drugim predmetima. Stoga osmišljavamo i sprovodimo individualni plan učenja za svako dete sa posebnim potrebama“, kaže Dženeta. Dženeta pomaže Artiju tokom časa i stalno je prisutna u učionici zajedno sa redovnim nastavnikom. Osim što radi sa Artijem, ona pruža podršku i drugoj deci. Njen dugoročni profesionalni plan je da radi kao školska savetnica, tako da je iskustvo koje je stekla u ovom projektu izuzetno dragoceno. „Možda je najbolji deo mog angažovanja u ovom projektu to što ću, kada počnem da radim kao školska savetnica, moći da prenesem sva znanja iz ovog projekta u školu u kojoj ću raditi, kako bi i drugi nastavnici i deca imali koristi“, kaže ona. Projekat Obrazovanje za sve sprovodi češka nevladina organizacija (NVO) Ljudi u nevolji (People in Need) i njihovi partneri sa Kosova. Njomza Emini iz organizacije Ljudi u nevolji objašnjava koliko je projekat od suštinskog značaja za decu sa posebnim potrebama na Kosovu. „Imali smo slučajeve u kojima škole nisu bile voljne da prime decu sa posebnim potrebama, jer im je potrebna posebna pažnja, a škole nemaju obučeno osoblje. Čak i da imaju vremena za njih, postojeći nastavnici nemaju specifičnu obuku za rešavanje potreba te dece“, kaže Njomza. Njen projekat stoga vodi program angažovanja 42 pripravnika koji pružaju podršku 250-oro dece kao što je Arti, koja imaju posebne potrebe ili su iz ugroženih zajednica. Projekat  nudi i obuku redovnim nastavnicima o inkluzivnom obrazovanju dece sa posebnim potrebama. Projekat je do sada obučio preko 150 nastavnika, a plan je da obuče najviše 225 do kraja projekta. Obuka sadrži teme kao što su principi inkluzije, komunikacija sa decom sa posebnim potrebama i otkrivanje i upravljanje slučajevima maltretiranja. „Rukovodioci škola i nastavnici koji su učestvovali na obuci veoma su je lepo primili“, kaže Njomza.

„Postoje znatne praznine u inkluzivnom obrazovanju na Kosovu i dok naše institucije ne uspeju da popune te praznine, podrška EU i drugih donatora je veoma važna.“

O projektu Projekat Obrazovanje za sve koji finansira EU, pokrenut je 2018. godine i fokusiran je na pravo na ravnopravno obrazovanje dece i adolescenata sa posebnim potrebama i onih iz ugroženih zajednica, kao što je romska. Projekat, koji se finansira u okviru Evropskog instrumenta za demokratiju i ljudska prava (EIDHR), sprovodi češka nevladina organizacija People in Need (Ljudi u nevolji), u partnerstvu sa kosovskim nevladinim organizacijama Autizmi Flet i Partnerstvo za ideje. U osmišljavanju obuke nastavnika, projekat je imao koristi od iskustva odeljenja za obrazovanje Varianty, organizacije Ljudi u nevolji u Češkoj Republici, i njihovog korišćenja smernica Evropske agencije za inkluzivno obrazovanje. „Postoje znatne praznine u inkluzivnom obrazovanju na Kosovu i dok naše institucije ne uspeju da popune te praznine, podrška EU i drugih donatora je veoma važna“, kaže Njomza. Projekat ima još jednu komponentu usmerenu ka unapređivanju inkluzivnog obrazovanja na institucionalnom nivou. Platforme za inkluzivno obrazovanje postavljene su na svakoj lokaciji projekta, uključujući lokalne aktere kao što su opština, organizacije koje se zalažu za ljudska prava i roditelji. Platforma za inkluzivno obrazovanje u Janjevu uspela je da obezbedi održivost programa stažiranja tako što ga je uključila u opštinski budžet čak i po završetku projekta. U Obiliću su uspeli da uz podršku opštine renoviraju namensku učionicu za decu sa posebnim potrebama.

