Skip to main content

Uzmi me za ruku

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Uz podršku EU, srpski startap razvio je „pametnu rukavicu“ koja povećava nezavisnost slabovidih osoba

Nikola Krstić je mladi preduzetnik iz Srbije čiji izum je nedavno privukao veliku pažnju na međunarodnom tržištu. Za manje od dve godine, Nikola je od srednjoškolca postao generalni direktor. Njegov izum je „pametna rukavica“ pomoću koje slepe i slabovide osobe mogu da se orijentišu u prostoru i prepoznaju boje, razlikuju novčanice i druge predmete i preko koje njihovi negovatelji ili prijatelji mogu da prate njihovo kretanje.

Priča o ovom izumu počela je u vreme kada je Nikola bio u srednjoj školi i učestvovao na konkursu na kojem su mladi bili pozvani da razvijaju i predlažu inovativne poslovne ideje. Njegov predlog bio je inspirisan sopstvenom slabovidošću na jedno oko. „Sama ideja je došla veoma spontano, jer sam se nosio s tim problemom od rođenja“, kaže Nikola.

„Razvoj ideje bio je samo početak: pred nama je bio dug put.“

Neophodna podrška

Međutim, u svetu startap kompanija znanje o sprovođenju ideja u delo nikada nije dovoljno. „Razvoj ideje bio je samo početak: pred nama je bio dug put“, kaže Nikola. Njemu i njegovom timu i dalje su bili potrebni stručna i finansijska podrška.

Potencijal Nikoline ideje prepoznao je srpski Fond za inovacije koji je kroz svoj Program ranog razvoja sredstvima Evropske unije podržao razvoj ovog inovativnog proizvoda koji je Nikola nazvao Anora.

Nikola objašnjava da se sredstva uglavnom koriste za razvoj hardvera u rukavici sa kojim kompaktna elektronika obezbeđuje sve funkcije neophodne za svakodnevnu upotrebu slepe osobe. Uspeli su i da ulože više u dizajn rukavice, tako da sada imaju jedan nenametljiv dizajn od vrhunskog materijala koji može da traje mnogo godina čak i uz svakodnevnu upotrebu. „Dakle, najvažnije stavke – hardver i dizajn rukavice – omogućene su podrškom EU“, kaže on.

Rukavica ima deset osnovnih funkcija. Među njima je otkrivanje objekata u prostoru i vraćanje vibracionih signala na osnovu blizine objekata, kao neka vrsta radara. Pored toga, razlikuje boje i novčanice i govori datum i vreme. Takođe pomaže u orijentaciji i ako se osoba koja je nosi izgubi, rukavica može da pošalje lokaciju prijateljima ili negovateljima.

„Podrška EU bila je presudna, jer sam pre nje bio samo maturant sa idejom, a sada sam na čelu preduzeća koje pravi neophodan proizvod koji će biti priznat na globalnom nivou.“

O projektu

Srbija je jedna od prvih zemalja u regionu koja je usvojila takozvani inovacioni imperativ – ideju da uspešno učešće u svetskoj ekonomiji zasnovano na znanju zahteva sposobnost prilagođavanja i unapređenja tehnoloških i istraživačkih kapaciteta kroz saradnju javnog i privatnog sektora. Aktivan od 2011. godine, njen Fond za inovacije je pionir u institucionalnom sprovođenju ovog imperativa – pre svega povećanjem kapaciteta startapa i resursa dostupnih za njihov rast. Od početka rada Fonda 2011. godine, Evropska unija je dala suštinski podsticaj ovom finansiranju inovacija u Srbiji i jačanju veza između istraživačkog i privatnog sektora. Do sada je iz sredstava Instrumenta za pretpristupnu saradnju (IPA) za ove programe izdvojeno više od 17 miliona evra.

Kompanija Anoris Technology na čelu sa Nikolom sada je sklopila ugovor za proizvodnju i distribuciju pametne rukavice Anora u SAD-u i planiraju da tamo vrlo brzo otvore filijalu svoje kompanije. U toku je i kontakt i koordinacija sa partnerima u zemljama EU.

Nikola objašnjava da je njihova strategija i namera da krajnjim korisnicima ovaj proizvod obezbede besplatno, tako što će troškove pokrivati javno odgovorna preduzeća, organizacije za pomoć ili državne ustanove. U Srbiji su blizu besplatne isporuke preko 5.000 rukavica uz podršku srpske vlade. Prema Nikolinim rečima, ništa od toga se ne bi desilo bez evropske podrške. „Podrška EU bila je presudna, jer sam pre nje bio samo maturant sa idejom, a sada sam na čelu preduzeća koje pravi neophodan proizvod koji će biti priznat na globalnom nivou“, kaže on.

Proizvodnja pidžama koja se probudila u digitalnom dobu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Preduzetnica romske nacionalnosti iz Srbije proširuje svoje poslovanje na onlajn prodaju uz podršku EU

Slađana Vasić je preduzetnica romske nacionalnosti iz Kraljeva. Njeno preduzeće proizvodi pamučni donji veš i odećuza spavanje od ariljskog pamuka, što znači da se izrađuje od najkvalitetnije pamučne pređe. Njeno preduzeće je porodični biznis koji vodi zajedno sa svoja dva sina i mužem.

Oni već više od petnaest godina trguju proizvodima od pamuka, a 2014. godine počeli su da proizvode odeću za spavanje i donji veš koji se prodavao u njihovoj prodavnici u centru grada. Međutim, taj način prodaje morao je da se promeni pre dve godine.

„Nismo imali prihoda i nismo mogli da prodajemo naše proizvode niti na veliko niti u našoj prodavnici.“

Pretvaranje krize u priliku

Kada je počela pandemija koronavirusa, Slađana je morala da zatvori radnju ne znajući kada će moći ponovo da je otvori. „Nismo imali prihode i nismo mogli da prodajemo naše proizvode niti na veliko niti u našoj prodavnici“, kaže ona.

