Skip to main content

Zaštita prava ljudi u pokretu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Uz podršku Evropske unije, jedna crnogorska nevladina organizacija pružila je podršku migrantima besplatnim pravnim uslugama.

Irfan* je tridesetogodišnjak poreklom iz Maroka koji o svojoj rodnoj zemlji kaže: „Ljudska prava se tamo ne poštuju, nije bilo posla: privreda je loše išla. Sve je bilo loše!”. On je pobegao iz Maroka 2011. godine, prvo za Tursku, redovnim letom. Ubrzo je morao odande da ode i tada je imao prvi kontakt sa krijumčarima ljudi. Prebacili su ga u Grčku, zatim u Albaniju, dok na kraju nije stigao u Crnu Goru. „Moj život je bio u rukama krijumčara. Mogli su da urade šta god su hteli sa mnom, nisam imao pravo na mišljenje. U Crnu Goru sam stigao umoran od bežanja i nisam imao snage da nastavim dalje”, dodaje Irfan.

Irfan sada živi u Crnoj Gori duže od 10 godina. Ubrzo po dolasku zaposlio se u jednom hotelu, gde se zaljubio u Crnogorku Jovanu*. Sada su u braku i imaju dvoje divne dece. U međuvremenu, Irfan je naučio i crnogorski jezik i, po mnogo čemu, oseća se potpuno integrisanim u društvo svog novog doma. Međutim, to nije bio slučaj sa pravne tačke gledišta. Stekao je pravo da podnese zahtev za crnogorsko državljanstvo, ali zbog pravnih komplikacija i činjenice da su određeni zakoni u međusobnom sukobu, još uvek nije u mogućnosti da to pravo ostvari. U cilju rešavanja ovog problema, pokucao je na vrata crnogorske nevladine organizacije Pravni centar, koja pruža pravnu pomoć strancima koji traže azil u Crnoj Gori kroz projekat koji finansira EU pod nazivom „Moj advokat – besplatna profesionalna pravna pomoć za migrante“ u saradnji sa Karitasom. Sada dobija pravnu pomoć od njih po ovom pitanju.

“Pošto je broj migranata koji žele da ostanu u Crnoj Gori mali, Vlada nema politiku za njihovu integraciju u smislu obrazovanja i zapošljavanja.”

Besplatne pravne usluge za one kojima je potrebna pomoć

Luka Kovačević je direktor NVO Pravni centar koja je osnovana 2007. godine sa ciljem pružanja podrške raseljenim licima i izbeglicama iz ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Tada Crna Gora nije imala ni najosnovniju pravnu infrastrukturu vezanu za azilante, kao ni Vladin plan pružanja podrške azilantima ili raseljenim licima. Luka i njegov tim u početku su radili na pružanju podrške Vladi u prevazilaženju tih prepreka, a Vlada je uvela pravnu infrastrukturu koja od tada postoji.

Međutim, u međuvremenu su migranti iz drugih delova sveta počeli da pristižu u Crnu Goru i bila im je potrebna podrška. Prema statistici Pravnog centra, preko 95 odsto izbeglica u zemlji koristi Crnu Goru kao tranzitnu rutu, a samo mali broj njih odlučuje da ostane, jer većina za cilj ima zemlje sa boljom ekonomskom perspektivom. Ali onima koji ostanu potrebna je podrška. Luka objašnjava da država nema mnogo toga da im ponudi. „Pošto je broj migranata koji žele da ostanu u Crnoj Gori mali, Vlada nema politiku za njihovu integraciju u smislu obrazovanja i zapošljavanja”, kaže on.

Pružanje podrške ovim migrantima i drugima koji Crnu Goru vide samo kao tranzitnu rutu razlog je zašto je Lukina nevladina organizacija pokrenula projekat „Moj advokat – besplatna profesionalna pravna pomoć za migrante“ koji finansira EU u saradnji sa Karitasom.

„Obavili smo preko 146 terenskih poseta: bili smo u svim crnogorskim opštinama, obilazili i podržavali migrante na formalnim i neformalnim mestima okupljanja. Migranti koje smo podržali prošle godine došli su iz Avganistana, Alžira, Irana, Maroka i šire.“

O projektu

Projekat „Moj advokat – besplatna profesionalna pravna pomoć za migrante“, koji finansira EU, pokrenut je početkom 2020. godine i završen u julu 2021. godine. Ukupna finansijska vrednost projekta je bila preko 130.000 evra. Projekat je imao za cilj zaštitu prava različitih kategorija migranata kroz pružanje pravne pomoći, informisanje i savetovanje, humanitarnu pomoć i psihosocijalnu podršku, kao i rad na jačanju kapaciteta lokalnih organizacija civilnog društva i relevantnih institucija za sprovođenje politika koje se odnose na upravljanje migracijama, integraciju stranaca kojima je odobrena međunarodna zaštita i reintegraciju povratnika nakon readmisije.

*Ime je promenjeno da bi zaštitilo pravi identitet pomenutih osoba

Kroz ovaj projekat, 677 korisnika je dobilo podršku, od neregularnih migranata i osoba koje traže međunarodnu zaštitu u Crnoj Gori, do povratnika na osnovu sporazuma o readmisiji. Pored besplatne pravne pomoći, migrantima je podeljeno 350 paketa humanitarne pomoći. „Obavili smo preko 146 terenskih poseta: bili smo u svim crnogorskim opštinama, obilazili i podržavali migrante na formalnim i neformalnim mestima okupljanja. Migranti koje smo podržali prošle godine došli su iz Avganistana, Alžira, Irana, Maroka i šire“, kaže Luka.

Ispričati pravu priču

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Već duže od deset godina, program Balkanska tranziciona pravda donosi pouzdane informacije publici Zapadnog Balkana

Kula u Hrvatskoj i Hrtkovci u Srbiji dva su sela na Zapadnom Balkanu koja imaju zajedničku tužnu priču. Nakon izbijanja oružanog sukoba u Jugoslaviji 1992. godine, Srbi i Hrvati iz Kule i Hrtkovaca zamenili su kuće jedni s drugima i preselili se u susedne novonastale države. Ovo je opisano kao „humano preseljenje“, ali je to zapravo bila prinudna razmena stanovništva usred rata. Priča o ova dva sela zabeležena je u dokumentarnom filmu „Tvoja kuća je bila moj dom“ u produkciji Balkanske mreže istraživačkog novinarstva (BIRN).

