Skip to main content

Poboljšanje saradnje radi suočavanja sa izazovima sa kojima se suočavaju ranjivi povratnici u Srbiji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

UNDP i EU podržavaju lokalne savete za migracije kako bi pomogli reintegraciju povratnika u Srbiju.

Postojanje dobro povezanih platformi na kojima lokalni pružaoci usluga (javni i nevladini) efikasno sarađuju je od suštinske važnosti za pružanje pravovremenih usluga povratnicima koji se vraćaju u svoje zajednice, bilo da se radi o pristupu ličnim dokumentima, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju ili zaposlenju. Iako je srpska vlada izdvojila značajna sredstva iz svog budžeta za podršku ranjivim grupama povratnika, pristup tim uslugama i programima i dalje predstavlja izazov za većinu ranjivih povratnika. Pre nekoliko godina, osnovani su lokalni saveti za migracije kako bi se pomoglo povratnicima da se snađu u složenim birokratskim procesima i pristupe neophodnoj institucionalnoj podršci i uslugama. Međutim, od njihovog osnivanja, saveti nisu bili previše aktivni, ostavljajući lokalnu mrežu usluga prilično fragmentiranom i nedovoljno funkcionalnom i efikasnom za povratnike.

Uz podršku EU i UNDP-a, lokalni saveti za migracije su ponovno oživljeni i osposobljeni da efikasno pružaju integrisanu i sveobuhvatnu podršku povratnicima. Danas su lokalni saveti za migracije žive platforme na kojima se redovno okupljaju i efikasno sarađuju različiti lokalni akteri – gradsku upravu, policiju, Centar za socijalni rad, lokalnu službu za zapošljavanje, lokalnog poverenika za izbeglice i migracije, Crveni krst i nevladine organizacije – kako bi se suočili sa izazovima povratnika. Lokalni saveti za migracije imaju prekosektorski pristup, obezbeđujući da lokalne institucije i pružaoci usluga budu povezani i dostupni povratnicima, olakšavajući im pristup mogućnostima zapošljavanja, obrazovanju i zdravstvenim uslugama. Kroz mapiranje složenih izazova s kojima se suočavaju povratnici, identifikaciju sistemskih prepreka i pronalaženje (često inovativnih) rešenja za suočavanje s izazovima povratnika, saveti za migracije predstavljaju sistemsko rešenje

„U prethodnim godinama, svi akteri na lokalnom nivou su radili odvojeno na rešavanju problema povratnika. Kroz Lokalni savet za migracije, svi ovi različiti akteri su postali povezani unutar jedne mreže“, objašnjava Ljiljana Mihajlović, članica Lokalnog saveta za migracije u Novom Sadu i direktorka Kancelarije za inkluziju Roma Autonomne Pokrajine Vojvodine.”

Pomoć je pružena u okviru projekta finansiranog od strane EU „Jačanje nacionalnih i lokalnih sistema podrške efikasnoj socijalno-ekonomskoj integraciji povratnika na Zapadnom Balkanu“. U sklopu ovog projekta, UNDP pomaže tri lokalne samouprave – Novi Sad, Valjevo i Bujanovac – u aktiviranju ili, u nekim slučajevima, ponovnom aktiviranju njihovih Lokalnih saveta za migracije. Projekat takođe pruža podršku izgradnji kapaciteta javnih službi i lokalnih nevladinih organizacija kako bi pružili sveobuhvatnu podršku i olakšali pristup uslugama na lokalnom nivou povratnicima, kao i uvođenju novih usluga koje adresiraju specifične potrebe povratnika. Ovo je deo zajedničkih napora UNDP-a sa partnerima da eksperimentiše i implementira inovativna rešenja za sveobuhvatnu socijalno-ekonomsku reintegraciju ranjivih grupa povratnika, posebno Roma.

 

Lokalni saveti za migracije imaju nekoliko važnih uloga u efikasnoj reintegraciji ranjivih povratnika. Jedna od tih uloga je skeniranje potreba povratnika i povezivanje aktera radi pružanja sveobuhvatnih rešenja. Za većinu povratnika u ekonomijama Zapadnog Balkana, jedan od najvećih izazova je nedostatak formalnih poslova, pri čemu većina povratnika zarađuje život putem neformalnih poslova. Međutim, postoje i druge ključne izazove s kojima se suočavaju povratnici, objašnjava Ljiljana Mihajlović, direktorka Kancelarije za inkluziju Roma Autonomne Pokrajine Vojvodine i članica Lokalnog saveta za migracije u Novom Sadu, Srbija.

