Skip to main content

Prijateljski razgovor baš kada je potreban

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat koji finansira EU pomaže onlajn savetovalištu u Srbiji.

Nacionalna dečija linija (NADEL) je centar za pomoć i sastavni deo Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu, a uspostavljena je kao jedan od mehanizama za sprečavanje nasilja nad decom. Pozivi na broj telefona 116-111 su besplatni i otvoren je 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Nadel podržava decu i njihove roditelje od 2005. godine, a u protekloj deceniji, savetnici iz Nadela odgovorili su na više od milion poziva, nudeći pomoć, savete ili praktične smernice, pomažući deci i mladima da pronađu odgovore na pitanja i rešenja za svoje probleme. Možda najviše od svega, linija je pomogla deci i mladima tako što im je pružila nekoga ko ume da ih sasluša.

Međutim, pandemija je donela nove izazove i krize. Istraživanja tokom pandemije pokazala su da se mladi ljudi plaše. Neki su se povukli u izolaciju, dok je mnogima nedostajalo druženje sa vršnjacima u školi. Uprkos ovim izazovima, broj poziva ka Nadelu tokom pandemije je opao.

Logično objašnjenje za nas je bilo da je zbog lok dauna cela porodica bila zajedno 24 sata dnevno. Nije bilo privatnosti i mnogi nisu bili u prilici da uzmu telefon i razgovaraju sa bilo kim izvan porodice, pa ni sa Nadelom.“

Ova paradoksalna situacija privukla je pažnju Unicefa u Srbiji koji je bio dugogodišnji partner i pristalica Nadela. Vesna Dejanović je specijalistkinja za zaštitu dece u Unicefu. Ona izlaže svoje mišljenje: „Logično objašnjenje za nas je bilo da je zbog lok dauna cela porodica bila zajedno 24 sata dnevno. Nije bilo privatnosti i mnogi nisu bili u prilici da uzmu telefon i razgovaraju sa bilo kim izvan porodice, pa ni sa Nadelom.“

Imajući to u vidu, Unicef je u februaru 2021. godine, uz podršku EU, pokrenuo projekat koji bi pomogao mladim ljudima da budu u kontaktu sa Nadelom čak i u situacijama bez privatnosti, zahvaljujući inovativnoj funkciji podrške na mreži koja bi se odvijala paralelno sa tradicionalnom telefonskom linijom. Podržali su Nadel sa razvojem softvera za čet liniju, kupovinom dodatne opreme i obezbeđivanjem sredstava za plate dodatnih savetnika za upravljanje čet linijom.

Vesna objašnjava da su ih podržali i u povećanju kapaciteta, što je uključivalo obuku za sve savetnike, i stare i nove, i druge pružaoce usluga kao što su socijalni radnici iz malih nevladinih organizacija – svi pružaoci usluga koji bi mogli biti u poziciji ili već imaju potencijal da se uključe u onlajn savetovanje kako bi podelili to znanje. „U pogledu izgradnje kapaciteta, pružili smo im logističku podršku i skroman finansijski doprinos za pripremu priručnika za obuku. Obuku je obezbedio Nadel, jer imaju veliko iskustvo i veoma kompetentno osoblje za obuku“, kaže Vesna.

„Kao rezultat kampanje na društvenim mrežama, broj savetovanja putem čet sesija bio je tri puta veći od prethodnog meseca, a ukupan broj poseta veb lokaciji Nadela bio je veći od ukupnog broja kontakata u periodu od januara do maja.“

O projektu

Ova inicijativa je bila moguća zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske unije kroz Generalnu direkciju Evropske komisije za susedsku politiku i pregovore o proširenju (DG NEAR), a u partnerstvu sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Centrom za zaštitu novorođenčadi, dece i omladine Beograda.

Inovativna onlajn čet podrška za Nadel pokrenuta je uz podršku Programa za ublažavanje efekata pandemije koronavirusa na živote dece i porodica na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. Program je dvogodišnja inicijativa koju su 2021. godine pokrenuli regionalna kancelarija Unicefa i Evropska komisija.

Svrha inicijative je jačanje nacionalnog zdravlja, obrazovanja, razvoja u ranom detinjstvu i sistema zaštite dece kako bi se obezbedile osnovne usluge za ugroženu decu i njihove porodice u neposrednom i dugoročnom odgovoru na koronavirus. Očekuje se da će zahvaljujući ovom programu vrednom pet miliona evra 490.000 dece i roditelja imati bolji pristup javnim uslugama koje promovišu razvoj u ranom detinjstvu, obrazovanje, zdravlje i zaštitu u okviru oporavka od koronavirusa.

Pored ove podrške, Unicef je putem projekta koji finansira EU takođe podržao Nadel da poveća svoju vidljivost podizanjem svesti o postojanju usluge. Tokom godina, Nadel je organizovao akcije podizanja svesti posećujući škole i deleći postere. Međutim, prema Vesninim rečima, ova strategija u poslednje vreme nije funkcionisala, jer je sada potrebno doći do dece preko društvenih mreža koje redovno koriste.

Kampanja na društvenim mrežama pokrenuta je u junu ove godine, a broj poziva i druga vrsta komunikacije povećali su se trostruko kao rezultat kampanje.

Marina Bogdanović, konsultantkinja za zaštitu dece od nasilja i prevenciju dečijih brakova u Unicefu, objašnjava da je, osim povećanja kontakta sa Nadelom, kampanja bila i iskustvo učenja za njih i njihovog partnera o tome kako da unaprede i inoviraju program. „Kao rezultat kampanje na društvenim mrežama, broj savetovanja putem čet sesija bio je tri puta veći od prethodnog meseca, a ukupan broj poseta veb lokaciji Nadela bio je veći od ukupnog broja kontakata u periodu od januara do maja“, kaže ona.

Park za ljubitelje adrenalina u Skoplju

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Avantura park u Skoplju otvoren uz pomoć EU

Karpoš je najurbanija opština u Skoplju, glavnom gradu Severne Makedonije. U njoj živi više od 70.000 ljudi – gotovo svi u soliterima. Robert Jankovski radi u Opštini Karpoš i još pre 20 godina je sa svojim prijateljima došao do zaključka da je njihovoj opštini potrebna neka aktivnost ili atrakcija gde bi ljudi mogli da provode vikende ili da odlaze posle posla. Parkovi oko stambenih zgrada nisu bili dovoljni da ispune ovu potrebu. „Mislio sam da Skoplje treba da ima neku atrakciju po ugledu na veće evropske prestonice“, kaže Robert.

„Moji prijatelji i ja smatrali smo da je Karpošu potrebna atrakcija po kojoj će biti poznat: nešto slično avanturama Indijane Džonsa ili Lare Kroft, mesto za sport i zabavu. Tako je pokrenuta ideja o avantura parku.”

