Keep It Green i njena mreža volontera podižu svest o industrijskom zagađenju i drugim ekološkim pitanjima u industrijskom gradu Obiliću.
Na samo deset minuta vožnje od Prištine nalazi se Obilić, centar kosovske rudarske industrije. U okolini mesta koje ima samo 6.800 stanovnika nalaze se tri rudnika uglja i dve elektrane koje proizvode veći deo kosovske električne energije.
Reč je o regionu koji se u velikoj meri oslanja na radna mesta u elektranama, a u industriji radi 5.000 ljudi iz Obilića i susednih sela. Ne iznenađuje da su ove rudarske i industrijske aktivnosti prouzrokovale veliku štetu po životnu sredinu.
„Sedeli smo i pili kafu i kada smo počeli da pričamo o svim [ekološkim] problemima sa kojima se naša zajednica suočava, shvatili smo da moramo nešto da preduzmemo.“
Keep it Green je lokalna omladinska organizacija koja radi na podizanju svesti o ekološkim pitanjima u Obliću i uticaju koji ona imaju na stanovništvo.
„Oko 30 odsto ljudi u Obiliću boluje od respiratornih bolesti”, kaže za EED Gudzim Klinaku, direktor organizacije Keep It Green.
On objašnjava kako je nastanak organizacije Keep It Green začet razgovorom u kafiću 2015. godine. Klinaku se priseća: „Sedeli smo i pili kafu i kada smo počeli da pričamo o svim [ekološkim] problemima sa kojima se naša zajednica suočava, shvatili smo da moramo nešto da preduzmemo“.
Podsticanje građana da zaštite svoju životnu sredinu
Šest godina kasnije, Keep It Green je mreža od gotovo 60 ljudi koji se u svojoj zajednici usredsređuju na projekte koji podstiču meštane da se više zainteresuju za zaštitu sopstvene životne sredine. Poslednjih nekoliko godina nisu bile lake, s obzirom na ekonomske teškoće sa kojima se mnogi suočavaju u ovom industrijskom regionu. „Teško je naterati ljude da vode računa o životnoj sredini kada jedva krpe kraj s krajem“, priznaje Klinaku.
Aktivisti Keep It Green-a su svesni te stvarnosti, ali se i dalje zalažu za zeleniju energiju u Obiliću. Pre pandemije koronavirusa održavali su nedeljne proteste ispred termoelektrane zalažući se za primenu ekoloških zakona u Obiliću. Organizovali su mnoge akcije za poboljšanje kvaliteta života u gradu.
Volonteri su nedavno očistili park i ukrasili ga strit-artom kako bi ga učinili prijatnijim za svoje sugrađane. Oni su pokrenuli godišnji Green Art Fest, gradski festival za podizanje svesti o ekološkim pitanjima. Keep It Green takođe radi sa lokalnim školama od 2016. godine, sprovodeći radionice „Smanji, opet upotrebi, recikliraj“, učeći đake kako da stvaraju što manje smeća.
Keep It Green je aktivna i u organizovanju omladinskih letnjih kampova koji se bave ekološkim temama. Glavni cilj ovih kampova je stvaranje nove generacije ekoloških lidera na Kosovu.
Suočavanje sa pandemijom
Kao i druge slične organizacije, Keep It Green je morala da smisli kreativne načine za prilagođavanje pandemiji koronavirusa. Iako su se radionice „Smanji, opet upotrebi, recikliraj“ pokazale uspešnim čak i u formi vebinara, 2020. godine su morali da otkažu održavanje Green Art Festa. Ovog leta planiraju da organizuju jedan od svojih ekoloških kampova koji su njihov zaštitni znak, sa 20 učesnika koji će pohađati trodnevnu obuku o podizanju ekološke svesti.
„Ova finansijska pomoć dolazi u veoma važnom trenutku za nas. Ekologija je sada veoma popularna tema …i nadam se da će uskoro i ovde stići zeleni talas.“
O Evropskoj zadužbini za demokratiju
Evropska zadužbina za demokratiju (EED) je nezavisna organizacija koja dodeljuje grantove. Zadužbinu su 2013. godine osnovale Evropska unija (EU) i zemlje članice EU radi podsticanja demokratije u Evropskom susedstvu, na Zapadnom Balkanu, u Turskoj i šire. EED podržava organizacije civilnog društva, prodemokratske pokrete, građanske i političke aktiviste i nezavisne medijske platforme i novinare koji podržavaju pluralistički, demokratski politički sistem.
Ovo je skraćena verzija članka koji je objavila Evropska zadužbina za demokratiju. Pročitajte originalni članak
Podrška Evropske zadužbine za demokratiju (EED) sada omogućava organizaciji Keep It Green da pređe iz volonterskog načina rada, koji opstaje na entuzijazmu, u stabilniju organizaciju sa stalno zaposlenim osobljem. To će takođe omogućiti da aktivnosti kao što je kamp za podizanje ekološke svesti postanu stalna aktivnost, što omogućava strateško planiranje i razvoj.
„Ova finansijska pomoć dolazi u veoma važnom trenutku za nas. Ekologija je sada veoma popularna tema širom sveta, sve više ljudi je zainteresovano da se uključe. Dok je svest na Kosovu za sada manje razvijena, nadam se da će uskoro i ovde stići zeleni talas“, kaže Klinaku.
Crnogorsko preduzeće povećava izvoz, prihode i broj zaposlenih uz podršku EU.
Sušena dimljena šunka je specijalitet iz Njeguša, sela u blizini Cetinja. Poznata je po svom posebnom ukusu i aromi koja je rezultat mešavine morskog i planinskog vazduha i dima bukovog drveta sagorelog tokom procesa sušenja. Ukus ovog pršuta poznat je lokalnom stanovništvu i svima koji su posetili Crnu Goru, a sada ga jedno crnogorsko preduzeće plasira na tržište Zapadnog Balkana i šire.