Dokumentarac je proizveden u okviru programa Balkanska tranziciona pravda, regionalne platforme koju sufinansira EU. Platforma objavljuje onlajn vesti o lokalnim pitanjima vezanim za ratne zločine, čime se poboljšava razumevanje javnosti o pitanjima tranzicione pravde na teritoriji nekadašnje Jugoslavije.

„Mi smo jedina medijska kuća u regionu koja detaljno i u potpunosti pokriva suđenja za ratne zločine zasnovana na činjenicama. Mislim da je to jedna od najvažnijih stvari koje je Balkanska tranziciona pravda postigla u proteklih deset godina.“

Više od deset godina izveštavanja o ratnim zločinima

Nejra Mualomerović, saradnica u programu, objašnjava da je glavna namera programa da se osigura redovan i ažuran protok informacija o pitanjima tranzicione pravde, uglavnom suđenja za ratne zločine u regionu. To se postiže kroz posvećenu mrežu dopisnika širom bivše Jugoslavije i saradnika iz drugih medijskih kuća, organizacija civilnog društva, vladinih ustanova i akademske zajednice. „Mi smo jedina medijska kuća u regionu koja detaljno i u potpunosti pokriva suđenja za ratne zločine zasnovana na činjenicama. Mislim da je to jedna od najvažnijih stvari koje je Balkanska tranziciona pravda postigla u proteklih deset godina“, kaže Nejra.

Međutim, kako je broj suđenja za ratne zločine opadao, Program je počeo da razvija druge aktivnosti sa istim ciljem, koristeći svoje iskustvo i već prikupljene informacije. Jedan od njihovih projekata je baza podataka o masovnim grobnicama. Programski tim sastavlja ovu bazu od 2020. godine, noseći se sa izazovima velikog broja masovnih grobnica i raštrkanih informacija. Nejra objašnjava da je zbog toga što informacije nisu bile na jednom mestu, a većina je bila dostupna samo u štampanom obliku, programsko osoblje moralo da poseti brojne ustanove i organizacije. Takođe su otišli sa fotografom na lokacije masovnih grobnica kako bi ih snimili i smestili u bazu podataka. Informacije su tada javno objavljene.

Tokom ovih poseta postalo je jasno da većina lokacija masovnih grobnica nije obeležena ili dostojno obeležena i da im nije omogućen pristup. „Neki od njih su bili na privatnim posedima, neki su pretvoreni u deponije, a na nekim lokacijama su izgrađene crkve“, kaže Nejra.

Ipak, tim je već uspeo da locira, snimi, fotografiše i sačuva u bazi podataka nekoliko desetina lokacija, dok rad na bazi i dalje traje.

„Mislim da su svi ljudi koji su radili sa BIRN-om u proteklih deset godina bili svesni uticaja koji će to imati na buduće generacije i na način kako će one videti istoriju .“

O projektu

Program Balkanska tranziciona pravda je regionalna platforma koja ima za cilj da unapredi razumevanje tranzicione pravde u zemljama bivše Jugoslavije (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija). Program podržavaju Evropska unija, Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida) i Ambasada Kraljevine Holandije.

Još jedna od nedavnih inicijativa programa je Muzej izveštavanja koji će ove jeseni biti otvoren u Sarajevu. To će biti prvi nezavisni neprofitni regionalni muzej na Balkanu koji prikazuje sveobuhvatnu priču, ispričanu iz novinarske perspektive, o raspadu i ratovima u Jugoslaviji i njihovim posledicama. Muzej će raspolagati prostorom od 600 kvadratnih metara u jednoj trospratnici u centru grada. Prva dva sprata zauzimaće stalna postavka koja će pričati priču o ratnim zločinima počinjenim u bivšoj Jugoslaviji, uključujući priče o izbeglicama, etničkom čišćenju, genocidu i ratnim logorima, kao i o životu novinara tokom rata. Na trećem spratu će se nalaziti zajednički prostor za novinare, ljude iz civilnog društva i šire javnosti i biće korišćen za razgovore o izveštavanju iz konfliktnih zona i o ulozi medija danas.

Nejra priznaje da teme tranzicione pravde nije lako pokrivati. „Mislim da su svi ljudi koji su radili sa BIRN-om u proteklih deset godina bili svesni uticaja koji će to imati na buduće generacije i na način kako će one videti istoriju“, kaže ona.

 

Prekogranična borba protiv zagađenja

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Pogranične opštine u Severnoj Makedoniji i Srbiji udružuju snage u borbi protiv zagađenja

Pogranične opštine Lipkovo u Severnoj Makedoniji i Preševo u Srbiji su opštine sa malim brojem stanovnika: Lipkovo ima 13.000, a Preševo 27.000 stanovnika. Većina stanovništva ovih opština živi u selima, a čitava oblast deli zajedničku kulturu, tradiciju, ekonomski sistem i snažne porodične i prijateljske veze. Međutim, dele i važan problem: zabrinjavajući nivo zagađenosti sa ilegalnih deponija smeća. U opštini Preševo nalazi se 11 ilegalnih deponija, a u Lipkovu sedam.

U obe opštine smeće odnose javna komunalna preduzeća. Međutim, ona ne uspevaju da pokriju svoje opštine u potpunosti. Preduzeće Piša u Lipkovu sakuplja smeće u deset od ukupno 22 sela, a preduzeće Moravica sa srpske strane granice pokriva 11 od ukupno 34 sela. Problem sela koja nisu pokrivena nije mogao da se reši na opštinskom nivou zbog nedostatka sredstava i koordinacije, pa su Lipkovo i Preševo podršku za rešavanje ovog problema potražili spolja.