Plavi telefon pruža savete u teškim trenucima

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU pruža onlajn i telefonsko savetovanje za decu, mlade i porodice u Bosni i Hercegovini. Dvadesetjednogodišnja studentkinja Anđela* nazvala je Plavi telefon, liniju za savetovanje, koja pruža podršku osobama sa mentalnim teškoćama. „Već neko vreme sam tužna, bezvoljna: ponekad toliko plačem da počnem da povraćam, a nekad nemam snage ni za jednu suzu, mada bih volela da zaplačem. Letargična sam: više ne postoji ništa što bi me usrećilo“, rekla je Anđela u razgovoru sa savetnicom Plavog telefona. Anđela je pozvala Plavi telefon jer je znala da joj je potrebna podrška u onome kroz šta prolazi. Savetnica Plavog telefona pomogla je Anđeli da uravnoteži svoja osećanja i osmisli plan delovanja. Naučila je da koristi dve tehnike uzemljenja: tehniku disanja i tehniku pet čula, koje joj pomažu da usmeri pažnju i telo na sadašnji trenutak i da se tako umiri.

„Plavi telefon je važna usluga za mlade u BiH. Pandemija je veoma otežala funkcionisanje većine ljudi, a podrška koju Plavi telefon može da pruži je neophodna kako bi se sprečile još negativnije posledice na mentalno zdravlje.“

Važna usluga za mlade Plavi telefon je besplatna usluga onlajn i telefonskog savetovanja koju je pokrenula nevladina organizacija Nova generacija. Usluga se trenutno sprovodi uz podršku Programa za ublažavanje posledica pandemije COVID-19 na živote dece i porodica na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, koji finansira EU, a sprovodi UNICEF. Maja Kovačević je jedna od savetnica koja radi u Plavom telefonu. Ona objašnjava da je za savetnike najvažnije da se ljudi osećaju sigurno i da im bude jasno da ih niko neće osuđivati. „Plavi telefon je važna usluga za mlade u BiH. Pandemija je veoma otežala funkcionisanje većine ljudi, a podrška koju Plavi telefon može da pruži je neophodna kako bi se sprečili još negativniji efekti na mentalno zdravlje“, kaže Maja. Usluga je u početku pokrenuta samo za decu, ali jedan od rukovodilaca projekta Saša Risojević objašnjava da se služba razvijala veoma brzo i sa razvojem pandemije morali su da prošire svoje usluge na starije starosne grupe.

„Uticaj podrške EU bio je zaista značajan, s tim što je znatno ojačao kapacitete usluge Plavog telefona.“

O projektu Uslugu Plavi telefon koja nudi besplatno onlajn i telefonsko savetovanje sprovodi nevladina organizacija Nova generacija uz podršku Programa za ublažavanje efekata pandemije COVID-19 na živote dece i porodica na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, koji je deo paketa pomoći Evropske unije za Zapadni Balkan koji sprovodi UNICEF BiH. *Ime je promenjeno da bi zaštitilo njenu privatnost On objašnjava da su s porastom interesovanja počeli da propuštaju do 250 poziva mesečno. On je video da je to uglavnom posledica činjenice što se usluga nudi samo u radno vreme. Uz podršku EU produžili su radno vreme do kasno uveče i sada u mesec dana imaju samo 10 do 15 propuštenih poziva. „Uticaj podrške EU bio je zaista značajan, s tim što je znatno ojačao kapacitete usluge Plavog telefona“, tvrdi Saša. Pored toga, uz podršku EU pokrenuli su i kampanju protiv nasilja u porodici i podizanja svesti o Plavom telefonu. Kao rezultat ove kampanje, uspeli su da privuku preko 35.000 posetilaca na svoju internet stranicu, a broj dece, mladih i porodica koje imaju koristi od usluga Plavog telefona znatno se povećao. Do sada je Plavi telefon funkcionisao uz podršku donatora i na inicijativu nevladinog tima Nova generacija. Saša se nada da će u budućnosti uslugu Plavog telefona podržati i vlada i na taj način dobiti dugoročnu održivost. „Imali smo brojne sastanke i okrugle stolove sa predstavnicima institucija na kojima smo predstavili uticaj i rezultate usluge Plavog telefona. Mislim da su i oni prepoznali njegov značaj i očekujemo da će u budućnosti takođe početi da podržavaju ovu uslugu“, kaže Saša.