U Novom Sadu se nalazi najveće neformalno romsko naselje u gradu, Veliki Rit, gde većina povratnika boravi. Pored loše infrastrukture i neadekvatnih životnih uslova, ne postoji mogućnost registracije kućne adrese u Velikom Ritu. Kao rezultat toga, povratnici ne mogu dobiti lične dokumente i bez identifikacije nisu kvalifikovani za socijalnu zaštitu. Da bi se rešio ovaj hitan problem, Lokalni savet za migracije u Novom Sadu identifikovao je privremeno i kratkoročno rešenje registracije povratnika na privremenoj lokalnoj adresi, omogućavajući im brz pristup vitalnim uslugama. Istovremeno, Lokalni savet za migracije aktivno radi na pronalaženju dugoročnog rešenja. „Radimo na uspostavljanju procedura i lokalne mreže koja će pomoći povratnicima da dobiju lične dokumente“, kaže Ljiljana. Iako ovaj proces zahteva koordinaciju između mnogih entiteta i više procedura, Lokalni savet za migracije preuzima vođstvo u traženju rešenja za povratnike.

Lokalni saveti za migracije takođe imaju vodeću ulogu u formulisanju i implementaciji Lokalnih akcionih planova (LAP). LAP-ovi su strateški i akcioni dokumenti koje lokalne vlade usvajaju zajedno sa budžetima kako bi se osiguralo da se neophodne akcije koje adresiraju potrebe sprovode u delo. Projekat je pružio stručnu podršku lokalnom savetu za migracije u Novom Sadu i još dve opštine u pripremi njihovih Lokalnih akcionih planova.

„Voleo bih da naglasim da je ovo prvi put da su ove institucije udružile snage kako bi radile na prioritetima i izazovima povratnika na sveobuhvatan način. U Zapadnom Balkanu, a u našem slučaju u Srbiji, ovo je značajan korak ka obezbeđivanju podrške povratnicima da uspešno napreduju u svojim zajednicama.“

O projektu

Projekat reintegracije povratnika na Zapadnom Balkanu fokusiran je na prevazilaženje ključnih prepreka za socioekonomsku reintegraciju ranjivih povratnika na Zapadnom Balkanu, posebno u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Projekat je deo Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) II Multicountry Action, podrške EU za osnovna prava romske zajednice i reintegraciju povratnika, koji je poveren UNDP-u, Svetskoj banci i Savetu Evrope.

U slučaju Novog Sada, pored izazova koje predstavlja nedostatak kućne adrese, identifikovani su i drugi hitni prioriteti za rešavanje potreba povratnika. Jedan od identifikovanih prioriteta je uspostavljanje centra za usluge na jednom mestu u blizini naselja Veliki Rit, kako bi se usluge približile povratnicima. Važno je da Romi i povratnici imaju lak i brz pristup različitim uslugama putem ovog centra. Prioriteti koji su identifikovani uključeni su u LAP Novog Sada, zajedno sa predloženim budžetom za njihovu implementaciju. Na primer, u ovom centru za usluge pruža se podrška za upis povratničke dece u škole i pomoć u učenju povratničkoj deci, što je od vitalnog značaja za sprečavanje odustajanja od škole i doprinosi poboljšanju obrazovnih rezultata i reintegraciji povratničke dece.

Bogdanka Tasev Perinović, menadžer projekta pri UNDP-u Srbija, objašnjava da lokalni saveti za migracije imaju značajnu ulogu u osiguravanju uspešne reintegracije povratnika u njihove matične zajednice i u ostvarivanju ispunjenog života. Pružanjem pomoći i podrške povratnicima, promovisanjem socijalne inkluzije i praćenjem i procenjivanjem procesa reintegracije, lokalni saveti za migracije osiguravaju da povratnici imaju neophodnu podršku da uspešno napreduju u svojim zajednicama. „Bilo bih voleo da naglasim da je ovo prvi put da su ove institucije udružile snage kako bi radile na prioritetima i izazovima povratnika na sveobuhvatan način. U Zapadnom Balkanu, a u našem slučaju u Srbiji, ovo je značajan korak ka obezbeđivanju podrške povratnicima da uspešno napreduju u svojim zajednicama“, kaže Bogdanka.

Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu dobija moderan novi krilo

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Prevazilaženje izazova i prihvatanje budućnosti sa novim najsavremenijim objektom i akreditovanim kursevima iz IT i veštačke inteligencije.

Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu osnovan je pre 53 godine, 1969. godine. Fakultet je prvobitno osnovan kako bi pružio obrazovanje zaposlenima koji već rade u ekonomskom sektoru u različitim državnim institucijama i preduzećima, a koji nisu imali visokoškolsku diplomu. Vremenom je fakultet stekao ugled i postao jedan od najtraženijih fakulteta u Beogradu. Fakultet upisuje otprilike 900 novih studenata svake godine, ali prošle godine je primio preko 2000 prijava za upis, što je skoro duplo više od raspoloživog kapaciteta. Uprkos svom uspehu, fakultet se suočavao sa značajnim izazovima tokom godina, a najveći je nedostatak fizičkog prostora. Do 1982. godine, fakultet je bio smešten u predgrađu Beograda, a zatim se preselio na novu centralnu lokaciju, koja je prethodno bila zgrada osnovne škole.

„Imali smo samo 900 kvadratnih metara na raspolaganju, što je bilo premalo čak i za osnovnu školu, a kamoli za fakultet. Imali smo samo pet učionica, bez amfiteatra i stručnih kabineta za rad.“

Profesor Aleksandar Marković sa Fakulteta organizacionih nauka objašnjava da je rad u tom ograničenom prostoru bio veoma izazovan. „Imali smo samo 900 kvadratnih metara na raspolaganju, što je bilo premalo čak i za osnovnu školu, a kamoli za fakultet. Imali smo samo pet učionica, bez amfiteatra i stručnih kabineta za rad“, kaže profesor Marković. Tokom godina, fakultet je proširio radni prostor dodavanjem jednog sprata postojećoj zgradi, kao i podzemnog amfiteatra i prizemnog dela, čime je ukupna površina premašila 5000 kvadratnih metara, što je bio značajan napredak, ali i dalje nedovoljno. Fakultet je trebao dodatno proširiti postojeće kapacitete, uvesti ažurirane nastavne planove i ponuditi bolje uslove za svojih 6.000 studenata i 270 zaposlenih.

Situacija se drastično promenila na bolje u aprilu prošle godine kada je fakultet dobio moderan novi krilo koje pokriva površinu od 6.056 kvadratnih metara. To je označilo značajan korak u modernizaciji srpskog obrazovanja. Ukupna investicija od 9,3 miliona evra finansirana je od strane vlade i Evropske investicione banke (EIB), koja je dugogodišnji partner u sektorima obrazovanja, istraživanja i razvoja u Srbiji. Novi objekat obuhvata dve dvorane sa 200 mesta, čitaonicu sa bibliotekom, laboratoriju, IT prostorije i multifunkcionalne sale, opremljene računarima i interaktivnim tablama. Zahvaljujući ovim poboljšanjima, fakultet će moći povećati broj upisanih studenata za 25-30% svake godine.

„Sa preko 11.000 kvadratnih metara prostora, sada imamo više nego dovoljno mesta da sprovodimo nastavne i istraživačke aktivnosti na najbolji mogući način. Zahvaljujući tome, sada možemo planirati nove predmete i dalje proširivati i inovirati naše nastavne planove uz pomoć novih objekata i opreme.“

O projektu

Evropska investiciona banka (EIB) je kreditna institucija Evropske unije. Kao najveća multilateralna finansijska institucija na svetu, EIB je aktivna u Srbiji od 1977. godine i pruža finansijsku podršku ključnim infrastrukturnim projektima, malim i srednjim preduzećima, industriji, uslugama i lokalnim vlastima, ukupno obezbedivši 7,2 milijarde evra investicija do sada.

Profesor Marković objašnjava da je novi objekat omogućio fakultetu da usvoji novu strategiju razvoja i unapređenu viziju za budućnost. „Sa preko 11.000 kvadratnih metara prostora, sada imamo više nego dovoljno mesta da sprovodimo nastavne i istraživačke aktivnosti na najbolji mogući način. Zahvaljujući tome, sada možemo planirati nove predmete i dalje proširivati i inovirati naše nastavne planove uz pomoć novih objekata i opreme“, kaže profesor Marković.

Fakultet je nedavno dobio akreditaciju ministarstva za nove kurseve, uključujući informaciono-softversko inženjerstvo, kao i veštačku inteligenciju. Ovo je značajan razvoj koji će doprineti rastu inovacionog i IT sektora u Srbiji. Pored toga, fakultet je postigao veliki uspeh osvojivši prvu nagradu na prestižnom međunarodnom takmičenju u rešavanju poslovnih slučajeva CBS Global Case Competition 2022, nadmašivši 300 studentskih timova sa univerziteta širom sveta.