„Broj ljudi sa zaraznim bolestima je bio veoma visok u odnosu na malu veličinu opština, i bilo nam je očigledno da je jedan od glavnih razloga ilegalno odlaganje otpada i zagađena životna sredina.“

Udruživanje snaga za bolju okolinu

Aleksandar Gumberovski je rukovodilac projekata u opštini Lipkovo. On objašnjava da je prema zvaničnim podacima dobijenim od Regionalne bolnice u Vranju, broj obolelih od zaraznih bolesti u opštini Preševo u 2017. godini bio 20, u 2018. godini 30, a u samo prvoj polovini 2019. godine bilo ih je 35. Na njegovoj strani granice, u Lipkovu, broj obolelih od zaraznih bolesti iznosio je 23 u 2017. godini, 38 u 2018. godini a u samo prvoj polovini 2019. godine bilo ih je čak 42, što je ukazivalo na očigledan stalni rast zaraze. „Broj ljudi sa zaraznim bolestima je bio veoma visok u odnosu na malu veličinu opština, i bilo nam je očigledno da je jedan od glavnih razloga ilegalno odlaganje otpada i zagađena životna sredina“, kaže Aleksandar.

S obzirom na to da su obe opštine male i uglavnom seoske, nijedna od njih nema dovoljno sredstava da na odgovarajući način pruži sve usluge svojim stanovnicima, pa tako ni odnošenje otpada. Međutim, kako je opština Lipkovo imala dobro iskustvo sa podrškom donatora, udružili su snage sa susednim Preševom sa srpske strane granice i odlučili da apliciraju za podršku EU kako bi im pomogli u rešavanju ovog problema.

Oni su zajedno osmislili projekat pod nazivom „Manje smeća, manje opasnosti, više zdravlja“ i dobili podršku iz programa prekogranične saradnje Severna Makedonija–Srbija koji finansira EU. Preko projekta su kupili dva kamiona za prikupljanje otpada, 20 velikih kontejnera za otpad i preko 1700 kanti za smeće koje će biti razdeljene domaćinstvima.

„Ove opštine su nerazvijene i nedostaje sredstava u gotovo svakoj oblasti. Podrška EU je stoga zaista važna za rešavanje naših problema – ponekad čak i onih najosnovnijih.“

O projektu

Projekat prekogranične saradnje koji finansira EU „Manje smeća, manje rizika, više zdravlja“ započet je početkom 2021. godine i trajaće do kraja 2022. Ukupna vrednost projekta je preko 250.000 evra, od čega oko 85% finansira EU. Specifični ciljevi projekta uključuju:

povećanje kapaciteta za upravljanje rizicima i opasnostima izazvanim ljudskom delatnošću u vezi sa odlaganjem čvrstog otpada i zaštitom životne sredine; povećanje kapaciteta i unapređenje pristupa institucija uslugama za organizovano prikupljanje otpada; podizanje svesti kod lokalnog stanovništva o posledicama zagađenja; i smanjivanje broja zaraznih bolesti.

Pored podrške u opremi, projekat će putem letaka i video klipova pokrenuti i kampanju podizanja svesti, kako bi se promenile navike građana koje se odnose na životnu sredinu, podstičući ih da za svoj otpad koriste nove kante.

Ovo nije prvi projekat koji EU finansira i od kojeg opština Lipkovo ima koristi. Aleksandar objašnjava da su, s obzirom da se opština nalazi i na granici sa Bugarskom i Kosovom, bili deo drugih programa prekogranične saradnje. „Ove opštine su nerazvijene i nedostaje sredstava u gotovo svakoj oblasti. Podrška EU je stoga zaista važna za rešavanje naših problema – ponekad čak i onih najosnovnijih“, kaže on.

Doživljaji u divljini kao biznis

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Pogranična oblast između Crne Gore i Srbije spremna je da ugosti ljubitelje prirode uz podršku Evropske unije

Crna Gora je pre pandemije imala preko dva miliona posetilaca i preko sedam miliona noćenja godišnje, što se može smatrati uspehom za zemlju sa nešto više od 600.000 stanovnika. Ovi posetioci su uglavnom boravili na prelepom primorju leti i na skijalištima na severu zimi. Međutim, Crna Gora ima i druge veoma uzbudljive mogućnosti za turizam u divljini, posebno u severoistočnom regionu koji se graniči sa Srbijom i koji je veoma malo iskorišten. NVO Centar za zaštitu i istraživanje ptica (CZIP) iz Podgorice, zajedno sa partnerima iz Crne Gore i Srbije, radi na otvaranju ovog područja kao destinacije za ljubitelje divljine.

Na globalnom nivou, boravak u divljini i posmatranje ptica postali su sve popularnija turistička aktivnost, prepoznata kao važno specijalizovano turističko tržište. Međutim, s obzirom na relativnu udaljenost ovog dela zemlje i na loše saobraćajne veze, turistička infrastruktura je nedovoljno razvijena, uprkos tome što se u ovoj regiji nalaze četiri nacionalna parka.

„Budući da je postojao ogroman potencijal za razvoj turizma, ali i potreba za podrškom, odlučili smo da preduzmemo mere kako bismo otvorili ovu bajkovitu oblast za posetioce.“

Zadovoljavanje potrebe za razvojem turizma

Lejla Abdić je ekološka aktivistkinja i menadžerka projekata u Centru za zaštitu i istraživanje ptica. Ona objašnjava da su ona i njene kolege bile svesne da je region nedovoljno razvijen u smislu turističke infrastrukture i aktivnosti u prirodi. „Budući da je postojao ogroman potencijal za razvoj turizma, ali i potreba za podrškom, odlučili smo da preduzmemo mere kako bismo otvorili ovu bajkovitu oblast za posetioce“, kaže Lejla.

S tim ciljem, oni su se prijavili na konkurs EU za prekograničnu saradnju Crna Gora/Srbija i odobrena su im sredstva za pokretanje projekta pod nazivom „Hoo project – Creation of Owl and Other Wildlife Experience“. Kako je populacija ptica u regionu veoma raznovrsna, glavni fokus njihovog projekta bio je na aktivnostima vezanim za posmatranje ptica kroz mapiranje i signalizaciju staza. Oni takođe rade na obuci i motivisanju lokalnog stanovništva da se bavi poslovima vezanim za turizam u divljini, kao i brendiranjem i promocijom turističkih proizvoda koji su osmišljeni u okviru projekta.

