Skip to main content

Viši nivo roditeljstva

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

EU i Unicef udružuju snage u pružanju podrške Crnoj Gori u razvoju efikasnog programa razvoja u ranom detinjstvu kojim se unapređuje dobrobit dece i pruža podrška negovateljima.

Mišo Obradović je otac dvoje dece i poznati crnogorski glumac. Voli da provodi slobodno vreme sa svojom četvorogodišnjom ćerkom i jednogodišnjim sinom. Međutim, uprkos svojoj ambiciji da bude savršen otac, imao je problema u komunikaciji sa ćerkom. „Moja ćerka je provodila mnogo vremena za stolom za vreme ručka, što je problem sa kojim se mnogi roditelji suočavaju, ali ja nisam znao najbolji način da ga rešim“, kaže Mišo.

Priznaje da je pokušao sam da reši ovaj izazov na razne načine – od podmićivanja ćerke slatkišima do pretnji kažnjavanjem. Međutim, shvatio je da ovaj pristup ne daje željene rezultate. „Ponekad bih izgubio strpljenje. Ponekad bih imao previše strpljenja, a u tim slučajevima obroci bi trajali večno“, kaže on.

 

„Odlučio sam da se prijavim za program Brižne porodice ne samo zbog ovog konkretnog problema, već i zbog želje da budem bolji otac svojoj deci“, objašnjava on. Koristeći principe iz programa, zajedno sa stručnim savetima i razgovorima sa drugim očevima koji su učestvovali u programu, Mišo je naučio kako da motiviše ćerku da završi svoj obrok koristeći pozitivne podsticaje. „Mirno je prihvatila ovu novu situaciju i odlučio sam da ostanem pribran, tako da više nismo frustrirani zadržavanjem za stolom sat i po nakon ručka.“

„Programi o roditeljstvu ne samo da pomažu u smanjenju strogosti, već i pomažu deci da budu nenasilna. Roditelji su deci uzor ponašanja, tako da podizanje dece u nenasilnim porodicama može doprineti nenasilnim zajednicama.“

Brižne porodice je program za roditelje koji ih podržava da uspostave i neguju dobre odnose sa svojom decom. Program direktno finansira EU u Crnoj Gori u okviru projekta Razvoj u ranom detinjstvu koji sprovodi Unicef. Ida Ferdinandi je Unicefova službenica za razvoj u ranom detinjstvu u Crnoj Gori i objašnjava da su programi roditeljstva na globalnom nivou prepoznati kao jedna od ključnih strategija za sprečavanje nasilja nad decom. „U stvari, programi o roditeljstvu ne samo da pomažu u smanjenju strogosti, već i pomažu deci da budu nenasilna. Roditelji su deci uzor ponašanja, tako da podizanje dece u nenasilnim porodicama može doprineti nenasilnim zajednicama“, kaže ona.

Ida objašnjava da postoji nekoliko ovakvih programa zasnovanih na dokazima širom sveta, ali da je tim programima generalno teško pristupiti zbog naknade za licencu koja je veoma skupa. Svetska zdravstvena organizacija, kao i stručnjaci sa različitih univerziteta i iz Unicefa, stoga su razvili ovaj poseban program (Roditeljstvo za doživotno zdravlje, pod nazivom Brižne porodice, u Crnoj Gori) kao licencirani program zasnovan na dokazima ali otvorenog koda za zemlje sa niskim i srednjim primanjima kao što je Crna Gora.

Program se u Crnoj Gori sprovodi već duže od pet godina. Sa dva ciklusa godišnje, on je uključio više od 800 roditelja u sedam opština. Program je uspešno završilo 700 roditelja. Studija koja je izmerila uticaj programa među učesnicima pokazuje da je došlo do  smanjenja nasilnog roditeljstva za više od 70%, problematično ponašanje dece smanjeno je za 30% i roditeljska depresija se smanjila za 45%. „Uticaj projekta je fantastičan“, kaže Ida.

Onlajn verzija Brižnih porodica pod nazivom ParentChat je testirana tokom pandemije koronavirusa u pokušaju da se ublaže uticaji koronavirusa na decu i porodice na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.

„Pokušavamo da izgradimo stručne ljudske kapacitete da bi se program razvijao na održiv način. Takođe sarađujemo sa Ministarstvom zdravlja na nacionalnoj strategiji razvoja u ranom detinjstvu kako bi program postao sastavni deo vladine politike i redovna usluga.“

O projektu

Inicijativa za razvoj u ranom detinjstvu u Crnoj Gori je trogodišnji program koji će trajati do jula 2023. godine. Finansira ga Evropska unija sa milion evra, a sprovodi ga Unicef, u saradnji sa ministarstvima zdravlja, obrazovanja i rada i socijalnih pitanja. Zahvaljujući toj inicijativi, EU i Unicef će pomoći crnogorskim vlastima da razviju i sprovedu nacionalnu strategiju o razvoju u ranom detinjstvu, čime će se takođe podići svest o značaju ranog razvoja dece. Povećaće se kapaciteti zdravstvenih, zaštitnih i obrazovnih službi za pružanje odgovarajućih usluga porodicama i maloj deci, uključujući decu sa invaliditetom. Roditelji i negovatelji će takođe imati priliku da steknu nova znanja i veštine kroz program, što će im olakšati da svojoj deci obezbede pozitivnu, prisutnu i brižnu negu.

Program Brižne porodice u Crnoj Gori sprovode centri za osnovnu zdravstvenu zaštitu koji imaju savetodavne jedinice, kao i vrtići i nekoliko organizacija civilnog društva i osnovnih škola. Unicef takođe radi na proširenju programa kako bi se obezbedila njegova održivost. Program obezbeđuje obuku za nove lokalne moderatore sa ciljem da se izgradi grupa nacionalnih instruktora, tako da u budućnosti ne mora da se oslanja samo na međunarodne stručnjake. „Pokušavamo da izgradimo stručne ljudske kapacitete da bi se program razvijao na održiv način. Takođe sarađujemo sa Ministarstvom zdravlja na nacionalnoj strategiji razvoja u ranom detinjstvu kako bi program postao sastavni deo vladine politike i redovna usluga“, kaže Ida.

Mišo kaže da se model roditeljstva promenio u odnosu na vreme kada je on bio dete i da očevi žele da budu prisutniji u vaspitavanju svoje dece. „Želim da budem otac koji je blizak svojoj deci tokom kritičnih perioda njihovog života; da im budem podrška i da im pružim smernice za odluke koje ih očekuju u životu“, kaže on.