Tada ju je kontaktirala Inicijativa za razvoj romskog preduzetništva (REDI), inicijativa koju finansira EU i koja sprovodi program pod nazivom Roma Digital Boost (Digitalni podsticaj za Rome) u saradnji sa romskim zajednicama širom Zapadnog Balkana kako bi se unapredile njihove digitalne veštine. Ponudili su Slađani podršku u promeni strategije prodaje kako bi svoje proizvode prodavala preko interneta, a ona je nevoljno pristala da proba. „U početku nisam verovala da mogu da prodajem svoje proizvode preko interneta jer to nisu luksuzni proizvodi, ali ljudi iz REDI-ja su me ubedili u suprotno i sada prodajemo preko interneta i to ide prilično dobro“, kaže Slađana.

REDI je pokrenuo Roma Digital Boost kako bi podržao tranziciju tradicionalnih preduzeća na onlajn prodaju, kao i njihovu registraciju. Program je opremio romske preduzetnike poput Slađane digitalnim alatima i veštinama da povećaju obim svog poslovanja i počnu da razvijaju preduzetničke aktivnosti na internetu. Preduzetnici koji su prošli kroz ovaj program dobili su komplet pribora za digitalizaciju, individualno vođenje i mentorsku podršku stručnjaka iz REDI-ja.

„Romi ne smeju biti zaboravljeni i nadam se da će biti još ovakvih programa.“

O projektu

Projekat Integracija Roma 2020, koji sprovodi Savet za regionalnu saradnju (RCC) uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacija za otvoreno društvo, između ostalog ima za cilj da smanji društveno-ekonomski jaz između romske i neromske populacije na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.

Orhan Usein je šef Kancelarije za integraciju Roma u Savetu za regionalnu saradnju. On objašnjava da je od ključne važnosti osposobiti romsku zajednicu da koristi digitalne veštine i da prati najnovije poslovne trendove. Edukativni programi kao što je program Roma Digital Boost, koji je akcioni tim za integraciju Roma podržao finansijskim i ljudskim resursima, mogu da ubrzaju taj proces i osnaže uključivanje Roma u promovisanje, oblikovanje i sprovođenje Digitalne agende za Zapadni Balkan. „Romi ne smeju da budu zaboravljeni i nadam se da će biti još ovakvih programa“, kaže Orhan.

Iako pandemija koronavirusa gubi na snazi i nema više lokdauna, Slađanina onlajn prodaja i dalje raste. Njen san je da jednog dana proširi poslovanje i postane poznati brend. Njena poruka drugima je inspirativna: „Želim da kažem svim Romkinjama preduzetnicama da žene mogu da rade isti posao kao muškarci, pa čak i više od toga. Zato samo napred, radite svoj posao: radite ga svim srcem i dajte sve od sebe i uspeh će doći – sto posto.”

Zdravo podsećanje

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat koji finansira EU pomaže da se poveća broj vakcinisane dece u Bosni i Hercegovini

Emina Pleh iz Goražda vakcinisala je svoju stariju ćerku prema zdravstvenom kalendaru, ali kada je došlo vreme da vakciniše sina, pandemija koronavirusa već je bila počela, pa je odlučila da sačeka. Početkom prošle godine primila je poziv od Zavoda za javno zdravlje Bosansko-podrinjskog kantona, koji ju je podsetio da treba da vakciniše sina, i uputio je na pedijatrijsku službu za više informacija. „Rekli su da treba da ga vakcinišemo pre nego što krene u predškolsko, što smo i učinili“, kaže Emina.

Emina je jedna od oko 500 roditelja iz Bosansko-podrinjskog kantona koji su dobili poziv od Zavoda za javno zdravlje koji ih podseća na propuštene termine vakcinacije. Ova inicijativa je deo Unicefovog programa koji finansira EU za ublažavanje uticaja pandemije koronavirusa na živote dece i porodica na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.

„Kada podsetite roditelje da treba da dovedu svoju decu na vakcinaciju, oni to često i učine. Takva vrsta obaveštavanja je nedostajala.“

Nadoknada za propušteno obaveštavanje

Fatima Čengić je programska specijalistkinja u Unicefu u Bosni i Hercegovini. Ona objašnjava da Unicef već dugi niz godina radi na unapređenju imunizacije u Bosni i Hercegovini i da je sproveo istraživanja i analize razloga zbog kojih roditelji ne vakcinišu svoju decu. Glavni razlozi do kojih se došlo su da zdravstveni radnici ne dele dovoljno informacija o koristima i rizicima vakcinacije, ali i da roditelji ponekad naprosto zaborave. „Kada podsetite roditelje da treba da dovedu svoju decu na vakcinaciju, oni to često i učine. Takva vrsta obaveštavanja je nedostajala ”, kaže Fatima.

Unicef je stoga počeo da razvija komunikacione strategije, uključujući razvoj i pokretanje onlajn aplikacije koja bi podsetila roditelje na raspored vakcinacije. Međutim, kada je počela pandemija koronavirusa, odlučili su da angažuju namensko osoblje za podršku kako bi promenili pristup. Osoblje je prvo pregledalo svu zdravstvenu evidenciju dece rođene u periodu od 2014. do 2020. godine koja su lečena u domovima zdravlja Goražde, Prača i Ustikolina. Napravljen je spisak svih koji su propustili jednu od obaveznih vakcina i onda su ti roditelji pozvani telefonom i zamoljeni da se jave svojim pedijatrima, a lokalni domovi zdravlja su im dali sve potrebne informacije o imunizaciji i zakazivanju termina.

“Ubeđena sam da domovi zdravlja ne bi dali prioritet vakcinaciji dece da nije bilo ove naše akcije uz podršku EU.”

O projektu

Program za ublažavanje uticaja pandemije koronavirusa na živote dece i porodica na Zapadnom Balkanu i u Turskoj je dvogodišnja inicijativa koju su 2021. godine pokrenuli UNICEF i Evropska komisija.

