Skip to main content

Stopama Majke Tereze

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Obnova hodočasničke planinske staze koja povezuje Kosovo i Severnu Makedoniju donosi podsticaj lokalnim ekonomijama i zajedničkom kulturnom nasleđu.

Letnica je selo na jugoistoku Kosova sa manje od 5.000 stanovnika. Međutim, tokom nekoliko letnjih sedmica, broj stanovnika sela se povećava na preko 30.000. Razlog tome je hodočašće do statue Crne Bogorodice, Gospe od Letnice.

Ova statua stara je više od 300 godina i njena priča počinje u Skoplju, prestonici Severne Makedonije. Posle povlačenja austrijske vojske iz grada u šesnaestom veku i povratka Skoplja pod osmansku vlast, grupa katolika je izbegla u Letnicu, noseći sa sobom statuu Crne Bogorodice. U devetnaestom veku, Fulgencije Carev, arhiepiskop skopski, organizovao je godišnje hodočašće u Letnicu.

„Pošto je poreklom iz Prizrena a odrasla je u Skoplju, detinjstvo Majke Tereze je savršen primer zajedničkog kulturnog nasleđa koje treba da poveže ljude iz oba mesta i šire.“

U avgustu 1928, jedna od hodočasnica bila je mlada Anjeze Gondže Bojadžiju, koja je taj put svake godine prelazila od svoje sedme godine. Anjeze se rodila i odrasla u Skoplju, ali je upravo u Letnici na taj dan uspenja čula poziv Gospe od Letnice, Crne Bogorodice, da postane sestra misionarka i služi siromašnima sveta. Te godine je napustila Skoplje da bi se pridružila časnim sestrama lorentinkama i otplovila u Indiju pod imenom Sestra Marija Tereza.

Oslobađanje kulturnog i ekonomskog potencijala

Put prekograničnog hodočašća kojim je Majka Tereza prolazila bio je zatvoren i decenijama nije korišćen niti održavan, a ljudi su počeli da odlaze u Letnicu kolima. Kosovska Fondacija za kulturno nasleđe bez granica (CHwB) i njihova partnerska organizacija Fondacija za razvoj malih i srednjih preduzeća iz Skoplja videle su da bi obnova i ponovno otvaranje planinske staze bila dobra prilika za promovisanje kulturnog nasleđa i ekonomskog razvoja regiona, posebno ako bi se priča povezala sa životom Majke Tereze.

Adea Mekulji je menadžerka projekta. „Majka Tereza je poznata širom sveta, ali je bilo vrlo malo informacija o mladoj Anjeze Gondže Bojadžiju, pre nego što je postala poznata“, kaže ona. „Pošto je poreklom iz Prizrena a odrasla je u Skoplju, detinjstvo Majke Tereze je savršen primer zajedničkog kulturnog nasleđa koje treba da poveže ljude iz oba mesta i šire.“

Ključna podrška EU

Ideju je podržala EU, a istraživanje i prikupljanje informacija o ranom životu Majke Tereze bila je jedna od glavnih komponenti projekta „Na tragu Majke Tereze“ koji je finansiran u okviru programa EU za prekograničnu saradnju između Kosova i Severne Makedonije.

Pored restauracije i signalizacije hodočasničkog puta kao planinarske staze, kao i prikupljanja i objavljivanja informacija o ranom životu Majke Tereze, projekat je doprineo i restauraciji lokaliteta kulturnog nasleđa kao što su Muzej Majke Tereze u Prizrenu, hodočasničko mesto u Letnici i Manastir Svetog Pantelejmona u Gornjem Nereziju u Skoplju.

„Projekat će imati uticaja na dalje kulturno obrazovanje ljudi u pograničnom području i na dalji ekonomski razvoj pograničnog regiona.“

O projektu

Glavni cilj projekta „Na tragu kulturne staze Majke Tereze“ koji finansira EU bio je jačanje saradnje između organizacija civilnog društva i drugih na Kosovu i u Severnoj Makedoniji kroz priznavanje zajedničkih vrednosti i zajednički ekonomski rast.

Adea objašnjava da je podrška EU bila od presudnog značaja za oživljavanje projekta, sa širim uticajima koji će odjeknuti širom regiona. „Projekat će imati uticaj na dalje kulturno obrazovanje ljudi u pograničnom području i na dalji ekonomski razvoj pograničnog regiona“, kaže ona.

Staza Majke Tereze sada je otvorena za posetioce koji žele da prošetaju ili se pridruže hodočašću na starinski način i usput saznaju nešto više o jednoj od najpoznatijih ličnosti dvadesetog veka.

Zapadni Balkan bruji od organskog uzgoja

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat koji finansira EU pomaže pčelarima iz Severne Makedonije da se prebace na ekološki uzgoj.

Opština Kavadarci nalazi se u tikveškom okrugu u Severnoj Makedoniji. S manje od 40.000 stanovnika, kao i mnoge druge ruralne oblasti na Zapadnom Balkanu, opština pati od iseljavanja mladih ljudi i porodica koje odlaze u veće gradove u potrazi za boljim životom. Iseljavanje mladih bila je glavna motivacija za pokretanjeprojekta inkubatora Vitac koji finansira EU, a koji promoviše ekološko pčelarstvo, jer se zna da je nedostatak ekonomskih mogućnosti glavni razlog migracije u veće gradove. Zlatka Milkov jedna je od onih koji za sada još uvek žive u Kavadarcima. Završila je poljoprivredni fakultet, ali je radila kao računovođa nekoliko godina. U međuvremenu, Zlatkin muž, koji radi kao električar, drži pčele. „Ali ja nikada nisam bila zainteresovana za pčelarstvo; samo sam pomagala mužu da pakuje med tek kada smo imali konačan proizvod“, kaže Zlatka.

Međutim, njen suprug je 2020. godine čuo za program koji nudi obuku o ekološkoj proizvodnji meda, obezbeđen u okviru projekta Vitac, a koji je osmišljen i realizovan u okviru Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD) koji finansira EU. Zlatka je imala više slobodnog vremena od svog muža jer tada nije radila, pa ju je pitao da li bi mu se pridružila. Nevoljno je pristala.