Podsticanje poljoprivrede u Crnoj Gori

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

EU fondovi stvaraju nova radna mesta i proizvode boljeg kvaliteta

Milenko Nedić (47) bio je zaposlen u Vojsci. On je 2005. godine, u sklopu vladinih reformi, proglašen viškom zajedno sa još 3.000 kolega, tako da je preko noći ostao bez posla. Kada je morao da odluči šta dalje da radi, setio se svojih roditelja, koji su se bavili poljoprivredom i što je u osnovi bio jedini drugi posao kojem je bio vičan.

On i njegova žena podigli su kredit u banci i kupili tri krave s kojima su pokrenuli svoju malu farmu. Početak je bio težak zbog visokih kamatnih stopa kredita i nedostatka kapaciteta bračnog para. Tada se pojavila prilika za Milenka i njegovu suprugu da prošire i stabilizuju svoje poslovanje uz podršku instrumenta EU za pretpristupnu pomoć za ruralni razvoj (IPARD II). „Kroz IPARD programe uspeo sam da kompletiram našu mehanizaciju i nabavim sisteme za mužu, kao i svu opremu koja mi je potrebna za farmu. Na poslednjem konkursu dobio sam podršku od oko 48.000 evra, koju sam dopunio sa mojih 32.000 evra“, kaže Milenko. Sada ima oko 50 krava i jednu od najvećih farmi u svojoj regiji.

„Pre početka realizacije programa IPARD II imali smo samo dva ili tri prerađivačka postrojenja koja su zadovoljavala nacionalne standarde za bezbednost hrane. Sada imamo preko 21 objekat koji zadovoljava standarde. Ova činjenica sama po sebi pokazuje pozitivan uticaj koji je IPARD II imao na Crnu Goru .“

Bezbednija hrana

Priča Milenka Nedića nije jedina uspešna priča u kojoj je učestvovao IPARD II u Crnoj Gori. Do sada je najmanje 254 poljoprivrednika koristilo sredstva IPARD II i imali su koristi od poboljšanja uslova rada na svojim gazdinstvima. Gordana Dujović iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objašnjava: „Pre početka realizacije programa IPARD II imali smo samo dva ili tri prerađivačka postrojenja koja su zadovoljavala nacionalne standarde za bezbednost hrane. Sada imamo preko 21 objekat koji zadovoljava standarde. Ova činjenica sama po sebi pokazuje pozitivan uticaj koji je IPARD II imao na Crnu Goru“. Prema Gordaninim rečima, kroz podršku IPARD II do sada je otvoreno i preko 100 novih radnih mesta, koja su uglavnom dobili mladi ljudi.

Crna Gora trenutno koristi raspoloživa sredstva iz IPARD II programa koja se mogu koristiti do kraja 2023. godine, a EU je nedavno za Crnu Goru usvojila program IPARD III za period 2021-2027. godine. Gordana je uverena da će IPARD III biti još uspešniji od prethodnih programa. „Pokrećemo IPARD III sa mnogo više iskustva i znanja stečenog sprovođenjem konkursa kroz program IPARD II. Mi, kao i primaoci, mnogo smo iskusniji i verujem da će se beneficije značajno povećati. Planirana je i akreditacija novih mera, tako da će se otvoriti mogućnosti da korisnici dobiju veću podršku i da Crna Gora kao zemlja povuče više sredstava EU koja su joj na raspolaganju“, kaže ona.

„Gazdinstvo nam pruža dobar život. Ono zahteva mnogo rada, a većina zarađenog novca treba da se ponovo investira u proizvodnju, ali farma raste.”

O programu

Deo Instrumenta za pretprijemnu pomoć (IPA), koji ima za cilj podršku reformama u zemljama u procesu pridruživanja EU, Instrument za pretprijemnu pomoć ruralnom razvoju (IPARD) fokusiran je na ruralna područja i poljoprivredno-prehrambene sektore tih zemalja. Ovim sredstvom EU korisnicima pruža finansijsku i tehničku pomoć kako bi njihov poljoprivredni sektor i ruralna područja bili održiviji i uskladila ih sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.

Milenko je uveren da bi bez IPARD projekata devet od deset poljoprivrednika moralo da napusti poljoprivredu. Prema njegovim rečima, nedovoljno ljudi na tržištu rada spremno je da se bavi poljoprivredom, pa je mehanizacija nabavljena putem IPARD-ovog konkursa važan doprinos. „Gazdinstvo nam pruža dobar život. Ono zahteva mnogo rada, a većina zarađenog novca treba da se ponovo investira u proizvodnju, ali farma raste.”

Otvoren izviđački kamp za avanture u Severnoj Makedoniji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU podržava unapređivanje objekata i usluga u izviđačkom kampu u Strugi

Izviđački kamp Krste-Jon možete pronaći na odličnoj lokaciji: u blizini šume, na plaži uz Ohridsko jezero. Nalazi se i nedaleko od centra Struge. Izviđački kamp otvoren je sedamdesetih godina prošlog veka sa najosnovnijom infrastrukturom, a prva dodatna ulaganja izvedena su tek 2003. godine, kada je opština finansirala izgradnju prve zidane zgrade sa osam prostorija.

„Imali smo velikih problema u vezi sa infrastrukturom: nismo imali toalete, toplu vodu, ni osvetljenje.“

Marjan Glavinčeski je šef organizacije civilnog društva Krste-Jon Struga koja upravlja kampom. Pojašnjava da uprkos prekrasnom ambijentu u kojem se kamp nalazi, on nije bio privlačan posetiocima. „Imali smo velikih problema u vezi sa infrastrukturom: nismo imali toalete, toplu vodu, ni osvetljenje.“

Srećom, pre tri godine, kada je uprava odlučila da potraži podršku kako bi poboljšala uslove boravka, otvorile su se nove mogućnosti za ovaj izviđački kamp. Podršku su pronašli u Evropskoj uniji i zajedno su pretvorili kamp u jedno od najatraktivnijih mesta na Zapadnom Balkanu.

Projekat lokalne i regionalne konkurentnosti koji finansira EU podržao je kamp u cilju unapređivanja njegove fizičke infrastrukture, kao i uvođenja novih atrakcija za posetioce. Kamp je do danas izgradio sedam sojenica, proširio postojeću zgradu i unapredio infrastrukturu dela za šatore. Kao rezultat toga, sada u kampu istovremeno može da boravi 200 posetilaca, a na raspolaganju im stoje i pristojni toaleti i topla voda.

Projekat je takođe pokrenuo nove usluge avanturističkog turizma, uključujući ronjenje, biciklističke i planinarske ture i kajakaštvo. Projekat je pomogao u kupovini opreme za ove usluge i podržao obuku instruktora. „Sada smo u mogućnosti da popunimo vreme naših posetilaca tokom boravka: ako ostanu pet dana, svaki dan imaju nešto drugo da rade. Ronjenje u Ohridskom jezeru trenutno je najtraženija atrakcija među posetiocima“, kaže Marjan.