Svrha inicijative je jačanje nacionalnog zdravlja, obrazovanja, razvoja u ranom detinjstvu i sistema zaštite dece kako bi se obezbedile osnovne usluge za ugroženu decu i njihove porodice u neposrednom i dugoročnom odgovoru na koronavirus. Očekuje se da će kroz ovaj program vredan 5 miliona evra 490.000 dece i roditelja imati bolji pristup javnim uslugama koje promovišu razvoj u ranom detinjstvu, obrazovanje, zdravlje i zaštitu u okviru oporavka od koronavirusa.

Od tada se projekat proširio na Kanton Sarajevo, gde obuhvata još osam domova zdravlja. U nedavnoj poseti program je saznao da je od 500 vakcina koje su u decembru date u jednom domu zdravlja, 175 bilo zahvaljujući ovom projektu. „To znači da je naš projekat zaslužan za vakcinisanje oko trećine dece za mesec dana i to je ogroman uspeh“, kaže Fatima.

Fatima objašnjava da su vakcinacije bile kritično pitanje za zdravstveni sistem u Bosni i Hercegovini, jer je jedna od prvih redovnih aktivnosti koja je zaustavljena tokom pandemije bila upravo vakcinacija dece. Ona smatra da su projekat i podrška EU imali presudan uticaj i dodaje: „Ubeđena sam da domovi zdravlja ne bi dali prioritet vakcinaciji dece da nije bilo ove naše akcije uz podršku EU“.

 

Obnovljiva energija za Kosovo

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

EU podržava izgradnju toplane za daljinsko grejanje na bazi obnovljivih izvora energije u Đakovici

Kada je sagrađena početkom osamdesetih godina prošlog veka, toplana Ngrohtorja AD bila je ponos Đakovice. Ovo je bio jedini grad na Kosovu, pored glavnog grada, koji je imao savremeni sistem daljinskog grejanja koji se oslanjao na teško lož ulje. Međutim, grejanje naftom postalo je manje finansijski efikasno, a svest o zagađenju koje izaziva je porasla. Kao rezultat toga, u godinama neposredno posle rata na Kosovu 1999. godine, Ngrohtorja je gotovo potpuno prestala da nudi grejanje građanima Đakovice, a kasnije ga je obezbeđivala samo nekoliko sati u toku dana.

Tračak nade da bi preduzeće ponovo moglo da ponudi održivo grejanje pojavio se početkom prošle decenije, kada je uz podršku EU kompanija za daljinsko grejanje Ngrohtorja pokrenula studiju izvodljivosti o obezbeđivanju kvalitetne i ekološki prihvatljive grejne energije lokalnom stanovništvu.

„Kada je ideja prvi put predstavljena u javnosti, bili smo oduševljeni, ali u isto vreme postojao je određeni stepen sumnjičavosti, zato što mnogo godina pre toga preduzeće nije nudilo kvalitetno grejanje.“

Albana Skivjani je generalna direktorka preduzeća. Kada je pokrenuta studija izvodljivosti, ona nije bila rukovodilac, već građanka Đakovice, korisnica usluga preduzeća za daljinsko grejanje, i dobro se seća oduševljenja među stanovništvom. „Kada je ideja prvi put predstavljena u javnosti, bili smo oduševljeni, ali u isto vreme postojao je određeni stepen sumnjičavosti, zato što mnogo godina pre toga preduzeće nije nudilo kvalitetno grejanje.“

Studijom izvodljivosti dokazano je da postoji realna mogućnost da se sistem centralnog daljinskog grejanja vrati u Đakovicu i istovremeno koristi ekološki prihvatljiv izvor energije.

Čarobna reč je bila – biomasa!

Da bi elektrana obezbedila grejanje ili električnu energiju, ona za gorivo koristi organske materije. U slučaju Đakovice, planirano je korišćenje drvnog otpada (piljevine) i otpada nastalog orezivanjem vinove loze, čega ima u izobilju na tom području. Međutim, uprkos pristupačnosti biomase koja bi mogla da se koristi kao gorivo, projekat nije bilo lako oživeti, jer je cena tehnologije bila veoma visoka, a bio je potreban i visok nivo stručnosti da bi ona funkcionisala. Evropska unija je intervenisala i podržala projekat sa oko 15 miliona evra.

Novo postrojenje koje proizvodi i toplotnu i električnu energiju svečano je otvoreno u jesen 2021. godine, postavši jedan od retkih najsavremenijih sistema na biomasu na Zapadnom Balkanu i pionir u oblasti energetike. Ove zime, energija proizvedena u elektrani obezbedila je 24-časovno grejanje većini korisnika  usluga preduzeća za daljinsko grejanje Ngrohtorja a.d.

„Lično i u ime stanovnika našeg grada, izražavam veliku zahvalnost EU za ovaj ogroman projekat koji će obezbediti grejanje u narednim decenijama i biti dobar primer drugim gradovima.“

O projektu

Kroz program Instrument pretpristupne pomoći (IPA) 2015, Evropska unija je uložila preko 15 miliona evra u pripremne aktivnosti i izgradnju toplane na biomasu u Đakovici. Projekat će imati značajan ekonomski i ekološki uticaj na grad: očekuje se da će se godišnji operativni troškovi za Ngrohtorju a.d. smanjiti za 35 do 50%, dok će se ukupan nivo zagađenja u toj oblasti smanjiti za preko 90%.

Prema Albaninim rečima, upravljanje novom tehnologijom bio jedan od glavnih izazova, jer većina zaposlenih nije imala iskustva sa njom. Međutim, ova prepreka je prevaziđena uz podršku projekta koji je finansirala EU i koji je obezbedio specijalizovanu obuku za zaposlene koji koriste novu tehnologiju. Albana objašnjava da su ove zime prvi put posle mnogo godina mogli da obezbede 24-časovnu redovnu energiju svojim klijentima. „Naši klijenti su oduševljeni, kao i ostali stanovnici, jer osim što imaju grejanje, mi više ne zagađujemo grad kao nekada“, kaže Albana. Pouzdano grejanje koje elektrana obezbeđuje bilo je posebno važno ove godine, zbog globalne energetske krize, kada su cene energije porasle i kada je u nekim mestima došlo i do nestašice energije.