„Naučila sam mnogo toga, od biologije pčela do zanimljivih pojedinosti o proizvodnji meda. Svaki trenutak je bio zabavan i zanimljiv.”

Organsko pčelarstvo, poslovna prilika budućnosti

Obuka je trajala devet meseci i obuhvatala je teorijska i praktična znanja o ekološkom pčelarstvu. „Naučila sam mnogo toga, od biologije pčela do zanimljivih pojedinosti o proizvodnji meda. Svaki trenutak je bio zabavan i zanimljiv”, kaže Zlatka.

U toku jedne godine, 15 osoba je učestvovalo u projektu, uključujući žene i mlade iz tog kraja. Tokom praktične obuke učesnici su uzgojili 30 ekoloških kolonija pčela koje su im potom date kako bi mogli da započnu ili prošire svoja pčelarska dobra sa organskim pristupom. Učesnici su takođe dobili sertifikate za organski uzgoj pčela. Učesnici su naučili kako se organska hrana, uključujući i organski med, uzgaja bez upotrebe sintetičkih pesticida i đubriva i bez genetski modifikovanih organizama (GMO). Samim tim što mnogi veruju da je organska hrana bezbednija, hranljivija i ukusnija, učesnici su dobili pristup svetskom tržištu organske hrane koje je u razvoju.

“Podrška EU bila je od presudnog značaja, jer opštine u regionu imaju sredstva samo za veoma male projekte. Uz podršku EU, uspeli smo da realizujemo mnogo veći projekat i rešimo potrebe lokalne zajednice sa dugotrajnim uticajem.“

O projektu

Osnovni cilj projekta inkubatora Vitac za organsko pčelarstvo je sprečavanje iseljavanja i doprinos oživljavanju sela u opštini Kavadarci. Projektne aktivnosti obuhvataju teorijsku i praktičnu obuku za ciljnu grupu u proizvodnji organskih pčelinjih proizvoda i kolonija pčela.

Pored toga, kroz novoosnovani informacioni centar, poljoprivrednici iz opštine Kavadarci sada dobijaju besplatne savete i smernice kako da svoju proizvodnju pretvore u organsku.   Projekat je realizovalo Udruženje organskih proizvođača Biovita , a finansiran je u okviru ReLOaD programa za koji sredstva obezbeđuje EU, a sufinansira Opština Kavadarci.

Biljana Georgievska, rukovoditeljka projekta, objašnjava da je za njegovu uspešnu realizaciju bilo potrebno mnogo truda, ali i da je rezultat zavisio od posvećenosti učesnika. „Podrška EU bila je od presudnog značaja, jer opštine u regionu imaju sredstva samo za veoma male projekte. Uz podršku EU, uspeli smo da realizujemo mnogo veći projekat i rešimo potrebe lokalne zajednice sa dugotrajnim uticajem“, kaže ona.

Zlatka je postala stožer porodičnog uzgoja pčela koji je sada gotovo u potpunosti organski. U međuvremenu, njihov proizvod je osvojio prvu nagradu za kvalitet meda na godišnjem nacionalnom takmičenju u Tetovu. „Razmišljam o otvaranju prodavnice organske hrane u bliskoj budućnosti. Ako nam to uspe, onda bih možda mogla u potpunosti da se posvetim tom poslu“, kaže Zlatka.

„Najzad imam mesto koje mogu da nazovem svojim“

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Program koji EU sufinansira daje izbeglici iz Hrvatske novi dom i život u Srbiji.

Mira Mihajlović (43) odrasla je sa ocem, majkom i mlađim bratom u selu u blizini Karlovca u Hrvatskoj. Imala je srećno detinjstvo, pohađala je turističku srednju školu i maštala da postane menadžerka u turizmu. Njen život se 1995. godine zbog rata promenio, kada je Mira imala 17 godina. „Bilo je užasno; nismo znali kako da reagujemo, ali nam je instinkt govorio da moramo da krenemo – da bežimo“, kaže Mira.

Tako su Mira i njena porodica krenuli u nepoznato. U početku su se pridružili izbegličkom konvoju, a kako nisu imali prevoz, pomogao im je komšija koji je imao traktor. Kasnije su ostali bez goriva, i morali su da nastave peške još nekoliko dana. Dok su prolazili kroz šumu, Mirin trinaestogodišnji brat se izgubio pa su morali da se vrate da ga traže. Srećom, pronašli su ga, ali Mira kaže da su ga zbog tog iskustva neko vreme mučile noćne more i još neke poteškoće.

„Nisam baš verovala da ću dobiti podršku za kuću. Zapravo, uopšte nisam verovala u to.“

Kada su stigli u Srbiju, Mira i njena porodica živeli su u kolektivnim centrima za izbeglice i radili na poljima kukuruza, čistili kuće i sekli drva da bi zaradili za život. Nakon nekog vremena, Mira se udala, ali brak nije bio uspešan, dve godine kasnije se razvela. Vratila se da živi sa roditeljima. „Bilo je veoma teško. Bilo je teško naći posao, a trebalo je zaraditi za kiriju i ostale troškove“, kaže ona.

Ponovo se odselila, i sa svojim malim sinom se nastanila u selu Ratar blizu Obrenovca. Bila je srećna što je našla posao čistačice u obližnjoj školi, ali je i sa tom platom jedva uspevala da skupi za kiriju.

Mira je čula od komšije da Regionalni stambeni program (RHP) pomaže izbeglicama i ljudima koji su raseljeni iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i koji nemaju rešeno stambeno pitanje. Odlučila je da se prijavi za pomoć, iako je bila veoma skeptična u pogledu mogućnosti da dobije krov nad glavom. „Nisam baš verovala da ću dobiti podršku za kuću. Zapravo, uopšte nisam verovala u to“, kaže ona.