U razgovoru sa prijateljem, Robert je prvo razmišljao o otvaranju terena za golf ili parka. Međutim, analiza tržišta pokazala je da bi to bilo preskupo i da ne bi bilo dovoljno zainteresovanih. Onda je njegov prijatelj iz Engleske predložio pokretanje nečeg uzbudljivijeg. „Moji prijatelji i ja smatrali smo da je Karpošu potrebna atrakcija po kojoj će biti poznat: nešto slično avanturama Indijane Džonsa ili Lare Kroft, mesto za sport i zabavu. Tako je pokrenuta ideja o avantura parku”, kaže Robert.

Robert objašnjava da je opština 2005. godine otvorila skejt park u Karpošu, prvi takve vrste u celoj zemlji. Razmenom ideja sa kolegama iz opštine došlo se na ideju da se ta lokacija iskoristi proširenjem parka i dodavanjem još nekih avanturističkih atrakcija kao što su viseći mostovi i platforme. Vremenom, ideja se dalje razvijala, ali im je nedostajalo sredstava da ih u potpunosti sprovedu. Robert je bio osoba u opštini zadužena za saradnju sa međunarodnim i nevladinim organizacijama i, zajedno sa Aleksandrom Teovom, šeficom sektora za lokalni razvoj, saznao je za projekat lokalne i regionalne konkurentnosti koji finansira EU i koji je pružao podršku opštinama u oblasti turizma i životne sredine. „Ovo je bila savršena i kao poručena prilika za naš projekat, pa smo odlučili da se prijavimo“, kaže on.

„Ne bismo uspeli bez podrške EU, jer naša opština nije bogata i imamo mnogo drugih prioriteta kao što su putevi i vodosnabdevanje.“

O projektu

Projekat lokalne i regionalne konkurentnosti (LRCP) je četvorogodišnja investiciona operacija koja se finansira iz bespovratnih sredstava Evropske unije (Instrument za pretpristupnu pomoć – IPA II). Projekat nudi holistički pristup razvoju turizma i upravljanju destinacijama i obezbediće investiciona sredstva i izgradnju kapaciteta za podršku rasta sektora, investicija u destinacije i specifičnog prosperiteta destinacije. Cilj LRCP-a je povećanje doprinosa turizma lokalnom ekonomskom razvoju i unapređenje kapaciteta vlade i javnih subjekata za podsticanje rasta turizma i olakšavanje upravljanja destinacijama.

Posle nekoliko krugova selekcije, njihova ideja je bila jedna od odabranih i san o avantura parku se ostvario. Avantura park koji je finansirala EU uključuje avanturistički deo sa visećim mostovima i platformama, kao i zip line, ali i deo za fudbal, odbojku na pesku i deo za najmlađe. Kako Robert objašnjava, park sada posećuju ljudi koji vole avanture, ali i porodice, a koristi se i za proslave rođendana i korporativna okupljanja. Park takođe privlači međunarodne posetioce iz regiona i šire.

Kada se osvrne na vreme kada je ideja bila još u začetku, Robert kaže: „Ne bismo uspeli bez podrške EU, jer naša opština nije bogata i imamo mnogo drugih prioriteta kao što su ulice i vodosnabdevanje“.

Park je sada u potpunosti samoodrživ od prodaje karata. Njime upravlja privatna firma, a opština redovno nadgleda stanje i vrši inspekciju usluga, uključujući mere sigurnosti i bezbednosti. Međutim, Robert i njegove kolege planiraju da ga još prošire. Kako je park pored reke Vardar, prvo planiraju da izgrade zip line koji ide preko reke, a kasnije bungee jumping platformu. „To su dugoročni planovi, ali ako se sprovedu, park će postati jedan od glavnih simbola Skoplja“, kaže Robert.

Respiratori za sve

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Jedan profesor i grupa njegovih studenata na Univerzitetu u Prištini razvili su prototip jeftinog respiratora uz podršku EU

Medicinski respiratori su dali značajan doprinos tokom pandemije koronavirusa, pomažući pacijentima koji su bili u teškom stanju. Pošto ubacuju i izbacuju vazduh iz pluća kako bi telo dobilo kiseonik koji mu je potreban, respiratori mogu biti spasonosne mašine za pacijente koji imaju otežano disanje ili nisu u stanju samostalno da dišu. Otežan pristup respiratorima bio je izazov za studente i profesore sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Prištini da traže alternative.

„Respiratori su bili dostupni na tržištu, ali su njihove cene bile veoma visoke: do 40.000 evra. Želeli smo da razvijemo mašinu koja će omogućiti pacijentima u siromašnim zemljama da dobiju odgovarajuću negu i u vanrednim situacijama kao što je pandemija koronavirusa.“

Od ideje do primene

Profesor Arbnor Pajaziti je stručnjak u oblasti robotike i šef katedre za mehatroniku na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Prištini. Profesor Pajaziti i njegov tim razvili su prototip jeftinog medicinskog respiratora pogodnog za respiratorne probleme kao što je koronavirus, koji je usmeren na zemlje sa nižim primanjima. Osim niskih troškova, proizvod ima i značajnu novinu koja može da se patentira: za razliku od većine postojećih sistema koji forsiraju ritam disanja pacijenta, ovaj uređaj omogućava pacijentu da pokrene svaku sekvencu disanja. „Respiratori su bili dostupni na tržištu, ali su njihove cene bile veoma visoke: do 40.000 evra. Želeli smo da razvijemo mašinu koja će omogućiti pacijentima u siromašnim zemljama da dobiju odgovarajuću negu i u vanrednim situacijama kao što je pandemija koronavirusa“, kaže profesor Pajaziti.

Radovi na mehaničkom respiratoru inicirani su na samom početku pandemije. Kao što obično radi na početku semestra, profesor je zadužio svoju grupu studenata da smisle ideje za razvoj prototipa. Kako je postojala potreba za respiratorima, gotovo jednoglasno tim je odlučio da je to uređaj na kojem hitno treba da rade. Sproveli su istraživanje i otkrili da svetu zapravo ne nedostaju respiratori, već da su veoma skupi i da im nedostaju zalihe. Sledeća faza je bila da se radi na ideji respiratora koji bi se mogao proizvesti po niskoj ceni i brzo sklopiti. Paralelno, radili su na testiranju u virtuelnom okruženju. Profesor Pajaziti objašnjava da je danas kompjuterski softver prilično uspešan u testiranju prototipa mašinskog inženjerstva. „Uspevaju da simuliraju 95% učinka pravog prototipa“, kaže on. Nakon uspešnog testiranja softvera, njegov tim je morao da pređe na fizički prototip, ali ovde su imali izazov – nedostatak sredstava za kupovinu delova i stručnosti za patentiranje uređaja.