„Lično i u ime stanovnika našeg grada, izražavam veliku zahvalnost EU za ovaj ogroman projekat koji će obezbediti grejanje u narednim decenijama i biti dobar primer drugim gradovima“, kaže Albana.

Pomoć za bosanskohercegovačke maline koje osvajaju tržište EU

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Poljoprivredno preduzeće iz Bosne i Hercegovine povećalo je svoje proizvodne kapacitete uz podršku EU

Više od dve decenije Nebojša Radović iz Bratunca u Bosni i Hercegovini gaji maline, a danas mu na plantaži pomažu supruga i troje dece. Zbog dodatnog prihoda koji donose, Nebojša objašnjava: „Maline nam mnogo znače. Žena mi je nezaposlena, a moja redovna plata nije dovoljna da pokrije sve troškove života. Naučili smo i našu decu da gaje maline.“

Nebojša je jedan od mnogih kooperanata porodične kompanije Herbos Nature, koja od 2006. godine sakuplja šumsko voće. Od 2012. godine bavi se otkupom, preradom i veleprodajom bobičastog voća, pečurki i bilja. Danas ima mrežu od preko 1.000 kooperanata širom zemlje.

„Kako smo neprekidno rasli, imali smo tekućih problema, ali sa pandemijom poteškoće su se povećale, posebno za naše kooperante.“

Podrška rastu u vreme krize

Maida Hadžiavdić iz preduzeća Herbos Nature objašnjava da je njena firma godinama postojano rasla, ali da su se, kao i ostala preduzeća, suočili sa poteškoćama kada je pandemija koronavirusa počela 2020. godine. „Kako smo kontinuirano rasli, imali smo tekućih problema, ali sa pandemijom su se poteškoće povećale, posebno za naše kooperante“, kaže Maida.

Upravo tada objavljen je konkurs za podnošenje predloga za podršku poljoprivrednim preduzećima u Bosni i Hercegovini, raspisan u okviru projekta EU4AGRI koji finansira EU. Herbos Nature je aplicirao i dobio podršku, uključujući kupovinu opreme za preduzeće i njihove kooperante i drugu srodnu pomoć za poboljšanje uslova rada, u ukupnom iznosu od preko 114.000 evra.

Kao jedan od kooperanata preduzeća Herbos Nature, Nebojša je dobio vrednu opremu koju je finansirala EU, kako bi rad porodice bio malo lakši i delotvorniji. „Pošto sada imam svoj kultivator koji je donirala EU4AGRI, moji troškovi su manji“, objašnjava Nebojša.

„EU4AGRI nam je pomogao da proširimo svoje tržište. Pored Ustikoline i Bratunca, sada imamo i novu poslovnicu u Travniku. Zaposlili smo još ljudi i počeli da radimo sa novim kooperantima.“

O projektu

Projekat EU4AGRI je četvorogodišnja inicijativa (2020-2024) usmerena na modernizaciju poljoprivredno-prehrambenog sektora, otvaranje novih radnih mesta i zadržavanje postojećih, kao i na pružanje podrške u oporavku od krize izazvane pandemijom u Bosni i Hercegovini. Ukupna vrednost ovog projekta koji finansira Evropska unija iznosi preko 20 miliona evra, a zajednički ga realizuju i sufinansiraju Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) u BiH i Češka razvojna agencija.

Projekat je takođe omogućio kompaniji da ima koristi od nove opreme i druge vrste podrške. „Podrška EU4AGRI nam je pomogla da proširimo svoje tržište. Pored Ustikoline i Bratunca, sada imamo i novu poslovnicu u Travniku. Zaposlili smo još ljudi i počeli da radimo sa novim kooperantima“, kaže Maida. Kroz opremu dobijenu preko EU4AGRI preduzeće je takođe modernizovalo proizvodne procese.

Kao i 23-godišnja Maida, zaposleni su uglavnom mladi obučeni profesionalci, sa zadatkom da se postaraju da svi radni procesi budu u skladu sa najvišim standardima. Preko 95% proizvodnje namenjeno je izvozu u zemlje kao što su Francuska, Nemačka, Poljska, Srbija, Slovenija, Švajcarska i Turska. „Nova oprema poboljšala je uslove proizvodnje i pomogla nam da ispunimo zahteve naših kupaca“, kaže Maida. „Srećni smo što smo učestvovali u EU4AGRI projektu i time doprineli održivosti poljoprivrednog i prehrambenog sektora u BiH.“

Nova plovidba za tradicionalne zanate

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Crnogorska gradnja brodova od drveta postaje svetski brend

Jedno vreme, Petar Bokovac bio je jedina osoba na crnogorskom primorju koja je poznavala drevnu tehniku gradnje brodova od drveta. Nije imao formalno brodograditeljsko obrazovanje, ali je od šezdesetih godina prošlog veka nudio usluge popravke koristeći tradicionalni zanat izrade drvenih čamaca u svojoj radionici Bokovac Kalafat u Baru.

Od popravke brodova nije bilo bitnije zarade, ali su pre dvadeset godina Petar i njegov sin Nenad napravili svoj prvi ribarski brod od 30 tona. Tada je Nenadova supruga Miroslavka odlučila da se pridruži firmi i podigne poslovanje na viši nivo, pretvarajući radionicu Bokovac Kalafat u svetski brend. Miroslavka se posvetila marketingu drvenih brodova koje proizvode njeni muž i svekar, promovišući njihov zanat u lokalnoj zajednici, kod vlasti i na međunarodnom tržištu kao važan element kulturnog nasleđa i turističkog potencijala.

„Ono što možemo da podelimo je naš jedinstveni pristup koji samo mi imamo.“

Predstavljanje domaćeg umeća svetu

Miroslavka priča da je lokalna zajednica bila prilično sumnjičava kada je ona prvi put predstavila ideju o promociji tradicionalne proizvodnje drvenih brodova. „Pitali su ko bi bio zainteresovan za naše drvene brodove u ovim vremenima modernih jahti i napredne tehnologije“, kaže ona.