Posmatranje ptica na vilinskom jezeru

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU promoviše posmatranje ptica za turiste u okviru projekta prekogranične saradnje

Legenda kaže da je Skadarsko jezero nastalo od suza crnogorske vile čiju je želju da joj oči promene boju iz plave u crnu Bog odbio i umesto toga je oslepeo. Vila je toliko plakala da se od njenih suza stvorilo jezero. Zadivljen njegovom lepotom, Bog joj je vratio vid. Zaista, ko god ga je video složio bi se da je Skadarsko jezero jedno od najlepših mesta na Zapadnom Balkanu i prirodno igralište za ljubitelje avantura na otvorenom, sa 400 kvadratnih kilometara spektakularnog nacionalnog parka za istraživanje. Međutim, ova vilinska zemlja još uvek ne dobija pažnju koju zaslužuje, ni od lokalnih ni od međunarodnih turista. Barem tako veruju ljudi iz crnogorske nevladine organizacije CZIP.

CZIP je skraćenica za Centar za zaštitu i proučavanje ptica i organizacija već više od 20 godina radi na zaštiti ptica i životne sredine, kao i na promociji prirodnog i kulturnog nasleđa u Crnoj Gori. Prošle godine su sa partnerskim organizacijama iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine pokrenuli projekat „Pannonia-Adria Connection“ ili PA.CON sa sredstvima EU za promociju turizma na lokacijama u sve tri zemlje: Nijemci u Hrvatskoj, Tuzla u Bosni i Hercegovini i Skadarsko jezero u Crnoj Gori.

„Trenutno većinu posetilaca Skadarskog jezera privlači ono što zovemo masovni turizam: dolazak na jezero, kafa ili ručak, malo razgledanja, a zatim odlazak. Hteli smo da promenimo ovu naviku nabolje.“

Povećanje turističkih perspektiva

Zoran Popović iz CZIP-a jedan je od koordinatora ovog projekta i objašnjava da je ideja koja stoji iza projekta bolje korišćenje resursa za promociju turizma u sve tri zemlje. „Trenutno većinu posetilaca Skadarskog jezera privlači ono što zovemo masovni turizam: dolazak na jezero, kafa ili ručak, malo razgledanja, a zatim odlazak. Hteli smo da promenimo ovu naviku nabolje“, kaže Zoran.

On takođe kaže da su želeli da jezero pretvore u destinaciju gde turisti ostaju duže, ali da bi se to desilo, turistima treba ponuditi više atrakcija i aktivnosti. To je dovelo do otkrivanja aktivnosti kao što su posmatranje ptica, brdarenje, biciklizam, putovanja brodom i drugi elementi ekološkog i avanturističkog turizma.

Projekat PA.CON radi na razvoju lokacija za posmatranje ptica u sve tri zemlje – turističko-informaciona kuća u Sopocu, igralište i kule za posmatranje ptica u Hrvatskoj, renoviranje kuće u prirodnom parku na Ilinčici i postavljanje led rasvete duž puta, kao i uređenje 16 mikro-piknih lokacija u Bosni i Hercegovini. Projekat će ulagati i u rekonstrukciju starog železničkog nasipa u Virpazaru, pretvarajući ga u pešačku stazu, kao i u kupovinu čamca na solarni pogon, električnih bicikala i pratećih solarnih punjača, a sve u cilju promocije turističkih aktivnosti sa malim uticajem na životnu sredinu.

„Bez ovog nivoa finansijske podrške od strane EU, ne bi bilo moguće realizovati ovaj značajan projekat.“

O projektu

Projekat PA.CON podržava Evropska unija u okviru IPA Programa prekogranične saradnje Hrvatska – Bosna i Hercegovina – Crna Gora 2014-2020. Vodeći partner na projektu PA.CON je Opština Nijemci iz Hrvatske; partneri iz Bosne i Hercegovine su Grad Tuzla i Udruženje za razvoj NERDA iz Tuzle, dok su partneri u Crnoj Gori Centar za zaštitu i istraživanje ptica i Javno preduzeće za nacionalne parkove Crne Gore. Implementacija PA.CON projekta zvanično je počela u oktobru 2020. godine i trajaće ukupno 24 meseca.