„Bez podrške EU4TECH POC-a, ovaj projekat bi bio samo još jedan akademski rad na papiru.“

O projektu

EU4TECH Proof of Concept (PoC) Western Balkans bio je dvogodišnji projekat Instrumenta za pretpristupnu saradnju (IPA) koji je uključivao više zemalja i koji je finansirala EU kroz Instrument za preduzetništvo i razvojne inovacije Zapadnog Balkana (WBEDIF). Projekat je obuhvatio šest privreda regiona Zapadnog Balkana. Podržani projekti potekli su od javnih istraživačkih organizacija i novoosnovanih preduzeća/malih i srednjih preduzeća.

WBEDIF je jedan od instrumenata privatnog sektora podržan od strane Investicionog okvira za Zapadni Balkan(WBIF) – zajedničke inicijative EU, finansijskih organizacija, bilateralnih donatora i korisnika, čiji je cilj unapređenje harmonizacije i saradnje u investicijama za društveno-ekonomski razvoj regiona i doprinos evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.

WBIF je glavno sredstvo za implementaciju ambicioznog Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan. Suština plana je unapređenje konkurentnosti privatnog sektora i jačanje podrške istraživanju i inovacijama.

Tada je projekat EU4TECH Proof of Concept (PoC) koji finansira EU raspisao poziv za podnošenje predloga za finansiranje razvoja inovativnih ideja širom Zapadnog Balkana. Kako je profesor Pajaziti već bio upoznat sa ovim evropskim projektom, odlučio je da prikupi dokumentaciju i podnese zahtev za podršku. Pokušaj je bio uspešan i oni su bili jedan od prvih timova izabranih u okviru sheme dokazivanja koncepta kako bi se kvalifikovali za podršku za izradu prototipa.

EU4TECH PoC je podržao projekat za nabavku minimalnog hardvera potrebnog za dokazivanje osnovnog koncepta, izradu profesionalne patentne prijave na engleskom jeziku na osnovu sveobuhvatne prethodne pretrage i istraživanja regulatornog okruženja za uređaj. „Bez podrške EU4TECH PoC, ovaj projekat bi bio samo još jedan akademski rad na papiru“, kaže profesor Pajaziti.

Sa završetkom Proof of Concept sheme, projekat mehaničkog respiratora treba da pronađe dalju podršku. Ovo bi moglo biti u obliku bespovratnih sredstava (oko 50.000 €) za kupovinu hardvera i razvoj neophodnog softvera da se ovo prenese sa nivoa tehnološke spremnosti (TRL) 3 na TRL4. Sertifikacija bi tada bila potrebna pre nego što bi mogla da se testira na Klinici Univerziteta u Prištini. Dugoročno posmatrano, projekat će morati da identifikuje industrijskog partnera da bi pretvorio prototip u potpuno sertifikovan proizvod.

Profesor Pajaziti objašnjava da njegovi studenti jedva čekaju da dodatno doprinesu ovom i drugim sličnim projektima. „Uz odgovarajuće finansiranje i podršku, možemo značajno da doprinesemo našoj zajednici i čovečanstvu“, kaže on.

Tradicionalna odeća za savremene kosovske svadbe

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat koji finansira EU pomaže oživljavanju starih zanata

Janičari su bili elitna pešadijska jedinica koja je bila lična garda otomanskog sultana. Bili su poznati po strogoj disciplini, organizaciji, žestini i hrabrosti u borbi. Takođe su bili prepoznatljivi po odeći poznatoj kao kaftan dolama. Dolama je bila uniseks strukirani kaput koji je dosezao do kolena ili do pola potkolenice, sa uzanim donjim delom i dugim, vrlo širokim rukavima. Bukvalno značenje reči dolama je „omotač“, što znači da je odevni predmet bio namenjen za nošenje preko odeće. Tokom vekova, dolama je postala odeća koju nisu nosili samo janičari, već i drugi, a posebno bogate žene. Međutim, čak i među bogatima, dolama je bila odeća za posebne prilike. Kroz istoriju, dolama je postala važna za mnoge druge zajednice kao deo odeće za posebne prilike širom bivših teritorija Osmanskog carstva, uključujući i Zapadni Balkan.

Na Kosovu je dolama zadržala svoj sjaj i značaj, a u pojedinim regionima, svadbe su nezamislive bez ove posebne nošnje. Danas je nose neveste i žene u onoliko verzija koliko ima zajednica koje žive na Kosovu.

„U jednom periodu su tradicionalne nošnje bile gotovo potpuno zaboravljene. Nekako su se mladi bili modernizovali i nisu se više venčavali u tradicionalnim odevnim predmetima kao što su dolame. S vremenom se tradicionalna odeća vratila u svadbenu modu. Danas je devojke kombinuju i sa suknjama: dolama se modernizuje.”

U Prizrenu su ručno rađene dolame veoma tražene, za razliku od onih koje su mašinski proizvedene. Potrebne su nedelje – i naravno, mnogo pažnje i ljubavi – da se napravi jedan komad, a prelepe ručno rađene kreacije prodaju se i po 2.000 evra. Tehnika izrade dolame je jedinstvena i ne uči se u školama ili u bilo kojoj drugoj ustanovi. Stoga je ovaj zanat bio u opasnosti da bude zaboravljen, uprkos značajnoj potražnji na tržištu.

Stoga je nevladina organizacija iz Prizrena pod nazivom „Ec ma ndryshe“ počela da radi na održavanju tradicije, pomažući onima koji žele da sačuvaju i obnove običaje, ali sa savremenim primesama. Uz podršku EU, oni su organizovali obuku žena za ručno pravljenje dolama.

Sebahate Kabaši ima znatno iskustvo u izradi dolama, pa je svoje umeće prenela i na druge žene. „U jednom periodu su tradicionalne nošnje bile gotovo potpuno zaboravljene. Nekako su se mladi bili modernizovali i nisu se više venčavali u tradicionalnim odevnim predmetima kao što su dolame. S vremenom se tradicionalna odeća vratila u svadbenu modu. Danas je devojke kombinuju i sa suknjama: dolama se modernizuje”, kaže ona.

„Znala sam da ću nakon završetka ove obuke imati posla, ali nikada nisam mislila da će narudžbine početi da stižu tako brzo.“

O projektu

Obuka je sprovedena u okviru projekta „Žene i mladi za razvoj zajednice i kulturno nasleđe“, koji sprovodi NVO „Ec Ma Ndryshe“. Projekat se realizuje uz finansijsku podršku koju obezbeđuje projekat „Kulturno nasleđe kao pokretač dijaloga između zajednica i socijalne kohezije“ koji finansira Instrument Evropske unije za doprinos stabilnosti i miru (IcSP), a sprovodi ga UNDP Kosovo.

Polaznice kursa kažu da je ovo odlična prilika da se nauči stara veština. Za njih je to korak napred u životu, jer korišćenjem svog umeća mogu da zarade i pomognu svojim porodicama. Jedna od polaznica je i 30-godišnja Mirlinda. Ona kaže da joj je tradicija oduvek bila bitna, ali da je i finansijski faktor važan u izradi dolame. „Od ovog zanata može da se zaradi, a daje i mogućnost da se radi od kuće, što je važno za nas domaćice. Dolama je veoma tražena u Prizrenu”, kaže ona.