„Ova oblast raspolaže jedinstvenim potencijalom za turizam u divljini koji još uvek nije iskorišćen, ali će uskoro biti promovisan na lokalnom i međunarodnom nivou, kako bi posetioci mogli da uživaju u njemu.“

O projektu

Projekat „Hoo: Creation of Owl and Other Wildlife Experiences“ započet je u februaru 2021. godine. Glavni cilj projekta je podsticanje turizma u divljini zasnovanog na prirodnom nasleđu u prekograničnom području između Srbije i Crne Gore. Ukupna vrednost projekta je 262.029 evra, a planirano trajanje projekta je 24 meseca. Projekat, između ostalog, predviđa uspostavljanje dva itinerera za turizam u divljini, obuku turističkih vodiča za divljinu, posmatranje ptica i studijske posete i uspostavljanje digitalne platforme za promociju regionalnog turizma u divljini.

Lejla objašnjava da projektno područje ima mnogo toga da ponudi turistima koji vole prirodu: sove, na primer, imaju zov koji pruža uzbudljiva turistička iskustva. Ali ova oblast je dom i drugim privlačnim pticama, kao što su suri i orao krstaš, beloglavi sup i sivi soko, ili jarebica kamenjarka i ruževac (vrsta tetreba), kao i retke vrste ptica kojima su za stanište potrebna veća šumska prostranstva. „Ova oblast raspolaže jedinstvenim potencijalom za turizam u divljini koji još uvek nije iskorišćen, ali će uskoro biti promovisan na lokalnom i međunarodnom nivou, kako bi posetioci mogli da uživaju u njemu“, kaže Lejla.

Lejla dalje objašnjava da je projekat uspešan i u smislu prekogranične saradnje. Organizacije koje sarađuju na projektu organizovaće studijske ture i koordinirane aktivnosti sa ciljem povezivanja zajednica, preduzeća i turoperatera sa obe strane granice. „Na kraju krajeva, razvoj regiona je usko povezan sa prekograničnom saradnjom“, kaže ona.

Svet upoznaje hercegovački beli luk

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Kompanija iz Bosne i Hercegovine postala je regionalni tržišni lider u proizvodnji belog luka uz podršku projekta koji finansira EU

Preko 300 sunčanih dana u godini i zemlja bogata krečnjakom samo su neke od karakteristika koje izdvajaju zemljište u okolini mesta Ljubinje na jugu Bosne i Hercegovine. Nekada su njive u Ljubinju bile zasađene hercegovačkim duvanom, koji je zahvaljujući svom kvalitetu nudio pristojan život stanovništvu ovog kraja. Međutim, zbog propasti domaće duvanske industrije, poljoprivrednici su morali da diversifikuju svoju proizvodnju.

Pošto je zemljište veoma plodno, nisu imali mnogo problema da to urade, usmeravajući se na beli luk koji se vekovima proizvodi i koristi u regionu kao zdrav sastojak za kuvanje, ali i kao narodni lek. Poslovnu priliku je u belom luku videlo preduzeće Farmavit iz ljubinjskog kraja, i odlučilo je da se okuša ne samo u proizvodnji, već i u preradi ovog proizvoda za distribuciju na strana tržišta.

„Analiza svetski priznatih ustanova pokazala je da se hercegovački beli luk nalazi u prvih pet na svetu po kvalitetu i uticaju na zdravlje.”

Savremena tehnologija za unapređenje proizvodnje

Stefan Šalvarica je rukovodilac zadužen za proizvodnju i preradu belog luka u preduzeću u kojem radi od 2020. godine. Farmavit je osnovan 2000. godine da bi se uglavnom bavili proizvodnjom stočne hrane. Međutim, videvši potencijal za proizvodnju niza drugih useva, odlučili su da pokušaju nešto što bi bilo interesantnije i privlačnije širim tržištima. „Analiza svetski priznatih ustanova pokazala je da se hercegovački beli luk nalazi u prvih pet na svetu po kvalitetu i uticaju na zdravlje”, kaže Stefan.

Danas je Farmavit vodeća kompanija za proizvodnju belog luka u Bosni i Hercegovini, a većina njihovih proizvoda namenjena je izvozu, uključujući i tržište EU. Na putu ka uspehu podržala ih je i inicijativa koju finansira EU a sprovodi UNDP – EU4Business. Ova podrška pomogla je preduzeću da reši veliki problem sa izvorima toplote, kao i problem sa parom koja nastaje u procesu termičke obrade belog luka, što je otežavalo proizvodnju. „Sada kada imamo novu ventilaciju i klimatizaciju objekta, rešavamo se pare za nekoliko minuta. Pored toga, ranije smo veliki deo posla obavljali ručno, ali sada su procesi punjenja, etiketiranja i zatvaranja tegli uz pomoć novih mašina unapređeni i ubrzani“, objašnjava Stefan.

Kompanija ima sopstvene plantaže belog luka, ali i kupuje određene količine od svojih kooperanata u Hercegovini. Sav kupljen beli luk šalje se na analizu pre nego što se stavi u proizvode dostupne kupcima na policama supermarketa u Bosni i Hercegovini pod brendom „Miris Hercegovine“.

„Zahvaljujući projektu EU4Business, uspeli smo da poboljšamo uslove rada i produktivnost, smanjimo troškove i našim kupcima ponudimo jedinstvene proizvode. Otkad smo unapredili pogone za obradu belog luka, naše godišnje količine su porasle za 10 tona.“

O projektu

EU4Business je projekat EU koji ima za cilj jačanje kapaciteta Bosne i Hercegovine za ekonomski rast i zapošljavanje podsticanjem konkurentnosti i inovacija u odabranim sektorima. Ima budžet od 16,1 miliona evra: 15 miliona evra finansira Evropska unija, a 1,1 milion evra Savezna Republika Nemačka.

EU4Business je deo Strategije lokalnog razvoja nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) – Programa razvoja lokalne samouprave i privrede u Bosni i Hercegovini.

Stefan dalje objašnjava da oni proizvode i pire od belog luka, kao i marinade sa začinima i maslinovim i suncokretovim uljem. Pored toga, zahvaljujući projektu EU4Business, Farmavit sada proizvodi i takozvani crni beli luk. Crni beli luk nastaje procesom fermentacije svežeg belog luka. U ovom procesu ubrzanog starenja beli luk menja boju i karamelizuje se, a njegova svojstva su pojačana. Ova vrsta belog luka veoma je cenjena na svetskom tržištu i kupovinom mašine za vrenje, zahvaljujući podršci EU, preduzeće Farmavit je postalo jedini proizvođač ove vrste belog luka u Bosni i Hercegovini.