Bolji dani na vidiku

Regionalni stambeni program, čiji je glavni donator EU, pozitivno je odgovorio na Mirin zahtev. Rekli su joj da mogu da joj ponude stan, ili, ako ima plac, da joj pomognu da sagradi kuću. Mira je izabrala treću opciju, gde joj je program pomogao da kupi kuću u kojoj je već živela kao podstanarka.

„Po prvi put u životu imam nešto svoje. Stvarno sam srećna i spokojna. Mirno zaspim kad legnem u krevet.“

O projektu

Regionalni stambeni program (RHP) je zajednička inicijativa Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije. Cilj RHP-a je da doprinese rešavanju dugotrajne raseljeničke situacije najugroženijih izbeglica i raseljenih lica posle sukoba u bivšoj Jugoslaviji 1991- 1995.

Na osnovu trenutnih obećanja međunarodne donatorske zajednice, do kraja 2022. godine RHP bi trebalo da obezbedi trajno stambeno rešenje za 11.800 najugroženijih porodica – što znači preko 36.000 ljudi u četiri zemlje učesnice.Ukupni troškovi ovih projekata su 291 milion evra, od čega će 237 miliona evra (80%) finansirati donatori RHP-a, a preostala 54 miliona evra (20%) zemlje učesnice u projektu. Sa 235 miliona evra, Evropska unija je glavni donator Programa.

Kada je najzad kupila kuću, njen život se promenio nabolje jer se oslobodila bremena kirije. Uz podršku Katoličke službe za pomoć, takođe je uspela da izgradi staklenik u svojoj bašti gde uzgaja povrće koje prodaje na lokalnoj pijaci, što joj dobro dođe kao dodatni prihod. „Prvi put u životu imam nešto svoje. Stvarno sam srećna i spokojna. Mirno zaspim kad legnem u krevet“, kaže Mira.

Mira tvrdi da joj budućnost deluje svetlo. Deo njenih planova uključuje otvaranje male prodavnice u ambaru u njenoj bašti, jer selo nema prodavnicu, a to bi bio način da započne posao od kojeg će moći da obezbedi bolju budućnost svom sinu. Sada kada oseća da joj se sreća promenila, veruje da bi mogla da dobije dodatnu podršku od donatora za svoj poduhvat.

Reciklaža i moda na Kosovu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Zatvaranje kruga: Projekat koji finansira EU uvodi koncept recikliranja tekstila na Kosovu.

Na Kosovu se veoma retko nailazi na kante za odvojeni otpad, a reciklažu uglavnom vrše samostalni sakupljači smeća koji prikupljaju metalni, papirni i plastični otpad iz običnih kanti za smeće i prodaju ga dalje. Međutim, zahvaljujući nevladinoj organizaciji pod nazivom Let ‘s Do It Peja, sakupljanje tekstilnog otpada počelo je u Peći, gradu na zapadu Kosova. Arba Šehu je mlada i zagrižena ekološka aktivistkinja koja je zajedno sa svojim kolegama iz pomenute nevladine organizacije rano identifikovala ovaj problem i odlučila da doprinese rešenju. Sada je ona menadžerka projekta.

Arba objašnjava da se ideja javila kao reakcija na količinu nastalog tekstilnog otpada i zbog toga što javne institucije nisu uspele da razviju održivi sistem sakupljanja i upravljanja otpadom u Peći ili u drugim mestima na Kosovu. Prema njenim rečima, većina lokalnog otpada završava na legalnim i ilegalnim deponijama, od kojih velika većina nije u skladu sa osnovnim ekološkim i zdravstvenim standardima. „Iako je pravni okvir delimično usklađen sa pravnim okvirom EU, otpad je i dalje jedan od najznačajnijih problema na Kosovu“, kaže Arba.

 

„Iako je pravni okvir delimično usklađen sa pravnim okvirom EU, otpad je i dalje jedan od najznačajnijih problema na Kosovu.“

Otpad u modi

Projekat „Promovisanje kružne ekonomije kao održivog modela razvoja socijalnih preduzeća – SEREC“, koji EU finansira, počeo je u januaru ove godine, a nevladina organizacija je postavila mesto za prikupljanje tekstila u centru grada. Na zadovoljstvo projektnog tima, meštani se odazivaju pozivu za odlaganje svog tekstilnog otpada preko takvih sabirnih mesta.

Projekat se zasniva na takozvanom konceptu „3R“ (Reduce, Reuse and Recycle). Međutim, osim ekološkog doprinosa, projekat ima i ekonomski aspekt jer su otvorili prodavnicu polovne odeće za prodaju doniranog tekstila koji je u dobrom stanju.

Arba smatra da ne može biti dugoročnog uticaja ako mlađe generacije nisu aktivno uključene. Stoga ona i njene kolege obrazovnu komponentu projekta vide kao najvažniju. U saradnji sa umetničkom gimnazijom u Peći, Let ‘s Do It Peja je pokrenula vannastavni kurs modnog dizajna gde učenici pod mentorstvom iskusnih modnih kreatora angažovanih na projektu rade na dizajniranju i izradi nove odeće koristeći prikupljeni tekstilni otpad. Arba objašnjava da je ovo za nju najuzbudljiviji deo projekta: „Učenici su veoma strastveni, i smislili su neke veoma zanimljive i atraktivne modele“.

„Veoma sam zahvalna što sam deo projekta SEREC koji EU finansira. Učim mnogo novih stvari i proširujem svoje stručne horizonte novim znanjem o modnoj industriji.“

O projektu

Projekat „Promovisanje kružne ekonomije kao održivog modela razvoja socijalnih preduzeća – SEREC“ koji finansira EU pokrenut je u januaru i završiće se u decembru 2021. godine. Opšti cilj projekta je podrška razvoju socijalnih preduzeća na Kosovu i povećanje zapošljavanja ugroženih grupa, pre svega žena i mladih, kroz primenu koncepata kružne ekonomije.

Ilka Ljatifi je jedna od učenica koje učestvuju u vannastavnoj aktivnosti koja je pokrenuta u okviru projekta. Ona kaže: „Veoma sam zahvalna što sam deo projekta SEREC koji EU finansira. Učim mnogo novih stvari i proširujem svoje stručne horizonte novim znanjem o modnoj industriji“.