Mediteranea je preduzeće srednje veličine čiji su vlasnici bračni par Marija i Ivan Špadijer. Preduzeće je 2006. godine počelo da radi kao mali distributer mesnih prerađevina i postepeno je povećavalo svoje prihode, pri čemu je njeguški pršut postao jedan od njihovih glavnih proizvoda. Ivan objašnjava da pršut zahteva složenu proizvodnju: proces pripreme se sastoji od tronedeljnog paca u morskoj soli, zatim tronedeljnog presovanja da bi se uklonio višak tečnosti i tromesečnog laganog dimljenja i sušenje na svežem planinskom povetarcu, nakon čega sledi sazrevanje. Čitav proces traje oko godinu dana.
„Naši podizvođači nisu mogli da ispune ove zahteve na pravi način, pa smo odlučili da preuzmemo pakovanje proizvoda na sebe.“
Povećanje kvaliteta i prihoda
Mediteranea je desetak godina kupovala pršut od proizvođača u Njegušima i okolini, a pakovali su ga i drugi podizvođači. Posao je išao dobro, tržište se širilo, ali rast je doneo i nove izazove. Kvalitet sirovine bio je konstantan, ali su se javili problemi sa pakovanjem. Ivan objašnjava da su počeli da dobijaju zahteve kupaca za boljim pakovanjem. „Naši podizvođači nisu mogli da ispune ove zahteve na pravi način, pa smo odlučili da preuzmemo pakovanje proizvoda na sebe“, kaže on.
Za to im je bila potrebna dodatna oprema i prostor, jer je ovo bio novi proces za preduzeće. U početku su ulagali sopstvena sredstva, ali to nije bilo dovoljno da se zadovolji potražnja. Stoga su odlučili da podnesu zahtev za podršku iz Instrumenta EU za pretpristupnu pomoć za ruralni razvoj (IPARD). Dobili su skoro 35.000 evra u dodatnoj opremi, uključujući mašinu za pakovanje i dve električne lančane dizalice, koje podižu na visine do 11 metara.
„Da nije bilo podrške EU kroz IPARD, i dalje bismo se krpili. Evropska podrška nam je pomogla da postanemo nezavisniji i da preuzmemo kontrolu nad sopstvenom sudbinom i nad uspehom naše firme.“
O programu
Deo Instrumenta za pretprijemnu pomoć (IPA), koji ima za cilj podršku reformama u zemljama u procesu pridruživanja EU, Instrument za pretprijemnu pomoć ruralnom razvoju (IPARD) fokusiran je na ruralna područja i sektore agro hrane tih zemalja. Ovim sredstvom EU pruža finansijsku i tehničku pomoć korisnicima kako bi njihov poljoprivredni sektor i ruralna područja bili održiviji i uskladila ih sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.
Mediteranea sada proizvodi i distribuira više od 50 tona finalnih proizvoda godišnje. Imaju mnogo klijenata, među kojima su hoteli, restorani i lanci samoposluga. Oko 90% njihovih prihoda dolazi od izvoza. Dok proizvodnju još uvek pokrivaju podizvođači iz Njeguša i okoline, pakovanje i distribuciju sada je u potpunosti preuzelo preduzeće. Takođe su udvostručili broj zaposlenih sa četiri na osam i planiraju da ga dodatno povećaju.
Ivan objašnjava da je podrška EU bila ključna za njihov uspeh. „Da nije bilo podrške EU kroz IPARD, i dalje bismo se krpili. Podrška koju smo dobili od IPARD-a učinila nas je nezavisnijim i pomogla nam da preuzmemo kontrolu nad sudbinom i uspehom naše firme“, kaže on.
Projekat koji finansira EU podržava jedinstven način promovisanja kulturnog nasleđa na Zapadnom Balkanu.
Zamislite oblast u kojoj možete pronaći spomenike iz antičke Grčke, starog Rima, Otomanskog carstva i socijalističkog doba. To je mesto gde se kulture zapada i istoka mešaju u hrani, narodnim nošnjama, jeziku, i drugim kulturnim nasleđima: to je Zapadni Balkan. Sada je jedna nevladina organizacija iz Srbije – Udruženje Manifesto – zajedno sa partnerima iz Crne Gore i Severne Makedonije razvila jedinstven način promovisanja ovog malo poznatog nasleđa.
Njihov inovativni koncept razvijen je u okviru projekta Heritage Walks and Talks koji finansira Evropska unija. Oni lokacije kulturnog nasleđa približavaju posetiocima, a manje poznate lokalitete čine zanimljivijim putem inovativnih metoda pripovedanja koji kombinuju činjenice, usmeno nasleđe i urbane legende, ali i promovisanjem kroz savremene onlajn metode, uključujući društvene mreže i posebnu mobilnu aplikaciju. Projekat uključuje promociju spomenika iz Drugog svetskog rata, carske palate i drevna naselja, pešačenje do praistorijskih lokaliteta koji se nalaze u prelepim predelima.
Koncept „Šetnja nasleđem“ prvi put je uveden u okviru Farske konvencije Saveta Evrope o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo, kao dobra praksa za inicijative zasnovane na nasleđu koje se dešavaju u zajednici. Ideja projekta razvijena je iz ovog koncepta, gde se učesnici kroz zanimljivu priču upoznaju sa skrivenim delovima svog okruženja. Pored toga što dovodi turiste do lokalnih zanimljivosti, šetnje nasleđem dovode posetioce i do lokalnih pružalaca usluga, a sve je povezano kroz određenu priču.
„U svakom muzeju ili ustanovi kulture imamo stručnjake koji su dobri u svojoj profesiji, kao što su arheologija, antropologija ili biologija, ali nisu podjednako dobri i u pripovedanju. Želeli smo da uvedemo novi pristup.“
Drugačija vrsta pripovedanja
Ivan Svetozarević je menadžer projekta iz Udruženja Manifesto, koje je dobilo pomoć za ovaj poduhvat iz Projekta razvoja i promocije turizma koji finansira EU, a sprovodi Savet za regionalnu saradnju. On objašnjava da je ideja projekta razvijena na osnovu brojnih specifičnih izazova sa kojima se turistička industrija suočavala u promovisanju kulturnog nasleđa. Glavni izazov bio je nedostatak atraktivne interpretacije i pripovedačkih metoda za kulturno nasleđe uopšte, a posebno kulturno nasleđe u ruralnim oblastima.