Sebahate, instruktorka, dodaje da su mnoge polaznice počele da rade još dok su pohađale kurs. Jedna od uspešnijih je i Ćamile Bitići. Kada je završila kurs, objavila je svoje radove na Fejsbuku i Instagramu i odmah su počele da stižu porudžbine. „Znala sam da ću nakon završetka ove obuke imati posla, ali nikada nisam mislila da će narudžbine početi da stižu tako brzo”, kaže ona.

 

 

Koliko vredi kreacija uma?

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Kreativne industrije na Kosovu jačaju svoju poziciju na polju intelektualne svojine uz pomoć EU

Festivali su na Kosovu ustaljeni oblik kulturnih dešavanja. Ima ih u izobilju tokom letnjih meseci, a dominiraju film i muzika. Neki od njih se ističu svojim kinematografskim programom i jedinstvenim mestima prikazivanja, kao što su Dokufest u Prizrenu i Anibar u Peći, kao i uticajem koji imaju na život u svojim gradovima tokom festivala. Ova kulturna čvorišta preuzela su inicijativu da se sa aktuelnim pitanjima nose putem filma, ali i za rešavanje pitanja sa kojima se stvaraoci suočavaju, uključujući zaštitu intelektualne svojine (IP).

„Audio-vizuelni sadržaj spada među materijale kojih ima najviše na piratskom tržištu.“

Autorska prava kao uslov EU

Kosovo nema funkcionalne kolektivne organizacije, tela ovlašćena da naplaćuju naknade za autorska prava za korišćenje autorskih dela i da plaćaju vlasnicima tih prava, kao što su tekstopisci, autori, umetnici i izdavači. Ta činjenica je uticala na način na koji društvo doživljava zahtev za plaćanjem autorskih prava i stvorio je potrebu za podizanjem svesti o tome kako autorska prava utiču na kreativne industrije, uključujući i filmske stvaraoce.

„Filmski festivali su vidljive prilike za širenje informacija o ulozi autorskih prava“, kaže Joanis Kikis, stručnjak za autorska prava, o prilici da direktno razgovara sa predstavnicima industrije. On je, zajedno sa drugim istaknutim stručnjacima iz ove oblasti, predstavio stvarne životne primere kako su stvaraoci i nosioci prava „lišeni mogućnosti“ na festivalima Dokufest i Anibar ovog leta. On je potvrdio da neki gledaoci nemaju jasnu sliku zašto je autorsko pravo važno za ovu industriju i zašto ga treba poštovati. Kikis je na Kosovu već više od dve godine i u okviru projekta koji finansira EU radi na jačanju položaja institucija u intelektualnoj svojini kroz podizanje svesti.

„Autorska prava su temelj celokupne filmske produkcije. To daje kreatorima samopouzdanje da poseduju svoj rad i da će imati pravo da upravljaju distribucijom gotovog proizvoda“, kaže Kikis. „Istovremeno, audio-vizuelni sadržaj spada među materijale kojih ima najviše na piratskom tržištu.“

Učesnici festivala takođe su informisani o najboljim praksama EU i mogućnostima koje zaštita i plaćanje autorskih prava obezbeđuju, a to su, između ostalog, finansiranje filmova, zaštita animiranih kreacija u industriji kompjuterskih igara, a saznali su nešto i o mnogim drugim ekonomskim temama vezanim za zaštitu autorskih prava.

„Zemlje usvajaju strateški pristup ulozi intelektualne svojine da bi oslobodile kreativne sposobnosti u korist stvaralaca i društva u celini.“

O projektu

Projekat EU Podrška pravima intelektualne svojine (IPR) podržava pravne, administrativne i strukturne kapacitete kosovskih institucija zaduženih za razvoj i sprovođenje tih prava. Ona je pomogla Kosovu u izradi zakonodavnog okvira u skladu sa standardima Evropske unije. Projekat pomaže javnim ustanovama da imaju potpuno funkcionalan sistem intelektualnog vlasništva usklađen sa praksom EU, koji pruža čvrst okvir za podsticanje ekonomskih transakcija u okviru kojih su sadržana i prava intelektualne svojine.

Zaštita prava kao nadahnuće za inovacije

Radovi koji zahtevaju registraciju, a ne autorska prava, su kreacije koje spadaju u industrijsku svojinu, kao što su robne marke, industrijski dizajn i patenti. Kosovo svake godine registruje na hiljade robnih marki preko svoje Agencije za industrijsku svojinu. Poslednjih godina uložen je trud da se lokalna preduzeća podstaknu da učine više u tom smislu, tako što će registrovati svoje proizvode i obezbediti da zaštita postane konkurentnija u zemlji i inostranstvu. Zaštita postojećih proizvoda daje razlog stvaraocima da izmišljaju nove stvari, uvodeći inovativna rešenja za savremene probleme koja takođe nagrađuju i zakonite vlasnike inovacija na duge staze.

U međuvremenu, intelektualno vlasništvo postaje sve prihvaćenije kao ključni element u kreativnoj privredi. „Zemlje usvajaju strateški pristup ulozi intelektualne svojine u oslobađanju potencijala kreativnosti u korist stvaralaca i društva u celini“, kaže Kikis.

Unapređivanje omladinskog rada u Srbiji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat koji finansira EU podržava omladinsku organizaciju za poboljšanje kvaliteta programa vezanih za mlade u Srbiji.

N.A.P.O.R. – Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada – je nevladina organizacija iz Srbije koju su 2009. godine osnovale organizacije civilnog društva koje se bave omladinskim radom u Srbiji. Oni su bili podstaknuti da pokrenu Asocijaciju iz potrebe da se poveća kvalitet programa za mlade. Konkretno, postojala je potreba za postavljanjem standarda za neformalno obrazovanje mladih, za pružanjem podrške onima koji obučavaju mlade, kao i za saradnjom sa ustanovama koje se bave tom oblašću. Više od deset godina kasnije, NAPOR je izrastao u jednog od najznačajnijih igrača u oblasti omladinskih programa u Srbiji i trenutno broji 48 organizacija pod svojim okriljem.

NAPOR doprinosi osnaživanju mladih na više načina. Oni uključuju obezbeđivanje standarda kvaliteta među svojim članovima kroz redovne procese praćenja i akreditacije osnovnih standarda učinka; programe obrazovanja za omladinske radnike i lidere, uključujući niz modula obuke, kao i kroz promovisanje etike u radu sa mladima. Potonje je posebno važna komponenta s obzirom na probleme u komunikaciji u digitalnom prostoru. Pored toga, organizacija je aktivno uključena u zagovaranje priznavanja omladinskog rada uopšte, posebno među javnim ustanovama kao što su ministarstva, opštine i drugi akteri koji su uključeni u podršku omladinskom radu.