„Zahvaljujući podršci EU4Business projekta, uspeli smo da poboljšamo uslove rada i produktivnost, smanjimo troškove i našim kupcima ponudimo jedinstvene proizvode. Otkad smo unapredili pogone za obradu belog luka, naše godišnje količine su porasle za 10 tona“, kaže Stefan.

Pored planova za nove marinade, kao i za plasman crnog i svežeg belog luka na međunarodno tržište, preduzeće Farmavit nastavlja da ulaže u razvoj da bi zadržalo poziciju lidera na tržištu. „Uložili smo svoja dodatna sredstva u kupovinu opreme koja će nam pomoći u proizvodnji želatinskih kapsula punjenih ekstraktom belog luka. Bićemo prva firma u regionu koja će proizvoditi dodatke ishrani ovog tipa“, sa zadovoljstvom kaže Stefan.

Kompanija Farmavit podržana je kroz projekat EU4Business sa 150.000 KM, dok je vrednost investicije iznosila ukupno 300.000 KM.

Zvuci džeza oživljavaju kulturne prostore

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Muzičke inicijative nastale tokom pandemije razvijaju se uz podršku EU

Kada su se mladi Pećanci našli pred izazovom da osmisle nove kulturne događaje koji će privući građane, improvizovali su sa onim što su imali: starom bioskopskom zgradom, renomiranim umetnicima i volonterizmom. Simbolično, inicijativa kojom je rukovodila nevladina organizacija Anibar usmerila se na žanr muzike koji se zasniva na improvizaciji – džez. Da bi improvizacija bila još neizvesnija, planirano je da niz džez koncerata počne krajem 2020. godine u jeku pandemije koronavirusa. Međutim, uprkos svim preprekama, rođen je „Peja Jazz“, najnovija kulturna aktivnost u gradu.

“Uvek sam govorio sebi da me u Peć mogu vratiti samo kulturni događaji.”

Ključni čovek u sklapanju svih delova Peja Jazz-a bio je Dardan Selimaj, kustos mnogih kulturnih događaja na Kosovu u poslednjih dvadeset godina. Nije mogao da odoli zamisli o džezu u Peći. „Uvek sam govorio sebi da me u Peć mogu vratiti samo kulturni događaji“, kaže Dardan o gradu iz kojeg vodi poreklo i gde su događaji ove prirode retki. „U manjim gradovima u kojima se tokom većeg dela godine ništa ne dešava, mladi ljudi treba da imaju priliku da vide nastupe koji mogu da ih inspirišu da postanu neko – solo muzičari ili da osnuju bend – i pomere granice“, kaže Dardan. Sličan put su odabrali brojni muzičari koji su odrasli u Peći. Oni su bili inspiracija Dardanu da prihvati ulogu kustosa jednog događaja kao što je Peja Jazz.

Pored primamljive ideje, prepreke su bile neizbežne, posebno u godini u kojoj je počela pandemija. Koncerti su morali da se završe u ranim večernjim satima i da imaju ograničen broj posetilaca, prema pravilima javne bezbednosti koja su u tom trenutku bila na snazi. Međutim, i takve okolnosti imale su svoju dobru stranu.

„Pošto je 2020. godine kulturna scena bila u potpunom zastoju i pošto umetnici nisu mogli nigde da nastupaju, oni su se posvetili stvaranju i napisali nove komade“, kaže Dardan ne uspevajući da sakrije uzbuđenje u glasu zato što je mogao da istražuje muzičke dragulje koji su nastali tokom lokdauna.

„Bili smo domaćini četiri koncerta na kojima su premijerno svirani novi albumi“, kaže on, ubeđen da će se tako izuzetan događaj teško ponoviti. Međutim, element za koji se ispostavilo da se može ponoviti godinu dana kasnije, u drugom izdanju, bila je posvećenost kvalitetnim koncertima. Ovoga puta Peja Jazz je otišao izvan granica Kosova, pošto su regionalni izvođači i izvođači iz EU mogli da putuju.

„Činjenica da je Peja Jazz organizovan pod pokroviteljstvom Anibara mnogo znači za njegovu održivost, kako sa organizacionog stanovišta, tako i za inspirisanje budućih izvođača.“

O projektu

Projekat građansko-javnog partnerstva za inovativno upravljanje javnom infrastrukturom u Peći, Prizrenu i Mitrovici ima za cilj unapređenje trenutnog stanja kulturnih prostora, kao i stvaranje novih širom Kosova. Između ostalog, projekat služi kao značajna intervencija u demokratizaciji kulturne i urbane politike na Kosovu, ali takođe pomaže u omogućavanju većeg učešća građana u javnom životu.

Ulaganje u organizacije, a ne pojedince, zarad zdravih kulturnih događaja

Pokretanje jedne ovakve muzičke manifestacije mnogostruko utiče na kulturni život malog grada kao što je Peć. Prvo, ugošćavanje Peja Jazz-a u jedinom bioskopu u gradu pomoglo je da se ovo staro zdanje sačuva od potencijalnih intervencija. Drugo, grad je otvoren za druge prekogranične pogodnosti, kao što su povećanje broja turista i kulturna razmena. Najvažnije od svega je prilika pružena mladim generacijama, da postanu svesniji svog potencijala, dajući im priliku da vide nastupe renomiranih umetnika.

„Činjenica da je Peja Jazz organizovan pod pokroviteljstvom Anibara mnogo znači za njegovu održivost, kako sa organizacionog stanovišta, tako i za inspirisanje budućih izvođača“, kaže Dardan, koji volonterima sa zadovoljstvom prenosi svoje znanje o menadžmentu muzičkih dešavanja. On tu misli na uspehe koje je Anibar pokazao u oblasti animacije, gde su mladi ljudi od učenja osnova stigli do prikazivanja njihovih animacija na godišnjem festivalu. Anibar se nadovezuje na svoje iskustvo uvođenja novih kulturnih aktivnosti u gradovima kao što je Peć, a sada je sklopio saradnju i sa drugim organizacijama širom Kosova i izvan njega, kako bi poboljšao trenutno stanje kulturnih prostora. Uz finansijsku pomoć EU, njihov cilj je da kao kulturni akteri budu bolje pripremljeni za upravljanje javnom infrastrukturom i da povećaju saradnju sa lokalnim samoupravama za održivo korišćenje javne infrastrukture, javnih politika i finansija.