„U svakom muzeju ili ustanovi kulture imamo stručnjake koji su dobri u svojoj profesiji, kao što su arheologija, antropologija ili biologija, ali nisu podjednako dobri i u pripovedanju.“
Projekat je izabrao osam lokacija u tri zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Feliks Romulijanu u Srbiji, srednjovekovnu tvrđavu Švač u Crnoj Gori, Samuilovu tvrđavu u Severnoj Makedoniji i druge slične, i angažovao profesionalce da osmisle priče zasnovane na činjenicama ali i na usmenom predanju i urbanim legendama i da osmisle jedinstven pristup koji postavlja priču u širi kontekst. „Želeli smo da ponudimo novi pripovedački pristup nasleđu na Zapadnom Balkanu: novi proizvod“, kaže Ivan. Istovremeno, projekat je razvio specifične rute oko lokacija. Te rute uključuju lokalne biznise kao što su male prodavnice i restorani i na taj način pomažu i zajednici i lokalnoj privredi.
„Većina posetilaca po navici bira veća mesta i gradove kada je u pitanju kulturni turizam. Lokacije koje smo izabrali za naš projekat uglavnom se nalaze u ruralnim oblastima koje sada imaju ekonomsku korist od turizma.“
O projektu
Projekat razvoja i promocije turizma, koji finansira EU a sprovodi Savet za regionalnu saradnju, vredan je 5 miliona evra. On radi na razvoju i međunarodnom promovisanju zajedničkih regionalnih kulturnih i avanturističkih turističkih ponuda, povećanju broja turista koji posećuju šest privreda Zapadnog Balkana i produženju turističkih boravaka u regionu. Udruženje Manifesto bilo je među primaocima grantova u drugom krugu grantova – u vrednosti do 54.000 evra – dodeljenih u oktobru 2019. Savet za regionalnu saradnju (RCC) je inicijativa koju finansira EU, a koja promoviše saradnju, pomirenje i ekonomski i socijalni razvoj u regionu.
Odabrane lokacije nalaze se u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Rute i priče se postavljaju na sajt i na aplikaciju koju je razvio projekat kako bi posetioci mogli samostalno da ih posećuju i uživaju na lokacijama. To pruža priliku posetiocima da imaju prekogranično iskustvo uživajući u kulturnom nasleđu koje promoviše projekat. Na taj način projekat doprinosi zajedničkoj promociji regionalne ponude kulturnog turizma, produžava boravak posetilaca u regionu i povećava prihode i zaposlenost u turističkoj industriji.
Većina lokacija koje je projekat izabrao nalazi se u ruralnim oblastima, a Ivan objašnjava: „Većina posetilaca po navici bira veća mesta i gradove kada je u pitanju kulturni turizam. Lokacije koje smo izabrali za naš projekat uglavnom se nalaze u ruralnim oblastima koje sada imaju ekonomsku korist od turizma“.
Uz podršku EU, pionirska LGBTI organizacija maršira u odbranu zajednice na Kosovu.
Kako biste okarakterisali pripadnike LGBTI (lezbejske, gej, biseksualne, transrodne i interseks) zajednice? Odgovor prosečnog Kosovara na ovo pitanje sadržao bi ekstravaganciju, zastavu duginih boja i Paradu ponosa. Takvi stereotipi uglavnom su rezultat ograničenih informacija koje pružaju masovni mediji, u kombinaciji sa tradicionalnim ograničenjima koja usporavaju proces otvaranja društva. Međutim, o kosovskoj LGBTI zajednici ima još mnogo toga da se kaže, pored Parade ponosa, a nije ni sve tako živopisno kao što deluje na slikama.
„Organizujemo Paradu ponosa kako bismo podigli svest o pravima LGBTI zajednice, ali uglavnom da izrazimo svoju zabrinutost zbog kršenja tih prava. U osnovi, to je protestna šetnja“, kaže Arber Nuhiju iz CSGD-a, Centra za razvoj društvenih grupa.
Organizacija je jedno od najznačajnijih tela civilnog društva koje radi na poboljšanju položaja zajednice i glavni je organizator svih manifestacija koje se odvijaju oko Parade ponosa. Poslednjih godina, teme manifestacije bili su istopolni brakovi, zakonsko pravo koje kosovske institucije uskraćuju iako je zagarantovano Ustavom. CSGD i druge LGBTI i organizacije za ljudska prava godinama su lobirale da ova odredba bude uključena u novi Građanski zakonik, ali su njihovi napori do sada ignorisani.
„Organizujemo Paradu ponosa kako bismo podigli svest o pravima LGBTI zajednice, ali uglavnom da izrazimo svoju zabrinutost zbog kršenja tih prava. U suštini, to jeprotestna šetnja.“
„Naš pristup potrazi za našim ciljem je sistematičan. Znamo šta želimo i znamo kako to da postignemo“, kaže Nuhiju, misleći na zagovaranje interesa zajednice. On odaje priznanje Evropskoj uniji što ih je podržala kada je bilo najpotrebnije. CSGD je dobio operativnu pomoć EU za jačanje kapaciteta organizacije, što joj je omogućilo da bolje služi zajednici.
LGBTI zajednica na Kosovu nedavno je proslavila svoje prvo dostignuće kada su u novi Krivični zakon uspeli da uključe odredbe kojima se proširuje pravna zaštite LGBTI osoba. To je bio direktan uspeh strateškog zagovaranja. Međutim, postoji kontinuirana borba za sprovođenje zakonskih odredbi. Slučajevi zločina iz mržnje nad LGBTI osobama obično se ne istražuju na odgovarajući način, niti se izvode pred sud. Zajednica smatra da je potrebno da državna tela koja procesuiraju, istražuju i izvršavaju presude treba da naprave sledeći korak napred. Zato su LGBTI organizacije takođe aktivne u obuci policije, tužilaštva i sudija o najboljim praksama.