„Mi smo veoma profesionalni u našoj oblasti, posebno u vezi sa radom mladih. Međutim, shvatili smo da imamo ozbiljne probleme u oblastima kao što su prikupljanje sredstava, stvaranje sistema koji obezbeđuju održivost naših programa, kao i u vođenju kancelarija i profesionalnom prenošenju našeg uticaja na širu publiku i zainteresovane strane.“

Nedeljka Ivošević je menadžerka za komunikacije u NAPOR-u. Ona objašnjava da su sa prirodnim rastom organizacije počeli da izlaze na površinu ozbiljni izazovi i nedostaci, posebno u vezi sa dugoročnom održivošću i korporativnim komunikacionim veštinama. „Mi smo veoma profesionalni u našoj oblasti, posebno u vezi sa radom mladih. Međutim, shvatili smo da imamo ozbiljne probleme u oblastima kao što su prikupljanje sredstava, stvaranje sistema koji obezbeđuju održivost naših programa, kao i u vođenju kancelarija i profesionalnom prenošenju našeg uticaja na širu publiku i zainteresovane strane“, kaže Nedeljka.

U potrazi za podrškom, NAPOR je stupio u kontakt sa TACSO 3, projektom koji finansira EU i koji doprinosi unapređivanju kapaciteta i jačanju uloge organizacija civilnog društva na zapadnom Balkanu i u Turskoj. Projekat EU TACSO 3 podržao je NAPOR uz obuku i mentorstvo, što je uticalo na poboljšanje njihove strategije prikupljanja sredstava i sveukupnog finansiranja. Njihov rad se znatno poboljšao od saradnje sa EU TACSO. U NAPOR-u tvrde da su unapredili i komunikaciju sa širom publikom, javnim ustanovama i donatorima.

„Glavno pitanje koje smo imali bilo je kako prevesti određene teme i stručnu terminologiju omladinskog rada publici koja nema osnovno znanje o toj temi. Pre saradnje sa EU TACSO koristili smo tehnički i birokratski jezik projekata, ali zahvaljujući mentorstvu prilagođenom potrebama našeg udruženja preko EU TACSO 3 projekta, dobili smo pomoć u prevođenju ove komunikacije na jednostavan, jasan i običan jezik koji je razumljiv svima, uključujući naše članove i širu zajednicu mladih. Na osnovu ukupnih povratnih informacija mogu da kažem da je podrška EU TACSO 3 našoj organizaciji jedna uspešna priča“, kaže Nedeljka.

„Bez podrške projekta EU TACSO 3 ne bismo mogli da dođemo do određene publike i da imamo jasnu viziju budućnosti našeg udruženja.“

O projektu

Tehnička pomoć organizacijama civilnog društva na Zapadnom Balkanu i u Turskoj (TACSO) je regionalni projekat koji finansira Evropska unija i kojim se unapređuju kapaciteti i jača uloga organizacija civilnog društva (OCD). Projekat pomaže organizacijama civilnog društva da aktivno učestvuju u demokratskim procesima u regionu, a takođe razvija podsticajno okruženje za civilno društvo i pluralistički razvoj medija.

Projekat funkcioniše u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Turskoj. TACSO je deo mehanizma EU Instrumenta za civilno društvo koji pruža podršku organizacijama civilnog društva u onim zemljama koje još nisu deo EU. OCD igraju važnu ulogu za EU kao ključni akteri u podršci procesu pridruživanja njihovih zemalja.

Biljana Severinova, stručnjakinja za komunikacije iz projekta EU TACSO 3, kaže da su odlučili da podrže NAPOR iz više razloga. Jedan je zato što je NAPOR organizacija koja blisko sarađuje sa mladima; udruženje radi na nacionalnom konceptu motivisanja mladih da preuzmu inicijativu, pružajući im veštine i alate koji ih osnažuju. Podrška mladima trenutno je u fokusu EU i nastaviće da bude i u budućnosti. „Drugi razlog je što NAPOR nije samo organizacija, već i udruženje koje daje doprinos i pomoć mnogim drugim organizacijama. To je bio dobar model učenja za nas na daljem razvoju naše metodologije pružanja pomoći koju ćemo koristiti u budućnosti“, kaže Biljana.

Nedeljka objašnjava da je podrška EU TACSO 3 bila od ključnog značaja za unapređivanje ukupnog učinka njihove organizacije. Sada uspešnije mogu da planiraju i da imaju bolju perspektivu razvoja. „Bez podrške projekta EU TACSO 3 ne bismo mogli da dođemo do određene publike i da imamo jasnu viziju budućnosti našeg udruženja.“

NAPOR planira da dodatno proširi svoje aktivnosti i podršku omladinskom radu u Srbiji. Organizacija je trenutno samo udruženje omladinskih organizacija, ali one imaju za cilj da je prošire i pretvore u udruženje omladinskih profesionalaca koje će imati za cilj da pomogne pojedincima koji imaju uticaj i znanje u oblasti omladinskog rada.

Solarna energija ulepšava budućnost preduzeća iz BiH

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Jednu od najvećih solarnih elektrana za sopstvene potrebe u regionu ugradilo je uz podršku EU prehrambeno preduzeće iz Bosne i Hercegovine.

Preduzeće Madi, sa sedištem u Tešnju, jedna je od retkih firmi ovlašćenih za izvoz svežeg pilećeg mesa u Evropsku uniju. Preduzeće je osnovano 1989. godine, a 2000. godine su pokrenuli prvi pogon za preradu pilećeg mesa. Do 2015. godine proradila im je i najveća i najmodernija klanica živine u regionu sa kapacitetom od 6.000 brojlera na sat i 24 miliona živine godišnje. Danas su priznati kao lider na tržištu Bosne i Hercegovine.

Međutim, pandemija koronavirusa negativno je uticala na poslovanje Madija, uprkos tome što je jedna od najuspešnijih kompanija u Bosni i Hercegovini. Pretrpeli su probleme sa snabdevanjem, tako da su morali da preispitaju svoju potrošnju i uštede gde god je moguće. Da bi prevazišli taj problem, rukovodstvo je odlučilo da formira radnu grupu za optimizaciju troškova.

„Uvek smo znali da je struja jedan od naših najvećih troškova. Jedna od prvih stavki koju smo analizirali je bila smanjenje troškova za energiju. Nakon detaljnog istraživanja došli smo do zaključka da bi postavljanje solarne elektrane bilo jedno od najboljih rešenja.“

Za rukovodioca ove radne grupe određen je Mirel Dedukić. On objašnjava da je jedna od glavnih stavki rashoda koju su primetili bila struja. „Uvek smo znali da je struja jedan od naših najvećih troškova. Jedna od prvih stavki koju smo analizirali je bila smanjenje troškova za energiju.“

On je znao da je najveća potreba Madija za električnom energijom tokom leta, kada solarni paneli proizvode struju punim kapacitetom. „Nakon detaljnog istraživanja došli smo do zaključka da bi postavljanje solarne elektrane bilo jedno od najboljih rešenja“, objašnjava Mirel. Kompanija je potom krenula u investiciju koja je jedinstvena u BiH.