Međutim, Miroslavka se nije dala obeshrabriti. „Mislila sam da možemo da podelimo naš jedinstveni pristup koji samo mi imamo.“

Da bi se održala ekskluzivnost brenda, porodica Bokovac mora da ispuni uslov da više od 80% materijala koji se koristi u izradi brodova mora biti crnogorskog porekla. Za gradnju uglavnom koriste dud, drvo koje je dobro poznato duž crnogorskog primorja i koje porodica Bokovac naziva „crnogorskom tikovinom“. Izuzetno je lagano, ali i jako, što je ključno za kvalitet finalnog proizvoda, jer drvo mora proći ozbiljnu obradu pre nego što se upotrebi u izradi broda. Miroslavka kaže: „Nije uvek lako kupiti dudovinu, ali kako sve više ljudi u našim krajevima zna da su ti materijali potrebni, sve su češći pozivi ljudi koji na svom imanju imaju dudove i koji ih nude na prodaju.“

Događaj iz oblasti brodogradnje koji je izazvao najviše interesovanja medija u Crnoj Gori i regionu u poslednjih nekoliko godina bila je vest da je kraljevska porodica Abu Dabija od radionice Bokovac Kalafat naručila tri broda: jedan manji sa motorom, drugi samo metar duži od prvog, a treći dug 10 metara. Nenad i Petar su naporno radili sa svojim radnicima kako bi ispunili sve uslove i da bi mogli da završe plovila na vreme. Dolaskom brodova u Emirate, porodica Bokovac je postala globalno priznata marka.

„Projekat ReLOaD pomogao nam je u daljoj promociji ove veštine našoj zajednici i svetu. Što je još važnije, pomogao nam je da ovu veštinu prenesemo na mlađe generacije.“

O programu

Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD) finansira Evropska unija, a sprovodi ga Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP). ReLOaD je sada u svojoj drugoj fazi, koja traje do 2024. godine.

 

Nedavno je radionica Kalafat udružila snage sa projektom ReLOaD koji finansira EU i započela misiju promovisanja njihovog zanata duž cele crnogorske obale. Projekat Cattaro Sail ponudio je obuku u brodogradnji mladim ljudima, kao i promociju jedrenja kroz publikacije i društvene mreže. Veliko finale bila je manifestacija „Dani jedrenja“ i Kotorska regata. Modeli jedrilica iz ovog projekta poklonjeni su Pomorskom muzeju, a napravljen je i veliki korak ka očuvanju ove istorijske veštine, kao i ukazivanju na njenu vrednosti za turizam. Miroslavka kaže da je radionici Kalafat „ReLOaD projekat pomogao u daljoj promociji ove veštine u našoj zajednici i svetu. Što je još važnije, pomogao nam je da ovu veštinu prenesemo na mlađe generacije.“

Reč kalafat se može naći i u grčkom i u arapskom jeziku, a od davnina se odnosila na brodskog majstora stručnog za održavanje drvenog kostura broda. Kasnije je ovaj termin počeo da se odnosi na najiskusnije i najuglednije brodograditelje. Radionica Bokovac je jedina na svetu koja ima pravo da koristi naziv „Kalafat“. Za njih, kao i za Crnu Goru, čast je održati ovu tradiciju u životu.

„Udhë“ pronalazi način da ponudi deljenje vožnji na Kosovu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Grupa mladih inovatora pokrenula je aplikaciju za deljene vožnji uz podršku EU

Erol Gorči, rođeni Pećanac, morao je kao student da nekoliko puta nedeljno putuje u 80 kilometara udaljenu Prištinu, gde je studirao. Taksiji su bili preskupi, a autobusi nisu bili česti. Kao i mnogi drugi putnici, dovijao se na razne načine, proveravajući da li će neko od njegovih prijatelja ili rođaka da ide u Prištinu, kako bi mogao da podeli vožnju s njima.

Erol je studirao informatiku i tehnologiju i dok je razvijao svoje IT veštine, palo mu je na pamet da bi taj nedostatak ponude međugradskog prevoza mogao da se dopuni platformom za deljenje vožnji koja bi mogla biti i zanimljiva poslovna prilika. I tako je nastao Udhë (što na albanskom znači „put“ ili „putovanje“), prva aplikacija za deljenje vožnji na jugu Balkana koja povezuje vozače i putnike.

„Hteli smo da testiramo zamisao putem društvenih mreža pre nego što počnemo da razvijamo aplikaciju i uspelo je.“

Erol i njegovi prijatelji su prvi put razgovarali o ovoj ideji pre nekoliko godina i prvo su odlučili da pokrenu stranicu na društvenim mrežama na kojoj će ljudi zainteresovani za deljenje vožnje moći da komuniciraju i organizuju zajednička putovanja. „Hteli smo da testiramo zamisao putem društvenih mreža pre nego što počnemo da razvijamo aplikaciju i uspelo je“, kaže Erol.

Za kratko vreme, grupa za deljenje vožnji na Fejsbuku okupila je oko 10.000 članova. To je bio dokaz da su ljudi zainteresovani, a Erolov tim je prepoznao priliku za razvoj profesionalne usluge. Aplikaciju za vozače i putnike počeli su da razvijaju početkom 2020. godine. Kako su imali vrlo malo iskustva u ovoj vrsti poduhvata, za tehničku pomoć su se prijavili projektu VentureUP koji finansira EU i usmeren je ka izradi prototipa. Erol i njegov tim su imali koristi od vebinara i marketinških tehnika, poslovnog modeliranja i finansiranja koji su im pomogli da postanu stručniji u ovoj oblasti. Pored toga, fokusirali su se na sistematsko prikupljanje podataka, što im je dalo mnogo čvršću osnovu za sticanje poverenja u svoj poslovni model i pokretanje aplikacije.