Pružanje usluge tamo gde su problemi
Iskustvo CSGD-a obuhvata gotovo dve decenije interakcije i podrške zajednici. Njegovo iskustvo pokazuje da na Kosovu postoje dve LGBTI realnosti: jedna je život u Prištini, a druga u ostatku zemlje, gde je situacija tmurna. Glavni grad je mesto gde LGBTI osobe imaju određenu slobodu, ali pandemija koronavirusa ih je, iz razloga koji se kreću od prekinutog obrazovanja do gubitka posla, primorala da se vrate kući.
„Najveći strah LGBTI osoba je da ne budu prihvaćene, pre svega u svojim porodicama. Ne možemo da zamislimo pritisak pod kojim žive u svojim domovima. Svakog dana. Zatim dolazi strah da ih društvo ne prihvati.“
O programu
Evropska unija finansirala je organizaciju Centar za razvoj društvenih grupa i njene osnovne aktivnosti u okviru nacionalnog Instrumenta civilnog društva 2015. Cilj operativne pomoći bio je da se unaprede njene aktivnosti zagovaranja, profilisanje, umrežavanje i izgradnja koalicije. Globalni cilj je bio da se omogući i stimuliše participativna demokratija na Kosovu stvaranjem okruženja koje promoviše partnerstvo i dijalog između civilnog društva i javnih institucija i izgradnjom kapaciteta OGD da budu delotvorni i odgovorni nezavisni akteri.
„Najveći strah LGBTI osoba je da ne budu prihvaćene, pre svega u svojim porodicama. Ne možemo da zamislimo pritisak pod kojim žive u svojim domovima. Svakog dana. Zatim dolazi strah da ih društvo ne prihvati.“
Kao rezultat toga, od početka pandemije došlo je do porasta broja ljudi koji traže savetodavnu podršku i broja slučajeva nasilja. Odgovor CSGD-a je već bio u izradi: onlajn platforma koja pruža profesionalno besplatno savetovanje i pravnu podršku svima. Platforma je najnovije dostignuće misije CSGD-a koje vodi ka daljem osnaživanju zajednice. Sada je organizacija tamo u digitalnoj formi za svakog LGBTI Kosovara kojem je potrebna, gde god da živi.
EU smatra da je istraživačko novinarstvo vredna roba u koju se isplati ulagati.
Od pre nekoliko godina, na Kosovu je čitanje digitalnih vesti doživelo veliki porast. Kako je pandemija primorala ljude da provode više vremena kod kuće, moć digitalnih platformi se samo povećala, a one su najčešći izvori lažnih ili pogrešnih informacija.
Priličan broj informativnih internet portala na Kosovu pojavio se u vreme opštih izbora 2017. godine, kaže Arta Beriša, istaknuta novinarka koja istražuje fenomen lažnih vesti. U to vreme je tek počela da predaje novinarstvo. „Kao novinarka, bila sam zabrinuta zbog nedostatka standarda na tim portalima“, kaže ona.
„Želeli smo da obezbedimo platformu za novinare koji nisu u stanju da samostalno proizvode sadržaj; da rade svoj posao bez uticaja oglašivača ili svakodnevnog pritiska proizvodnje sadržaja u njihovim redakcijama.“
Za razliku od severoameričkog tržišta, gde se lažne vesti plasiraju zarad finansijskog interesa, cilj pogrešnih informacija na Kosovu su uglavnom politički poeni. „Sadržaj sa izazovnim naslovima, u kombinaciji sa subjektivnim i neproverenim sadržajem plasira se iz čisto političkih interesa, a to čine predstavnici medija vezanih za različite igrače na političkoj sceni Kosova“, kaže Beriša, koja je naširoko pisala o ovoj temi još od 2017. godine. Ova konstatacija je našla potvrdu u studiji Evropskog parlamenta koja se poziva na Berišin rad i zaključuje da pogrešne informacije na Zapadnom Balkanu proizvode i šire domaći činioci za lokalne potrebe. Ova studija o dezinformacijama, sprovedena u periodu od 2018. do 2020. godine otkriva tri ključna izazova pogrešnog obaveštavanja: spoljni izazovi kredibilitetu EU; dezinformacije vezane za pandemiju koronavirusa; i uticaj dezinformacija na izbore i referendume.
Serija od 12 Berišinih tekstova rasvetlila je ovaj rasprostranjeni fenomen u digitalnim medijima koji obuhvata niz tema, od izbora do provere činjenica i neopravdanog vladinog finansiranja odabranih medija s mogućnošću da utiču na njihovu uređivačku politiku. U svojim člancima ona skreće pažnju na informativne portale koji su članovi Novinarskog saveta i koji su u više navrata objavili lažne informacije koje su nanele štetu ugledu neke osobe ili organizacije. Javna medijska ustanova RTK nije bila izuzetak.
„Sadržaj sa izazovnim naslovima, u kombinaciji sa subjektivnim i neproverenim sadržajem plasira se iz čisto političkih interesa, a to čine predstavnici medija vezanih za različite igrače na političkoj sceni Kosova.“
O programu
BIRN i Udruženje novinara Kosova sproveli su projekat „Doprinos jačanju nezavisnog, istraživačkog i javno korisnog novinarstva i slobode izražavanja na Kosovu“ finansiran grantom EU. Stipendirano je 20 novinara, dok je putem pod-grantova obezbeđena podrška za još 48 dobitnika, uključujući 26 novinara (od kojih su 12 bile žene) i 22 medijske organizacije, od kojih su 16 smeštene u ne-većinskim zajednicama. U okviru ove aktivnosti priliku je dobilo 57 pripravnika, od čega su 41 bile ženskog pola. U okviru projekta proizvedeno je 440 novinarskih članaka, a veći deo njih objavljen je u medijima širom Kosova i regiona.
Beriša je bila jedna od 46 novinara koji su objavili sopstvene zaključke o nizu tema od javnog interesa, u sklopu Programa za jačanje istraživačkog novinarstva i slobode izražavanja na Kosovu koji finansira EU. Ovaj koncept, sproveden putem stipendija i grantova, omogućio je novinarima da se upuste u detaljne istrage u periodu do šest meseci.