Na tragu ugroženog balkanskog risa

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Tim novinara iz Severne Makedonije osvojio prestižnu nagradu EU za istragu o opasnostima sa kojima se suočavaju ugroženi risovi

Balkanski ris je vrsta divlje mačke koja spada u veoma ugrožene vrste. Veruje se da samo 45 risova ove vrste postoji u regionu. Krivolov, seča šuma i građevinske aktivnosti predstavljaju ozbiljnu pretnju najvećoj mački u regionu.

Balkanski ris se može naći u Severnoj Makedoniji, Albaniji i na Kosovu. Iako je lov ili loše postupanje prema bilo kojem balkanskom risu strogo zabranjeno zakonom u sve tri zemlje, istraga je pokazala da je situacija u praksi mnogo drugačija. Tim novinara makedonskog Radija MOF zaključio je da je životinja zapravo veoma slabo zaštićena i da je u velikoj opasnosti od izumiranja.

Njihova priča pod nazivom „Tragom balkanskog risa – istražna priča u dva dela“ plod je višemesečne istrage. Priča prikazuje sumornu sliku o balkanskim risovima koji se nalaze u stalnoj opasnosti od krivolova. Istražni tim pronašao je preparirane risove na zidovima restorana u blizini njihovog staništa, risove zatočene u kavezima kao atrakcija i tragove koji ukazuju da su možda i policijski službenici uključeni u krivolov. Pored toga, istraga je pokazala da su pored opasnosti od krivolova, balkanski risovi takođe ugroženi divljim deponijama i građevinskim radovima kao što su izgradnja puteva i hidroelektrana u i oko prirodnih ili nacionalnih parkova.

„U našem regionu imamo odlične zakone na papiru, ali oni se često ne sprovode na pravi način.“

Priznanje za trud

Tim novinara koji je sproveo i objavio istraživačku priču sačinjavali su Bojan Šaševski, Danijel Evrosimoski, Emilija Petreska i Jasmina Jakimova. Jasmina objašnjava da je njihova istraga bila plod želje da ispričaju priču o temi koja se retko spominje u javnosti, kao i da istraže da li se zakoni o zaštiti prirode i divljih životinja sprovode na pravi način. „U našem regionu imamo odlične zakone na papiru, ali oni se često ne sprovode na pravi način“, kaže ona.

Priča je postigla veliki uspeh, ako se meri reakcijama slušalaca i čitalaca, a takođe je osvojila nagradu EU za istraživačko novinarstvo za Severnu Makedoniju 2021. godine. Nagrada je dodeljena kroz projekat koji finansira EU pod nazivom „Jačanje kvalitetnih vesti i nezavisnog novinarstva na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“, a žiri je opisao članak kao proizvod izvanrednog istraživačkog rada.

Na svečanosti dodele nagrada Emilija Petreska sa Radija MOF rekla je: „Razočaravajuće je da ni posle više od godinu dana od kada smo objavili priču institucije nisu reagovale… Kakvu budućnost možemo da očekujemo ako nastavimo da uništavamo ekosisteme, da uništavamo staništa balkanskih risova i prirodno nasleđe koje imamo i – time – uništavamo sebe?“.

„Nagrada nam je bila veoma važna, ne zbog novca, već zbog priznanja: sjajan je osećaj kada neko prepozna vaš trud.“

O projektu

Cilj projekta „Jačanje kvalitetnih vesti i nezavisnog novinarstva na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“, koji finansira EU, jeste da se poveća poverenje građana u medije i stvori bezbedno okruženje za novinare da stvaraju nezavisne informativne sadržaje, kroz obuku, mentorstvo, tehničku i finansijsku podršku i objavljivanje. Projekat se sprovodi od 2019. godine u zemljama kandidatima za prijem u EU i potencijalnim kandidatima: Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Turskoj.

Jasmina objašnjava da je njen tim, pošto je iz male medijske organizacije, bio iznenađen kada im je saopšteno da su osvojili prvu nagradu. „Nagrada nam je bila veoma važna, ne zbog novca, već zbog priznanja: sjajan je osećaj kada neko prepozna vaš trud“, kaže ona.

Nagrade EU za istraživačko novinarstvo imaju opšti cilj da odaju priznanje i promovišu izuzetna dostignuća istraživačkih novinara iz zemalja Zapadnog Balkana i Turske, kao i da poboljšaju vidljivost kvalitetnog istraživačkog novinarstva u tim zemljama.

Povratak zlatoveza

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Savremeno žensko preduzetništvo i drevni crnogorski zanat protkani su podrškom EU

Crnogorski zlatovez koristi se na narodnim nošnjama više od tri veka, ali je bio izložen opasnosti pada u zaborav zbog promene ukusa i prekida u prenošenju zanata sa starijih na mlađe generacije. Drugi razlog je bio taj što je čak i tamo gde su ljudi želeli predmete sa zlatovezom, dodavanje zlata na ionako skupu narodnu nošnju ili svilene košulje bilo veoma skupo. Međutim, zanat je nedavno podstaknut inicijativom lokalne crnogorske organizacije civilnog društva i podrškom Evropske unije.

Biserka Raičević je prevalila šezdesetu i potiče iz crnogorske porodice koja neguje tradiciju, posebno u vezi sa rukotvorinama. Iako je veći deo života radila kao ekonomista, iz hobija je nastavila da se bavi i tradicionalnim rukotvorinama koje je naučila u mladosti. Međutim, do nedavno se nikada nije okušala u zlatovezu, vrhuncu tradicije crnogorskog veza. To se promenilo kada se pridružila radionici organizovanoj uz podršku projekta ReLoAD koji finansira EU.

„Rad na zlatovezu zahteva mnogo strpljenja i veoma specifičnu i zahtevnu veštinu izrade.“

Oživljavanje zaboravljenog umeća

Biserka kaže da je za radionicu čula od svog supruga koji je video poziv na društvenim mrežama i skrenuo joj pažnju na priliku, znajući da voli ručni rad. Nije bila sigurna da li da se prijavi, jer je rad na zlatovezu veoma zahtevan, a i skup zbog zlatnog konca koji se koristi. Međutim, ipak je otišla na radionicu, vođena osećajem poštovanja i velike ljubavi prema tradiciji, iako ju je iskustvo naučilo da rad na zlatovezu zahteva, kako ona kaže, „mnogo strpljenja i vrlo specifičnu i zahtevnu veštinu izrade“.

