Skip to main content

Pozicioniranje Albanije na start-up mapi

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Vodeća inicijativa koju finansira EU pomaže u identifikaciji, promovisanju i rastu inovacija.

Nedavna politička prekretnica Albanije – početak pristupnih pregovora sa EU 2022. – otvara novo poglavlje za inovacije i konkurentnost u zemlji. Sa tradicionalnom ekonomijom, zemlja je imala stabilan rast od prelaska na demokratiju pre tri decenije, ali je pokazivanje konkretnih rezultata u razvoju start-up-ova važno za Albaniju da se kreće ka održivoj ekonomiji.

Pošto se smatralo da Albanija ima neiskorišćen potencijal za start-ap, Evropska unija je ponudila finansiranje projekata za unapređenje inovativnog okruženja i stvaranje novih preduzetnika. Inicijativa „EU za inovacije“ donosi najbolje prakse koje omogućavaju akterima ekosistema da ožive, olakšavaju im zajednički rad i podržavaju inovativne start-up-ove.

„EU za inovacije“ je delovala kao kamen temeljac ekosistema.”

Kada je inicijativa krenula još 2018. godine, bilo je očigledno da postoje preduzetničke aktivnosti, ali da su one rasute i ne pomažu sektoru u celini. EU za inovacije ponudila je adresu na kojoj bi se resursi mogli udružiti i aktivnosti koordinirati.„EU za inovacije“ je delovala kao kamen temeljac ekosistema. Poboljšali smo saradnju u ekosistemu; kreirali smo platforme za angažovanje i u više navrata stavljali naglasak na važnost konkurencije između zainteresovanih strana kako bi ekosistem u celini postao konkurentniji“, kaže Sebastijan Bervanger iz inicijative EU za inovacije.

Vlada je dodala njihovu podršku pokretanjem zakona o start-ap-ovima, kao i šemom grantova koja će inspirisati nove inovatore u narednih pet godina.

Inicijativa EU za inovacije popunila je praznine u albanskom ekosistemu kroz otvoreni proces zajedničkog stvaranja sa ključnim akterima. Uzimajući ovaj pristup, inicijativa je pilotirala više od 35 projekata od oktobra 2018. do septembra 2022. i blisko je uskladila svoje aktivnosti sa zainteresovanim stranama, kreatorima politike i drugim donatorima.

Tehnologija je sastavni deo start-up rešenja u Albaniji, bilo da se radi o IKT, turizmu, poljoprivredi ili agroturizmu, e-trgovini, obrazovanju ili zdravstvu. Još jedan pozitivan obrazac u prvoj kohorti osnivača koji je rezultat višeuniverzitetskog inkubacionog programa je što je dominantan broj žena osnivača.

AlbaniaTech, žute strane zemlje za start-up

Pravljenje prvih koraka može biti opterećenje za svaki start-up i zato je tim inovatora uveo AlbaniaTech, platformu koja nudi razmenu informacija, promociju i priliku za povezivanje zainteresovanih strana. Izgrađena uz podršku EU za inovacije, platforma ima za cilj da ujedini i aktivira ključne igrače ekosistema u Albaniji.

„Ponekad je samo jedna informacija koja nedostaje da mladi ljudi budu deo programa, prilika da prerastu u posao“, kaže Prishila Gjoka iz AlbaniaTech-a.

AlbaniaTech je besplatan za korišćenje i sa svojom bazom podataka od 170 novoosnovanih preduzeća, to je mesto za identifikaciju, promociju i rast novoosnovanih preduzeća u Albaniji. Platforma je narasla saradnjom sa međunarodnim provajderom koji ugošćuje 50 ekosistema širom sveta, čineći tako startap ekosistem Albanije vidljivim stranim investitorima, a istovremeno razvija digitalnu dobrodošlicu (digital welcome ) za svakoga ko želi da počne iznova u Tirani.

“Naša platforma omogućava start-up-ovima da procvetaju.“

O projektu

Projekat EU za inovacije nastoji da poboljša inovativno okruženje i podstakne stvaranje start-up-ova  u Albaniji kroz razvoj kapaciteta za inovacije; intenzivirane veze unutar albanskog inovacionog ekosistema; i finansiranje inovativnih početnika i pružaoca podrške inovacijama. Projekat se smatra vodećim projektom za inovacije i start-up ekosistem u Albaniji.

Postavljeni su temelji za naredne generacije na kojima će se graditi: AlbaniaTech je tu da da krila inovatorima i početnicima. „Naša platforma omogućava procvat početnika. Svako ko se osvrne unazad videće kako je zajednica narasla od onoga gde smo počeli od nule“, kaže Gjoka.

Uz ozbiljne intervencije kao što je EU za inovacije, Albanija polako ali sigurno zarađuje mesto na mapi start-up nacija. Nova dinamika u albanskom inovacionom okruženju istaknuta je na Evropskoj tabeli za inovacije 2022, gde je Albanija istaknuta kao inovator u nastajanju zajedno sa drugim ekonomijama Zapadnog Balkana.

Nagrađena flaša broj četiri

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

EU pomaže crnogorskoj vinariji da razvije svoj biznis.

Goran Radević je doktor medicine sa iskustvom rada na četiri kontinenta. Svoju domovinu, Crnu Goru, napustio je kao mlad i preko 27 godina radio u zemljama kao što su Kajmanska ostrva, Kina, Oman, Južna Afrika i Sjedinjene Američke Države.

Goran je oduvek imao ideju da će se jednog dana vratiti u svoju domovinu i izgraditi vinariju. Vinarstvo je bilo tradicionalno u Goranovoj porodici i njegova ljubav prema pravljenju vina počela je pre nego što je napunio pet godina. Njegov deda po majci posedovao je vinograd i bio je stručnjak za proizvodnju vina. „Naučio sam kalemljenje vinove loze pre nego što sam naučio da čitam i pišem“, kaže Goran.

Međutim, pokretanje sopstvenog vinograda ne bi bilo lako jer su bila potrebna značajna ulaganja. Ipak, kako su godine prolazile, pomisao na to se pretvorila u prinudu i na kraju, zajedno sa porodicom, Goran je doneo veliku odluku da se vrati u Crnu Goru i pokrene svoju kompaniju iz snova. Finansijska ulaganja i strast su bili tu, ali ovo nije bila laka vožnja za Gorana i njegovu suprugu.