„Želeli smo da obezbedimo platformu za novinare koji nisu u stanju da samostalno proizvode sadržaj; da rade svoj posao bez uticaja oglašivača ili svakodnevnog pritiska proizvodnje sadržaja u njihovim redakcijama“, kaže Albulena Sadiku iz BIRN-a, Balkanske istraživačke novinarske mreže.
Istraživački članci izazvali su javnu i medijsku debatu, pa čak i raspravu u parlamentu o pitanjima od najvećeg javnog interesa. Pored toga, novinari su dobili nagrade za svoj rad, takav je slučaj i sa pričom o pravima dece koju dodeljuje koalicija nevladinih organizacija aktivnih na terenu. Tekstove Arte Beriše takođe su naširoko objavljivali i lokalni i mediji u drugim zemljama. Sve to doprinosi izgradnji poverenja u novinarstvo, kaže ona. „Lažne vesti čine da ljudi izgube poverenje u novinarstvo.“ Beriša dodaje da one negativno utiču na našu sposobnost da prepoznamo pouzdane izvore informacija. S namerom da u medijskoj zajednici podigne svest o tom pitanju, ona je organizovala izložbu na kojoj su bili izloženi odštampani uzorci iz njenog istraživanja. „Nijedan predstavnik medija koje sam istraživala nije se pojavio na izložbi.“
Crnogorska firma pronašla potencijal za razvoj poljoprivrede uz podršku EU.
Crna Gora je neto uvoznik poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Iako je u poslednjih nekoliko godina trgovinski deficit opao, istraživanje Instituta za perspektivne tehnološke studije koji finansira EU pokazuje da brojni elementi još uvek utiču na ovu situaciju. Među njima su fragmentirani posedi, mali obim primarne proizvodnje, nerazvijeni sektor prerade i nizak nivo primene savremenih proizvodnih tehnologija.
Potencijal za rast na poljoprivrednom tržištu primetila je kompanija Veletex, crnogorska kompanija koja posluje već 30 godina i bavi se distribucijom hrane i maloprodajom hortikulturnih proizvoda. Veleteksovi garden centri Kalia zapošljavaju preko 40 agronoma.
„Ne postoji nijedna druga firma ili ustanova u Crnoj Gori koja zapošljava toliko stručnjaka za poljoprivredu. Kalija takođe ima neposredan pristup izvoru nabavke svih sirovina za poljoprivrednu proizvodnju, što takođe pomaže.“
Potencijal za rast
Miloš Golubović je generalni direktor Veleteksa. On objašnjava da je primarna poljoprivredna proizvodnja bila dobra dopuna njihovom poslovanju. Sektor distribucije, najstariji sektor u kompaniji, bavi se distribucijom hrane, uključujući voće i povrće, tako da kompanija ima poslovne partnere i kontakte za prodaju poljoprivrednih proizvoda. „Ne postoji nijedna druga firma ili ustanova u Crnoj Gori koja zapošljava toliko stručnjaka za poljoprivredu. Kalija takođe ima neposredan pristup izvoru nabavke svih sirovina za poljoprivrednu proizvodnju, što takođe pomaže.“
Veletex je zbog toga pokrenuo novu kompaniju – Naše Voće – i kupio preko 44 hektara poljoprivrednog zemljišta od nekadašnje državne farme u okolini Nikšića.
Početna pomoć
Miloš objašnjava da su za rad sa savremenim tehnologijama u voćarstvu potrebne veće površine jer je neophodan jedan veoma skup komad infrastrukture – bez obzira da li imate jedan ili 40 hektara zemljišta. „Mislim na centralni sistem za navodnjavanje.“
Ulaganje u ovu vrstu tehnologije je popriličan izazov, čak i za etabliranu kompaniju kao što je Veletex. Iz tog razloga, Naše Voće je odlučilo da podnese zahtev za podršku iz programa EU Instrument za pretpristupnu pomoć za ruralni razvoj (IPARD), koji je fokusiran na ruralna područja i sektore agro hrane u zemljama u procesu pridruživanja EU. Zahvaljujući podršci koju su dobili preko IPARD-a, zasadili su, a kasnije i proširili jabučnjak i uložili u protivgradnu mrežu. U okviru poslednjeg poziva za podnošenje predloga projekata, potpisali su ugovor o bespovratnoj pomoći za izgradnju objekta za preradu i skladištenje voća. „Sa 2.500 kvadrata, objekat će biti jedan od najvećih u Crnoj Gori“, kaže Miloš.
„Sledeća sorta koju ćemo saditi je crveni delišes, ali na četiri hektara ćemo uvesti i novu sortu – japanski Fudži – koja je takođe crvena jabuka koja ima krupan plod, nešto potpuno novo u Crnoj Gori.“
O programu
Deo Instrumenta za pretprijemnu pomoć (IPA), koji ima za cilj podršku reformama u zemljama u procesu pridruživanja EU, Instrument za pretprijemnu pomoć ruralnom razvoju (IPARD) fokusiran je na ruralna područja i sektore agro hrane tih zemalja. Ovim sredstvom EU korisnicima pruža finansijsku i tehničku pomoć kako bi njihov poljoprivredni sektor i ruralna područja bili održiviji i uskladila ih sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.
Pored toga, potpisali su i ugovor o bespovratnoj pomoći za primarnu proizvodnju izgradnjom intenzivnog višegodišnjeg jabučnjaka. Investicija uključuje kupovinu sadnica i traktora.
Jabuke su glavno voće s kojim firma radi, zbog klimatskih uslova Župe Nikšićke koji su najbolji za uzgoj jabuka. Trenutno ovo preduzeće uzgaja sorte crvene jabuke. „Sledeća sorta koju ćemo saditi je crveni delišes, ali na četiri hektara ćemo uvesti i novu sortu – japanski Fudži – takođe crvenu jabuku koja ima krupan plod, nešto potpuno novo u Crnoj Gori.“
Sve veće mogućnosti za mlade u sektoru koji raste: program obuke koji podržava EU pomaže stvaranje tehnoloških profesionalaca na Kosovu.