„Podrška EU bila je ključna. Mi smo mala organizacija koja radi na lokalnom nivou i nismo imali potencijal za rast bez ove podrške.“

O projektu

Projekat lokalne i regionalne konkurentnosti (LRCP) je četvorogodišnja investiciona operacija koja se finansira iz bespovratnih sredstava Evropske unije (Instrument za pretpristupnu pomoć – IPA II). Projekat nudi holistički pristup razvoju turizma i upravljanju destinacijama i obezbediće investiciona sredstva i izgradnju kapaciteta za podršku rasta sektora, investicija u destinacije i specifičnog prosperiteta destinacije. Cilj LRCP-a je povećanje doprinosa turizma lokalnom ekonomskom razvoju i unapređenje kapaciteta vlade i javnih subjekata za podsticanje rasta turizma i olakšavanje upravljanja destinacijama.

Marjan objašnjava da se kao rezultat projekta znatno povećao broj posetilaca, a prošle godine je broj inostranih turista bio veći nego domaćih. „Podrška EU bila je ključna. Mi smo mala organizacija koja radi na lokalnom nivou i nismo imali potencijal za rast bez ove podrške“, kaže Marjan.

Kamp je uložio prošlogodišnju zaradu u dalje unapređivanje infrastrukture i planiraju da ubuduće uvode nove atrakcije, kao što je paraglajding. „Želimo da se dalje razvijamo i postanemo važan igrač na tržištu avanturističkog turizma na Zapadnom Balkanu“, kaže Marjan.

Bebbo aplikacija, onlajn savetnik za roditelje u Crnoj Gori

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Onlajn aplikacija koja pruža pouzdane savete roditeljima sada je dostupna besplatno svim porodicama u Crnoj Gori.

Maja Miranović je majka petogodišnje devojčice i, kao i svi roditelji, zainteresovana je za najbolje načine vaspitavanja dece, uključujući zdravlje i bezbednost, razvoj i učenje. Međutim, dobijanje pouzdanih saveta o roditeljstvu nije uvek lako, jer je dostupno mnogo izvora, zvaničnih i nezvaničnih informacija. Maja od februara ove godine koristi mobilnu aplikaciju Bebbo kako bi našla odgovor na većinu ključnih pitanja koja ima o roditeljstvu.

„S obzirom na to da živimo u eri internet komunikacije i uspona društvenih mreža, skloni smo da budemo preplavljeni informacijama i savetima iz različitih izvora i nismo u mogućnosti da odmah procenimo njihovu pouzdanost. Aplikacija Bebbo mi štedi vreme i energiju jer sve što nađem u njoj potiče iz kredibilne ustanove, pa je preporučujem svim roditeljima koje poznajem“, kaže Maja.

Bebbo aplikacija je besplatno onlajn sredstvo koje je pokrenuto u februaru ove godine, a Maja se nalazila u probnoj grupi roditelja koji su isprobali Bebbo i dali svoje predloge za dalji razvoj aplikacije. Od kada je pokrenut, Maja ga aktivno koristi i preporučuje drugim roditeljima. Ona opisuje savete i članke u aplikaciji Bebbo kao konkretne, sažete, proverene i pouzdane. „Nekoliko ‘brainteasersa’ predloženo za datu dob ne samo da su nam uštedeli vreme i da smo je dobro zabavljali, već su mi i pokazali da je moje dete sposobno da razmišlja na način koji do tada nisam primećivala“, kaže Maja.

„Aplikacija je preuzeta više od 7.800 puta u Crnoj Gori. Roditelji su je u proseku ocenili ocenom 4,53 od 5. Ove brojke pokazuju da su roditelji zadovoljni aplikacijom, međutim, planiramo da kontinuirano dopunjujemo Bebbo novim sadržajem i pokušavamo da ga učinimo korisnim za što više roditelja i profesionalaca.“

Roditeljske veštine u jednoj aplikaciji

Aplikaciju Bebbo razvila je i pokrenula Unicefova Regionalna kancelarije za Evropu i Centralnu Aziju, uz učešće Evropske unije. Aplikacija je osmišljena da pomogne roditeljima dece mlađe od šest godina sa jednostavnim savetima o temama kao što su dojenje i odvikavanje od dojenja, zdravlje, ishrana, imunizacija, učenje, igračke i igre za decu, prekretnice u razvoju i pozitivno roditeljstvo. Korisni i interaktivni alati pomažu u negovanju i poboljšanju zdravlja i razvoja dece. Ida Ferdinandi, Unicefova službenica za razvoj u ranom detinjstvu u Crnoj Gori, objašnjava da su veoma zadovoljni dosadašnjim rezultatima i povratnim informacijama roditelja. „Aplikacija je preuzeta više od 7.800 puta. Roditelji su je u proseku ocenili ocenom 4,53 od 5. Ove brojke pokazuju da su roditelji zadovoljni aplikacijom, međutim, planiramo da kontinuirano dopunjujemo Bebbo novim sadržajem i pokušavamo da ga učinimo korisnim za što više roditelja i profesionalaca.“

Ida dalje objašnjava da su sav sadržaj razvili i proverili stručnjaci za razvoj u ranom detinjstvu i veliki tim stručnjaka, uključujući programere, stručnjake za dečju psihologiju i praktičare. Pored toga, kancelarija Unicefa u Crnoj Gori radila je na prilagođavanju aplikacije specifičnim lokalnim potrebama.

„Morali smo da prilagodimo sadržaj našim okolnostima, pa smo se udružili sa Institutom za javno zdravlje koji je unakrsno proverio i prilagodio neke članke, ili razvio novi sadržaj. Na primer, prilagodili smo kalendar vakcinacije, koji se veoma razlikuje od drugih zemalja, kalendar poseta pedijatru, dostupne zdravstvene usluge i informacije o telefonskim brojevima i dežurnim telefonskim linijama. Morali smo da se kontekstualizujemo, kako bi ljudi u Crnoj Gori preko naše aplikacije mogli da dobiju kompletne usluge”, kaže Ida.

„Finansijska podrška EU bila je od ključnog značaja za razvoj aplikacije na regionalnom nivou i za njeno pokretanje na lokalnom nivou. Aplikacija je bogato dizajnirana, sa mnoštvom funkcija koje zadovoljavaju različite potrebe koje roditelji mogu imati. Ceo proces je uključivao višemesečni trud prilično velikog stručnog tima. Za prilagođavanje aplikacije lokalu koristili smo resurse iz projekta „EU i Unicef za razvoj u ranom detinjstvu u Crnoj Gori“.