„Bilo je puno izazova: prve boce su proizvedene u garaži i bez ikakve stručne podrške.”

Prvu lozu su zasadili 2007. godine, a do 2009. godine imali su prvu berbu i izašla je prva flaša. „Bilo je mnogo izazova: prve flaše su proizvedene u garaži i bez odgovarajuće stručne podrške“, kaže Goran. Ipak, neverovatno, ukus je bio odličan i proizvod je bio kandidat za uspeh. Te godine Goran je uspeo da pošalje uzorke svog početnog proizvoda na takmičenje za degustaciju vina u poznatom restoranu na Menhetnu. Bilo je sedam takmičara, a boca broj četiri bila je njihova, seća se Goran. „Svih pet članova žirija, koji su bili vlasnici poznatih restorana, označili su bocu četiri kao najbolju. Pretpostavljam da je to bila početnička sreća“, osmehuje se.

Odmah su počeli da izvoze svoje vino u SAD, ali su se suočili sa problemima. Brojni elementi – od kvaliteta etikete do kvaliteta čepa boce – nisu bili kompatibilni sa međunarodnim standardima i shvatili su da ovim pitanjima treba posvetiti više pažnje. Goranova supruga, inače američkog porekla, preuzela je marketinški deo kompanije. Počeli su da koriste visokokvalitetne čepove za flaše iz Francuske i papir za etikete iz Nemačke. Ubrzo je uspeh bio neizbežan jer je kompanija počela da izvozi u Nemačku, Skandinaviju, Švajcarsku, pa čak i Japan.

Kako je tržište raslo, 2011. godine Goran i njegova supruga su odlučili da angažuju profesionalne konsultante kako bi obezbedili održiv rast svog poslovanja. Angažovali su agronoma i visokokvalifikovanog tehnologa sa dugogodišnjim domaćim i međunarodnim iskustvom. Obojica su pomogli da vinarija postane priznati međunarodni brend.

„Zahvaljujući podršci EU, mogao sam da iskoristim planirani novac za ova neophodna ulaganja u druge delove poslovanja.”

O projektu

Deo Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) osmišljenog da podrži reforme u zemljama u procesu pridruživanja EU, Instrument za pretpristupnu pomoć za ruralni razvoj (IPARD) fokusira se na poljoprivredno-prehrambene sektore i ruralna područja te zemlje. Kroz ovaj alat, EU pruža korisnicima finansijsku i tehničku pomoć kako bi njihov poljoprivredni sektor i ruralna područja učinili održivijim, usklađujući ih sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.

Na putu vinarije ka uspehu, imali su i podršku Evropske unije. U 2018. prijavili su se za program Instrumenta pretpristupne pomoći za ruralni razvoj koji finansira EU (IPARD) i dobili su podršku za nabavku mašina kao što su viljuškar, traktor, vibrokultivator, vinogradarski plug i motorna drljača. Sa usporavanjem poslovanja tokom pandemije, ova podrška je stigla u pravo vreme. „Zahvaljujući podršci EU, planirani novac mogao sam da iskoristim za ova neophodna ulaganja u druge delove poslovanja“, kaže Goran.

Goran ima četvoro dece, a najmlađi sin Luka studira tehnologiju vina na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. „Sanjao sam o ovoj vinariji 27 godina i naporno sam radio da uštedim novac za njeno pokretanje. Moj sin će ovo naslediti i nastaviti tradiciju. To me čini izuzetno srećnim i ispunjenim“, kaže Goran.

Inkluzivno obrazovanje za decu iz Albanije

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

EU podržava vaspitače iz Albanije inovativnim praksama u učionici.

Viola je vaspitačica. Dugi niz godina je rukovodila učionicama sa velikim brojem dece iz različitih sredina i različitih sposobnosti. Ona kaže da su izazovi bili ogromni: „Bilo mi je teško da zadovoljim različite potrebe sve dece u odeljenju. Podržavam ideju predškolske inkluzije i znam prednosti, ali nedostajalo mi je znanja i veština za inkluzivnu praksu“ . Uprkos poboljšanju obrazovnog sistema u Albaniji, filozofija inkluzije, posebno u predškolskom obrazovanju, nije dovoljno promovisana. Nastavnici su često bili ostavljeni da rade u izolaciji sa decom sa širokim spektrom sposobnosti učenja, i nudili su malo obuke.

„Bilo je nekih raštrkanih malih intervencija NVO-a, ali nije postojao holistički pristup tome kako se pozabaviti inkluzivnim obrazovanjem u predškolskim ustanovama.”

„Inkluzivno obrazovanje je skoro nova realnost u albanskom obrazovnom sistemu, posebno za predškolski uzrast“, kaže Mirlinda Bušati, specijalista za obrazovanje u Unicef-u Albanija. Ona objašnjava da Unicef veoma blisko sarađuje sa albanskim Ministarstvom obrazovanja na razvoju nacionalne strategije obrazovanja koja uključuje važnu komponentu o inkluzivnom obrazovanju, kao i o standardima za vaspitače. Međutim, uprkos dobrom radu na strategiji i standardima, Unicef je identifikovao da postoji značajan jaz u sprovođenju strategije. „Bilo je nekih raštrkanih malih intervencija nekih nevladinih organizacija, ali nije postojao holistički pristup o tome kako se pozabaviti inkluzivnim obrazovanjem u predškolskim ustanovama“, kaže Mirlinda.

Nastavnicima su bili potrebni programi praktične obuke nastavnika koji neguju pozitivne stavove i najbolje prakse za uspešnu inkluziju predškolskog uzrasta. Intervencije su bile potrebne kako bi se osiguralo da nastava ima pravi ritam za one koji se suočavaju sa većim poteškoćama u učenju. Uz podršku Evropske unije, Unicef je pomogao Ministarstvu obrazovanja i Agenciji za osiguranje kvaliteta u preduniverzitetskom obrazovanju (AAQPE) u Albaniji da razviju metodologije inkluzivnog obrazovanja za predškolske ustanove.