„Podrška koju smo dobili od Evropske unije bila je ključna u razvoju i sprovođenju naše zamisli.“

O projektu

Projekat VentureUP – Venture Incubator Univerziteta u Prištini, koji podržava Evropska unija na Kosovu, pruža studentima i startapima mogućnost da razviju preduzeća koja stvaraju radna mesta i povećaju svoje šanse za značajno zapošljavanje na Kosovu. Tokom prvog inkubacionog programa u 2019. godini, program je završilo sedam startapa sa ukupno 23 člana. Od toga, četiri startapa su se registrovala kao preduzeća koja ostvaruju prihode i zapošljavaju ukupno 15 ljudi. U 2020. godini bilo je 12 startapa sa 31 članom koji su završili drugi program inkubacije. Kao rezultat toga, registrovano je pet preduzeća koja ostvaruju prihode i zapošljavaju ukupno 18 ljudi.

Aplikacija se nalazi u ponudi preko Google Play-a i Apple store-a od januara 2021. godine. Onlajn zajednica sada ima više od 30.000 pratilaca putem društvenih mreža i blizu 15.000 korisnika mobilne aplikacije. Oni svakodnevno rešavaju probleme prevoza za nekoliko stotina putnika. Erolova četvoročlana ekipa sada traži značajniji obrt i pomoć u obezbeđivanju anđeoske investicije za proširenje poslovanja. Plan je da pokrenu uslugu u Albaniji i na balkanskim tržištima na kojima je propala najveća platforma EU za deljenje vožnji.

Erol objašnjava da u kosovskom obrazovnom sistemu nedostaje obrazovanje o preduzetništvu i načinima razvoja ideje u proizvod i o monetizaciji ideja. Za njega su, dakle, projekti inkubatora presudni u omogućavanju prvih koraka u poslovanju i preduzetništvu. „Podrška koju je pružila Evropska unija bila je presudna u razvoju i sprovođenju naše ideje“, kaže on.

Albanka koja pravi ugovore na klik

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Uz finansijsku pomoć EU, startap nudi digitalne pravne usluge

Kako je pandemija promenila vaš svet? Mnogi stručnjaci tvrde da su ljudi skloni da smisle nova rešenja za probleme kada ih nešto izbaci iz uhodane svakodnevice i imaju vremena da rade na razradi ideje. Do takve inovacije došlo je upravo sa startap kompanijom koju je osnovala mlada Albanka Kristiana Filip. Ideja o uspostavljanju onlajn pravne službe javila joj se tokom lokdauna i od tada se razvija.

“Shvatila sam da mnoge pravne usluge mogu biti automatizovane, ali da ta vrsta usluge nije postojala u Albaniji. Tokom lokdauna imala sam vremena da razmislim i smislim kako da rešim taj problem.“

Efikasna podrška preduzetnicima putem automatizacije

Kao mlada pravnica koja je studirala korporativno pravo u Albaniji i inostranstvu, Kristijana je bila sve više frustrirana time što je provodila vreme na jednostavnim zadacima koji su je držali podalje od važnijih pitanja.

„Shvatila sam da mnoge pravne usluge mogu biti automatizovane, ali da ta vrsta usluge nije postojala u Albaniji. Tokom lokdauna imala sam vremena da razmislim i smislim kako da rešim taj problem“, kaže.

Tako je Kristiana pokrenula startap kompaniju Legit, digitalnu platformu koja ima za cilj da pruži kvalitetne, brze i lako dostupne pravne usluge albanskim preduzetnicima. Platforma omogućava sastavljanje pravnih dokumenata kao što su ugovor o radu, ovlašćenje ili zakup imovine. Od korisnika se traži da odgovore na kratak upitnik, na osnovu kojeg je njihov personalizovani pravni dokument spreman za samo nekoliko minuta. Druga bitna karakteristika platforme je povezivanje sa pravnim stručnjacima.

„Legitove digitalne usluge su jedinstvene u Albaniji i, verujem, u celom regionu Zapadnog Balkana“, kaže Kristiana, ponosna na svoj pristup koji se zasniva na modelima zapadnog tržišta. Od samog početka se usmerila i na kosovsko tržište, gde postoje slični zakoni i govori se uglavnom albanski.

Kristianina platforma takođe ima odeljak posvećen informisanju mladih preduzetnika i osnivača preduzeća o mogućnostima inkubacije, ubrzanja i finansiranja, a pravne smernice su date u njenim objavama na blogu.

„Podrška EU je zaista dobrodošla, jer popunjava prazninu koju ostavljaju institucije koje tek treba da uspostave poseban fond za startape.“

O projektu

EU za inovacije teži unapređenju inovativnog ekosistema i jačanju stvaranja novih preduzeća u Albaniji kroz razvoj kapaciteta za inovacije među akterima inovacionog ekosistema; izgradnji veza unutar albanskog inovacionog ekosistema i finansiranju inovativnih startapa i pružalaca podrške inovacijama.

Novoosnovana preduzeća kao što je Legit imala su koristi od Fonda za izazov (Challenge Fund), konkurentnog finansijskog instrumenta koji se koristi kao sredstvo za rešavanje pitanja pristupa finansiranju inovativnih preduzeća u ranoj fazi razvoja, kao i organizacija koje nude usluge inovativnim startapima i bave se promocijom albanskog inovacionog sistema.

Idi za onim u šta veruješ

Nastao kao ideja tokom lokdauna, Legit je do sada dostigao radni nivo. Proces osnivanja preduzeća nije bio lak, a Kristiana je sve izazove objavila u e-knjizi kako bi izložila sve potrebne zakonske elemente. Bespovratna sredstva kroz inicijativu EU za inovacije u 2021. godini obezbedila su razvoj kapaciteta i tehničku ekspertizu za razvoj i promociju platforme u martu 2022. godine.

„Podrška EU je zaista dobrodošla, jer popunjava prazninu koju ostavljaju institucije koje tek treba da uspostave poseban fond za startape“, objašnjava Kristijana.