Ukupna vrednost projekta za sve tri zemlje je 1,8 miliona evra, dok će za unapređenje turističke infrastrukture na Skadarskom jezeru biti uloženo oko 280.000 evra. „Bez ovog nivoa finansijske podrške od strane EU, ne bi bilo moguće realizovati ovaj značajan projekat“, kaže Zoran.

Pored direktnih intervencija u infrastrukturnim i promotivnim aktivnostima, projekat uključuje i izgradnju kapaciteta za obezbeđivanje održivosti uticaja projekta. Kroz seriju od šest edukativnih kurseva u sve tri zemlje i studijsku posetu, projektni partneri i predstavnici ciljnih grupa imaće priliku da unaprede sopstvene kapacitete i kvalitet svojih usluga.

Prema Zoranovim rečima, projekat će imati značajan dugoročni uticaj na lokalno stanovništvo, privredu i očuvanje prirodne sredine. „Ali ono što je važnije, mislim, jeste da će to promeniti način razmišljanja mnogih ljudi i mnogih institucija, i pokazati im šta je sve moguće i kako se stvari mogu lako ostvariti pravilnim planiranjem i sprovođenjem“, kaže Zoran.

Toplije zime za školarce u Prištini

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU podržava proširenje mreže i energetski efikasno daljinsko grejanje u Prištini

Osnovna i niža srednja škola Naim Frašeri jedna je od najvećih u Prištini, glavnom gradu Kosova. Škola ima preko 1.000 učenika i površinu od oko 5.000 kvadratnih metara. Šćipe Vlasalija Mehmedi je direktorka ove ogromne organizacije. Očekivalo bi se da će najveći izazov za nju u ovoj ulozi biti vezan za obrazovanje, ali ispostavilo se da je u pitanju nešto sasvim drugo: „Zimi smo imali ogromne probleme s grejanjem, tolike da smo ponekad morali čak i da otkažemo nastavu“, kaže Šćipe.

Kada je 2018. godine preuzela školu, zgrada je imala sopstveni sistem centralnog grejanja na naftu, koja je bila isporučivana jednom mesečno. Isporuku su za ovu i druge škole organizovale opštinske vlasti. Šćipe objašnjava da je sa grejanje na naftu bilo više problema, uključujući nestajanje goriva pre dolaska naredne isporuke kada su temperature bile niske, i ozbiljnu štetu za životnu sredinu oko škole. „Sećam se da su 2018. godine i nastavnici i učenici sedeli u kaputima tokom nastave, jer je grejanje bilo slabo“, kaže Šćipe.

„U ekonomskom smislu, Termokos je mnogo profitirao od kada je, osim smanjenja gubitaka u mreži, dobio 3.000 novih potrošača, uključujući javne ustanove kao što su dva vrtića, pet škola, policijske stanice, Centralnu univerzitetsku bolnicu i Kosovsko nacionalno pozorište.“

Kvalitetnije grejanje i bolja zaštita životne sredine

Problem grejanja i zagađenja u Prištini ne postoji samo u školi Naim Frašeri. Većina stanovnika ovog grada greje se na ugalj ili struju iz obližnjih elektrana Kosovo A i B, mada neki koriste mnogo efikasnije Termokosovo daljinsko grejanje. To je grejanje parom iz termoelektrane. Međutim, znatan broj privatnih i javnih zgrada u Prištini, uključujući i osnovnu školu Naim Frašeri, nije bio povezan sa daljinskim grejanjem, jer je Termokos imao problema sa svojim starim distributivnim sistemom nedovoljnog kapaciteta.

Kako bi se pomoglo u rešavanju ovog pitanja, Kancelarija EU na Kosovu je 2019. godine pokrenula projekat obnove mreže daljinskog grejanja u Prištini. Svrha projekta bila je da se omogući povezivanje novih privatnih i javnih potrošača na sistem daljinskog grejanja i poboljša snabdevanje postojećih potrošača. U roku od dve godine, u okviru projekta je renovirano 120 starih podstanica, postavljeno 50 novih i zamenjeno preko sedam kilometara podzemnih cevi novim izolovanim cevima, što je rezultiralo povećanom efikasnošću i značajnim smanjenjem gubitka toplote i vode.