Unicef je takođe izradio priručnik za obuku i, zajedno sa AAQPE, obezbedio obuku o praktičnoj primeni metodologije za 582 nastavnika i direktora škola. Viola je bila jedan od nastavnika koji su učestvovali u obuci. „Novi alati uvedeni u obuku pomogli su mi da razvijem inovativne pristupe i unapredim svoju nastavu. Postepeno sam počela da usvajam nove stilove nastave koji uključuju različite načine učenja. Ako želimo da deca budu od pomoći jedni drugima – da prihvate, komunicirajte i budite prijateljski nastrojeni jedni prema drugima – moramo to naučiti“, kaže ona.

„Pored finansiranja EU, činjenica da je svaki deo ove inicijative bio u skladu i sa zahtevima za pristupanje EU učinila je podršku EU još značajnijom u smislu saradnje sa vladom i institucijama.”

O projektu

Promovisanje inkluzivnog obrazovanja deo je programa „Ublažavanje uticaja COVID-19 na živote dece i roditelja na Zapadnom Balkanu i Turskoj“ koji sprovodi Unicef, a finansira EU preko Generalnog direktorata Evropske komisije za politiku susedstva i Pregovora o proširenju (DG NEAR). Očekuje se da će kroz ovaj program vredan 5 miliona evra 490.000 dece i roditelja širom programske oblasti imati bolji pristup javnim uslugama koje promovišu rani razvoj dece, obrazovanje, zdravlje i zaštitu kao deo oporavka od COVID-19.

Ove godine, metodologiju za predškolsko inkluzivno učenje akreditovalo je Ministarstvo obrazovanja Albanije. Prema Mirlindi, ovo je veliki korak napred: „To znači da sada svi vaspitači mogu da koriste ovu metodologiju koja obezbeđuje kvalitetno inkluzivno obrazovanje“, kaže ona.

Činjenica da je projekat podržala Evropska unija značila je mnogo u ovom kontekstu. „Pored finansiranja EU, činjenica da je svaki deo ove inicijative bio u skladu i sa zahtevima za pristupanje EU učinila je podršku EU još važnijom u smislu saradnje sa vladom i institucijama“, kaže Mirlinda.

Bivši rudnik uglja prerađen je u prvu veliku solarnu elektranu u Severnoj Makedoniji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Podrška EU za diversifikaciju izvora energije.

Nad šibljem i šikarom doline nadvisuje se ogroman stari dimnjak termoelektrane. Ova oslomejska termoelektrana na ugalj u Kičevu, Severna Makedonija, puštena je u rad početkom 1980-ih i bila je ponos tadašnje Republike Makedonije. U decenijama koje su usledile, fabrika je propadala sve dok nije ostalo samo nekoliko veterana koji su otišli u autobusima na kraju smene. Postrojenje od 125 MW je držano na smanjenom radnom nivou uglavnom kao rezerva u slučaju problema na drugim mestima u sistemu. Međutim, ono što se dogodilo u okolnom šikaru je bio uzbudljiv razvoj događaja koji će pomoći Severnoj Makedoniji da odlučno napreduje sa dekarbonizacijom.

Zemlje Zapadnog Balkana i dalje su u velikoj meri zavisne od uglja, posebno lignita. U 2016. godini, 16 elektrana na ugalj širom Zapadnog Balkana emitovalo je isto toliko sumpor-dioksida kao svih 250 elektrana u Evropskoj uniji. U Severnoj Makedoniji skoro polovina energije u zemlji dolazila je od uglja u 2018. godini, a zemlja je bila u velikoj meri zavisna od fosilnih goriva. Tada su postojale dve termoelektrane koje su radile na lignit – REK Oslomej u Kičevu i REK Bitola – a Skoplje je proglašeno za najzagađeniju prestonicu Evrope.

„Ova elektrana je primer dekarbonizacije i prelaska na obnovljive izvore energije kako u Severnoj Makedoniji tako i u regionu. Ovo je prva elektrana koja je izgrađena na nekadašnjoj deponiji rudnika uglja na Zapadnom Balkanu.”

Međutim, Severna Makedonija je želela da diverzifikuje svoje izvore energije i očisti vazduh, a sada ova ambicija postaje realnost. Prva velika solarna elektrana u zemlji, Oslomej 1, finansirana je uz podršku Evropske unije, bilateralnih donatora Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i sada je povezana na mrežu i proizvodnju čiste električne energije.

Postrojenje od 10 MW izgrađeno je na nekadašnjem rudniku lignita Oslomej. EBRD je obezbedila kredit od 5,9 miliona evra, a projekat od 8,7 miliona evra uključuje grant od 1,6 miliona evra iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan. „Ova elektrana je primer dekarbonizacije i prelaska na obnovljive izvore energije kako u Severnoj Makedoniji tako i u regionu. Ovo je prva elektrana koja je izgrađena na nekadašnjoj deponiji rudnika uglja na Zapadnom Balkanu“, kaže Aleksandar Stefanovski, inženjer za nove tehnologije u Termoelektranama Severna Makedonija.

„Postoji budućnost u zelenoj energiji. Vidimo pozitivnu stranu jer bi to trebalo da obezbedi stalno, sigurno zaposlenje radnicima jer ti objekti traju 25 do 35 godina. To je veoma udobno mesto za osobu da dostigne starosnu granicu za penziju i uživa u sigurnosti posla.“

O projektu

U februaru 2022. godine, Evropska komisija je predstavila investicioni paket od 3,2 milijarde evra za podršku 21 projektu povezivanja u oblasti transporta, digitalnih podataka, klime i energije na Zapadnom Balkanu. Ovo je prvi veliki paket projekata u okviru ambicioznog Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan, koji je Komisija usvojila u oktobru 2020. godine, a projekti su osmišljeni da donesu opipljive koristi za svih šest partnera u regionu. Solarna elektrana Oslomej 1 je jedan od ovih 21 vodećih projekata (21 flagship projects), odabranih za finansiranje EU preko WBIF-a 2022. Projekat je identifikovan kao „Flagship 4 – Obnovljiva energija“ u Ekonomskom i investicionom planu EU za Zapadni Balkan 2021- 2027.