Na Kosovu je visoka nezaposlenost stalan izazov i stvarnost koja posebno pogađa mlade ljude: nezaposlena je gotovo polovina osoba mlađih od 24 godine i mnogi traže prilike u inostranstvu. Međutim, jedna 20-godišnja grafička dizajnerka odbila je da se preda ovoj sumornoj stvarnosti i dobila je posao iz prvog pokušaja.
„Radila sam neki bezvezan posao kada sam dobila poziv od IKT startap kompanije da se uključim u jedan kratkoročni projekat. Uspešan završetak tog projekta u dogovorenom roku otvorio je vrata mom daljem, stalnom angažmanu, gde nastavljam srećno da radim do danas“, kaže Arbra Šalja, zadovoljna službenica AmamStudija u Prištini.
„Uživam u svom kreativnom okruženju koje mi omogućava da ilustrujem svet onako kako ga vidim.“
Tržišno orijentisano stručno mentorstvo u školama
Arbra je ubrzala svoje usavršavanje u poslednje dve godine tako što je uz rad u studiju upisala i fakultet grafičkog dizajna. Njena odlučnost nije prošla nezapaženo dok je pohađala program obuke, gde joj je sadašnji poslodavac bio mentor.
Zajedno sa drugim srednjoškolcima, Arbra je prošla jednomesečnu prilagođenu obuku iz informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) koja je uključivala grafički dizajn, dizajn pokreta, društvene medije i multimedije. Škola u koju je upisana bila je jedna od dve srednje škole za stručno obrazovanje i obuku koje su izabrane da učestvuju u programu koji finansira EU, a koji sprovodi Inovacioni centar Kosovo (ICK).
Po uspešno završenoj obuci, da bi stekli praktično iskustvo, polaznici su poslati da rade kao pripravnici, a mnogi od njih su dobili poslove u poznatim firmama. „Uživam u svom kreativnom okruženju koje mi omogućava da ilustrujem svet onako kako ga vidim. U svakom dizajnu, odnosno ilustraciji, postoje elementi preterivanja koji me definišu“, kaže Arbra o svom radu.
Povećati učešće žena
U sektoru u kojem tradicionalno dominiraju muškarci, porast broja žena u IKT-u je važan – ne samo da je raznolikost radne snage dobra za biznis, već sektor nudi mnoge mogućnosti. IKT je jedan od najperspektivnijih sektora za privredni rast na Kosovu. Programi obuke koje nudi ICK veoma su korisni i traženi, a do sada su postigli upečatljive rezultate.
Šezdeset jedna devojka od ukupno 205 učenika i 30 nastavnika iz dve srednje škole za stručno obrazovanje i obuku u Prištini i Prizrenu učestvovalo je u programu obuke. To je tada omogućilo 51 mladoj osobi da pronađe posao u IKT-u – sektoru koji se pojavljuje kao svetionik nade mlađim generacijama da oslobode svoj potencijal kod kuće i doprinesu svetlijoj budućnosti zemlje. Pored razvoja veština, projekat je doprineo unapređivanju ekosistema preduzetništva, pružajući podršku grupi od 70 startapa i preduzeća obezbeđujući im prilagođene konsultantske usluge i usluge inkubatora u Centru.
„Iskreno verujem da mogu profesionalno da se bavim grafičkim dizajnom.“
O projektu
Projekat Obuka i obrazovanje sa tržišnim IKT veštinama, zapošljavanje i samozapošljavanje na Kosovu, koji vodi Inovacioni centar Kosovo, uspostavljen je sredstvima EU IPA. Cilj projekta bio je da se otvore nova radna mesta, pospeši uspešno poslovanje na Kosovu, kroz razvoj veština i inovacija, kao i podrška preduzetnicima, startapovima i postojećim preduzećima.
Veštine koje se traže
„Ovaj program imao je veliki uticaj s obzirom da su te veštine veoma tražene“, kaže Dorina Grezda iz ICK-a. „Omogućili smo mladima da steknu potrebne veštine i upotrebe ih u praksi tokom stažiranja. Tako su njihove šanse za zapošljavanje i samozapošljavanje povećane, a mladima je pružena prilika da IKT razmotre kao oblast kojom bi mogli u životu da se bave.“
Ubrizgavanje novih veština pokazalo se uspešnim u otvaranju mogućnosti za mlade koji su u procesu određivanja svojih profesija. Takav je slučaj i sa Arbrom, kojoj je obuka omogućila da otkrije da je grafički dizajn ono što najbolje radi. Njena namera je da se nadoveže na sve što je do sada naučila i učvrsti se kao profesionalna grafička dizajnerka. „Iskreno verujem da mogu profesionalno da se bavim grafičkim dizajnom“, kaže ona sa samopouzdanjem.
Projekat koji finansira EU dovodi starorimsko nasleđe Zapadnog Balkana u centar pažnje posetilaca.
Da li ste znali da između drugog i četvrtog veka politički centar Rimskog carstva nije bio u Rimu, već u Ilirikumu? Tako se zvala oblast koja se protezala od zapadne granice savremene Grčke do Alpa na zapadu i od Dunava na severu do Jadranskog mora, obuhvatajući ono što danas zovemo Zapadni Balkan.
Posetiocima nije poznato svo bogatstvo rimskog nasleđa Zapadnog Balkana, ali projekat koji finansira EU sada nudi digitalnu platformu koja predstavlja lokacije u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji i privlači turiste u region.
„Ako posetite Diokleju, u blizini Podgorice, na primer, možda će vam biti potrebni i smeštaj i hrana, a možda ćete želeti da posetite i druga mesta u okolini. Stoga smo u paket uvrstili restorane, hotele i prirodne atrakcije.“
Stari Rim u virtuelnoj stvarnosti
Regionalna nevladina organizacija Dunavski centar za kompetencije (DCC) uspešno je pokrenula Put rimskih careva i dunavski put vina, a onda mu se obratio Savet za regionalnu saradnju (RCC), mreža saradnje koju finansira EU, da razvije sličnu rutu na Zapadnom Balkanu. Svrha je bila da se napravi ruta na manje poznatom delu Balkanskog poluostrva za putnike koji žele da iskuse nešto novo. Prema DCC-u, nedavna istraživanja pokazuju da do 40 odsto svih turističkih putovanja spada u kategoriju kulturnog turizma. Međutim, Zapadni Balkan i ilirikumski ogranak Puta još uvek su relativno nepoznati među evropskim turističkim operaterima i turistima.