Plan je da projekat SEREC postane samoodrživ i da nastavi sa aktivnostima čak i nakon završetka finansijske pomoći EU. NVO Let ‘s Do It Peja trenutno radi na registraciji i pokretanju socijalnog preduzeća sa konceptom i imenom zasnovanim na 3R. Na taj način žele da obezbede održivost pretvarajući ovaj projekat u preduzeće sa dugoročnom ekonomskom i ekološkom korišću za zajednicu.

Novo socijalno preduzeće imaće za cilj da zaposli radnike koji će raditi na dizajniranju i šivenju recikliranog tekstila, kao i ljude koji će raditi u prodavnici polovne robe. „Na ovaj način želimo da pomognemo ljudima u nevolji, jer će novi zaposleni u socijalnom preduzeću prvenstveno dolaziti iz ugroženih grupa kao što su žene, mladi i manjine“, kaže Arba.

Sarajevo na stazi ka zelenijem i čistijem gradu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Zahvaljujući kreditu Evropske investicione banke, sarajevski tramvajski prevoz posle 40 godina dobija nova vozila.

Dok je Sarajevo bilo pod austrougarskom upravom, grad je korišćen za isprobavanje novih izuma pre nego što budu upotrebljeni u Beču. Sarajevski tramvaj pokrenut je kao probna linija 1. januara 1885. godine, što sarajevsku tramvajsku mrežu čini jednom od najstarijih u Evropi.

Tramvaji su nastavili da kruže sarajevskim ulicama duže od jednog veka, čak i tokom teških perioda kao što su Prvi i Drugi svetski rat. Tokom opsade Sarajeva od 1992. do 1995. godine, tramvaji su delimično prestali da saobraćaju zato što su šine i veći broj vozila bila teško oštećena. Saobraćaj je ponovo uspostavljen u aprilu 1994. godine. Od tada se tramvajska mreža suočava sa tekućim poteškoćama, s obzirom da je većina vozila stara oko četiri decenije.

„Mnogi tramvaji kojima upravljam su isti oni kojima sam se vozio kada sam bio mali, pre 40 godina!“

Manja gužva, veća bezbednost

Hidajet Šarić ima 46 godina. On već duže od 20 godina radi kao vozač tramvaja u sarajevskom Gradskom saobraćajnom preduzeću. Seća se kada je kao đak putovao od kuće do škole tramvajem. „Mnogi tramvaji kojima upravljam su isti oni kojima sam se vozio kada sam bio mali“, kaže on. Hidajet objašnjava da su nova vozila poslednji put kupljena neposredno pred Zimske olimpijske igre, koje su 1984. godine održane u Sarajevu.

U međuvremenu, grad je nabavio neke polovne tramvaje i radio na održavanju i unapređenju vozila s kojima je raspolagao, ali postojeći vozni park je daleko od kvaliteta tramvaja koji se koriste u drugim evropskim gradovima i šire. Hidajet objašnjava da on i njegove kolege svako malo imaju problema sa kvarovima. Šlepovanje na popravku je opasna procedura, jer tramvaji moraju da se voze unazad, a na putu do garaže ima oštrih krivina sa lošom preglednošću, što može dovesti do saobraćajnih nezgoda. Dodaje i da vožnja nije uvek prijatna za putnike, jer tramvaji nisu klimatizovani.

Međutim, ovi problemi će uskoro biti okončani uz podršku Evropske investicione banke (EIB) – kreditne ustanove Evropske unije – koja je ponudila 40 miliona evra za modernizaciju sarajevskog javnog prevoza. Ova poboljšanja značajno će unaprediti bezbednost i smanjiti saobraćajne gužve i zagađenje vazduha u glavnom gradu Bosne i Hercegovine i okolnim opštinama.

„Novi sistem i vozila opremljena najnovijom tehnologijom pomoći će nam da povećamo broj putnika koji koriste javni prevoz i smanjimo saobraćajne gužve, a istovremeno stvorimo čistije i zelenije Sarajevo.“

O projektu

EIB je obezbedila 40 miliona evra za gradsku saobraćajnu mrežu u Kantonu Sarajevo. Finansiranje, obezbeđeno pod najpovoljnijim uslovima, omogućiće modernizaciju i proširenje mreže tramvaja i trolejbusa zamenom postojećih vozila i izgradnjom novih tramvajskih linija. Očekuje se da će uspostavljanje efikasnijeg i pouzdanijeg sistema javnog prevoza navesti građane da više koriste javni prevoz i manje privatne automobile.

Planirani rezultat je brže putovanje, manja emisija gasova sa efektom staklene bašte, smanjen nivo buke i manji broj saobraćajnih nezgoda u Kantonu Sarajevo. Projekat će doprineti sprovođenju Strategije EU za Zapadni Balkan i klimatskih akcionih ciljeva EIB-a za region u vezi sa održivim transportom.

Sarajevo, kao i drugi gradovi na Zapadnom Balkanu, ima ozbiljne probleme sa zagađenjem vazduha. To je delimično rezultat povećane upotrebe ličnih vozila za putovanje na posao, posebno zimi. Adnan Šteta, ministar saobraćaja Kantona Sarajevo, objašnjava da je ideja za projekat modernizacije gradskog javnog prevoza uglavnom proizašla iz potrebe da se smanji zagađenost vazduha. On pozdravlja ovu investiciju i podršku Evropske investicione banke. „Novi sistem i vozila opremljena najnovijom tehnologijom pomoći će nam da povećamo broj putnika koji koriste javni prevoz i smanjimo saobraćajne gužve, a istovremeno stvorimo čistije i zelenije Sarajevo“, kaže on.

Asfaltiranje kosovskog puta ka tržištima EU

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Dobijanje oznake kvaliteta proizvoda EU pomoglo je građevinskom preduzeću da pristupi međunarodnim tržištima i istovremeno poboljša sopstvene standarde.