Projektom je planirana izgradnja druge fotonaponske elektrane, Oslomej 2, kao nastavak ove. Ovo će imati kapacitet od 10 megavata. Zajedno, dve elektrane će proizvoditi energiju za 5.000 domaćinstava u Kičevu i regionu. „Postoji budućnost u zelenoj energiji. Vidimo pozitivnu stranu jer bi to trebalo da obezbedi stalno, sigurno zaposlenje radnicima jer ti objekti traju 25 do 35 godina. To je veoma udobno mesto za osobu da dostigne starosnu granicu za penziju i uživa u sigurnom poslu“, kaže Čedomir Arsovski, rukovodilac razvoja i investicija kompanije Oslomej Energy and Mining.

U Severnoj Makedoniji planiraju se dodatna ulaganja u solarne elektrane. WBIF je već odobrio finansiranje proširenja postrojenja u Oslomeju 2 i izgradnje novog postrojenja u Bitolju za kombinovani ukupni kapacitet od 30 MW. EU podržava ovu investiciju sa investicionim grantom od 5,1 milion evra.

Bosanska kompanija plasirala se na Svetsko prvenstvo u Kataru

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Mala modna kompanija iz Travnika u Bosni i Hercegovini izvozi robu u Katar uz pomoć EU.

Mirela Džinić je osnivač i kreativna direktorka modne kuće Senses iz Travnika, Bosna i Hercegovina. Kaže da su joj članovi porodice koji su se bavili šivanjem odeće još od rane mladosti usađivali ljubav prema kreativnom radu i modi. Međutim, s obzirom na okolnosti nakon rata u Bosni i Hercegovini, morala je prihvatiti prvi posao na koji je naišla, a to je bila administrativna pozicija u lokalnoj filijali banke. „Iako sam želela da radim u poslu vezanom za modu, nisam imala izbora. Prilike su bile male i imala sam sreću da sam dobila ovaj posao u banci“, kaže ona.

Mirela je ovaj posao zadržala preko deset godina, a verovatno bi ostala do kraja života da banka nije bankrotirala i zatvorena. Imala je tridesetak godina, majka dve devojčice, bez posla i trebalo je da nađe rešenje. Na kraju se zaposlila u fabrici tekstila, gde je radila više od dve godine na raznim poslovima. „To je bio potpuno drugačiji svet. Radila sam kao koordinatorka projekta, modelarka, konstruktorka i tehnološkinja. Pokrila sam ceo ciklus od ideje do uzorka i do serijske proizvodnje i distribucije“, kaže ona.

„Ciklus obuke koji je obezbedio projekat koji finansira EU bio je zaista kreativan i inspirativan i povećao je moju ambiciju i motivaciju da započnem nešto svoje.”

Dve godine kasnije, sa osećajem ispunjenosti i potrebom da istražuje više, jer je osećala da nema više šta da pruži ovoj kompaniji i ništa novo da nauči, odlučila je da napravi veliki hrabri skok ka otvaranju sopstvene kompanije. Praktično iskustvo, motivacija i kreativnost su postojali, ali Mireli je nedostajalo iskustvo u upravljanju i prikupljanju sredstava za pokretanje nove kompanije. Upravo u to vreme naišla je na projekat koji je finansirala EU i koji je podržao start-apove sa obukom za menadžment i početnim finansiranjem za pokretanje njihovih poslovnih poduhvata. Projekat joj je pomogao da nauči da razmišlja kao preduzetnik i obučio je za ceo poslovni ciklus, počevši od osnovne poslovne ideje pa do biznis plana, ciljnih grupa i marketinškog plana. „Ciklus obuke koji je obezbedio projekat koji finansira EU bio je zaista kreativan i inspirativan i povećao je moju ambiciju i motivaciju da započnem nešto svoje“, kaže Mirela.

Odabrala je da razvija ideju zasnovanu na dečjoj modi, jer je tako nešto, prema njenim rečima, nedostajalo u Bosni i Hercegovini, te je pokrenula svoju kompaniju Senses. Zajedno sa svojim timom razvila je jedinstven poklon paket dečje odeće koji je bio nešto sasvim novo na tržištu, a uspeh je usledio odmah nakon predstavljanja proizvoda tržištu. „Ideja je bila da se pokrene mali, ali kvalitetan brend koji će biti konkurentan međunarodnim i drugim brendovima na tržištu. Korišćenjem visokokvalitetnih sirovina, jedinstvenim dizajnom i ručnim radom to smo i postigli“, kaže Mirela.

„Kao maloj kompaniji iz Travnika, biti prepoznat na tržištu kao što je Katar – koje sebi može priuštiti kupovinu proizvoda bilo kojeg brenda na svetu – bila je privilegija i mnogo nam je značilo.

O projektu

EU4Business je projekat EU koji ima za cilj jačanje kapaciteta Bosne i Hercegovine za ekonomski rast i zapošljavanje podsticanjem konkurentnosti i inovativnosti u odabranim sektorima. Ima budžet od 16,1 milion evra: 15 miliona evra finansira Evropska unija i 1,1 milion evra Savezna Republika Nemačka.

EU4Business je deo Strategije lokalnog razvoja nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj – Program lokalne samouprave i ekonomskog razvoja u Bosni i Hercegovini. 

Podrška EU i napredak za Senses nastavljeni su čak i nakon početnog procesa pokretanja. Ove godine, EU u Bosni i Hercegovini odlučila je da podrži niz malih kompanija za promociju svojih brendova povezujući ih sa onlajn influenserima. Senses je bila među kompanijama koje su odabrane da budu deo ovog programa. Mirela je bila u paru sa influenserkom, majkom dve devojčice, koja je bila voljna da promoviše Senses proizvode.

Osim očekivanog povećanja prisustva na društvenim mrežama i prometa na lokalnom tržištu, po Mirelinim rečima, desilo se nešto izuzetno. Dama bosanskog porekla koja živi u Kataru, koja je slučajno pratila influenserku, videla je brend i odlučila da kontaktira Mirelu radi poslovnog dogovora. Dogovor je rezultirao proizvodnjom i isporukom prvog komada Senses proizvoda na međunarodno tržište. „Kao maloj kompaniji iz Travnika, biti prepoznat na tržištu kao što je Katar – koje sebi može priuštiti kupovinu proizvoda bilo kojeg brenda na svetu – bila je privilegija i mnogo nam je značilo“, kaže Mirela.