Danko Ćosić je koordinator ovog projekta. On objašnjava da je odabrano devet arheoloških lokacija koje će biti uključene u Iliričku rutu. Među njima su drevni grad Stobi u Severnoj Makedoniji, Apolonija i Butrint u Albaniji i Diokleja (Duklja) u Crnoj Gori.
Projekat je osmislio paket virtuelnih tura za sve lokacije. Glavni deo prezentacije svakog arheološkog nalazišta je virtuelna tura, sa audio snimkom. Ali, kako Danko objašnjava: „Ako posetite Diokleju u blizini Podgorice, na primer, možda će vam biti potrebni i smeštaj i hrana, a ako ostanete duže, možda ćete želeti da posetite i druga mesta u okolini. Stoga smo u paket uvrstili restorane, hotele i prirodne atrakcije“.
„Ovim projektom želimo da na kompjuterske ekrane ljudi prenesemo rimsko nasleđe Zapadnog Balkana u njegovom punom sjaju, a nadamo se da će ih to navesti u iskušenje i da ga vide uživo.“
O projektu
Projekat razvoja i promocije turizma, koji finansira EU, a sprovodi Savet za regionalnu saradnju, vredan je 5 miliona evra. On radi na razvoju i međunarodnom promovisanju zajedničkih regionalnih kulturnih i avanturističkih turističkih ponuda, povećanju broja turista koji posećuju šest privreda Zapadnog Balkana i produženju turističkih boravaka u regionu. Njegov drugi krug grantova – u vrednosti do 54.000 evra – dodeljen je u oktobru 2019. godine. Dunavski centar za kompetencije (DCC) jedan je od 16 primalaca grantova iz drugog kruga.
Zajedno sa prezentacijama za svaku lokaciju, ruta će biti dostupna na adresi https://romanemperorsroute.org za posetioce koji žele da istraže region. Staza Ilirika biće pretvorena u funkcionalnu platformu za promociju i saradnju ključnih lokacija kulturnog nasleđa i zainteresovanih strana, kao što su turističke organizacije i firme.
Prema Dankovim rečima, turistički posrednici, agenti i turoperateri su ostaci prošlosti. Savremeni putnik danas bira gde će da putuje i rezerviše hotel i letove preko interneta. Lokacije i zemlje koje žele da postanu ili ostanu konkurentne na tržištu stoga moraju da imaju savremene promotivne pakete na internetu. „To je upravo ono što ovim projektom pokušavamo da uradimo. Da na ekranima računara ljudi predstavimo rimsko nasleđe zapadnog Balkana u njegovom punom sjaju, a nadamo se da će ih to navesti u iskušenje i da ga vide uživo i provedu neko vreme ovde“, kaže Danko.
Biblioteka igračaka u Bosni i Hercegovini nudi ugroženoj deci priliku da se igraju i uče čak i usred pandemije.
Petogodišnji Denis* želi da postane doktor kada poraste. Svakog dana, Denis crta ljude u medicinskim uniformama i igra se lečenja druge dece koju naziva svojim pacijentima. Sva ta kreativnost prošla bi nezapaženo da u romskom centru Romalen u Denisovom gradu Kaknju u centralnoj Bosni i Hercegovini ne postoji inovativna biblioteka igračaka. Visokokvalitetne edukativne igračke biblioteke i knjige sa pričama učinili su da je zajednica oberučke prihvati, a biblioteku pohađa do 84 dece, većina iz romske zajednice.
Romi su u Evropi jedna od najvećih manjinskih zajednica ali i jedna od onih koje su u najnepovoljnijem položaju. Diskriminacija romskih zajednica je uobičajena, što podstiče njihovo otuđenje iz društva. Problemi sa kojima se suočavaju romska deca mogu da počnu u ranom detinjstvu i da ostave traga do kraja života. Mali broj njih pohađa vrtiće, a samo 50 odsto završava obavezno obrazovanje. Zato je, u pokušaju da se prekine taj ciklus, podrška razvoju u ranom detinjstvu od vitalnog značaja.
„Biblioteka igračaka je mesto gde se događa magija obrazovanja. Deca se igraju i stvaraju sopstveni univerzum, a istovremeno otkrivaju svet.“
Inicijativu koju podržava EU vodi Fond za obrazovanje Roma (REF). REF je od 2017. godine otvorio 64 biblioteke igračaka u 13 zemalja širom centralne i istočne Evrope, uključujući i Zapadni Balkan, čije usluge koriste na hiljade dece. „Odlučni smo u stvaranju takvih prostora za romsku decu, prostora posvećenih njihovom učenju i igri“, kaže Joan Tanase, menadžer projekta. „Biblioteka igračaka je mesto gde se događa magija obrazovanja. Deca se igraju i stvaraju sopstveni univerzum, a istovremeno otkrivaju svet. To je igra i obrazovanje u isto vreme – prava čarolija.“
Ostati na okupu uz distancu
Kao i mnoge druge aktivnosti širom sveta, aktivnosti u kakanjskoj biblioteci igračaka zaustavljene su pandemijom koronavirusa 2020. godine. Centar je zatvoren početkom proleća, ali je koncept ostao u životu uglavnom zahvaljujući dva ključna faktora. Prvo, deca su nastavila da pozajmljuju igračke, slagalice i knjige. Drugo, koncept biblioteke igračaka podstakao je angažovanje cele zajednice, posebno u izgradnji odnosa između dece, porodica i osoblja biblioteke. Roditelji su znali da biblioteka nudi rešenje za iznenadni prekid obrazovanja njihove dece.
„Biblioteke igračaka nude nešto roditeljima koji ne mogu sebi da priušte da šalju decu u obdanište.“
O projektu
Projekat „Regionalna akcija EU za obrazovanje Roma: povećane mogućnosti obrazovanja za romske učenike i omladinu na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“ (RARE) sufinansiran je od strane IPA II Godišnjeg višečlanog akcionog programa 2017 i Fonda za obrazovanje Roma, koji takođe realizuje projekat.