Građevinska industrija na Kosovu cveta i daje veliki doprinos ekonomskom rastu. To je delimično posledica potražnje za stanovima u i oko Prištine, kao i u drugim većim gradovima. I kako potražnja nastavlja da raste, tako raste i potreba za kvalifikovanom radnom snagom i građevinskim materijalom. Ipak, kao i kod mnogih drugih proizvoda, većina materijala koji se koriste u građevinarstvu se uvoze, stvarajući negativan trgovinski bilans za Kosovo. Ali, promena je na vidiku!

Neki domaći proizvođači uvideli su da mogu da povećaju svoj tržišni udeo poboljšanjem kvaliteta svojih proizvoda kako bi ispunili standarde EU – što zauzvrat otvara pristup unosnim tržištima EU.

„Kvalitet betonskih ploča koje proizvodimo odgovara onome koji možete naći bilo gde u EU.“

Upoznajte Šaljaj, porodičnu firmu čije sedište se nalazi u Istoku, na zapadu Kosova. Oni godinama ulažu u razvoj da bi bili spremni za udeo u ovoj industriji vrednoj stotine miliona evra. Šaljaj je oduvek tvrdio da su njihovi materijali za popločavanje nemačkog kvaliteta.

„Kvalitet betonskih ploča koji proizvodimo odgovara onome što se može naći bilo gde u EU. Naša kompanija već dugi niz godina ulaže u tehnologiju i interne procese kako bi svoje proizvode dovela do evropskih standarda“, kaže Endrit Šaljaj, rukovodilac kontrole kvaliteta preduzeća.

Dobijanje sertifikata o kvalitetu

Međutim, kompanija Šaljaj je tek početkom 2021. godine mogla da potkrepi svoje tvrdnje sertifikatom. Uz podršku projekta koji finansira EU, Slobodno kretanje robe (FMG), uspeli su da shvate šta treba da urade da bi dobili oznaku „CE“. To je skraćenica francuskog izraza „conformité européenne”, i predstavlja oznaku za usklađenost sa EU koja se koristi za potvrdu da dati proizvod ispunjava bezbednosne standarde EU. FMG je vodio preduzeće kroz jednogodišnju proceduru ocenjivanja usaglašenosti kako bi dokazalo da njegov proizvod ispunjava zahteve za dobijanje pristupa tržištu EU.

„Ne možemo dovoljno da naglasimo koliko smo srećni što smo dobili oznaku CE – nešto na čemu smo radili veoma dugo“, kaže Šaljaj o dostignuću koje će utrti put ka povećanju njihovog udela na domaćem tržištu i otvoriti nove međunarodne mogućnosti.

Ali učenju tu nije bio kraj. Sva stečena iskustva i znanja o postupku sertifikacije, kao i domaći i zahtevi EU za građevinske materijale, podeljena su sa drugim proizvođačima u okviru projekta FMG. Jedan od stručnjaka uključenih u proces naglasio je kako to može da podstakne ovaj važan sektor ekonomije. „Projekat FMG dokazao je da je moguće da kosovske kompanije uspeju da dobiju oznaku CE. Sada vlada i pojedinačne kompanije treba da nastave sa radom“, kaže Adam Pini, specijalista za ovu oblast.

Deljenje znanja i ekspertize od strane stručnjaka kao što je gospodin Pini u okviru trogodišnjeg projekta FMG takođe je pomoglo da se poboljša zakonodavstvo o proizvodima i obuče agencije za sprovođenje zakona o bezbednijem tržištu za radnike i potrošače. To je uključivalo izradu zakonskih tekstova, usvajanje evropskih standarda, akreditaciju tela za ocenjivanje usaglašenosti, dobijanje uverenja o kalibraciji i obuku.

„Projekat FMG pokazao je da je moguće da kosovske kompanije uspeju da dobiju oznaku CE.“

O projektu

Cilj projekta „Podrška slobodnom kretanju robe (FMG)“ bio je razvoj kvalitetne infrastrukture, tržišnog nadzora i prava potrošača u cilju poboljšanja proizvodnih procesa i povećanja kvaliteta i bezbednosti proizvoda.

Ovo je deo šireg cilja da se podrži vlada Kosova u stvaranju održivijeg poslovnog okruženja usklađenog sa standardima EU i pravnim telom – poznatim kao „pravna stečevina“ – kako je zahtevano Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

To je deo truda koji Kosovo čini da uskladi svoje zakonodavstvo sa zakonima EU i da postepeno razvije oblast slobodne trgovine između EU i Kosova, u kojoj su slobodno kretanje robe, usluga i kapitala međusobno zagarantovani. Kosovo i EU potpisali su Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) 2016. godine, kojim se utvrđuju međusobna prava i obaveze.

Dostignuća kao što je oznaka CE za kompaniju Šaljaj su jasan znak da su kompanije konkurentnije, proizvodi bolji i bezbedniji, a poslovni partneri mogu  da veruju jedni drugima – istinito svedočenje o tome kako se asfaltiraju novi putevi između tržišta Kosova i EU.

Ko ste vi? Nova tehnologija provere identiteta iz Srbije

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Uz podršku EU, dva univerzitetska profesora vode preduzeće za digitalni identitet izvan granica Srbije.

Miloš Milovanović je profesor informacionih tehnologija na Univerzitetu u Beogradu i suosnivač IT kompanije Blinking. U životu se bavio svim i svačim: bio je muzičar, radio voditelj i poštar, kratko je radio u građevinarstvu pre nego što je postao univerzitetski profesor i, na kraju, preduzetnik. Jedina konstantna tokom svih tih godina bila je njegova ljubav prema tehnologiji i interesovanje kako ona može da promeni svet. Kao naučnik, svoje istraživanje je posvetio digitalnom identitetu i biometriji. Na kraju je sa svojim prijateljem i kolegom profesorom Miroslavom Minovićem odlučio da osnuje kompaniju koja društvu može da omogući vrhunski digitalni pomak.