Prva pošiljka bila je dečja odeća sa dezenima vezanim za Svetsko prvenstvo. Pošto je bila veoma zadovoljna, partnerka iz Katara je već naručila drugu pošiljku koja će biti zasnovana na drugoj temi i isporučena 2023. godine.

Naredna stanica: budućnost

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

EU podržava nadogradnju crnogorske železničke infrastrukture.

Prva železnička pruga u Crnoj Gori bila je uskotračna pruga iz Gabele Zelenike, koja je otvorena 1901. godine. Ovu prugu je izgradila Austrougarska, koja je u to vreme upravljala teritorijom Boke Kotorske. Železnički sistem je nastavio da se unapređuje tokom decenija, a najveći skok je napravljen sedamdesetih godina 20. veka puštanjem u promet pruge koja povezuje glavni grad Srbije Beograd sa glavnom crnogorskom lukom Barom.

Kada je ova pruga otvorena 1976. godine, bila je to najsavremenija železnica, moderna i udobna kao i svaka druga železnička mreža na svetu. Bio je to najveći i najskuplji infrastrukturni projekat u bivšoj jugoslovenskoj federaciji i jedno od najlepših putovanja u Evropi. Prvi voz koji je prešao 167 kilometara bio je Plavi voz, luksuzni prevoz tadašnjeg jugoslovenskog lidera Josipa Broza Tita, koji je u njemu zabavljao strane dostojanstvenike i kraljevske porodice, uključujući kraljicu Elizabetu II i bivšeg etiopskog cara Hailea Selasija.

„Teške krizne godine ostavile su traga na crnogorskim železnicama, jer je železničkom sistemu potrebno kontinuirano praćenje i remont. U vreme ekonomske krize za državu i društvo to nije bilo moguće uraditi kako treba.”

Dragan Radević je zamenik direktora za kapitalne investicije u Železnicama Crne Gore i u kompaniji radi od 2004. godine. Međutim, njegovo iskustvo i ljubav prema železnici datira iz davnina. Dragan se živo seća svog prvog iskustva putovanja vozom, osamdesetih godina prošlog veka – zlatnog doba crnogorskih železnica – kada je imao samo pet godina, a roditelji su najavljivali da će porodica na letovanje ići na more, vozom. „Sećam se da nisam spavao celu noć od uzbuđenja: ne samo što smo išli na more, već više zato što ćemo putovati vozom. Putovanje vozom je u to vreme bilo poseban događaj, a putovanje vozom i danas mi donosi romantičan i gotovo mističan osećaj“, kaže Dragan.

Međutim, konstantno nedovoljno finansiranje ostavilo je velike probleme železnici do 1990-ih. Crnogorski deo pruge je u velikoj meri patio od neodržavanja, a putovanje železnicom do Beograda koje je nekada trajalo sedam sati počelo je da traje skoro 11 sati jer je voz morao često da usporava zbog loših koloseka i infrastrukture. Broj putnika je pao sa vrhunca od skoro 2 miliona u 1987. na 1,2 miliona u 2016. Teretni promet je smanjen sa skoro 4 miliona tona na 1,4 miliona. „Teške krizne godine ostavile su traga na crnogorskim železnicama, jer je železničkom sistemu potrebno kontinuirano praćenje i remont. U vreme ekonomske krize za državu i društvo to nije bilo moguće uraditi kako treba“, kaže Dragan.

Postojala je potreba za revitalizacijom, ali ni železnička kompanija ni Vlada Crne Gore nisu imali finansijskih sredstava da podrže nadogradnju.

 

„Očekujemo uspešnu saradnju sa EU i Evropskom investicionom bankom i u budućim projektima.”

O projektu

Produženje koridora Orijent/Istok-Med ka Zapadnom Balkanu duž rute 4 je dugačko oko 580 km i ide od Vršca (granica Srbije i Rumunije) do Beograda (Srbija), a zatim do Podgorice i Bara (Crna Gora). Bar – Vrbnica (poslednja na granici Crne Gore i Srbije) je najznačajnija deonica crnogorske železničke mreže, koja prevozi oko 20% svih putnika i oko 60% tereta. Preko WBIF-a i nacionalnog instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), EU je izdvojila milione evra za pripremu konkretnih investicionih paketa, kao i hitne radove na sanaciji padina u opasnosti od klizišta. Pored toga, u okviru Agende povezivanja, EU je izdvojila više od 20 miliona evra za pokrivanje 50% troškova vezanih za postavljanje savremenih signalnih i telekomunikacionih sistema u Podgorici i okolini, kao i rehabilitaciju 29 betonskih mostova i 20 tunela.

U 2017. prišla je EU. Evropska investiciona banka (EIB) odobrila je kredit od 20 miliona evra za sanaciju najkritičnijih kosina, tunela, mostova i signalnih sistema na pruzi od Bara do Vrbnice na granici Srbije. Pored toga, zajam je kombinovan sa grantom u vrednosti od 20 miliona evra, u okviru Agende povezivanja EU kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF). To je značilo da će skoro 90% ukupnih troškova projekta od 45 miliona evra biti pokriveno iz budžeta EU. Projekat je pri kraju i rukovodstvo železničke kompanije očekuje povećanje prevoza putnika i robe kao rezultat ove investicije. „Zbog toga očekujemo uspešnu saradnju sa EU i Evropskom investicionom bankom i u budućim projektima“, kaže Dragan.

Kako se ovaj projekat privodi kraju, Dragan objašnjava da se očekuje da crnogorske železnice uz podršku EU krenu u novi projekat. Novi projekat obuhvata sanaciju daljih tunela i mostova, zamenu koloseka od Lutova do Bioča i renoviranje tri radionice, sve na koridoru Bar Vrbnica.

Kad dečja strast preraste u profesiju

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU pomaže mladim ljudima na Kosovu da ostvare svoje profesionalne ambicije u IKT i digitalnom sektoru.

Detjon Ćoćaj je 21-godišnjak iz Prizrena i jedan je od mnogih mladih ljudi koji poslednjih godina vide informacionu tehnologiju kao atraktivan sektor za svoj profesionalni život. Odluka da se otisne na profesionalno putovanje u IKT za Detjona nije bila tehničke prirode: počela je kao strast kada je imao samo 10 godina. Tada se Detjon u kući jednog druga prvi put susreo sa kompjuterom. „To je bilo polje gde ste mogli beskrajno da pronalazite nove informacije: bila je to ljubav na prvi pogled“, kaže on. Posle tog nezaboravnog iskustva počeo je da moli roditelje da mu kupe kompjuter. Kada su mu uslišili molbu, za Detjona je počelo uzbudljivo putovanje.