O projektu

Aplikaciju za roditeljstvo razvio je Unicef. Projekat „Ublažavanje uticaja koronavirusa na decu i porodice na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“ koji finansira EU podržao je razvoj nekih dodatnih osobina aplikacije i unapređenja, kao i tekuću tehničku podršku kancelarijama zemalja Zapadnog Balkana tokom faze adaptacije. Projekat su 2021. godine pokrenuli Unicef i Generalna direkcija Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju. Cilj je da se ojačaju nacionalni sistemi zdravstva, obrazovanja, ranog razvoja u detinjstvu i zaštite dece kako bi se obezbedio kontinuitet u pružanju osnovnih usluga za ugroženu decu i njihove porodice u neposrednom i dugoročnom odgovoru na koronavirus. U Crnoj Gori je prilagođavanje aplikacije finansirano kroz projekat „EU i Unicef za razvoj u ranom detinjstvu u Crnoj Gori“ (2020-2023).

 

Prema Idinim rečima, razvoj aplikacije bio je veoma zahtevan u smislu sredstava i stručnosti. „Finansijska podrška EU bila je od ključnog značaja za razvoj aplikacije na regionalnom nivou i za njeno pokretanje na lokalnom nivou. Aplikacija je bogato dizajnirana, sa mnoštvom funkcija koje zadovoljavaju različite potrebe koje roditelji mogu imati. Ceo proces je uključivao višemesečni trud prilično velikog stručnog tima. Za prilagođavanje aplikacije lokalu koristili smo resurse iz projekta „EU i Unicef za razvoj u ranom detinjstvu u Crnoj Gori“.

Ona objašnjava da Institut za javno zdravlje u Crnoj Gori razmišlja o tome da na duže staze preuzme upravljanje aplikacijom. U međuvremenu, Unicef i Institut za javno zdravlje razvijaju novi sadržaj i objavljuju ga u okviru aplikacije.

Promovisanje ljudskih prava u tradicionalnom okruženju

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Organizacija u Albaniji pomaže u promovisanju ljudskih prava i volonterizma mladih uz podršku projekta koji finansira EU.

Opština Diber nalazi se u planinskom regionu na obali reke Crni Drim na severoistoku Albanije, blizu granice sa Severnom Makedonijom. Diber trpi veliki uticaj iseljavanja, posebno mladih ljudi, koji kažu da u Diberu nema šta mnogo da se radi. Međutim, lokalna nevladina organizacija Lokalna akciona grupa (LAG) već godinama radi na tome da to mesto učini zanimljivim za mlade pružajući im priliku da doprinesu društvu i budu aktivniji.

Erblina ima 21 godinu, rođena je u Diberu, a trenutno studira medicinu u Tirani. Ona je deo Lokalne akcione grupe od svoje šesnaeste godine i nastavlja da sarađuje sa njima kada dođe kući za praznike. Objašnjava da je aktivistkinja od prvog razreda srednje škole. „Imala sam mnogo koristi od volonterizma: to mi je pomoglo da se formiram kao osoba. A tu je i sjajan osećaj kada pomažete a vaš doprinos daje rezultate“, kaže ona.

„Odlučili smo da moramo da uradimo nešto da popunimo prazninu, kroz zagovaranje i lobiranje za ljudska prava.“

Izgradnja kapaciteta za jačanje lokalnih aktivnosti

Lokalna akciona grupa osnovana je 2016. godine. Tada je Kimete radila kao učiteljica i za Međunarodni Crveni krst. Ona objašnjava da je Diber jedan od najsiromašnijih regiona u Albaniji, gde pored siromaštva postoje i pitanja vezana za tradicionalni mentalitet koji utiče na ljudska prava. Videla je da se veoma malo radi na rešavanju ovog pitanja. „Zato smo odlučili da treba da uradimo nešto da popunimo prazninu, kroz zagovaranje i lobiranje za ljudska prava“, kaže ona.

Budući da su lokalna organizacija na udaljenoj lokaciji, Kimete i njeni prijatelji imali su vrlo malo iskustva sa onim što je bilo potrebno za vođenje nevladine organizacije i malo mogućnosti da steknu neophodne veštine. Na njihovu sreću, šansu im je pružio projekat Tehnička pomoć organizacijama civilnog društva (TACSO) koji finansira EU, a čija je misija da unapredi kapacitete i ojača ulogu organizacija civilnog društva na Zapadnom Balkanu.

Sa znanjem stečenim kroz TACSO, LAG je uspeo da doprinese zajednici kroz projekte fokusirane na ljudska prava i druge teme. Njihov prvi projekat, koji je bio usmeren na sprečavanje nasilja u porodici, a koji je takođe finansirala EU, jedan je od najvažnijih za Kimete. Ona objašnjava da, s obzirom da je Diber veoma tradicionalna regija, žene nimalo nisu bile sklone da govore o slučajevima porodičnog nasilja i zlostavljanja od strane muškaraca u njihovim porodicama. „Ženama u ruralnim oblastima je veoma teško da govore o nasilju ili da traže pomoć na temu nasilja. Činjenica da smo lokalna organizacija bila je veoma korisna u tom smislu jer smo imali lakši pristup domaćinstvima i obišli svaku kuću, razgovarali sa mnogim ugroženim ženama i podržali ih na mnogo načina“, kaže ona.

„Projekat EU TACSO je sa nama od prvog dana i oni su od suštinskog značaja za naš uspeh.“

O projektu

Tehnička pomoć organizacijama civilnog društva na Zapadnom Balkanu i u Turskoj (TACSO) je regionalni projekat koji finansira Evropska unija i kojim se unapređuju kapaciteti i jača uloga organizacija civilnog društva (OCD). Projekat pomaže organizacijama civilnog društva da aktivno učestvuju u demokratskim procesima u regionu, a takođe razvija podsticajno okruženje za civilno društvo i pluralistički razvoj medija.

Projekat se sprovodi u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Turskoj. TACSO je deo mehanizma EU Instrumenta za civilno društvo koji pruža podršku organizacijama civilnog društva u onim zemljama koje još nisu deo EU. OCD igraju važnu ulogu za Evropsku uniju i smatraju se ključnim akterima u podršci procesu pridruživanja njihove zemlje.

 

 

Za Kimete, najveći uspeh organizacije mogla bi da bude uključenost mladih ljudi u njihove aktivnosti. Organizacija trenutno ima preko 300 aktivnih volontera koji redovno učestvuju u radu. „Diber nema nijednu omladinsku organizaciju ili predstavništvo mladih na lokalnom nivou. Uključivanjem u aktivnosti naše organizacije pružili smo im priliku da pomognu drugima, ali i priliku da se njihov glas čuje“, kaže Kimete.

Međutim, Kimete je naglasila da bez podrške TACSO-a možda nijedan od tih projekata ne bi zaživeo. TACSO je obučio njen tim na mnogo načina, uključujući pisanje predloga projekata, finansijsko upravljanje projektima, najbolje načine za korišćenje volontera, tehnike digitalne komunikacije i mnoge druge korisne veštine. Ona kaže: „Projekat EU TACSO je sa nama od prvog dana i oni su od suštinskog značaja za naš uspeh“.