EU4Municipalities: Jačanje lokalne uprave za bolje pružanje usluga u Albaniji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Program dodeljivanja grantova za modernizaciju lokalne javne infrastrukture i izgradnju kapaciteta radi poboljšanja lokalne uprave.

Albanija je zemlja sa populacijom od oko 2,8 miliona ljudi i suočava se sa brojnim izazovima u vezi sa upravom i pružanjem usluga. Uprkos značajnom napretku ostvarenom tokom proteklih decenija, javne institucije Albanije i dalje se suočavaju sa izazovima u vezi sa odgovornošću, transparentnošću i efikasnošću. Proces decentralizacije koji je započet u zemlji 2014. godine imao je za cilj da se suoči sa nekim od ovih izazova prenosom veće moći i odgovornosti sa centralne vlade na lokalne vlasti. Međutim, proces decentralizacije suočio se sa raznim preprekama, uključujući nedostatak resursa i kapaciteta na lokalnom nivou.

Da bi podržala Albaniju u prevazilaženju ovih izazova, između ostalih, pokrenut je projekat EU4Municipalities 2021. godine. Cilj projekta je podrška razvojnom potencijalu opština i poboljšanje socioekonomskih i ekoloških uslova lokalnih zajednica u Albaniji. Projekat ima za cilj da reši glavne probleme koji utiču na kvalitet života i ekonomske izglede zajednice poboljšanjem lokalnih javnih usluga i usklađivanjem sa evropskim standardima. Projekat sprovodi konzorcijum partnera kojim predsedava NALAS, mreža udruženja lokalnih vlasti Jugoistočne Evrope, a uključuje nevladine organizacije Co-Plan Institut za razvoj staništa, Eco Partners za održivi razvoj i članove NALAS-a u Albaniji – Udruženje za lokalnu autonomiju i bivše Udruženje albanskih opština.

„Potreba za projektom prepoznata je kroz direktne razmene između ambasadora EU i predstavnika Delegacije EU sa lokalnim vlastima i lokalnim zajednicama u prethodnim godinama, što ukazuje na pristup odozdo prema gore.“

Elton Stafa, vođa tima za projekt EU4Municipalities u okviru NALAS-a, ističe značajan doprinos projekta lokalnoj upravi. „Potreba za projektom prepoznata je kroz sastanke između predstavnika Delegacije EU i lokalnih vlasti u prethodnim godinama, što ukazuje na pristup odozdo prema gore“, kaže Elton.

Glavni način podrške lokalnim vlastima u okviru projekta je program dodeljivanja grantova koji ima za cilj unapređenje lokalne javne infrastrukture, poboljšanje kvaliteta javnih usluga, sprovođenje strategijskih planova opština i izgradnju kapaciteta lokalne samouprave za upravljanje sredstvima EU. U prvom pozivu za podnošenje predloga projekata, lansiranom 2021. godine, projekat je pružio podršku šest opština putem grantova do 200.000 evra. Drugi poziv, pokrenut 2022. godine, pružio je podršku dodatnim 13 opština putem grantova do 50.000 evra. Projekti koji su dobili grantove obuhvatili su različita područja, uključujući lokalni ekonomski razvoj, zaštitu životne sredine, unapređenje lokalne javne infrastrukture i usluga, osnaživanje mladih i zajednica, i još mnogo toga. Do danas, projekat je potpisao 19 ugovora o grantovima u ukupnom iznosu od 1,7 miliona evra iz EU fondova.

„Municipaliteti su pokazali veliko interesovanje za projekat, a završeni projekti koji su dobili grantove su pokazali veoma konkretni rezultati. Sve u svemu, EU4Municipalities postao je važan element ukupnog razvoja opština u Albaniji.“

O projektu

EU za opštine (EU4M) je projekat koji finansira Evropska unija. Cilj mu je unapređenje razvojnog potencijala opština i poboljšanje socioekonomskih i ekoloških uslova lokalnih zajednica u Albaniji. Projekat „EU za opštine“ će podržati razvoj lokalne infrastrukture pružajući bolje javne usluge i održivi lokalni ekonomski razvoj. Projekat će imati direktan uticaj na poboljšanje kvaliteta života i perspektiva građana Albanije u njihovim zajednicama, istovremeno pomažući lokalnim vlastima da ojačaju svoje kapacitete za upravljanje sredstvima EU.