„Iako je fakultet na koji idem prilično ažuran, oni i dalje ne mogu u potpunosti da prate brzi razvoj IKT-a. Profesionalni kursevi su uvek dobra opcija za popunjavanje ove praznine.“

Detjon je dalje razvijao svoje IKT i digitalne veštine, a kada je došlo vreme za fakultet, nije se dvoumio šta će studirati. Započeo je studije 2020. godine, ali je želeo da uči više i brže. Shodno tome, počeo je da traži dodatne opcije i mogućnosti za unapređenje svojih veština i naišao je na obaveštenje o projektu koji finansira EU, a koji nudi besplatne kurseve o IKT veštinama za mlade sa Kosova. „Iako je fakultet na koji idem prilično ažuran, oni i dalje ne mogu u potpunosti da prate brzi razvoj IKT-a. Profesionalni kursevi su uvek dobra opcija za popunjavanje ove praznine“, kaže Detjon.

Projekat EU Podrška konkurentnosti IKT sektora na Kosovu bio je usmeren na pružanje obuke o IKT-u, digitalne veštine i poslovno upravljanje, uključujući razvoj veba, Java programiranje, sajber bezbednost, Pajton, big data, mašinsko učenje, upravljanje IT projektima i meke veštine. Pored toga, projekat je obezbedio kurseve poslovne obuke o menadžmentu i liderstvu u IKT sektoru. Detjon je učestvovao u dva modula kursa: razvoj Jave i Androida i veb razvoj.

„Znanje stečeno na ovom kursu mi je mnogo pomoglo. Na primer, na mom razgovoru za posao bilo je nekih tehničkih pitanja na koja sam znao da odgovorim zahvaljujući kursu, što je uticalo na moj uspeh na intervjuu.“

O projektu

Podrška EU konkurentnosti kosovskog IKT sektora, brendirana kao „IKT za rast Kosova“, ima za cilj da poboljša konkurentnost kosovskih digitalnih i tradicionalnih preduzeća podržavajući širenje kosovskog IKT sektora, što dovodi do otvaranja novih radnih mesta. Štaviše, projekat namerava da premosti jaz digitalnih i poslovnih veština na održiv način koji zadovoljava potrebe tržišta i povećava izvoz kosovskih IKT preduzeća, kao i izgradnju konkurentnosti kosovskih digitalnih i tradicionalnih preduzeća kroz upotrebu IKT-a.

Projektom upravlja Kancelarija Evropske unije na Kosovu, a sprovodi ga WeGlobal u partnerstvu sa European Projects Management Ltd i Prištinskom REA-om. Traje 42 meseca, od januara 2020. do jula 2023. godine.

Kao rezultat vrednog rada, znanja stečenog na fakultetu, a posebno onog stečenog na kursevima koje je finansirala EU, Detjon je dobio posao u Bottomline Technologies, kompaniji koja posluje u više od 90 zemalja širom sveta. „Znanje stečeno na ovom kursu mi je mnogo pomoglo. Na primer, na mom razgovoru za posao bilo je nekih tehničkih pitanja na koja sam znao da odgovorim zahvaljujući kursu, što je uticalo na moj uspeh na intervjuu“, kaže on.

Detjon ima velike lične ambicije u IKT i digitalnom sektoru. „U budućnosti sebe vidim kao vlasnika nekog proizvoda i generalnog direktora važne IKT kompanije koja zapošljava i stvara pozitivne perspektive za druge mlade ljude“, kaže on.

Približavanje mladih kulturi i umetnosti

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Interaktivni, inovativni alati u programu rada sa mladima koji finansira EU približavaju kulturne institucije mladima u Srbiji i šire.

Galerija Matice srpske u Novom Sadu, osnovana 1847. godine, danas predstavlja jedan od najbogatijih umetničkih muzeja u Srbiji. Stalna zbirka izlaže značajna umetnička dela iz osamnaestog, devetnaestog i dvadesetog veka i ilustruje poreklo i razvoj srpske umetnosti novog doba, pokazujući položaj nacionalne srpske kulture u evropskom kontekstu. Pored stalne izložbe, Galerija je mesto gde se održavaju međunarodni, monografski, tematski i drugi privremeni prikazi. Galeriji nikada nije nedostajalo posetilaca, međutim, među njima je bilo razočaravajuće malo mladih ljudi.

Nedostatak mladih posetilaca nije nešto specifično samo za ovu galeriju. Taj problem primećen je i u drugim zemljama u regionu i šire. Da bi se ovaj problem rešio u širem kontekstu i kulturne ustanove se, sve u svemu, približile mladima, udruženje nevladinih organizacija iz Srbije NAPOR, pokrenulo je projekat The Melting Pot zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske unije. Projekat je realizovan u tri zemlje – Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Srbiji.

„Ideja projekta bila je da se mladi približe kulturnim sadržajima uopšte, ali i da se kulturne ustanove podstaknu da stvaraju programe za mlade.“

Nedeljka Ivošević je menadžerka za komunikacije u Naporu. Ona objašnjava da je ideja ovog projekta bila zasnovana na strateškom planu organizacije, a to je da okupi ustanove i omladinske radnike i metodologiju rada s mladima. „Ideja projekta bila je da se mladi približe kulturnim sadržajima uopšte, ali i da se kulturne ustanove podstaknu da stvaraju programe za mlade“, kaže Nedeljka.

U početku je projekat u ove tri zemlje sproveo istraživanje o potrebama različitih omladinskih grupa u oblasti kulture. Rezultati istraživanja su pokazali da je 60% mladih reklo da je kultura važan deo njihovog života, ali 90% njih je ustvrdilo da ih ustanove nikada nisu konsultovale kada je u pitanju uključivanje u planiranje programa, dodeljujući im tako ulogu pasivnih potrošača kulturnih sadržaja. Kao druge bitne razloge zbog kojih ne učestvuju redovno u kulturnim događajima, naveli su nedostatak informacija, da sadržaj nije privlačan i nedostatak kulturnih aktivnosti u oblasti u kojoj žive.