Pristupačna i zdrava hrana za mlade

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU podržava srednje stručne škole u proizvodnji zdrave hrane bez alergena.

Gojaznost je sve češća pojava među mladima u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Prema naučnim radovima rađenim u obe zemlje, gotovo 15 odsto mladih bori se sa gojaznošću, a preko 35 odsto njih, kako je opisano, ima višak kilograma. S druge strane, do 10% populacije osetljivo je na određenu hranu, što se manifestuje alergijskim reakcijama koje narušavaju zdravlje. Naučno istraživanje zaključuje da je glavni uzrok tome povećana potrošnja brze hrane, a članovi nevladine organizacije „Udruženje Bezgranični“ iz Srbije preduzeli su mere da bi se ova situacija poboljšala.

Pored dve srednje stručne škole iz pograničnih gradova Rume u Srbiji i Zvornika u Bosni i Hercegovini, Udruženje Bezgranični pokrenulo je projekat čiji je cilj da podstakne zapošljavanje mladih u pograničnoj oblasti ponudom novih gastronomskih proizvoda. Pored zapošljavanja, projekat takođe ima za cilj da stvori zdrav, bezbedan i dostupan asortiman hrane za mlade i ugrožene grupe, sa pristupačnom cenom.

„Nažalost, u pograničnoj oblasti zdrava hrana i hrana bez alergena gotovo da ne postoje, tako da smo morali da se bacimo na posao.“

Nove hranljive avanture

Jovan Jovanović je rukovodilac projekta u Udruženju Bezgranični. On objašnjava da je njihova ideja bila da se poveća zaposlenost mladih u pograničnoj oblasti sa ciljem da se obezbedi zdrava hrana za mlade, a posebno za mlade iz ugroženih grupa sa finansijskim izazovima. „Nažalost, u pograničnoj oblasti zdrava hrana i hrana bez alergena gotovo da ne postoje, tako da smo morali da se bacimo na posao“, kaže Jovan.

Srednja stručna škola Branko Radičević iz Rume i Srednja stručna škola Petar Kočić iz Zvornika učestvuju u projektu i nude ugostiteljsku obuku uz višedecenijsko iskustvo u radu sa mladima. Međutim, njima nedostaje oprema i savremena stručnost u podučavanju učenika da pripremaju zdravu hranu. Projekat im je u početku pomogao da renoviraju svoje kuhinje, opremivši ih najsavremenijom opremom. Nakon toga, projekat je pokrenuo dva programa obuke i stručne pomoći za nastavnike i učenike na temu zdrave ishrane i hrane bez alergena.

Zdrava hrana koju učenici proizvode u školama biće ponuđena u školskim menzama po pristupačnoj ceni. Jovan objašnjava da će ti restorani biti registrovani kao socijalna preduzeća, što će takođe obezbediti njihovu održivost. Restorani će biti neprofitni, ali sa prihodom koji ostvare moći će da kupe kvalitetne sastojke za pripremu hrane. Istovremeno, studenti će steći značajno iskustvo, tako da će već kada maturiraju biti spremni za tržište rada.

„Podrška EU bila je od presudnog značaja u sprovođenju ovog projekta, jer ni škole ni lokalne vlasti ne bi mogle da realizuju projekat na drugi način.“

O projektu

U okviru Prekograničnog programa Srbija – Bosna i Hercegovina 2014-2020 kao deo Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II), izdvajanja za 2016, 2017. i 2018. godinu, podržan je projekat „Zdravi i bezbedni gastronomski proizvodi kao potencijal za novo zapošljavanje“ koji finansira EU. Projekat je počeo u maju 2022. godine i očekuje se da će biti završen do kraja 2022. godine. 

Udruženje Bezgranični identifikovalo je nedostatak organske, zdrave i hrane bez alergena izvan škola u pograničnom regionu, tako da će projekat takođe preduzeti aktivnosti na promovisanju specijalističkog znanja maturanata ovih škola na tržištu rada. Projekat će pokrenuti internet portal za ugostitelje koji će omogućiti poslodavcima da se direktno povežu sa kvalifikovanim učenicima čiju će stručnost škola garantovati.

Ovaj projekat je finansirala Evropska unija sa preko 250.000 evra. Jovan objašnjava da bez podrške EU ništa od toga ne bi bilo moguće. „Podrška EU bila je od presudnog značaja u sprovođenju ovog projekta, jer ni škole ni lokalne vlasti ne bi mogle da realizuju projekat na drugi način“, kaže. On se nada da će aktivnosti koje se preduzimaju u okviru projekta poslužiti kao primer školama u drugim gradovima u Srbiji, kao i da će vlada na osnovu tih primera umnožiti ovaj projekat.

Obnovljena saradnja sa civilnim društvom

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Lokalne vlasti u Albaniji poboljšavaju svoje kapacitete za upravljanje saradnjom sa civilnim društvom uz podršku Evropske unije.

U izveštaju Evropske komisije o napretku Albanije za 2016. godinu utvrđeno je da lokalne vlasti nemaju adekvatne kapacitete da obezbede odgovarajuću saradnju i finansiranje civilnog društva. U izveštaju se ukazuje na potrebu odgovarajućih izmena administrativne i pravne strukture i poboljšanja ljudskih kapaciteta kako bi se omogućilo bolje okruženje za saradnju civilnog društva i lokalne vlasti.

Stela Marduša već osam godina radi kao specijalistkinja u Odeljenju za evropske integracije u opštini Skadar. Ona objašnjava poteškoće sa kojima se opština suočavala u isplati sredstava i saradnji sa civilnim društvom. „Nismo imali nikakvu specifičnu metodologiju za saradnju sa organizacijama civilnog društva (OCD). To nas je ometalo da imamo ciljane projekte sa OCD sa jasno definisanim prioritetima i rezultatima“, kaže Stela.

Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD) je regionalna inicijativa koju finansira Evropska unija, a sprovodi je UNDP u šest zemalja Zapadnog Balkana. ReLOaD u Albaniji je 2017. godine raspisao konkurs za opštine da se prijave da budu deo programa podrške koji ima za cilj da im pomogne da povećaju efikasnost administracije i ljudskih kapaciteta u saradnji sa organizacijama civilnog društva. Opština Skadar je bila među 35 opština koje su aplicirale i među 12 opština koje su dobile podršku.