Kao deo podrške jačanju kapaciteta opština, projekat je do sada pružio 15 obuka o pripremi projektnih prijedloga i upravljanju grantovima za 200 predstavnika opština. Entela Pinguli, zamenica vođe tima EU4Municipalities, smatra da je ovaj projekat veoma uspešan. „Opštine pokazuju veliko interesovanje za EU4M grant šemu i pristup projekta, jer donose konkretne rezultate. Sve u svemu, EU4Municipalities postao je važan element ukupnog razvoja opština u Albaniji“, kaže Stafa.

Kao deo nastojanja da unaprede kapacitete opština, projekat je sproveo 12 trening sesija o pripremi projektnih prijedloga i upravljanju grantovima, koristeći se koristilo 490 predstavnika opština. Komponenta izgradnje kapaciteta je integralni deo EU4Municipalities grant šeme. Entela Pinguli, zamenica vođe tima EU4Municipalities, smatra da je ova inicijativa veoma efikasna. „Opštine su pokazale veliko interesovanje za projekat, a očekuje se da će implementirani projekti koji su dobili grantove doneti veoma konkretni rezultati, unapređujući usluge opština i dotičući živote ljudi.“

U budućnosti se očekuje da će projekat EU4 Municipalities nastaviti da igra važnu ulogu u jačanju lokalne uprave radi pružanja boljih usluga u Albaniji.

Bontex: Inoviranje tekstilne industrije u Bosni i Hercegovini

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Inspirativna priča uspešnog preduzetnika o povratku u svoju domovinu.

Senaid Husić je napustio svoju domovinu Bosnu i Hercegovinu krajem 1980-ih godina. Budući da je ekonomija Jugoslavije bila u opadanju, preselio se u Švajcarsku s nadom da će pružiti bolji život sebi i svojoj porodici. Tokom nekoliko godina, obavljao je različite menadžerske pozicije u različitim industrijama, uključujući sektor informacionih tehnologija. Nakon uspešne poslovne karijere koja je trajala više od 25 godina u Švajcarskoj, Senaid je odlučio da se vrati u svoju zemlju porekla početkom 2000-ih godina i osnuje kompaniju u Bosni i Hercegovini. U konsultaciji sa svojim poslovnim saradnicima i prijateljima u Švajcarskoj, odlučio je da investira u fabriku posvećenu proizvodnji košulja, što je rezultiralo osnivanjem kompanije Bontex 2004. godine.

„Trenutno dominiramo na oko 80% tržišta košulja u Švajcarskoj, a u skorije vreme ćemo uspostaviti još jedno međunarodno partnerstvo u Austriji, gde snabdevamo medicinsku odeću. U proteklih nekoliko godina smo takođe sarađivali sa partnerima u Nemačkoj i drugim zemljama.“  

Na početku je Bontex zapošljavao oko 50 radnika i uspostavio partnerstvo sa švajcarskom kompanijom za izvoz košulja u Švajcarsku. To partnerstvo se vremenom značajno proširilo. Admira Bašić već više od sedam godina obavlja funkciju generalnog direktora u Bontexu. „Naš uspeh leži u kvalitetu naših proizvoda, ali i u blizini naše fabrike prema zemljama Evropske unije. Osim toga, za razliku od konkurencije, mi smo sposobni da obradimo narudžbe u malim količinama“, dodaje Admira.

Iako su snabdevali brojne kompanije i brendove tokom godina, Bontex ranije nije prodavao proizvode pod svojim brendom. „Ulagači smo mnogo u tehnologiju i našu radnu snagu i nismo imali priliku da se fokusiramo na brendiranje i marketing naših sopstvenih proizvoda“, objašnjava Admira. Međutim, otvorila se prilika sa javnim pozivom koji je pokrenut u okviru EU programa EU4 Business, koji je pomagao preduzećima u Bosni i Hercegovini da se oporave od pandemije Covid-19. Zahvaljujući podršci programa EU4 Business za oporavak, Bontex je pokrenuo novi veb sajt i online prodavnicu, uspostavio dizajnersku jedinicu unutar kompanije za kreiranje dizajna pod brendom Bontex i nabavio kvalitetne tekstilne materijale za nove linije proizvoda.