Obuka je organizovana u okviru projekta „Očuvanje i razvoj tradicionalnog crnogorskog zanata – zlatoveza“ koji je finansirala EU, a obuhvatao je žene različitih godina i društvenog porekla. Starije vezilje prenele su svoje znanje na polaznice. Pored obuke, projekat je obuhvatio i podršku komunikaciji i izradi marketinškog plana za promociju zlatoveza, kao i pokretanje publikacije koja detaljno opisuje istoriju i značaj zanata.

„Ova obuka mi je bila velika inspiracija.“

O projektu

Projekat „Očuvanje i razvoj tradicionalnog crnogorskog zanata – zlatoveza“ sprovodi Institut za preduzetništvo i ekonomski razvoj u saradnji sa Udruženjem likovnih i zanatskih umetnika NIT. Projekat ima podršku Regionalnog programa za lokalnu demokratiju (ReLOaD), koji finansira Evropska unija, a sprovodi Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP).

Cilj projekta je promocija crnogorskog zlatoveza kroz izradu marketinškog plana, unapređenje ekonomskog i društvenog statusa žena kroz širenje veštine zlatoveza i popularizaciju zlatoveza kroz saradnju sa modnim kreatorima.

„Ova obuka mi je bila velika inspiracija“, kaže Biserka, a sa veštinama koje je stekla kroz projekat, odlučila je da pokrene mali biznis sa ciljem da predstavi i omogući pristup ovim lepim kreacijama većem broju ljudi. Modeli sa zlatovezom preovlađuju među proizvodima preduzeća RB Ethno Fashion Hand Made, uključujući moderne predmete za svakodnevnu upotrebu kao što su tašne, marame ili maske.

Pored proizvodnih i prodajnih aktivnosti, Biserka je organizovala i besplatne radionice na kojima doprinosi prenošenju ove veštine na druge žene iz svoje zajednice. „Smatram da ova tradicija treba da se održi, tako da sam zainteresovana da što više mladih ljudi nauči ovu veštinu“, kaže ona.

Žene su perjanica brzog razvoja IKT servisa na Kosovu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Sužavanje digitalnog rodnog jaza: veća zastupljenost žena u IKT je od suštinskog značaja za ovaj sektor kojim dominira izvoz

Sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) na Kosovu brzo se menja, uglavnom zbog sve veće potražnje i rešenja koja kompanije nude. Široka upotreba interneta daje rezultate na Kosovu, posebno za njegovu omladinu i nova (IKT) preduzeća.

Eurostat je 2021. godine izvestio da je 96% stanovništva Kosova starosti od 16 do 74 godine koristilo internet u prethodna tri meseca, što znači da je Kosovo na prvom mestu u regionu po korišćenju interneta, a čak i nekoliko procenata iznad proseka Evropske unije. Ovaj kontekst je preduslov za razvoj digitalne transformacije mnogih usluga u društvu, ali ne nužno samo na Kosovu. Nekoliko kompanija sa sedištem u i oko Prištine pružaju IKT usluge za Evropu i Severnu Ameriku. Neki od njih čak i nemaju domaće klijente, što se odražava u studiji IKT asocijacije STIKK,koja potvrđuje da je preko 90% ovih usluga za instranstvo.

„IKT je nekada smatran muškim poslom, ali to se brzo menja.“

Sužavanje digitalnog rodnog jaza

Jedna od posledica dobrodošlog rasta je da nudi radna mesta u društvu pogođenom nezaposlenošću i da ta radna mesta zaustavljaju odlazak mladih sa Kosova. IKT sektor takođe postaje sve inkluzivniji.

Žene se nalaze u svim delovima sektora, od tehničkih pozicija u programiranju, do menadžmenta i kreiranja politika u IKT-u. Jedan od primera je Ilirijana Ibraj, koja vodi odsek za poslovni rast LinkPlusa, jedne od pionirskih kompanija koja već skoro deset godina izvozi usluge.

„IKT je nekada smatran muškim poslom, ali se to brzo menja“, kaže Ibraj, koja dodaje da se oseća dobro u tom sektoru, između ostalog i zato što može da pruži drugačiju perspektivu. Žene čine više od jedne trećine ukupnog broja zaposlenih u njenom preduzeću. „Sve veći broj žena u IT-u menja način razmišljanja i stereotipe na radnom mestu, ali i u odnosu na klijente gde perspektiva koja ne dolazi od muškaraca može biti ključna.“

Mogućnost da se promeni procenat devojaka u ovom sektoru počinje od obrazovanja, gde takozvani STEM (Nauka Tehnologija Energetika i Matematika) predmeti doživljavaju povratak kao profesije sa potencijalom zapošljavanja. Pored tradicionalnih univerziteta, postoje i inovacioni centri, privatne inicijative i međunarodni donatori koji nude obučavanje mladih u pomenutim predmetima. Među njima je i projekat koji finansira EU i koji je u okviru podrške konkurentnosti kosovskog IKT sektora obučio oko 100 predavača i 1.000 studenata. Većina učesnika je sertifikovana za veb razvoj, sajber bezbednost i programske jezike koji se najčešće traže u IKT sektoru.

Druga komponenta na kojoj projekat radi sa sektorom je jačanje veza sa kompanijama čije je sedište u Evropskoj uniji.

„Jedna od naših strategija za rast dolazi iz uverenja da možemo da proširimo naše poslovanje zajedno sa budućim partnerima u EU.“

O projektu

Opšti cilj projekta EU Podrška konkurentnosti kosovskog IKT sektora je unapređenje konkurentnosti kosovskih digitalnih i tradicionalnih preduzeća podržavajući širenje kosovskog IKT sektora, što dovodi do rasta i otvaranja novih radnih mesta.

Projekat takođe ima za cilj da premosti jaz u digitalnim i poslovnim veštinama na održiv način koji zadovoljava potrebe tržišta i povećava konkurentnost kosovskih digitalnih i tradicionalnih preduzeća i povećava izvoz kosovskih IKT preduzeća i tradicionalnih preduzeća korišćenjem IKT-a.