Kako bi se pružili dobri primeri povezivanja mladih sa kulturnim ustanovama i isprobali ovi dobri primeri, projekat je razvio i sproveo šest kulturnih programa: dva u svakoj zemlji. Programi su uključivali 20 mladih ljudi u svakoj zemlji i svaki je trajao oko četiri meseca. Na primer, u Srbiji je Galerija Matice srpske osmislila program pod nazivom „Igrajmo se: umetnost i slobodno izražavanje“ koji povezuje slike u galeriji sa informacijama pored slika kao što su podaci o drugim umetnicima koji su živeli u istom veku kada je slika nastala. „Svrha je bila da mladi osete galerijski prostor kao nešto što nije samo namenjeno eliti“, kaže Nedeljka.

 

„To je bio veliki i složen projekat koji se sprovodi u tri zemlje. Podrška EU bila je presudna jer bez tih sredstava ne bismo mogli da sprovedemo projekat.“

O projektu

Projekat  Melting Pot počeo je u martu 2021. i završio se u septembru 2022. godine. Projekat je realizovan u tri zemlje – Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Srbiji – kroz partnerstvo sa Naporom, Galerijom Matice srpske, Mrežom mladih Hrvatske, Pogonom – Zagrebačkim centrom za nezavisnu kulturu i mlade, Sojuzom za mladinsku rabotu Skoplje i Opštinskom ustanovom Muzej na gradu Negotino. Projekat finansira fondacija Tempus kroz ERAZMUS+ program Evropske unije.

Projekat je takođe osmislio obrazovni program za primenu neformalnih pristupa sa ciljem povećanja kapaciteta omladinskih radnika i kulturnih radnika da razumeju pristupe i principe koji podržavaju lični i društveni razvoj mladih. Njihova knjižica „Melting Pot, inovacija u omladinskom radu i institucijama kulture“ sadrži pregled omladinskog rada i kulture u Severnoj Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj i drugim zemljama EU. U brošuri se navode primeri inovativnog i kreativnog digitalnog omladinskog rada i više od 50 digitalnih platformi, alata i pristupa.

Preko 600 mladih bilo je direktno i indirektno uključeno u projektne aktivnosti. Nedeljka smatra da je projekat imao značajan uticaj i da je podrška EU bila od suštinskog značaja. „To je bio veliki i složen projekat koji se sprovodi u tri zemlje. Podrška EU bila je presudna jer bez tih sredstava ne bismo mogli da sprovedemo projekat“, kaže ona.

Čitanje sa READ-om širom Zapadnog Balkana

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU promoviše čitalačke navike i veštine, kao i kulturnu saradnju.

Jedna od prvih stvari koje je bivša direktorka Gete instituta za Severnu Makedoniju Tanja Kriger primetila kada je preuzela dužnost bio je nedostatak čitalačkih navika među mladim Makedoncima. Stoga je odlučila da tokom svog mandata ona i njen tim treba da daju prioritet poboljšanju čitalačkih navika među mladima, posebno u ruralnim i udaljenim delovima zemlje. Gete institut je već imao projekte koji se sprovode na ovu temu u Severnoj Makedoniji, ali je postojala potreba da se uradi više, seća se Marija Čorbeva Penovska iz Instituta u Skoplju.

Prilika je došla uz poziv za podnošenje predloga kulturnih aktivnosti iz Programa civilnog društva i medija Evropske unije. Uz njihovu podršku, Gete institut je, zajedno sa partnerima iz drugih zemalja u regionu, pokrenuo projekat Regionalne mreže za kulturnu raznolikost (READ) koji ima za cilj promovisanje interkulturalnih veština čitanja i demokratskih vrednosti kroz kulturu čitanja i rukovanje nadregionalnim visokokvalitetnim književnim delima.

„Naše posete bile su usmerene ka teško dostupnim zajednicama: mestima gde deca nikada ranije nisu imala priliku da učestvuju na kulturnom događaju.

Marija Čorbeva Penovska je menadžerka projekta READ. Ona objašnjava da projekat uključuje četiri različita programa, od kojih je jedan „READ (čitanje) na točkovima“, regionalna mobilna biblioteka opremljena knjigama i drugim sadržajima iz zemalja partnera projekta. Biblioteka obilazi region i Tursku sa posebnim fokusom na škole i biblioteke, u periodu od tri godine. Mobilna biblioteka je sa svojom ekipom u kombiju već obišla Severnu Makedoniju i Srbiju, obilazeći uglavnom udaljena sela gde su organizovale radionice pripovedanja i kreativnog pisanja, zatim predstavljanje novih pisaca, predavanja i rasprave, izdavanje knjiga i donacije knjiga i slični kulturni događaji sa decom i mladima. „Naše posete bile su usmerene ka teško dostupnim zajednicama: mestima gde deca nikada ranije nisu imala priliku da učestvuju na kulturnom događaju“, kaže Marija.

Druga komponenta projekta je podrška književnim festivalima u pet ciljanih zemalja, što je ključno sredstvo za promovisanje međukulturne saradnje u regionu. Projekat obuhvata i rezidencijalni program koji, kroz otvorene konkurse, pruža autorima u pet zemalja priliku da upoznaju književnu, umetničku i kulturnu scenu u regionu i podrže regionalnu diseminaciju književnih dela iz ciljanih zemalja. Istovremeno, lokalna publika dobija jedinstvenu priliku da se upozna sa radom odabranih umetnika.

Četvrta komponenta projekta je podrška kapacitetima civilnog društva, kroz sistem davanja podgrantova koji pruža podršku manjim organizacijama u oblasti prevođenja, objavljivanja i/ili promocije radova kako bi se povećao pristup i svest o književnosti izvan nacionalnog konteksta. Komponenta uključuje inovativne višejezične i interkulturalne projekte.

Marina Terpovska Stargo, koordinatorka projekta zadužena za grantove, objašnjava da su do sada obezbedili bespovratna sredstva za 54 organizacije kroz dva poziva za podnošenje predloga. Očekuje se da će kroz bespovratna sredstva projekta biti podržano ukupno 90 organizacija.