Naim Bitići, direktor odeljenja za distribuciju i rukovodilac projekta ispred Termokosa, kaže da je projekat bio veoma uspešan. „U ekonomskom smislu, Termokos je mnogo profitirao od kada je, osim smanjenja gubitaka u mreži, dobio 3.000 novih potrošača, uključujući javne ustanove kao što su dva vrtića, pet škola, policijske stanice, Centralnu univerzitetsku bolnicu i Kosovsko nacionalno pozorište.“

„Veoma smo zahvalni Evropskoj uniji jer zahvaljujući njihovoj podršci sada imamo visokokvalitetno grejanje, a i učenici i nastavnici mogu u potpunosti da se usredsrede na obrazovanje u prijatnom i toplom okruženju.“

O projektu

Projekat rehabilitacije mreže daljinskog grejanja u Prištini  završen je u aprilu 2021. godine i finansiran je od strane Evropske unije u okviru programa Instrument pretpristupne pomoći (IPA).

Prijatno i toplo okruženje u školi

Ali ono što je prema Bitićiju takođe veoma važno je činjenica da ovi novi potrošači više ne moraju da koriste fosilna goriva za grejanje. „Pre priključenja na mrežu daljinskog grejanja, sve javne ustanove su se grejale na naftu. Osim što su se zbog visokih cena nafte nosile sa ogromnim finansijskim troškovima, ove ustanove bile su i zagađivači, posebno problematični jer se uglavnom nalaze u centru grada.

„Stambeni potrošači, koji su sada priključeni na Termokosovu mrežu, takođe više ne koriste električnu energiju za potrebe grejanja. To pozitivno utiče na ekonomiju domaćinstava, smanjuje potražnju za električnom energijom i poboljšava kvalitet vazduha“, zaključuje Bitići.

Sada, nakon završetka projekta, škola Naim Frašeri ima 24-časovno grejanje koje pokriva ceo školski prostor, uključujući učionice, hodnike i toalete. Kako kaže direktorka: „Veoma smo zahvalni Evropskoj uniji jer zahvaljujući njihovoj podršci sada imamo visokokvalitetno grejanje, a i učenici i nastavnici mogu u potpunosti da se usredsrede na obrazovanje u prijatnom i toplom okruženju.“

Tradicionalna umetnost od plastičnih čepova za flaše

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Nevladina organizacija iz Sarajeva proizvodi uzbudljiva umetnička dela koristeći upotrebljene čepove za flaše.

U sarajevskom prigradskom naselju Ciglane vidljivo je izložen tepih. Ima nečeg drugačijeg u tom takozvanom ‚Čepoćilimu‘: napravljen je od 25.000 čepova plastičnih boca. Dizajniran je i napravljen u okviru projekta Udruženja zelene umetnosti, nevladine organizacije iz Sarajeva. Alma Hrasnica Dervišević, predsednica udruženja, objašnjava da je sve počelo pre deset godina kada je došla na ideju da se u okviru aktivnosti za Evropsku nedelju za smanjenje otpada u Sarajevu proizvodi umetnost koristeći čepove za flaše. „Tada je ovo bio prilično ambiciozan projekat za nas, jer nismo znali da li će ljudi ceniti ovu inicijativu i kakve ćemo povratne informacije dobiti“, kaže Alma.

Prvobitni izazov je bio da se prikupe zatvarači boca. Alma je postavila mesto za prikupljanje čepova i kontaktirala škole, firme i druge ustanove da pita da li su voljni da doprinesu ovom projektu prikupljanjem i isporukom odbačenih čepova plastičnih flaša. „Na moje iznenađenje, odziv je bio veoma dobar, za kratko vreme uspeli smo da prikupimo znatnu količinu čepova i tako je počeo Čepoćilimski trend“, kaže Alma.

„Čepoćilim je savršen spoj umetnosti, kulturnog nasleđa i ekologije. Poenta projekta je podizanje svesti o akumulaciji bačene ambalaže i verujem da smo pokazali da postoji način da se ovom otpadu da nova vrednost kroz novu upotrebu.“

Izrada jednog čepoćilima godišnje

Nakon uspeha prvog čepoćilima, Alma i kolege iz Udruženja zelene umetnosti odlučili su da ovo pretvore u godišnju aktivnost u kojoj dizajniraju i izrađuju najmanje jedan čepoćilim. Odlučili su da se zadrže na dezenu tradicionalnog bosanskog ćilima, koji će biti umetnička, ali i turistička atrakcija, doprinoseći promociji kulturnog nasleđa.