Dok je Madi radio na sopstvenoj studiji izvodljivosti za ulaganje u solarnu elektranu, program EU4AGRI koji finansira EU raspisao je poziv za podnošenje predloga. Poziv je uključivao i preduzeća koja se bave preradom mesa. „Imali smo skoro spreman projekat i bilo nam je lako da konkurišemo“, kaže Mirel.

Uz sufinansiranje EU4AGRI, Madi je instalirao solarnu elektranu kapaciteta 1.000 kW. Elektrana je postavljena u tri proizvodne hale površine 5500m2. Ukupan godišnji proizvodni kapacitet je 1.147 MWh, što pokriva 15% potrošnje električne energije kompanije. Pored toga, 2021. godine ugradili su još jednu solarnu elektranu kapaciteta 1.000 kW, tako da sada preko 30% utrošene električne energije dolazi iz obnovljivih izvora.

„Veoma smo ponosni što smo ovim projektom doprineli očuvanju životne sredine. Povrh toga, smanjili smo naše troškove i postigli samoodrživost u snabdevanju električnom energijom.“

O projektu

Projekat EU4AGRI je četvorogodišnja inicijativa (2020-2024) usmerena na modernizaciju poljoprivredno-prehrambenog sektora, otvaranje novih radnih mesta i zadržavanje postojećih, kao i na pružanje podrške u oporavku od krize izazvane pandemijom koronavirusa u Bosni i Hercegovini. Ukupna vrednost projekta je 20,25 miliona evra, uglavnom iz izvora Evropske unije, ali projekat zajednički sprovode i finansiraju Češka razvojna agencija i Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) u BiH.

Projekat EU4AGRI do sada je podržao poljoprivrednike i preduzeća u BiH sa 45 investicija u vrednosti od skoro 5,5 miliona evra, od čega je preko 3,2 miliona finansirala Evropska unija.

Prema Mirelovim rečima, energija koju proizvodi njihova solarna elektrana predstavlja smanjenje od nešto više od 1.800.000 kgCO2 zagađenja, što je ravno uštedi od 600.000 litara dizela ili 800 tona uglja. „Veoma smo ponosni što smo ovim projektom doprineli očuvanju životne sredine. Povrh toga, smanjili smo naše troškove i postigli samoodrživost u snabdevanju električnom energijom“, kaže Mirel.

Plan je da Madi ostane najveća kompanija u mesnoj industriji u Bosni i Hercegovini, kroz kontinuirano ulaganje u ljudske resurse i savremenu tehnologiju. Pored toga, pokrenuli su i novu kompaniju „Mipower d.o.o.“, koja će se baviti samo proizvodnjom i trgovinom električnom energijom. Planiraju da postave još najmanje 10MW solarnih panela.

Stvaranje nove generacije volontera

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat koji finansira EU na Kosovu podržava okretanje škola ka volonterizmu.

Rina Recica ima 14 godina i jedna je od najboljih učenica u svojoj generaciji. Pored učenja, ona je prilično zaokupljena društvenim pitanjima i problemima kao što su zaštita životne sredine i ljudska prava. Tokom proteklih godina, ona i njeni prijatelji redovno su davali svoj doprinos kroz volonterske aktivnosti u školi. „Organizovali smo inicijativu čišćenja školskog dvorišta i redovno izrađivali plakate protiv vršnjačkog nasilja. Ali nekako sam uvek imala osećaj da ne radimo dovoljno i da možemo više“, objašnjava Rina.

To se promenilo kada se nevladina organizacija TOKA obratila školi i ponudila da organizuje Klubove učenja uz praksu (klubove volontera) uz pomoć dvoje školskih nastavnika. „To je mnogo pomoglo“, kaže Rina, „jer sada imamo više redovnih i dobro koordiniranih aktivnosti, a upoznali smo i druge učenike u školi koji su se bavili volonterskim aktivnostima za koje nismo znali“.

„Razlog za pokretanje ovog programa bio je prilično jednostavan. Cilj nam je bio da se mladi aktiviraju po pitanjima koja se tiču zajednice i da istovremeno doprinesemo njihovom neformalnom obrazovanju.“

Program učenja uz praksu počeo je na Kosovu pre pet godina, a u poslednje tri godine realizovan je uz podršku Evropske unije. Ukratko, program ima za cilj da pomogne mladima da se više uključe u volonterske aktivnosti, a da istovremeno steknu nova znanja, vrednosti i veštine, kao što su kritičko razmišljanje, komunikacija, rešavanje problema, društvene veštine, donošenje odluka, liderstvo, povećana samoinicijativna efikasnost i svest o aktivnom građanstvu.

Menadžerka programa Hatidže Zeka objašnjava da su mnoge zemlje uključile volonterizam u svoj formalni obrazovni sistem kroz programe učenja uz praksu. Međutim, Kosovo je među onima koji nemaju volonterizam u okviru svog formalnog obrazovanja. „Razlog za pokretanje ovog programa bio je prilično jednostavan. Cilj nam je bio da se mladi aktiviraju po pitanjima koja se tiču zajednice i da istovremeno doprinesemo njihovom neformalnom obrazovanju“, kaže Hatidže.

Program je počeo tako što je raspisan konkurs otvoren za sve nastavnike širom Kosova, nakon čega je usledilo šest dana obuke za izabrane kandidate kako da koordinišu i pokrenu volonterske aktivnosti u školi. Posle toga, obučeni nastavnici su se vratili u svoje škole i počeli da organizuju volonterske klubove sa svojim učenicima. Aktivnosti su nastavljene sedmičnim sastancima na kojima su nastavnici i učenici počeli da govore o konkretnim volonterskim akcijama. Na ovim sastancima, uz podršku programa, nastavnici su isprobali upotrebu određenih modula obuke kako bi njihovi članovi kluba bili bolje pripremljeni za volonterske aktivnosti.

Prvi modul je bio o razmišljanju o sopstvenim veštinama i kapacitetima učesnika, drugi je uveo ciklus priprema za volontersko delovanje, uključujući analizu potreba zajednice i o tome kako razviti ideje za rešavanje problema, a u trećem su analizirani uspesi i nedostaci projekta. Volonterski klubovi u svakoj od odabranih škola redovno su se sastajali tokom nekoliko meseci, a pored podučavanja novih veština, svaki od klubova je do kraja programa realizovao i najmanje jedan volonterski projekat. Svaki projekat je takođe finansijski podržan kroz simboličan doprinos tamo gde je to bilo neophodno.