Njihova ideja o osnivanju kompanije pošla je od zaključka da je trenutni model ručnog prikupljanja podataka i dokumenata u fizičkim prostorijama ili putem nesigurnih i neproverenih digitalnih kanala neispravan i zastareo. Tokom procesa podnošenja zahteva za neku uslugu, na primer, ljudi često ostavljaju kopije svojih podataka ili dokumenata kod svake osobe kroz čije ruke prolazi njihov zahtev. Miloš i Miroslav su znali da je ovaj model osetljiv na upade hakera, da lako može doći do krađe identiteta i zloupotrebe privatnih podataka i da košta mnogo vremena i novca pojedinaca i organizacija. Stoga su radili na stvaranju pouzdanog, sigurnog i jednostavnog načina za potvrdu identiteta.

„Kompanije već godinama traže način da okrenu svoje poslovanje ka digitalnoj interakciji, ali im nedostaju adekvatna rešenja.“

Rešiti se redova ispred banaka

U 2017. godini, univerzitetski profesori Miloš i Miroslav pitali su se kada će redovi ispred poslovnica banaka nestati i kada će ljudi zaista početi da obavljaju bankovne poslove „jednim klikom“. Miloš kaže da su u osnovi samo razvili nešto što su sami želeli da koriste. „Kompanije već godinama traže način da svoje poslovanje okrenu ka digitalnoj interakciji, ali im nedostaju adekvatna rešenja“, objašnjava on.

On dalje opisuje kako je, iako je uočena jasna potreba za proizvodom na tržištu, postojalo oklevanje da proizvod uđe u upotrebu, uprkos činjenici da su tu potrebu prepoznali i ljudi koji donose važne odluke. „Naprosto nisu bili spremni“, kaže on, pa su njih dvojica preduzeli alternativne mere kako bi se tržište naviklo na digitalnu ličnu kartu. Jedan pristup je bio uvođenje tehnologije deo po deo; drugi je promovisanje koristi od tehnologije na predavanjima i prezentacijama kako bi se uticalo na kompanije i druge zainteresovane strane da koriste proizvod.

Na kraju, svi njihovi napori su se isplatili i Blinking je sada vodeća kompanija u Srbiji za digitalnu proveru identiteta i jedna od vodećih kompanija u regionu. Međutim, njihove ambicije se nisu tu zaustavile, želeli su da povećaju svoju regionalnu prodaju i uđu na tržište EU i na globalno tržište. Za to im je bila potrebna podrška, koja je došla iz programa PowerUP koji finansira EU, a koji je pokrenut kao podrška malim i srednjim preduzećima (MSP) Zapadnog Balkana da bi se pojačala otpornost na koronavirus i proširilo njihovo prisustvo na tržištu.

„PowerUP je bio veoma dobar program gde smo dobili vrlo korisne informacije i stekli praktične veštine. Najvažniji deo za nas odnosio se na međunarodni rast izvan Zapadnog Balkana.“

O projektu

PowerUP je besplatan program namenjen malim i srednjim preduzećima i startapovima koji traže nove načine da privuku klijente i prilagode svoje poslovne modele i koja su zainteresovana za spoljne investicije.  Program je pokrenula Svetska banka u novembru 2020. godine, a finansira ga EU u okviru Instrumenta za razvoj i inovacije preduzeća Zapadnog Balkana (WB EDIF), sa vodećom konsultantskom kompanijom Deloitte, koja podržava njegovo izvođenje. U programu je učestvovalo preko 200 preduzeća iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, sa Kosova, iz Severne Makedonije i Srbije, koje su prošle obuku u cilju podrške daljem rastu preduzeća, sposobnosti da privuku investicije i otpornosti na krize tokom pandemije koronavirusa.

Program PowerUP koji finansira EU podržao je Blinking kako bi se unapredile brojne veštine: od upravljanja ljudima do boljeg rešavanja problema klijenata i marketinga. „PowerUP je bio veoma dobar program gde smo dobili vrlo korisne informacije i stekli praktične veštine. Najvažniji deo za nas odnosio se na međunarodni rast izvan Zapadnog Balkana.“

Blinking trenutno ima 30 stalno zaposlenih i brojne spoljne saradnike. „Kada je u pitanju budućnost, želimo da izgradimo nešto dugotrajno. Ali jedna od stvari koje dobro znam je da moramo biti strpljivi. Takođe treba da nastavimo da verujemo da čak i ako dolazite sa Zapadnog Balkana možete postati važan međunarodni igrač na ovom tržištu. Zato ulažemo, unapređujemo i razvijamo nove proizvode, od kojih će neki ugledati svetlost dana do kraja godine. Zato nas pratite na društvenim mrežama da budete u toku sa najnovijim novostima“, kaže Miloš.

Posle obnove, dedina kuća živi novi život

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat koji finansira EU i koji promoviše tradicionalnu arhitekturu pomaže meštanima u pograničnom regionu Albanije i Crne Gore da razvijaju turizam.

Domaća hrana bez jelovnika, servirana sveža iz bašte ili voćnjaka: to gosti dobijaju kada borave u pansionu porodice Kljajić u selu Lubnice u Crnoj Gori. A smeštaj je u kući staroj više od sto godina, sa tradicionalnim nameštajem i ukrasima. Maja i Milan Kljajić zajedno sa četvoro svoje dece vode pansion. Njihov put u turističko preduzetništvo nije uvek bio posut ružama. Doneo je izazove, slučajnosti, ali i radost uspeha i široke osmehe zadovoljnih gostiju.

Osim prirodnih lepota i bogate kuhinje, selo Lubnice obiluje i tradicionalnom arhitekturom. To je rezultat veoma bogate kulture i istorije tog kraja, ali i zaostatka u modernizaciji – što znači da su mnoge stare kuće sačuvane u selima na prostoru između Albanije i Crne Gore.

„Iskreno, nisam verovala da stara kuća može poslužiti za bilo šta. Međutim, moj suprug Milan je bio uporan i ubrzo smo postali pioniri seoskog turizma u našem kraju.“

Od malih poljoprivrednih proizvođača do turizma i preduzetništva

Do pre deset godina, Maja i Milan nisu imali nikakvu nameru da se bave turizmom. Porodica je živela od proizvodnje meda i prodaje poljoprivrednih proizvoda na pijacama u okolnim mestima. Osim kuće u kojoj su živeli, imali su i kuću staru više od 100 godina koju je Milan nasledio od oca i dede. Nju su koristili kao ostavu za hranu i za nameštaj koji nisu koristili.