„Ima mnogo posla, ali na kraju se sve isplati, jer pruža odličnu priliku za blisku saradnju sa civilnim društvom.“

Stela kaže da je za nju glavna i najvažnija novina uvedena programom LOD metodologije i priručnikom koji je odobrio Opštinski savet na početku saradnje sa programom ReLOaD. LOD je skraćenica za Lokalna demokratija i predstavlja instrument koji je usko usklađen sa pravilima EU o finansiranju eksternih akcija i garantuje otvorenu proceduru, jednake mogućnosti za sve kandidate, vidljivost i transparentnost. Priručnik počinje sa postavljanjem prioriteta i obuhvata raspisivanje konkursa, upravljanje projektom, implementaciju i praćenje napretka. „Ima mnogo posla, ali na kraju se sve isplati, jer pruža odličnu priliku za blisku saradnju sa civilnim društvom“, kaže Stela.

Jačanje ljudskih resursa za poboljšanje kvaliteta usluga

Jačanje kapaciteta osoblja partnerskih opština i OCD, u oblasti ciklusa upravljanja projektima, bio je jedan od nosećih stubova programa ReLOaD. Pored uvođenja LOD metodologije, program je podržao i opštine učesnice u obuci njihovih službenika o implementaciji metodologije. Obuka je obuhvatala tehnička znanja o izradi izveštaja i budžeta, implementaciji i praćenju projekata, standardima Evropske unije i drugim potrebnim veštinama. Stela kaže da joj je ova obuka, osim što ju je dovela u blizak kontakt sa organizacijama civilnog društva, pomogla da strukturira dobre radne prakse.

Lokalne vlasti Skadra i Tirane brzo su se i uspešno prilagodile LOD metodologiji i sada su mentori novim opštinama koje učestvuju u programu.

„Posle pet godina iskustva, pozivam svoje kolege da koliko god je to moguće iskoriste priliku koju ReLOaD pruža. To je veliko iskustvo učenja za administraciju: to je dugoročni kurs gde su na kraju pobednici lokalne uprave, organizacije civilnog društva i društvo u celini.“

O projektu

Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD) je regionalna inicijativa koju finansira Evropska unija, a sprovodi je UNDP. Cilj Programa je jačanje participativnih demokratija i procesa integracije u EU na Zapadnom Balkanu osnaživanjem civilnog društva da aktivno učestvuje u donošenju odluka i podsticanjem omogućavanja pravnog i finansijskog okruženja za civilno društvo i pluralističke medije. Takođe radi na jačanju partnerstva između lokalnih vlasti i civilnog društva na Zapadnom Balkanu širenjem uspešnog modela transparentnog i projektno zasnovanog finansiranja organizacija civilnog društva iz budžeta lokalnih uprava u pravcu većeg građanskog angažovanja u donošenju odluka i unapređivanju pružanja lokalnih usluga.

U prve tri godine, program ReLOaD takođe je obezbedio sredstva za lokalne neprofitne organizacije. Više od 5.000 građana Skadra imalo je koristi od inicijativa koje promovišu socijalnu inkluziju, osnaživanje žena, turizam, kulturu i mlade. Ova šema bespovratnih sredstava takođe je omogućila zvaničnicima opštine da primene LOD metodologiju i sve ono što su naučili na obuci.

Stela kaže da je mnogo naučila iz ovog uspešnog iskustva i da je sada spremna da ga podeli sa svojim kolegama u drugim partnerskim opštinama ReLOaD-a koje su se pridružile 2021. godine. „Posle pet godina iskustva, pozivam svoje kolege da koliko god je to moguće iskoriste priliku koju ReLOaD pruža. To je veliko iskustvo učenja za administraciju: to je dugoročni kurs gde su na kraju pobednici lokalne uprave, organizacije civilnog društva i društvo u celini.“, kaže Stela.

Najmlađi preduzetnici razvijaju veštine prelazeći granice

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Srednjoškolci u pograničnom području između Srbije i Severne Makedonije poboljšavaju svoje mogućnosti za razvoj karijere uz podršku EU.

Marina Đorić je upravo završila ekonomsko-trgovačku gimnaziju u Vranju. Od mnogih smerova, izabrala je turizam. „Već na prvoj godini sam shvatila da je to moj profesionalni poziv“, kaže Marina. Marina i njene kolege učili su u školi o temama kao što su turistički menadžment i marketing i preduzetništvo, ali je nedostajao jedan važan obrazovni element: prilika da se ove veštine primene u stvarnom životu. Ova prilika pružena je kroz projekat koji je finansirala EU tokom poslednje godine školovanja, baš kada je Marini i njenim prijateljima bila potrebna ova podrška.

Još jedna praznina u obrazovanju bila je stara informatička oprema koja nije radila kako treba. Projekat je stoga podržao školu i opremom. Međutim, Marina ističe praksu kao najvažniji dobitak za nju.

„Na primer, imali smo zajedničku radionicu i takmičenje sa učenicima iz drugih škola gde smo morali da razvijamo ideje o startap biznisima i da napravimo poslovni predlog i kratki film o našim idejama. Kolega i ja smo došli na ideju o prodavnici slatkiša. Morali smo da vršimo istraživanja obilazeći prodavnice slatkiša u okolini da bismo razumeli kako funkcionišu, identifikovali najbolje primere i stavili ih u naš predlog. To nam je pomoglo da mnogo bolje razumemo kako ideje za razvoj posla funkcionišu“, kaže Marina.

„Zbog nedostatka opreme ili mogućnosti praktičnog iskustva u školama, učenici su morali da utroše još jednu godinu ili više nakon mature, unapređujući svoje veštine kroz praktičan rad pre nego što bi dobili posao. Želeli smo da doprinesemo prevazilaženju ovog problema.“

Praktične veštine i znanje za bolji početak karijere

Jovan Jovanović je rukovodilac projekta prekogranične saradnje Severne Makedonije i Srbije koji finansira EU pod nazivom „Centri za inovativni razvoj društvenog preduzetništva: savremene perspektive za socijalnu integraciju mladih“. Ideja projekta nastala je kako bi se rešili izazovi nedostatka opreme i mogućnosti prakse i stažiranja za srednjoškolce koji su zajednički sa obe strane granice. „Zbog nedostatka opreme ili mogućnosti praktičnog iskustva u školama, učenici su morali da utroše još jednu godinu ili više nakon mature, unapređujući svoje veštine kroz praktičan rad pre nego što bi dobili posao. Želeli smo da doprinesemo prevazilaženju ovog problema“, kaže Jovan.

Pored srednje škole u Vranju, projektom je obuhvaćena i srednja škola Pero Nakov u Kumanovu u Severnoj Makedoniji. U obe škole projekat ima sedište u centru za inovativni razvoj društvenog preduzetništva i opremio je ove centre savremenom tehnologijom, obezbeđujući dodatnu obuku za nastavnike o društvenom i modernom preduzetništvu. Projekat je takođe pružio ciljanu podršku profilima ekonomskog obrazovanja koji se predaju u tim školama. U obe škole projekat je pokrenuo socijalna preduzeća koja mogu da ostvare prihod, ali i pomognu učenicima da steknu dovoljno praktičnog iskustva pre nego što maturiraju.