„Verujem da ćemo izgradnjom ove velike mreže kulturnih radnika i organizacija civilnog društva koje rade u kulturnom sektoru obezbediti održivost projekta.“

O projektu

Regionalna mreža za kulturnu raznolikost (READ) je četvorogodišnji regionalni kulturni projekat koji finansira EU, a sprovodi Gete Institut u Skoplju zajedno sa partnerskim organizacijama: Centrom za balkansku saradnju – Loja (Severna Makedonija), Instituti i Librit dhe i Promocionit (Albanija), Udruženjem za kulturu Kalem (Turska), Krokodilom (Srbija) i Qendra Multimedia (Kosovo). Projekat doprinosi pomirenju i interkulturalnoj toleranciji otvaranjem novih kanala komunikacije između nezavisnih kulturnih društava, nudeći im mogućnosti umrežavanja daleko od političke scene. Projekat ima za cilj da promoviše interkulturalne veštine čitanja i demokratske vrednosti kroz kulturu čitanja i rukovanje nadregionalnim visokokvalitetnim književnim delima.

Marija Čorbeva Penovska kaže da su veoma zadovoljni dosadašnjim rezultatima projekta, a posebno rezultatima podgrantova. „U početku smo bili skeptični prema ishodu ovih malih projekata jer je finansijski iznos bespovratnih sredstava bio simboličan. Međutim, svaki mali projekat se pretvorio u uspešnu priču zahvaljujući vrednom radu ovih manjih organizacija “, kaže Marija.

Međutim, Marija smatra da je najvažniji uspeh projekta olakšavanje saradnje između kulturnih organizacija i mladih u regionu „Verujem da ćemo izgradnjom ove velike mreže kulturnih radnika i OCD-a koje rade u kulturnom sektoru obezbediti održivost projekta“, kaže ona.

Udvostručena radna snaga u Catwalk-u Sarajevo

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU podržao je modnu kompaniju iz Bosne i Hercegovine da razvija svoje poslovanje.

Catwalk Sarajevo je modna kompanija iz Sarajeva, koju je 2011. godine osnovala Ema Burdžović, u početku kao trgovačku firmu koja je uvozila robu u Bosnu i Hercegovinu i prodavala je u svojoj sarajevskoj radnji. Međutim, kako objašnjava Ema, uprkos visokom kvalitetu robe koju je uvozila, prodavnica nije uspela da ostvari zadovoljavajući promet zato što su cene bile isuviše visoke za kupovnu moć i sveukupnu ekonomsku situaciju potrošača u Bosni i Hercegovini. Pre šest godina odlučila je da promeni strategiju i pređe sa trgovine na proizvodnju tako što je zaposlila dva iskusna krojača.

Međutim, taj prelaz nije bio lak. Ema je ekonomista po profesiji i u vreme kada je menjala delatnost znala je vrlo malo o specifičnostima procesa proizvodnje tekstila. Seća se da se suočavala sa brojnim izazovima u obezbeđivanju sirovina, odgovarajuće opreme i potrebne radne snage. „Nažalost, postoji trend da kvalifikovani radnici odlaze iz Bosne i Hercegovine u potrazi za boljim životom. Nije bilo lako, ali smo uspeli da pronađemo kvalifikovane i ambiciozne radnike koji su kamen temeljac naše kompanije“, kaže Ema.

„Projekat koji finansira EU značajno je poboljšao naše poslovanje i pomogao nam da prevaziđemo negativne efekte pandemije koronavirusa.“

Taman kada je kompanija počela da se ustaljuje i gradi viziju za bolju budućnost, počela je pandemija koronavirusa. Tekstilne kompanije u Bosni i Hercegovini suočile su se sa brojnim izazovima u tom periodu. Narudžbe i prodaja su se značajno smanjile, a lanci snabdevanja su poremećeni, što je veoma otežalo kupovinu sirovina od početka februara 2020. godine. Tekstilna industrija procenjuje je se svaki treći posao izgubljen u zemlji tokom pandemije bio u tekstilnom sektoru.

Ema nije morala da otpusti nijednog radnika; međutim, nije mogla da raste kako je planirala. U to vreme naišla je na projekat EU4Business Recovery koji finansira EU i koji pruža finansijsku i tehničku podršku tekstilnoj industriji u Bosni i Hercegovini, ublažavajući uticaj pandemije na prodaju i radna mesta. Ema se prijavila i dobila podršku koja joj je bila potrebna. „Projekat koji finansira EU značajno je poboljšao naše poslovanje i pomogao nam da prevaziđemo negativne efekte pandemije koronavirusa“, kaže ona.

Ključni doprinosi projekta uključivali su kupovinu nove opreme i pokretanje online prodavnice, kao i nove maloprodajne radnje u Crnoj Gori.

„Uz podršku koju smo dobili od EU, udvostručili smo broj naših radnika sa 12 na 24.“

O projektu

Projekat „COVID-19 Investment Response-EU4 Business Recovery“ koji finansira EU sprovodi Međunarodna organizacija rada, u partnerstvu sa nemačkom razvojnom agencijom GIZ i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Cilj projekta je podrška oporavku privrede BiH od efekata pandemije koronavirusa. Specifični cilj je pružanje hitne podrške mikro, malim i srednjim preduzećima kako bi se osigurao njihov kontinuitet poslovanja, zadržalo više od 1.000 radnih mesta i stvorilo najmanje 100 novih, posebno za podršku ženama preduzetnicama, mladim ljudima i drugim ugroženim grupama.

Kao rezultat podrške projekta, uprava je prvobitno planirala da otvori pet novih radnih mesta. Ema ponosno ističe da taj cilj ne samo da je postignut, već je na kraju i prevaziđen. „Uz podršku koju smo dobili od EU, udvostručili smo broj naših radnika sa 12 na 24“, kaže ona.

Kompanija trenutno pokreće svoju novu liniju proizvoda – kupaće kostime – i poboljšali su svoje proizvodne procese kupovinom softvera za dizajn odeće. Oni takođe imaju za cilj da počnu da izvoze u zemlje EU. Prema Emi, njihova vizija je da izgrade jaku fabriku srednje veličine koja neće postati prevelika, ali će biti u stanju da ostvari dovoljan profit i, što je još važnije, da dobro plaća svoje radnike.