„Čepoćilim je savršen spoj umetnosti, kulturnog nasleđa i ekologije. Poenta projekta je podizanje svesti o akumulaciji bačene ambalaže i verujem da smo pokazali da postoji način da se ovom otpadu da nova vrednost kroz novu upotrebu“, kaže Alma.

Alma smatra da su uključivanjem mladih uspeli značajno da podignu svest među grupama koje mogu da doprinesu budućoj zaštiti životne sredine kroz smanjenje otpada i upravljanje otpadom.

Udruženje Zelena umetnost nedavno je dobilo podršku iz programa ReLOaD (Regionalni program lokalne demokratije) koji finansira EU. Program im je pomogao u njihovom najnovijem projektu dizajniranja i proizvodnje klupa od plastičnih čepova, sa dezenom tradicionalnog bosanskog ćilima. U ovu najnoviju aktivnost uključili su decu iz OŠ Vladislav Skarić, OŠ Mjedenica za decu sa poteškoćama u učenju i sirotište Bjelave. U okviru projekta realizovano je 30 eko-umetničkih radionica o pretvaranju otpada u eko-umetnost. Na tim radionicama koristili su materijale kao što su plastične flaše i konzerve. U svom završnom projektu, koristili su oko 15.000 plastičnih čepova za izradu klupa.

„Zahvaljujući ovom projektu uspeli smo da uključimo više dece i mladih u našu aktivnost i podignemo svest među njima o ekološkim pitanjima. Zbog toga smo veoma zahvalni programu ReLOaD i EU.“

O programu

Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD) finansira Evropska unija, a sprovodi ga Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP). ReLOaD je sada u svojoj drugoj fazi, koja traje do 2024. godine.

Projekat je stvorio sredinu u kojoj su deca i mladi mogli da razvijaju i kulturno-ekološke inicijative i da se druže kroz umetničke aktivnosti. „Zahvaljujući ovom projektu uspeli smo da uključimo više dece i mladih u našu aktivnost i podignemo svest među njima o ekološkim pitanjima. Zbog toga smo veoma zahvalni programu ReLOaD i EU“, kaže Alma.

Klupa napravljena od čepova sada se nalazi u samom centru Sarajeva u Gimnazijskoj ulici, okružena osnovnim i srednjim školama. Alma je ponosna na to, jer sva deca koja su radila na njoj, kao i njihovi školski drugovi, mogu da je vide svakog dana i da se podsete na važnost smanjenja otpada i upravljanja njime.

Sada i svet može da upozna tajne pastirskih staza

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

EU podržava avanture na otvorenom putem fizičkog i digitalnog obeležavanja planinskih staza. Planinski krajevi u okolini Peći na Kosovu imaju u planu da prevaziđu masovni turizam tako što će nuditi personalizovana iskustva koja spajaju domaće tradicije sa strmim okruženjem. Turistički potencijal regiona identifikovan je pre više godina kada su započete investicije kako u infrastrukturu, tako i u ljude. Sada posetioci provode vreme brdareći, pešačeći i vozeći bicikl. Ljubitelji prirode provode vreme na albanskim Alpima – Prokletijama – planinskom vencu koji dele Kosovo, Crna Gora i Albanija. Grupa entuzijasta, od kojih je nekolicini to i stil života, ponosno dele svoja lokalna bogatstva sa ostatkom sveta i sada ubiraju plodove koje donosi turizam.

„Ovaj projekat je najuspešnija intervencija sprovedena na ovim planinskim vencima u poslednjih 20 godina.“