Na primer, škola u Kumanovu ima odsek za grafički dizajn, ali nema profesionalni štampač zahvaljujući kojem bi učenici mogli da vide svoj rad. Projekat je opremio ovu školu mašinama koje mogu da štampaju i na šoljama, tekstilu i drugim materijalima. Dizajni koje su proizveli studenti sada će biti štampani i ponuđeni na tržištu. Isto tako, škola u Vranju ima i kulinarski odsek, koji je projekat opremio savremenom profesionalnom opremom za kuvanje. Ova škola će uskoro na tržište plasirati i svoje ukusne prehrambene proizvode. „Ostale sekcije, kao što su prodaja, finansije i oglašavanje, biće deo tih društvenih preduzeća, gde će učenici moći da koriste svoje veštine u realnim situacijama i da ostvaruju prihod za škole“, kaže Jovan.

„Podrška EU je značajna u smislu finansijskog doprinosa, ali i u smislu dugoročne održivosti.“

O projektu

Opšti cilj projekta „Centri za inovativni razvoj društvenog preduzetništva: savremene perspektive za socijalnu integraciju mladih“ koji finansira EU je podrška mladim ljudima da razviju svoj potencijal i započnu društveno preduzetništvo sa mogućnostima da testiraju svoje ideje u praksi.  Cilj projekta je da se ovaj cilj ostvari kroz aktivnosti kao što su pokretanje centara za preduzetništvo u školama, obuka nastavnika, realizacija studijskih poseta za učenike i opremanje škola savremenom opremom. Ukupna finansijska vrednost projekta je preko 170.000 evra i finansira se kroz IPA Program prekogranične saradnje za Srbiju i Severnu Makedoniju.

Za kraj, projekat će pokrenuti veb platformu od koje će, osim učenika, imati koristi i mala i srednja preduzeća (MSP). Portal će sadržati bazu podataka MSP-a iz regiona gde će moći da predstave svoje proizvode. Pored toga, stranica će imati odeljak gde će učenici moći da predstave sebe i svoje veštine kroz kratke video snimke. „Na taj način ćemo moći da povećamo privrednu saradnju u prekograničnom regionu, ali i da povećamo mogućnosti zapošljavanja učenika“, kaže Jovan.

On dodaje da je finansijska podrška EU bila presudna za oživljavanje ove projektne ideje, jer te škole uglavnom dobijaju sredstva od svojih vlada samo za hitne potrebe, kao što je popravka krovova koji prokišnjavaju. Dodaje da sama činjenica da EU podržava projekat doprinosi njegovoj održivosti – finansiranje EU je „žig odobravanja“, daje neku vrstu garancije da se projekat zasniva na detaljnoj analizi i visokim standardima, što zauzvrat znači da lokalne i centralne vlasti i druge organizacije ozbiljnije shvataju projekat.

„Podrška EU je značajna u smislu finansijskog doprinosa, ali i u smislu njene dugoročne održivosti“, kaže Jovan.

Proizvodnja grickalica uz pomoć solarne energije

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Preduzeće iz BiH postalo je gotovo u potpunosti energetski nezavisno ugradnjom solarnih panela uz podršku EU

Kompanija Voćar iz Brčkog osnovana je pre više od 30 godina. Prve sadnice ove firme zasadio je Avdo Musić pre mnogo decenija. Bio je jedan od najvećih proizvođača šljiva u regionu i prodavao je sveže i suve šljive na lokalnim pijacama. Kada je privreda socijalističke Jugoslavije 1989. godine počela da se liberalizuje i građanima je dozvoljeno da otvaraju privatne firme, njegov sin Meho je odlučio da podigne poslovanje na viši nivo i zvanično registruje i otvori preduzeće Voćar. Voćar sada proizvodi širok asortiman grickalica, od napolitanki i keksa do kokica i putera od kikirikija. Slogan preduzeća je „Za bolji ukus života!“.

Voćarem sada rukovodi Avdov unuk Esed Musić. Esed objašnjava da je put od gajenja šljiva do proizvodnje grickalica bio izazovan. Tokom rata u Bosni i Hercegovini porodica je izgubila skoro sve, kao i mnoge druge porodice, a kada se rat završio, morali su da krenu gotovo od nule. Kada su ponovo počeli da rade, mislili su da mogu da pokušaju da prošire asortiman svojih proizvoda. „U to vreme gotovo da nije bilo proizvodnje u Bosni i Hercegovini: sve je dolazilo iz inostranstva. Odjednom se pojavilo to veliko tržište i odlučili smo da iskoristimo priliku i usredsredimo se na zamenu uvezenih proizvoda“, kaže Esed.

„Instalacija solarnog sistema bila bi prevelik finansijski zalogaj za nas.  Podrška Evropske unije zaista je bila od suštinskog značaja: dala nam je vetar u leđa da nastavimo da planiramo svoj rad i razvoj na duge staze.“

Voćar je posle rata zaposlio pet radnika, a danas ih ima 60 stalno zaposlenih, s punim radnim vremenom, a imaju i mnogo kooperanata koji imaju koristi od saradnje sa kompanijom. Trideset godina po obnovi proizvodnje, ovo preduzeće proizvodi više od 100 različitih proizvoda koji se nude klijentima u Bosni i Hercegovini, ali i u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji, zemljama Evropske unije i drugim.

Međutim, pandemija je uticala na poslovanje kompanije, kao uostalom i na svetsku privredu. Esed kaže da su tokom krize počeli da razmišljaju kako da ozbiljno smanje troškove ne bi li ostali profitabilni. Prvi trošak o kojem je razmišljao da nekako smanji bio je račun za struju, ali svaka investicija je bila skupa i činilo se nepraktičnim da se uloži u tako nešto u onakvom trenutku.

Ipak, 2021. godine, uz pomoć projekta EU4AGRI, koji finansira EU, ostvario se dugogodišnji san za kompaniju Voćar, jer su uspeli da investiraju u sistem solarnih panela koji im je omogućio da zadovolje oko 65% svojih ukupnih potreba za električnom energijom. „Instalacija solarnog sistema bila bi prevelik finansijski zalogaj za nas. Podrška Evropske unije zaista je bila od suštinskog značaja: dala nam je vetar u leđa da nastavimo da planiramo svoj rad i razvoj na duge staze“, kaže Esed.

„Naši proizvodi se prave uz pomoć zelene energije i veoma smo na to ponosni.“

O projektu

Projekat EU4AGRI je četvorogodišnja inicijativa (2020-2024) usmerena ka modernizaciji poljoprivredno-prehrambenog sektora, otvaranje novih radnih mesta i zadržavanje postojećih, kao i na pružanje podrške u oporavku od krize izazvane pandemijom koronavirusa u Bosni i Hercegovini. Ukupna vrednost projekta, koji finansira Evropska unija, iznosi 20,25 miliona evra, a zajednički ga realizuju i sufinansiraju Češka razvojna agencija i Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) u BiH.