„Biblioteke igračaka nude nešto roditeljima koji ne mogu sebi da priušte da šalju decu u obdanište, a to je svakodnevna šansa da provedu vreme tamo gde deca mogu da razvijaju svoje veštine i u velikoj meri povećaju stepen inkluzije“, kaže Tanase.
Romski centar za podršku Romalen morao je brzo da pronađe rešenja za svoju decu. Postavili su onlajn edukativni program koristeći aplikacije za video komunikaciju, gde su deca mogla da se povežu. Nije bilo garancija ni da će ovaj sistem funkcionisati, a kamoli biti uspešan. Međutim, rezultati su bili izvanredni. Inspirisan napretkom koji je postignut pre pandemije i odlučnošću da se održe veze stvorene između Centra, porodica i dece, broj učesnika ostao je sličan onome od pre prekida redovnih aktivnosti.
Što se tiče malog Denisa, on se brzo prilagodio novom formatu komunikacije koji mu je nametnula pandemija, i za tili čas je postao neprikosnoveni lider svoje digitalne zajednice. On je sada još nepokolebljiviji u svom ubeđenju da će postati lekar koji nudi medicinsku pomoć svojoj zajednici i svima kojima je potrebna.
*Ime deteta je promenjeno radi zaštite identiteta.
Dragoceno stanište mrkog medveda prostire se širom Crne Gore i BiH. Radeći na prekograničnom projektu, naučnici su došli do novih uvida u vezi ovih legendarnih stvorenja.
Borko ima samo pet godina, ali je već poznata ličnost u Crnoj Gori. Prošle godine su o njemu izveštavali svi crnogorski mediji i još uvek se gleda 24 sata dnevno, kao da je lik iz TV rijalitija. Borko je medved, a prate ga i nadgledaju u naučne svrhe u sklopu projekta „Bear in Mind“ (čiji naziv je igra reči koja znači i „Imajte na umu“ i „Medved na umu“) koji finansira EU.
Borko je nakratko uhvaćen pre godinu dana kada mu je tim naučnika zakačio ogrlicu sa GPS čipom i satelitskim predajnikom pre nego što su ga oslobodili. Predajnik se sastoji od kartice koja do sedam puta dnevno kontrolnom centru šalje Borkove koordinate. Na taj način, projektni tim je u mogućnosti da sazna više o njegovom kretanju, ishrani i drugim navikama.
„Pre neki dan je osam puta preplivao Plivsko jezero, a ono je ogromno. Nismo znali da tako mlad medved ima snage za to.“
Jasmin Murić je koordinator projekta. On opisuje šta ih je sve iznenadilo u Borkovom ponašanju: „Pre neki dan je osam puta preplivao Plivsko jezero, a ono je ogromno: odličan je plivač. Nismo znali da tako mlad medved ima snage za to.“ Jasmin navodi još jednu Borkovu osobenost: da većinu vremena provodi u dubokim kanjonima reke Sušice, gde se najverovatnije sklanja od hladnoće, jer je tamo strujanje vazduha slabije.
Prekogranični rad
Broj medveda u oblasti u kojoj Borko živi daleko je od minimalno održive populacije i oni se suočavaju sa brojnim pretnjama od strane ljudi. To je zbog, kako Jasmin opisuje, preuveličane percepcije rizika od napada medveda, gubitka staništa zbog urbanizacije i klimatskih promena. Razdvojeno prekogranično upravljanje takođe je bilo prepreka u prošlosti. Međutim, pošto medvedi ne poznaju granice bilo je važno da se udruže sa organizacijama u Bosni i Hercegovini, da podele iskustva i osmisle zajedničke planove. Jasmin zna da će zahvaljujući prekograničnoj saradnji na praćenju medveda i upravljanju njihovim staništem Borku i njegovoj široj porodici biti bolje.
Uz pomoć podataka dobijenih zahvaljujući Borkovom GPS tragaču, Jasminov tim radi na izradi sveobuhvatnog desetogodišnjeg plana koji će obezbediti strateški pristup uspešnijem očuvanju ove vrste i njenog okruženja. Na primer, ako Borko redovno izlazi iz zaštićenog dela Nacionalnog parka Durmitor, oni mogu da preporuče proširenje teritorije parka. Ako vide da ide u sela, onda mogu da rade na merama koje bi podigle svest kod lokalnih stanovnika kako bi se osiguralo da medvedi ne budu ugroženi zamkama. Jasmin zna da će zahvaljujući prekograničnoj saradnji na praćenju medveda i upravljanju njihovim staništem Borku i njegovoj široj porodici biti bolje.
„Zahvaljujući prekograničnoj saradnji na praćenju medveda i upravljanju njihovim staništem Borku i njegovoj široj porodici biti bolje.“
O projektu
Projekat „Bear in Mind“ sprovodi Centar za zaštitu i istraživanje ptica iz Crne Gore u saradnji sa partnerskim organizacijama iz Bosne i Hercegovine. Projekat finansira Evropska unija u okviru Programa prekogranične saradnje Bosna i Hercegovina – Crna Gora IPA 2014-2020.
Nadovezivanje na dobre rezultate
Projekat se ne bavi samo Borkom, niti čak samo mrkim medvedom. Tim naučnika takođe planira da uhvati i obeleži dve lokalne vrste ptica – jarebicu kamenjarku i crnog tetreba. To bi na sličan način trebalo da pomogne da se izvrše bitni uvidi i razumeju njihove navike i kretanje.
Borko je sada u zimskom snu u jazbini. Jasmin i njegov tim očekuju da će do kraja aprila ponovo biti budan, što oni s nestrpljenjem očekuju i jedva čekaju da ga ponovo prate. Jasmin objašnjava da su informacije o vrsti staništa koje medved koristi za hibernaciju i vremenu kada odlazi u zimski san i budi se takođe važne. „Ti podaci mogu da nam pomognu da dođemo do zaključaka kako klimatske promene utiču na sezonske navike medveda.“
We use cookies and similar technologies to improve your experience on our website.
Read our Privacy Policy.