Milan je putovao širom regiona da bi učestvovao na pčelarskim seminarima i s vremenom je u njemu sazrela ideja da izdaju staru kuću turistima. „Iskreno, nisam verovala da stara kuća može poslužiti za bilo šta. Međutim, Milan je bio uporan i uskoro smo postali pioniri seoskog turizma u našem kraju“, kaže Maja.

Kuća je bila u veoma lošem stanju i Kljajići su znali da moraju da ulože u renoviranje. Samo što nisu imali sredstva. Na početku su dobili podršku jedne donatorske organizacije da poprave krov, što je bilo najhitnije, i izveli su još neke sitne popravke. Tada su već mogli da počnu da primaju goste. Maja se seća prvih posetilaca, grupe bugarskih biciklista, koje su ugostili 2014. godine. Seća se da oka nije sklopila te noći kada su stigli, plašeći se da se neće probuditi na vreme da im spremi doručak. „Bilo je neverovatno. Nismo navikli na posetioce; celo selo je bilo uzbuđeno i u šoku“, kaže Maja.

Za prvom grupom došla je druga, a zatim još jedna, sve dok kuća nije bila rasprodata za celu sezonu. Međutim, povećan promet nije došao bez izazova. Stara kuća nije bila u potpunosti renovirana i još uvek je bilo problema, a porodici je bila potrebna i podrška u promociji.

„Podrška EU bila je veoma važna. Pored novca za konačno renoviranje kuće, dobili smo i podršku za promociju našeg pansiona kroz brošure i društvene mreže. To je imalo ogroman uticaj na dalji rast našeg poslovanja.“

O projektu

Projekat prekogranične saradnje koji finansira EU „Očuvanje kulturnog pejzaža Albanije i Crne Gore“ počeo je 2018. i završio se 2020. godine. Cilj projekta je bio da se poveća konkurentnost turističkog sektora uključivanjem kulturnog i prirodnog nasleđa. On je doprineo promociji tradicionalne arhitekture prekograničnog područja među domaćim i međunarodnim posetiocima kroz izložbe, društvene medije i niz članaka u ciljanim časopisima na temu tradicionalnih elemenata u modernoj arhitekturi i očuvanju kulturnog nasleđa. Realizovali su ga Regionalna razvojna agencija Bjelasica, Komovi i Prokletije i Polimski muzej iz Crne Gore u saradnji sa EuroPartners Development i Regionalnim savetom Skadra iz Albanije.

Ova preko potrebna finansijska pomoć došla je iz projekta prekogranične saradnje koji finansira EU pod nazivom „Očuvanje kulturnog pejzaža Albanije i Crne Gore“. To je pomoglo Kljajićima da dovrše renoviranje kuće uz očuvanje njenih tradicionalnih kulturnoistorijskih elemenata. „Podrška EU bila je veoma važna. Pored novca za konačno renoviranje kuće, dobili smo i podršku za promociju naše gostionice kroz brošure i društvene mreže. To je imalo ogroman uticaj na dalji rast našeg poslovanja“, kaže Maja.

Maja i Milan planiraju da nastave da se bave ovim poslom. Takođe se nadaju da će bar jedno od njihove dece nastaviti da vodi pansion.

Posao nađen u rancu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Finansijska sredstva EU pomogla su preduzetnici iz Bosne i Hercegovine na njenom putu ka izgradnji preduzeća koje pomaže drugima da putuju.

Azra Hodžić iz Bosne i Hercegovine oduvek je volela da putuje. Do početka pandemije koronavirusa posetila je brojna mesta – što poslovno, što iz zadovoljstva. Putovanje joj donosi radost, a put u Berlin od pre nekoliko godina postao je neočekivana polazna tačka za novi poslovni poduhvat.

Azra je tražila da kupi ranac koji bi mogla da koristi na tom putovanju, ali i kasnije, kada se vrati kući. Nije mogla da pronađe ništa što bi baš odgovaralo njenim potrebama, pa je, čim se vratila u Sarajevo, osmislila ranac koji zadovoljava njene potrebe i sašila ga zajedno sa svojim ocem.

„Svi su hvalili ranac i pitali odakle mi. Kada sam im rekla da sam ga ja napravila, prijateljica me je pitala da li mogu da napravim i njoj jedan.“

Prvi ranac koji je Azra osmislila i sašila sa svojim ocem imao je jednostavan dizajn, ali to je bilo baš ono što joj je trebalo. Ranac je odmah privukao pažnju njenih kolega na poslu. „Svi su hvalili ranac i pitali odakle mi. Kada sam im rekla da sam ga ja napravila, prijateljica me je pitala da li mogu da napravim i njoj jedan“, kaže Azra.

Posle ove prve porudžbine usledili su i drugi zahtevi, sve dok Azra nije shvatila da to može da se pretvori u dobar posao. Pokrenula je stranicu na društvenoj mreži i na njoj reklamirala svoje modele kojih je sada bilo više. Takođe je smislila veoma kreativan naziv za svoj biznis. Ispred reči „ranac“ stavila je englesku skraćenicu za sveca – „st“. Tako je naziv Azrine kompanije postao ST Ranac. Kada se skraćenica i ranac spoje, dobije se reč „stranac“.

Posao je išao dobro dve godine, Azra je osmišljavala dizajn ranaca, a njen otac ih je šio. Broj porudžbina je rastao, tako da je Azra morala da pronađe rešenje kako da proširi posao. Bila joj je potrebna obuka iz poslovnog menadžmenta, oprema i podrška za marketing i oglašavanje.