IKT ne zna za granice

Najpopularnije izvozne usluge kosovskih kompanija uključuju IT konsalting, razvoj veb dizajna, mobilna rešenja i e-trgovinu. LinkPlus nudi ove usluge klijentima koji posluju u EU, ali i onima na severoameričkim tržištima. Budućnost izgleda sjajno za preduzeće koja razmatra saradnju sa kompanijama identifikovanim na nedavnim direktnim sastancima.

„Jedna od naših strategija za rast dolazi iz našeg uverenja da možemo da proširimo poslovanje zajedno sa budućim partnerima u EU“, objašnjava ona. „Uspostavili smo početne kontakte, sa fokusom na sektore za koje smo se specijalizovali, a sada znamo više o tržištu i ključnim igračima.“ Ona kaže da je zadovoljna početnim predstavljanjem investicionog potencijala Kosova, što podrazumeva kosovsku omladinu, poslovnu klimu, blizinu EU, korišćenje evra kao valute i prijateljske odnose sa klijentima koje vidi kao najvažnije osobine svog društva.

Takođe je dodala da ima ličnu misiju unapređenja položaja žena i koristi inicijativu „DigiWomen“, gde je članica odbora, kao platformu za pridruživanje ženama u IT-u koje mogu da posluže kao uzor. „Ako želimo da postignemo rodnu ravnopravnost, najvažnije je da budemo uzor i inspirišemo nove generacije: promena mora da dođe od nas samih da bismo učinili društvo boljim.“

Stara receptura za nove klijente

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Uz podršku EU, proizvođači sira iz Bosne i Hercegovine povećavaju proizvodnju i broj zaposlenih

Kada je Tomislav Puđa imao 20 godina, otac mu je umro, a Tomislav je preuzeo porodičnu tradiciju pravljenja sira. Porodica Puđa se specijalizovala za proizvodnju tvrdog livanjskog sira od kravljeg, ovčijeg ili mešavine ova dva mleka. Kolut sira prirodno sazreva ispod sopstvene kore najmanje 60 dana i robusnog je ukusa koji može biti blago pikantan. Receptura je stigla u livanjski kraj u vreme austrougarske vladavine i bila je prilagođena ukusu plemstva.

„Moj otac je oduvek sanjao da proširi posao, da imamo malu komercijalnu mlekaru. Moj brat i ja smo odlučili da ostvarimo taj njegov san.“

Od domaćeg sira do velikog preduzeća

Tomislavovi baka i deda su proizvodili sir u malim količinama u svom podrumu. Sedamdesetih godina odlučili su da komercijalizuju ovaj proizvod i prodaju ga u turističkom regionu duž Jadranske obale. Iako količine nisu bile velike, prodaja je bila dovoljno dobra da se porodica od toga izdržava. Tomislavov otac je nastavio ovu tradiciju, a Tomislav mu je pomagao.

„Moj otac je oduvek sanjao da proširi posao, da imamo malu komercijalnu mlekaru. Moj brat i ja smo odlučili da ostvarimo taj njegov san“, kaže Tomislav.

Mlekara Puđa Eko sir osnovana je 2003. godine i od tada raste. Mlekara danas proizvodi desetak različitih vrsta sira, a dobitnik je niza međunarodnih nagrada za kvalitet, od kojih je najznačajnija zlatna medalja sa Međunarodnog sajma sira u Austriji 2014. godine.

Preduzeće Puđa se 2019. godine, vođena idejom modernizacije proizvodnog procesa i jačanja dugoročne pozicije mlekara na domaćem i stranom tržištu, odazvala javnom konkursu za dodelu bespovratnih sredstava objavljenom u okviru EU4Business projekta, koji finansiraju Evropska unija i nemačka vlada, a sprovode ga Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), Međunarodna organizacija rada (ILO) i nemačka organizacija za razvojnu saradnju GIZ. Zahvaljujući projektu EU4Business, mlekara je zamenila zastarele bačve za sir sa većim, savremenim bačvama, nabavila mašine za sečenje i merenje i nove police u prostorijama za sazrevanje i instalirala sisteme za održavanje mikroklime u mlekari. Građevinski radovi takođe su doprineli poboljšanju ukupnog kvaliteta proizvodnog procesa.

Ukupna vrednost ove investicije iznosila je preko 380.000 evra, od čega je Evropska unija obezbedila gotovo 150.000 u bespovratnim sredstvima. Savremena oprema je poboljšala kvalitet proizvoda i proces rada, smanjila troškove proizvodnje i doprinela povećanju produktivnosti. „Savremena tehnologija je greške svela na minimum, što nam je bitno u smislu stalnosti kvaliteta. Jedna stvar koju smo odmah videli je da sa novom opremom imamo veću iskorišćenost mleka, što znači da danas dobijamo više sira sa istom količinom mleka. To je sve doprinelo da se naša tržišna konkurentnost poboljša“, kaže Tomislav. Poboljšanja postignuta kroz EU4Business projekat takođe znače nove mogućnosti za proširenje proizvodnje i promocije sira van granica Bosne i Hercegovine.

 „Ljudi su naša najveća vrednost. Sa novim mašinama naši radnici imaju bolje uslove za rad i mogu brže i lakše da rade svoj posao.“

O projektu

EU4Business je projekat EU koji ima za cilj jačanje kapaciteta Bosne i Hercegovine za ekonomski rast i zapošljavanje podsticanjem konkurentnosti i inovacija u odabranim sektorima. Raspolaže budžetom od 16,1 miliona evra: 15 milionaevra finansira Evropska unija, a 1,1 milion evra Savezna Republika Nemačka.

EU4Business je deo Strategije lokalnog razvoja – Programa lokalne samouprave i ekonomskog razvoja u Bosni i Hercegovini Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Skoro 40 ljudi radi u mlekari, uključujući sedam radnika koji su dobili posao zahvaljujući investiciji EU4Business. S većim brojem radnika povećala se i proizvodnja, a obezbeđena je i bolja kontrola kvaliteta proizvoda. Kako kaže Tomislav: „Ljudi su naša najveća vrednost. Sa novim mašinama naši radnici imaju bolje uslove za rad i mogu brže i lakše da rade svoj posao.“