Tamo gde su samo pastiri kročili Lokalno planinarsko udruženje Đeravica pronašlo je partnera u prekograničnom projektu Kosovo – Crna Gora koji finansira Evropska unija, a koji ulaže u obeležavanje postojećih i novih staza za pešačenje i vožnju bicikla. „Ovaj projekat je najuspešnija intervencija sprovedena na ovim planinskim vencima u poslednjih 20 godina“, kaže Raif Đikoli iz Đeravice. Udruženje je bilo uključeno u sve faze projekta, davalo mišljenje o predloženim maršrutama i obeležilo ih. „Ponosimo se izborom najboljih staza kojima su ranije samo meštani pešačili – poput one iz centra mesta, gde je nadmorska visina 550 metara, kroz pašnjake, pored pastirskih katuna na visini od 1.800 metara“, kaže Đikoli, potvrđujući da je obeležavanje obavljeno prema međunarodnim standardima. Staze prolaze kroz živopisne delove zaštićenih oblasti i na Kosovu i u Crnoj Gori. Avanturisti mogu da provode dane prelazeći s jedne strane granice na drugu i ukrštajući se sa poznatijim regionalnim planinskim putevima kao što su Vrhovi Balkana ili Via Dinarica.

„Oznake staza i prateće aktivnosti u skladu su sa lokalnim razvojnim planovima i strategijama za razvoj turizma u regionu.“

O projektu Projekat Prokletije – Čudnovata destinacija nastao je sa ciljem jačanja prekogranične zone između Kosova i Crne Gore kao destinacije u prirodi. Obeležena je mreža od oko 334 km pešačkih i biciklističkih staza između Kosova i Crne Gore. Celokupan pogranični region opremljen je odmorištima, vidikovcima i parkingom za bicikle. Ovaj projekat koji finansira EU podsticaće ekonomski razvoj i stvoriti nove mogućnosti za zapošljavanje. Sve informacije na jednom mestu Obeležene staze prelaze granice, ali se drže prirodnog toka masiva i vode posetioce od jednog do drugog zadivljujućeg pogleda na Prokletije. Organizacije koje sprovode projekat dobile su pozitivne reakcije od turističkih vodiča koji rade u oblasti u kojoj je postavljeno više stotina oznaka duž 334 km pešačkih i biciklističkih staza. Sokol Luta iz Regionalne razvojne agencije – Zapad, partnera na projektu sa kosovske strane, objašnjava da je sa sredstvima EU postavljeno 25 informativnih tabli, da su obeleženi izvori vode, a putokazi sada upućuju i ka vidikovcima. „Oznake staza i prateće aktivnosti u skladu su sa lokalnim razvojnim planovima i strategijama za razvoj turizma u regionu“, kaže Luta. On dodaje da je postojala odlična saradnja između zainteresovanih strana sa obe strane granice u cilju poboljšanja kvaliteta turističke ponude Prokletija, povećanja vidljivosti i, na kraju, predstavljanja prekogranične oblasti kao jedinstvene atraktivne destinacije. Na primer, organizacije koje sprovode program prikupile su na jednom mestu – na sajtu i u aplikaciji za pametne telefone – sve pružaoce smeštaja, ugostiteljskih i turističkih usluga. Pored digitalizovanih mapa staza, posetiocima se daje mogućnost da odaberu organizovane ture ili da nezavisno otkrivaju oblast.

Slaganje delova albanskog kulturnog nasleđa

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Sredstva EU obnavljaju mozaik Nacionalnog istorijskog muzeja oštećenog u zemljotresu 2019. godine

Nijedna poseta Tirani nije potpuna bez fotografisanja ispred velikog mozaika koji pokriva fasadu Nacionalnog istorijskog muzeja. Zauzimajući centralni položaj u nizu zgrada koje okružuju glavni trg prestonice, mozaik je konceptualizovan početkom osamdesetih godina prošlog veka i nosi naziv „Albanija“. Na njemu su prikazani ljudi koji su živeli na teritoriji današnje Albanije u različitim epohama.

Mozaik je bio svedok mnogim istorijskim događajima koji su se odigrali ispred njega na Skenderbegovom trgu, ali temelje mu je zaista uzdrmao tek zemljotres 2019. godine. To je bio najjači zemljotres u poslednjih pola veka koji je odneo mnoge živote i naneo imovinsku štetu širom centralne Albanije, uključujući 53 lokacije kulturnog nasleđa.

„Bilo je samo nekoliko intervencija od kada je svečano otvoren pre nekoliko decenija – na primer, zvezda kao simbol komunizma uklonjena je iz mozaika.“

Inženjeri iz EU doprinose obnovi

Po mišljenju građevinske inženjerke Danijele Kortoči, koja radi na restauraciji mozaika, jedna figura se ističe među svim drugim u mozaiku „Albanija“: žena sa puškom u ruci.