Projekat EU4AGRI do sada je podržao poljoprivrednike i preduzeća u BiH sa 45 investicija u vrednosti od skoro 5,5 miliona evra, od čega je preko 3,2 miliona finansirala Evropska unija.

„Na krovne površine naših proizvodnih i skladišnih objekata, koji su bili idealni u pogledu lokacije i oblika krova, postavljeni su solarni paneli“, objašnjava Esed. „Naša solarna elektrana zauzima 1000 kvadratnih metara i proizvodi 150 KW električne energije, što će imati veliki uticaj na našu energetsku nezavisnost.“ Troškovi izgradnje solarne elektrane iznosili su oko 83.000 evra, od čega je oko 54.000 obezbeđeno kroz projekat EU4AGRI, a oko 29.000 evra je obezbedio Voćar.

Dodatna korist od ovog projekta je smanjenje emisije ugljen-dioksida za približno 76%, čime se smanjuje njegov negativan uticaj na životnu sredinu. Kako Esed kaže, „Naši proizvodi se proizvode uz pomoć zelene energije i veoma smo na to ponosni“.

Dosadašnji rezultati bili su podsticaj Voćaru da u narednom periodu svoje potrebe za električnom energijom zadovolji isključivo iz obnovljivih izvora. Esed objašnjava: „Imamo više dostupnih krovnih površina koje ispunjavaju uslove za ugradnju solarne elektrane i želimo da postignemo potpunu energetsku nezavisnost. Na taj način bismo dodatno doprineli zaštiti životne sredine“.

Mehanička ruka koja hrani ribe taman koliko treba

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Laboratorija koju podržava EU omogućila je braći iz Crne Gore da razviju uređaj za upravljanje količinom i kvalitetom riblje hrane.

Bogdan i Goran Maksimović su braća iz Nikšića. Mlađi brat Bogdan je stručnjak za IT, dok je njegov stariji brat Goran električar i strastveni ribar. Kada su se udružili, napravili su inovativnu hranilicu za ribe. „Današnji proces ishrane ribe je prilično zastareo: isti je kao pre 50 godina. Ljudi i ne znaju koliko riba imaju u jezeru, a kamoli koliko hrane im je potrebno, pa smo osmislili sistem koji može da pomogne u štednji hrane, a samim tim i novca“, kaže Goran.

On dalje objašnjava da neznanje o količini potrebne hrane može da izazove i druge probleme, jer prekomerna količina može da zagadi vodu i usmrti ribe. „Sada su svi ti problemi rešeni”, kaže Goran. Uređaj za hranjenje riba koji su njih dvojica dizajnirali može se koristiti za programiranje i praćenje količine hrane kojom se ribe hrane. Na osnovu tih informacija, uređaj takođe može da izračuna koliko im je hrane dnevno potrebno. Mašina radi uz pomoć solarnog panela, tako da je energetski efikasna i prenosiva, i može se koristiti u ribnjacima na udaljenim mestima kao što su planinski predeli.

„Morali smo da uvodimo i objašnjavamo iz početka koncepte kao što su inovacije, startap kompanije i tehnologija. Ali uspeli smo da stvorimo neku vrstu epicentra dobre energije, ideja, projekata i sposobnosti i veoma smo srećni zbog toga.“

Mesto za inovacije

Uređaj za hranjenje riba razvijen je i testiran u Tehnopolisu, Centru za inovacije i preduzetništvo u Nikšiću, centru za razvoj startap kompanija i preduzetništva. Nedavno je projekat pod nazivom „Unapređenje infrastrukture za istraživanje i inovacije koja se može koristiti za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća (MSP)“, koji Evropska unija finansira, podržao Tehnopolis u uspostavljanju nove laboratorije za industrijski dizajn, biotehnološke laboratorije i data centra. Model 3D za hranjenje riba razvijen je u laboratoriji za industrijski dizajn, koja je opremljena najmodernijim 3D štampačem, CNC mašinama i mehaničkom rukom.

Đorđije Brkuljan je zadužen za Centar za programske aktivnosti, istraživanje i razvoj u Tehnopolisu, koji je 2014. godine osnovala Vlada Crne Gore kao vladino neprofitno preduzeće sa ograničenom odgovornošću. Đorđije objašnjava da je početak bio veoma težak jer je sedište u Nikšiću, gde nije bilo nikakvih tehnoloških aktivnosti pre pokretanja Tehnopolisa. „Morali smo da uvodimo i objašnjavamo iz početka koncepte kao što su inovacije, startap preduzeća i tehnologija. Ali uspeli smo da stvorimo neku vrstu epicentra dobre energije, ideja, projekata i sposobnosti i veoma smo srećni zbog toga.“

Đorđije objašnjava da je njihova ciljna grupa veoma široka i obuhvata malu decu, odrasle srednjih godina i starije građane, studente, startape i preduzetnike, razvojne timove, mikro, mala i srednja preduzeća, poljoprivredne proizvođače, ustanove, investitore, lokalne i regionalne partnere i druge.

„Trenutno oko 40 inovatora koristi data centar, biotehnološku laboratoriju i laboratoriju za industrijski dizajn u našem centru, a sve to finansira EU.“

O projektu

Projekat „Unapređenje infrastrukture za istraživanje i inovacije koja se može koristiti za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća (MSP)“ koji finansira EU podržao je Tehnopolis sa razvojem infrastrukturnih kapaciteta biohemijske laboratorije, laboratorije za industrijski dizajn i data centra. Projekat je stvorio inovativne platforme za podršku novim uslugama i proizvodima u Crnoj Gori i doprineo konkurentnosti postojećih MSP-a, uz pomoć razvoju potpuno novih, tehnološki orijentisanih MSP-a. Ukupan budžet projekta iznosio je 818.000 evra.

Do sada je Tehnopolis realizovao oko 30 projekata, od kojih je 16 još u toku. Preko 90% sredstava za ove projekte obezbedila je EU, koja je podržala Tehnopolis sa oko 4 miliona evra kroz različite programe u poslednjih pet godina. „Trenutno oko 40 inovatora koristi data centar, biotehnološku laboratoriju i laboratoriju za industrijski dizajn u našem centru, a sve to finansira EU“, kaže Đorđije.

„Takođe razvijamo naše ljudske potencijale kako bismo obezbedili da imamo ljude sa odgovarajućim veštinama za rad sa ovom opremom. To znači da ćemo u bliskoj budućnosti moći da pružimo još veću podršku poljoprivrednicima, inovatorima i malim i srednjim preduzećima koji žele da unaprede svoj proizvodni proces i postanu konkurentni na tržištu“, zaključuje on.