„Bilo je zaista inspirativno videti trud i posvećenost koje su i nastavnici i učenici uložili u svoje volonterske projekte – a postoji još veće interesovanje za nove klubove koje ćemo uskoro pokrenuti.“

O projektu

TOKA sprovodi program Učenje kroz praksu od 2017. godine. U ovaj program TOKA je uključila 2.500 mladih od 12 do 17 godina iz više od 80 škola u 20 kosovskih opština. Ovi mladi ljudi su deo volonterskih klubova u kojima se uči kroz praksu, a koje podržava TOKA. Klubove vode nastavnici ili članovi civilnog društva stariji od 18 godina, koji su obučeni za metodologiju iskustvenog učenja koja integriše učenje kroz iskustvo. Ovaj program takođe izlaže mlade konkretnim iskustvima implementacijom projekata učenja kroz praksu, izradom kataloga potreba njihove zajednice, rešavanjem ili smanjenjem problema njihove zajednice, postavljanjem ciljeva, upravljanjem projektnim aktivnostima, prikupljanjem sredstava, izradom budžeta i praćenjem i procenom projekata. Od 2019. godine projekat podržava Kancelarija Evropske unije na Kosovu, putem Evropskog instrumenta za demokratiju i ljudska prava EIDHR.

Za pet godina, projekat je uspeo da pokrene 29 klubova za učenje uz praksu u 15 opština širom Kosova, angažujući 60 lidera takvih klubova, a više od 500 volontera im se pridružilo. Tokom školske godine realizovano je 60 projekata učenja uz praksu u različitim zajednicama širom Kosova. Kao rezultat toga, preko 50.000 ugroženih ljudi je podržano na direktan ili indirektan način kroz projekte koji se sprovode u okviru volonterskih klubova. „Bilo je zaista inspirativno videti trud i posvećenost koje su i nastavnici i učenici uložili u svoje volonterske projekte – a postoji još veće interesovanje za nove klubove koje ćemo uskoro pokrenuti“, kaže Hatidže.

U programu su učestvovali i studenti Učiteljskog fakulteta i Odseka za psihologiju Univerziteta u Prištini koji će u budućnosti postati školski nastavnici i psiholozi. Oni su takođe imali koristi od neformalnih nastavnih tehnika koje su pružene u okviru klubova. Prema Hatidže, ukupan uticaj projekta bio je trostruk: nastavnici su naučili nove nastavne metode koje su se pokazale efikasnim i praktičnim, a njih će primeniti i u svojoj redovnoj nastavi; članovi kluba stekli su veće samopouzdanje u koordinaciji, analitičkim i mekim veštinama; a studenti Učiteljskog fakulteta i Odseka za psihologiju stekli su dragocen uvid u metode iskustvenog učenja, kao što je upravljanje omladinom, klubom i sprovođenjem projekata u svojim zajednicama.

Hatidže dalje objašnjava da je podrška EU ovom programu bila od presudnog značaja, i to ne samo sa finansijskog stanovišta. „Podrška EU povećala je kredibilitet i značaj programa među zainteresovanim stranama na opštinskom i centralnom nivou i dala je važan dodatni podsticaj u poslednje tri godine“, kaže ona.

Viši nivo roditeljstva

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

EU i Unicef udružuju snage u pružanju podrške Crnoj Gori u razvoju efikasnog programa razvoja u ranom detinjstvu kojim se unapređuje dobrobit dece i pruža podrška negovateljima.

Mišo Obradović je otac dvoje dece i poznati crnogorski glumac. Voli da provodi slobodno vreme sa svojom četvorogodišnjom ćerkom i jednogodišnjim sinom. Međutim, uprkos svojoj ambiciji da bude savršen otac, imao je problema u komunikaciji sa ćerkom. „Moja ćerka je provodila mnogo vremena za stolom za vreme ručka, što je problem sa kojim se mnogi roditelji suočavaju, ali ja nisam znao najbolji način da ga rešim“, kaže Mišo.

Priznaje da je pokušao sam da reši ovaj izazov na razne načine – od podmićivanja ćerke slatkišima do pretnji kažnjavanjem. Međutim, shvatio je da ovaj pristup ne daje željene rezultate. „Ponekad bih izgubio strpljenje. Ponekad bih imao previše strpljenja, a u tim slučajevima obroci bi trajali večno“, kaže on.

 

„Odlučio sam da se prijavim za program Brižne porodice ne samo zbog ovog konkretnog problema, već i zbog želje da budem bolji otac svojoj deci“, objašnjava on. Koristeći principe iz programa, zajedno sa stručnim savetima i razgovorima sa drugim očevima koji su učestvovali u programu, Mišo je naučio kako da motiviše ćerku da završi svoj obrok koristeći pozitivne podsticaje. „Mirno je prihvatila ovu novu situaciju i odlučio sam da ostanem pribran, tako da više nismo frustrirani zadržavanjem za stolom sat i po nakon ručka.“

„Programi o roditeljstvu ne samo da pomažu u smanjenju strogosti, već i pomažu deci da budu nenasilna. Roditelji su deci uzor ponašanja, tako da podizanje dece u nenasilnim porodicama može doprineti nenasilnim zajednicama.“

Brižne porodice je program za roditelje koji ih podržava da uspostave i neguju dobre odnose sa svojom decom. Program direktno finansira EU u Crnoj Gori u okviru projekta Razvoj u ranom detinjstvu koji sprovodi Unicef. Ida Ferdinandi je Unicefova službenica za razvoj u ranom detinjstvu u Crnoj Gori i objašnjava da su programi roditeljstva na globalnom nivou prepoznati kao jedna od ključnih strategija za sprečavanje nasilja nad decom. „U stvari, programi o roditeljstvu ne samo da pomažu u smanjenju strogosti, već i pomažu deci da budu nenasilna. Roditelji su deci uzor ponašanja, tako da podizanje dece u nenasilnim porodicama može doprineti nenasilnim zajednicama“, kaže ona.

Ida objašnjava da postoji nekoliko ovakvih programa zasnovanih na dokazima širom sveta, ali da je tim programima generalno teško pristupiti zbog naknade za licencu koja je veoma skupa. Svetska zdravstvena organizacija, kao i stručnjaci sa različitih univerziteta i iz Unicefa, stoga su razvili ovaj poseban program (Roditeljstvo za doživotno zdravlje, pod nazivom Brižne porodice, u Crnoj Gori) kao licencirani program zasnovan na dokazima ali otvorenog koda za zemlje sa niskim i srednjim primanjima kao što je Crna Gora.

Program se u Crnoj Gori sprovodi već duže od pet godina. Sa dva ciklusa godišnje, on je uključio više od 800 roditelja u sedam opština. Program je uspešno završilo 700 roditelja. Studija koja je izmerila uticaj programa među učesnicima pokazuje da je došlo do  smanjenja nasilnog roditeljstva za više od 70%, problematično ponašanje dece smanjeno je za 30% i roditeljska depresija se smanjila za 45%. „Uticaj projekta je fantastičan“, kaže Ida.

Onlajn verzija Brižnih porodica pod nazivom ParentChat je testirana tokom pandemije koronavirusa u pokušaju da se ublaže uticaji koronavirusa na decu i porodice na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.