„Žena u narodnoj nošnji stoji između dva muškarca u središtu mozaika, predstavljajući snažnu albansku ženu komunističkog doba, ali koja takođe ima svoju prijateljsku stranu prikazanu otvorenom levom šakom koja simbolizuje gostoprimstvo“, objašnjava mlada inženjerka koja je uključena u radove na restauraciji nakon zemljotresa. „Bilo je samo nekoliko intervencija od kada je napravljen pre nekoliko decenija – na primer, zvezda kao simbol komunizma uklonjena je iz mozaika“, kaže Kortoči i dodaje da na restauraciji rade i stručnjaci iz EU i domaći stručnjaci, među kojima su i oni koji su učestvovali u izradi mozaika.

Kortoči radi sa timom stručnjaka koji su napravili spisak 27 lokacija kulturnog nasleđa koje ispunjavaju uslove za intervenciju u okviru najvećeg kulturnog projekta koji je EU ikada sprovela u Albaniji. Stručnjaci iz EU donose dodatnu vrednost prenošenjem znanja na novu generaciju studenata lokalnog kulturnog nasleđa. Oni rade rame uz rame na oštećenim zidinama zamkova, starim lučkim gradskim utvrđenjima, muzejskim zgradama i mostovima. U nastojanju da se očuvaju veštine koje nestaju, rad na dvorcima ili mostovima uključuje tradicionalno zidanje uz upotrebu lokalnog kamena. Krajnji cilj je oživljavanje ovih odabranih lokacija kako bi se povećao turistički potencijal, što direktno doprinosi društveno-ekonomskom oporavku Albanije.

„Za nas inženjerke, biti u građevinarstvu je misija. Osećamo potrebu da budemo uzor onoj petogodišnjoj devojčici koja sada crta kućicu i boji u žuto sunce u uglu crteža.”

O projektu

U jednom od svojih najvećih programa kulturnog nasleđa, vrednog 40 miliona evra, EU radi u Albaniji na podršci obnove lokacija i spomenika pogođenih zemljotresom 2019. godine. Program ima za cilj da doprinese društveno-ekonomskom oporavku Albanije obnavljanjem kulturnog nasleđa zemlje i obnavljanjem njenog turističkog potencijala, kao i pružanjem podrške lokalnim zajednicama. Program je postao još bitniji u svetlu posledica pandemije koronavirusa, koja je značajno pogodila albanski turistički sektor.

Evropa je mesto gde želimo da budemo

Ekonomska transformacija Albanije počela je kada je demokratija okončala decenije komunizma početkom devedesetih godina. Kortoči stoga pripada drugoj generaciji koja radi na tome da doprinese zemlji koja teži članstvu u EU. Pored profesionalnog inženjerskog angažmana, pridružila se Mladim evropskim ambasadorima, kreativnoj mreži budućih uticajnih pojedinaca sa celog Zapadnog Balkana.

„Sećam se da sam tokom odrastanja slušala izjave kao što su ‚Želimo da Albanija bude kao i ostatak Evrope‘, to jest kao razvijene države članice EU. Zato sam želela da saznam više o Uniji i podelim njene vrednosti sa svojim vršnjacima, radujući se tome kao našoj zajedničkoj budućnosti“, kaže Kortoči. Među tim evropskim vrednostima je i negovanje kulturnog nasleđa koje postoji u izobilju u Albaniji.

Još jedna važna uloga u kojoj Kortoči vidi sebe je da daje primer budućim generacijama, posebno devojčicama. Iako žene čine manje od 1% radne snage u građevinskom sektoru, ona kaže: „Sposobna sam da radim i da budem prepoznata po svojoj stručnosti kao i muškarci. Za nas inženjerke, biti u građevinarstvu je misija. Osećamo potrebu da budemo uzor onoj petogodišnjoj devojčici koja sada crta kućicu i boji u žuto sunce u uglu crteža.”

Baš kao i žena na mozaiku koja je prikazana kako se bori i poziva druge da se pridruže, rad na obnovi ovih spomenika ne radi samo na očuvanju prošlosti ili sadašnjosti, već i na budućnosti, kako bi mlađe generacije znale odakle potiču.