Ona vidi potrebu za kontinuiranim radom na efikasnijem poboljšanju nezadovoljenih pravnih potreba, tako da se njeno sticanje znanja i ideje za unapređenje platforme Legit ne završavaju ovde. Cilj startapa je da se razvija zajedno sa stručnjacima koji će dalje razvijati njegove proizvode. Kristijana kaže da se nosi mišlju da pozove žene da joj se pridruže na početku njenog puta, uprkos priznanju da je stasala kao advokatica i preduzetnica učeći od muškaraca.

Kristianin savet mladim ženama koje žele da se bave biznisom ili da dalje razvijaju svoje karijere: „Samo idite za onim u šta verujete! #NoRegrets (#Bezkajanja).“

Promene u letu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Kako crnogorska deca prstenovanjem ptica pomažu u zaštiti biodiverziteta

Prstenovanje ptica je važan način prikupljanja informacija o selidbenim putevima ptičijih vrsta, njihovim mestima zaustavljanja, zimovalištima i brzinama selidbe. To pomaže u praćenju kretanja ptica i njihovog životnog toka, od dužine života, uzroka smrti i vernosti mestu rođenja do mesta gnežđenja i parenja. Prikupljeni podaci pomažu da se stvori slika o svakoj vrsti, da li joj se broj smanjuje ili se uspešno razmnožava, što predstavlja neprocenjive informacije za zaštitu naših ptica i biodiverziteta.

 

Centar za zaštitu i istraživanje ptica (CZIP), crnogorska nevladina organizacija, smatra da ova naučna aktivnost takođe može biti veoma zabavna, tako da su se odlučili da u svoj rad uključe i širu javnost, a pogotovo decu. „Shvatili smo da mnogo građana u Crnoj Gori misli da je nauka nešto mnogo komplikovano, nešto o čemu ne mogu da dobiju nikakve informacije… Zato smo odlučili da ih uključimo i dokažemo suprotno“, kaže Nevena Petković iz CZIP-a.

Prstenovanje ptica nam pomaže da razumemo selice

Prstenovanje ptica podrazumeva hvatanje ptica uz pomoć posebne mreže, pričvršćivanje malog metalnog prstena oko jedne noge i po mogućstvu beleženje vrste, starosti, pola, dužine krila, težine i stanja – što je važno za određivanje vrste, kao i za razumevanje njene spremnosti za nastavak selidbe. Prstenovi imaju šifru utisnutu na njima i ona omogućava da se ta ptica identifikuje ako se ponovo uhvati.

„Uvek kažemo da su naše stanice za prstenovanje ptica mesto gde ptice mogu da dobiju crnogorski pasoš bez ikakvih troškova, stresa ili vize. Želimo da se osećaju sigurno i da im pružimo odgovarajuću zaštitu”, smeška se Nevena. Ona objašnjava da je najvažnija svrha prstenovanja ptica zaštita staništa ptica. Kada CZIP ima informacije o selidbi ptica, njihovi naučnici takođe mogu da identifikuju gde se ptice odmaraju, hrane ili gnezde, i preduzmu neophodne lobističke ili zagovaračke akcije da zaštite ta staništa.

„Želeli smo da učinimo nauku dostupnom građanima kako bi svi mogli da učestvuju, doprinesu i nauče nešto novo u isto vreme.“

Približavanje nauke deci

Do sada je u aktivnostima prstenovanja ptica projekat uključio više stotina školaraca i odraslih osoba iz čitave Crne Gore. „Putem ovog projkta nastojimo da se fokusiramo najviše na mlade i mnogo radimo sa decom školskog uzrasta jer školama u Crnoj Gori nedostaju predavanja o životnoj sredini i deca nemaju dovoljno obrazovanja o ovim temama, pa se trudimo da imamo što više radionica“, kaže Nevena. „Želeli smo da učinimo nauku dostupnom građanima kako bi svi mogli da učestvuju, doprinesu i nauče nešto novo u isto vreme.“

„Podrška EU je ključna za ovaj projekat jer bez tih sredstava ne bismo mogli da nabavimo potrebnu opremu, angažujemo ovlašćene prstenovače i obezbedimo prevoz i smeštaj za stotine dece i drugih građana koji su učestvovali u prstenovanju ptica.“

O projektu

Ciljevi projekta BIOdiversity VALues – BIOVAL koji finansira EU su podizanje svesti o zaštiti prirode među građanima, podrška monitoringu biodiverziteta i promena ponašanja građana, uključivanje mladih i njihovih nastavnika.

Glavne aktivnosti obuhvataju razvoj i distribuciju edukativnog i promotivnog materijala; događaje kao što su izložbe, izleti, čišćenje, sadnja i sl.; organizaciju radionica u školama, škole u prirodi, istraživačke kampove za mlade i takmičenja i kvizove o biološkoj raznovrsnosti. EU je obezbedila preko 80.000 evra podrške projektu. Ukupno trajanje projekta je 18 meseci.

Aktivnosti CZIP-a u vezi sa prstenovanjem ptica koje uključuje javnost realizuju se u okviru projekta BIOdiversity VALues – BIOVAL koji finansira EU. Uključivanje građana u prstenovanje ptica podrazumeva dodatne troškove, kao što su, na primer, troškovi prevoza. Nevena objašnjava: „Podrška EU je ključna za ovaj projekat jer bez tih sredstava ne bismo mogli da nabavimo potrebnu opremu, angažujemo ovlašćene prstenovače i obezbedimo prevoz i smeštaj za stotine dece i drugih građana koji su učestvovali u prstenovanju.“

Još jedna BIOVAL-ova projektna aktivnost je Bubo night kada se prikupljaju podaci o buljini (Bubo bubo) koristeći metodologiju koja obuhvata posetu unapred odabranim lokacijama divljih životinja noću, slušanje glasanja buljine i beleženje ključnih podataka u određenom formatu. Nevena kaže: „Nadamo se da ćemo nastaviti sa sličnim projektima i aktivnostima. Ovaj projekat je već imao pozitivan uticaj na povećanje svesti građana, posebno dece, o zaštiti divljih životinja i staništa ptica“.