„Pokušavamo da izgradimo stručne ljudske kapacitete da bi se program razvijao na održiv način. Takođe sarađujemo sa Ministarstvom zdravlja na nacionalnoj strategiji razvoja u ranom detinjstvu kako bi program postao sastavni deo vladine politike i redovna usluga.“

O projektu

Inicijativa za razvoj u ranom detinjstvu u Crnoj Gori je trogodišnji program koji će trajati do jula 2023. godine. Finansira ga Evropska unija sa milion evra, a sprovodi ga Unicef, u saradnji sa ministarstvima zdravlja, obrazovanja i rada i socijalnih pitanja. Zahvaljujući toj inicijativi, EU i Unicef će pomoći crnogorskim vlastima da razviju i sprovedu nacionalnu strategiju o razvoju u ranom detinjstvu, čime će se takođe podići svest o značaju ranog razvoja dece. Povećaće se kapaciteti zdravstvenih, zaštitnih i obrazovnih službi za pružanje odgovarajućih usluga porodicama i maloj deci, uključujući decu sa invaliditetom. Roditelji i negovatelji će takođe imati priliku da steknu nova znanja i veštine kroz program, što će im olakšati da svojoj deci obezbede pozitivnu, prisutnu i brižnu negu.

Program Brižne porodice u Crnoj Gori sprovode centri za osnovnu zdravstvenu zaštitu koji imaju savetodavne jedinice, kao i vrtići i nekoliko organizacija civilnog društva i osnovnih škola. Unicef takođe radi na proširenju programa kako bi se obezbedila njegova održivost. Program obezbeđuje obuku za nove lokalne moderatore sa ciljem da se izgradi grupa nacionalnih instruktora, tako da u budućnosti ne mora da se oslanja samo na međunarodne stručnjake. „Pokušavamo da izgradimo stručne ljudske kapacitete da bi se program razvijao na održiv način. Takođe sarađujemo sa Ministarstvom zdravlja na nacionalnoj strategiji razvoja u ranom detinjstvu kako bi program postao sastavni deo vladine politike i redovna usluga“, kaže Ida.

Mišo kaže da se model roditeljstva promenio u odnosu na vreme kada je on bio dete i da očevi žele da budu prisutniji u vaspitavanju svoje dece. „Želim da budem otac koji je blizak svojoj deci tokom kritičnih perioda njihovog života; da im budem podrška i da im pružim smernice za odluke koje ih očekuju u životu“, kaže on.

Podsticanje poljoprivrede u Crnoj Gori

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

EU fondovi stvaraju nova radna mesta i proizvode boljeg kvaliteta

Milenko Nedić (47) bio je zaposlen u Vojsci. On je 2005. godine, u sklopu vladinih reformi, proglašen viškom zajedno sa još 3.000 kolega, tako da je preko noći ostao bez posla. Kada je morao da odluči šta dalje da radi, setio se svojih roditelja, koji su se bavili poljoprivredom i što je u osnovi bio jedini drugi posao kojem je bio vičan.

On i njegova žena podigli su kredit u banci i kupili tri krave s kojima su pokrenuli svoju malu farmu. Početak je bio težak zbog visokih kamatnih stopa kredita i nedostatka kapaciteta bračnog para. Tada se pojavila prilika za Milenka i njegovu suprugu da prošire i stabilizuju svoje poslovanje uz podršku instrumenta EU za pretpristupnu pomoć za ruralni razvoj (IPARD II). „Kroz IPARD programe uspeo sam da kompletiram našu mehanizaciju i nabavim sisteme za mužu, kao i svu opremu koja mi je potrebna za farmu. Na poslednjem konkursu dobio sam podršku od oko 48.000 evra, koju sam dopunio sa mojih 32.000 evra“, kaže Milenko. Sada ima oko 50 krava i jednu od najvećih farmi u svojoj regiji.

„Pre početka realizacije programa IPARD II imali smo samo dva ili tri prerađivačka postrojenja koja su zadovoljavala nacionalne standarde za bezbednost hrane. Sada imamo preko 21 objekat koji zadovoljava standarde. Ova činjenica sama po sebi pokazuje pozitivan uticaj koji je IPARD II imao na Crnu Goru .“

Bezbednija hrana

Priča Milenka Nedića nije jedina uspešna priča u kojoj je učestvovao IPARD II u Crnoj Gori. Do sada je najmanje 254 poljoprivrednika koristilo sredstva IPARD II i imali su koristi od poboljšanja uslova rada na svojim gazdinstvima. Gordana Dujović iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objašnjava: „Pre početka realizacije programa IPARD II imali smo samo dva ili tri prerađivačka postrojenja koja su zadovoljavala nacionalne standarde za bezbednost hrane. Sada imamo preko 21 objekat koji zadovoljava standarde. Ova činjenica sama po sebi pokazuje pozitivan uticaj koji je IPARD II imao na Crnu Goru“. Prema Gordaninim rečima, kroz podršku IPARD II do sada je otvoreno i preko 100 novih radnih mesta, koja su uglavnom dobili mladi ljudi.

Crna Gora trenutno koristi raspoloživa sredstva iz IPARD II programa koja se mogu koristiti do kraja 2023. godine, a EU je nedavno za Crnu Goru usvojila program IPARD III za period 2021-2027. godine. Gordana je uverena da će IPARD III biti još uspešniji od prethodnih programa. „Pokrećemo IPARD III sa mnogo više iskustva i znanja stečenog sprovođenjem konkursa kroz program IPARD II. Mi, kao i primaoci, mnogo smo iskusniji i verujem da će se beneficije značajno povećati. Planirana je i akreditacija novih mera, tako da će se otvoriti mogućnosti da korisnici dobiju veću podršku i da Crna Gora kao zemlja povuče više sredstava EU koja su joj na raspolaganju“, kaže ona.

„Gazdinstvo nam pruža dobar život. Ono zahteva mnogo rada, a većina zarađenog novca treba da se ponovo investira u proizvodnju, ali farma raste.”

O programu

Deo Instrumenta za pretprijemnu pomoć (IPA), koji ima za cilj podršku reformama u zemljama u procesu pridruživanja EU, Instrument za pretprijemnu pomoć ruralnom razvoju (IPARD) fokusiran je na ruralna područja i poljoprivredno-prehrambene sektore tih zemalja. Ovim sredstvom EU korisnicima pruža finansijsku i tehničku pomoć kako bi njihov poljoprivredni sektor i ruralna područja bili održiviji i uskladila ih sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.

Milenko je uveren da bi bez IPARD projekata devet od deset poljoprivrednika moralo da napusti poljoprivredu. Prema njegovim rečima, nedovoljno ljudi na tržištu rada spremno je da se bavi poljoprivredom, pa je mehanizacija nabavljena putem IPARD-ovog konkursa važan doprinos. „Gazdinstvo nam pruža dobar život. Ono zahteva mnogo rada, a većina zarađenog novca treba da se ponovo investira u proizvodnju, ali farma raste.”