„Ranije nisam mogla da kupim ozbiljniju količinu sirovine jer sam direktno zavisila od prometa. Podrška EU mi je pomogla da pređem na sledeći nivo. Sada mogu da odgovorim na veću potražnju kupaca i spremna sam da postanem veliko preduzeće.“

O EU4Business-u

CILJ EU4Business-a je da stimuliše razvoj preduzetništva, izvozno orijentisanih sektora, turizma i poljoprivrede u Bosni i Hercegovini. Program zajednički finansiraju Evropska unija (15 miliona evra iz pretpristupnih fondova) i nemačka vlada (1,1 milion evra). Projekat sprovode GIZ (Nemačka korporacija za međunarodnu saradnju), ILO (Međunarodna organizacija rada) i UNDP (Program Ujedinjenih nacija za razvoj), a završiće se u martu 2022. godine.

Od prijatelja je čula za program EU4Business koji podržava mlade kompanije i perspektivne preduzetnike u poslovanju i širenju posla. Azra se prijavila i pohađala preko potrebnu obuku iz poslovnog menadžmenta, koja je trajala duže od dva meseca. Dobila je i novu industrijsku šivaću mašinu, s kojom njen otac uspeva da za kraće vreme proizvede više, kao i finansijsku podršku za kupovinu sirovine na veliko i unapred.

Dok svet pronalazi nove načine da putuje u novoj stvarnosti izazvanoj pandemijom koronavirusa, Azra očekuje dalji rast svog poslovanja. Ona planira da poveća asortiman svojih proizvoda i u bliskoj budućnosti zaposli nove radnike. Razvoj njenog posla svakako nije prošao bez izazova, ali je svojom strašću i trudom – i uz malu pomoć EU – uspela da ih sve prevaziđe.

 

Mladi Srbi i Kosovari se pitaju „Kako te vidim?“

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat koji finansira EU pomaže mladim ljudima da prozru predrasude i izraze svoje iskustvo u kratkim video zapisima. Dve kulturne organizacije – Dokufest iz Prizrena i Fond B92 iz Beograda – udružile su se kako bi okupile mlade ljude sa Kosova i iz Srbije i omogućile im da provere da li uverenja koja imaju jedni o drugima imaju osnova. Do sada je oko 40 mladih imalo priliku da dovede u pitanje svoje predrasude u projektu „Kako te vidim?“. Dvadesetčetvorogodišnji Ismail Mirseli iz Prizrena objašnjava zašto se prijavio za ovu aktivnost: „Želeo sam da saznam kakva interesovanja ima mlada osoba iz Srbije, i našao sam i sličnosti i suprotstavljena mišljenja o našim društvima.“ Tokom svoje posete Srbiji, Mirseli je provodio vreme sa mladima iz Kruševca, koji na njegovo iznenađenje dosta podseća na njegov rodni grad. Na brzinu im je objasnio kakav je njegov život na Kosovu. Ostatak vremena je proveo razgovarajući o onome što mu je najvažnije: o svom interesovanju za film, pozorište i kulturu. „Verujem da ako popunimo informacioni jaz univerzalnim vrednostima, ne ostavljamo prostora za bilo kakvu vrstu podele.“

„Želeo sam da saznam kakva interesovanja ima mlada osoba iz Srbije, i našao sam i sličnosti i suprotstavljena mišljenja o našim društvima.“

I zaista, organizatori su se pobrinuli da učesnici projekta ostanu usmereni na kulturu, i što se tiče istraživanja i što se tiče izražavanja ličnog iskustva na kreativan način. Bilo je radionica, poseta kulturnim lokacijama i na kraju kreiranje video snimaka koji odgovaraju na jednostavno pitanje – kako je susret sa vršnjacima licem u lice promenio način na koji ih vide. Zbog mera izazvanih koronavirusom, prva grupa iz 2020. godine morala je da se ograniči na video pozive, ali njihova kreativnost i dalje blista u kratkim video zapisima koje su napravili jedni o drugima Menadžer projekta „Kako te vidim?“ Zana Arapi Dželadini kaže da su takvi projekti ono što je potrebno mladim ljudima da se zaista međusobno upoznaju, kako na Kosovu, tako i u Srbiji. Nedostatak informacija je ono što je dovelo do ideje o projektu, objašnjava ona. Sve je počelo kada su članovi Dokufest tima posetili festival u Srbiji, a domaćini se iznenadili kada su čuli šta se sve dešava u Prizrenu. Oni do tada nisu znali ništa o tome. Zana dodaje da je važan deo projekta praćenje medija u potrazi za konfliktnim pričama i njihovo deljenje sa učesnicima projekta kako bi se uporedila različita gledišta.

„Mi smo samo mladi ljudi koji se zabavljaju, uživaju u ovim sastancima i filmovima“

About the project The project “How do I see you?” has been conceived and implemented by two civil society organisations from Kosovo and Serbia: Dokufest and Fond B92. They aim to create a window of opportunity for the youngsters from both countries thus engaging them in meaningful exchange that goes beyond the simple dialogue. This will be implemented by project partners through exchange camps attending workshops, discussions, meeting cultural practitioners, visiting cultural sites and producing 2-minute videos. The project has received funding from the pre-accession funds of the European Union, as part of the Civil Society and Media Programme for Kosovo 2018-2019. Jedna učesnica iz Srbije kaže da joj je ovo iskustvo bilo jedno od najboljih u životu. Sara Ećimović (23) odmah se povezala sa svojim vršnjakom sa Kosova. Pre nego što su se i lično upoznali, razgovarali su danima telefonom o zajedničkim interesovanjima, kao što su, na primer, evropski film. „Saznala sam dosta o njegovoj porodici, muzici koju stvara i planovima za budućnost“, kaže Ećimović, koja je takođe bila među prvima koji su učestvovali na Dokufestu, festivalu kratkometražnog i dokumentarnog filma u Prizrenu. „Najzad sam uspela da posetim Prizren i Kosovo”, dodaje ona. Tokom 2021. godine, zahvaljujući istom programu kulturne razmene, ona i ostali učesnici će prikazati svoje snimke na festivalu Slobodna zona u Beogradu. „Mi smo samo mladi ljudi, zabavljamo se i uživamo u ovim susretima i filmu“, sumira Sara utiske.