Doba sajber-poljoprivrede u Srbiji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Sufinansiran projekat EU podržava srpske naučnike, začetnike digitalne transformacije poljoprivrede. Novi najbolji prijatelj srpskih poljoprivrednika zove se Lala. Lala ima mogućnost da prikuplja podatke i odmah analizira hemijska svojstva bilo kojeg uzorka zemljišta, a zatim da ih arhivira i stavi na raspolaganje poljoprivrednicima. Lala je robot ili, kako njegovi pronalazači u Institutu BioSense u Srbiji vole da ga zovu, Agrobot. Profesorka Vesna Bengin iz Instituta objašnjava da je jedan od najboljih načina za optimizaciju poljoprivredne proizvodnje da se svakoj biljci ili delu parcele zemljišta da tačna količina potrebne ishrane. „Polazna tačka je posmatranje razlika koje postoje u zemljištu u različitim delovima parcele i tu uskače naša robotska platforma – Agrobot Lala – pružajući tačne i precizne informacije“, kaže ona. Prilagođen za primenu u poljoprivredni i opremljen sistemom za uzorkovanje i analizu zemljišta, Lala se kreće unapred definisanom stazom unutar parcele, uzorkuje zemljište, odmah ga analizira i beleži georeferencirane rezultate. Lala na kraju isporučuje višeslojnu mapu na kojoj poljoprivrednici mogu da zasnivaju odluke vezane za sejanje, zalivanje i upotrebu đubriva, pesticida i herbicida da bi optimizovali proizvodnju. „Drago nam je što smo deo poljoprivredne revolucije i što vidimo robote, bespilotne letelice i mlade ljude sa laptopovima na srpskim poljima“, kaže profesorka Bengin.

„Kao inženjerka, verovala sam da nauka mora da odgovori na potrebe društva i poboljša kvalitet života ljudi, i mnogo sam razmišljala o tome kako da usmerimo naša istraživanja ka tom cilju.“

Osnovan 2015. godine, Institut za istraživanje i razvoj BioSense za IT u biosistemima je pionir digitalne transformacije poljoprivrede u Srbiji. Profesorka Bengin je suosnivačica Instituta. Ona objašnjava da je kao dete mnogo puta slušala priču da je zemljište u Vojvodini toliko plodno da bi moglo da prehrani čitavu Evropu. Ali je takođe videla da to nije slučaj. Isto tako, kao odrasloj osobi delovalo joj je apsurdno da se upusti u veoma složena naučna istraživanja gde rezultati ostaju na stranicama naučnih časopisa ili knjiga. „Kao inženjerka verovala sam da nauka mora da odgovori na potrebe društva i poboljša kvalitet života ljudi, i mnogo sam razmišljala o tome kako da usmerimo naša istraživanja ka tom cilju.“ To je dovelo do ideje naučnog instituta kao baze znanja kojoj bi poljoprivrednici, preduzeća i kreatori politike mogli da se okrenu kako bi rešili probleme na terenu. Profesorka Bengin objašnjava da je bilo administrativnih, finansijskih i međuljudskih izazova na putu ka postizanju toga – i da bi njene ambicije verovatno bile kratkog daha da nije bilo finansiranja nauke od strane EU, prvo preko programa FP7, a kasnije preko Horizonta 2020. „Projekat po projekat, kao kamen po kamen, izgradili smo put koji nas je doveo do toga da danas budemo priznati kao globalni lider u digitalnoj transformaciji poljoprivrede“, kaže profesorka Bengin.

„Pre ANTARES-a mogli smo samo da sanjamo – da sanjamo o izgradnji ozbiljnog naučnoistraživačog centra u Srbiji, sličnog onima koje smo viđali u inostranstvu. Sanjali smo o zadržavanju naših najboljih studenata umesto da ih gledamo kako odlaze iz zemlje. Imali smo viziju da naši ratari mogu dostojanstveno da žive od svog rada. ANTARES nam je pomogao da te snove pretvorimo u stvarnost.“

O projektu Sa budžetom od skoro 30 miliona evra, ANTARES je najveći istraživački projekat koji je Evropska unija ikada finansirala u Republici Srbiji. Projekat je podržan učešćem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije koje pruža i institucionalnu i zakonodavnu podršku, kao i sufinansiranje u iznosu od 14 miliona evra. ANTARES je sufinansiran kroz program Evropske unije Horizont 2020. Profesorka Bengin je koordinatorka projekta Horizont 2020 ANTARES koji finansira EU, a koji podržava Institut BioSense da se razvije u tržišno orijentisan evropski centar istraživačke izvrsnosti. „Pre ANTARES-a mogli smo samo da sanjamo – da sanjamo o izgradnji ozbiljnog naučnoistraživačog centra u Srbiji, sličnog onima koje smo viđali u inostranstvu. Sanjali smo o zadržavanju naših najboljih studenata umesto da ih gledamo kako odlaze iz zemlje. Imali smo viziju da naši ratari mogu dostojanstveno da žive od svog rada. ANTARES nam je pomogao da te snove pretvorimo u stvarnost“, kaže profesorka Bengin. Danas, BioSense ima tim od oko 140 elektroinženjera, programera, biohemičara, fizičara, biologa i agronoma. Odluke o zapošljavanju se donose isključivo na osnovu izvrsnosti, a polovina zaposlenih su žene. Profesorka Bengin objašnjava da su žene neophodne u nauci. „One pristupaju rešavanju bilo kakvog naučnog izazova na specifičan način, koji je komplementaran sa onim koji imaju njihove muške kolege. Kao inženjerka elektrotehnike, zaista ne verujem da postoje muške i ženske profesije.“ Ona apeluje: „Iskreno verujem da devojke treba da slušaju sebe, prate svoje želje i interesovanja i stvaraju nove obrasce ponašanja, u kojima neće slediti muške uzore, već stvarati sopstvene autentične priče o uspehu“.