„Naš tim za dizajn, sastavljen od pet mladih kolega, ostvario je impresivne rezultate i optimistična sam u vezi sa budućnošću naše kompanije. Dobili smo šansu i pokazali smo da možemo opravdati tu poverenje.“

O projektu

EU4 Poslovanje je projekat Evropske unije koji ima za cilj jačanje kapaciteta Bosne i Hercegovine za ekonomski rast i zapošljavanje putem podsticanja konkurentnosti i inovacija u odabranim sektorima. Ima budžet od 16,1 milion evra: 15 miliona evra finansira Evropska unija, a 1,1 milion evra Savezna Republika Nemačka. EU4 Poslovanje je deo programa Strategija lokalnog razvoja – Program lokalne samouprave i ekonomskog razvoja u Bosni i Hercegovini Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke.

Sa nedavno dobijenom podrškom iz programa EU4 Poslovanje za oporavak, Bontex očekuje rast prihoda od 30% u bliskoj budućnosti. „Naš tim za dizajn, sastavljen od pet mladih kolega, ostvario je impresivne rezultate i optimistična sam u vezi sa budućnošću naše kompanije. Dobili smo šansu i pokazali smo da možemo opravdati tu poverenje“, kaže Admira.

Trenutno, Bontex ima radnu snagu od 200 zaposlenih, a planiraju da taj broj prošire na preko 300 u narednim godinama. Takođe planiraju nastavak ulaganja u tehnologiju i marketing svoje marke.

Maribor efekat: usavršavanje profesionalnih veština u inostranstvu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat Intervet koji finansira EU pomaže u povećanju i stvaranju novih mogućnosti za mobilnost učenja na Zapadnom Balkanu.

Engjull Miftari je 17-godišnji srednjoškolac sa Kosova. On je na završnoj godini Škole za stručno obrazovanje „7. septembar“ u Prištini. Engjull kaže da je fasciniran ugostiteljskim poslom od malih nogu. Objašnjava da je to verovatno zbog njegovog oca: „Moj otac je bio kuvar u restoranu više od 17 godina i ponekad bih ga pratio na posao; Zaljubio sam se u ovu profesiju“, kaže Engjull. Kako u srednjoj školi nije bilo moguće studirati kulinarstvo, odabrao je studije turizma uopšte, uključujući i rukovođenje turističkim agencijama i recepcijama, i kaže da se ne kaje zbog svoje odluke – pa čak i da je imao širi izbor, ne bi sada izabrao drugu stručnu školu.

„Iskustvo prakse u Prištini je bilo veoma korisno. Međutim, imao sam osećaj da mi je potrebno više praktičnog radnog iskustva, kao i raznolikost.”

Engjull se pokazao kao veoma dobar učenik, sa visokim ocenama i pohvalama svojih nastavnika. Kao rezultat toga, raspoređen je na četvoromesečnu praksu na recepciji hotela Grand, jednog od istorijskih hotela u centru Prištine. „Iskustvo prakse u Prištini je bilo veoma korisno. Međutim, imao sam osećaj da mi je potrebno više praktičnog radnog iskustva, kao i raznolikost“, kaže Engjull. Ova prilika se ukazala vrlo brzo kada je projekat Intervet koji finansira EU pokrenuo poziv za međunarodnu praksu za učenike srednjih škola stručnog obrazovanja (VET) sa Kosova.

Kao učenik VET škole, Engjull je čuo za ovu priliku od svog profesora engleskog jezika i odmah je odlučio da se prijavi. Ispunio je kriterijume tako što je bio dobar student i ima dobro poznavanje engleskog jezika, a izabran je među mladim učenicima sa Kosova koji bi se pridružili jednomesečnom programu prakse u planinskom hotelu u Mariboru, Slovenija. „Bio sam veoma uzbuđen“, seća se Engjull.

„Moje iskustvo tokom prakse u Mariboru je bilo odlično. Ne samo da sam unapredio svoje profesionalne veštine, već sam i naučio o kulturi i razvio svoje jezičke veštine.”

O projektu:

Cilj projekta Intervet Western Balkans koji finansira EU je stvaranje mogućnosti za mobilnost učenja u centrima za obuku na Zapadnom Balkanu, internacionalizacija VET sistema i poboljšana kultura mobilnosti učenja u oblasti stručnog obrazovanja. Da bi se ovo postiglo, projekat sprovodi aktivnosti na dva nivoa: s jedne strane, mobilnost učenika u stručnom obrazovanju i sa druge, izgradnja kompetencija stručnog osoblja. Njihov konzorcijum uključuje poslovna i obrazovna udruženja, mala i srednja preduzeća, VET centre, privredne komore i univerzitete iz šest zemalja Zapadnog Balkana i osam zemalja EU, dok je Priština REA zemlja partner projekta na Kosovu. Do završetka, projekat ima za cilj da implementira 56 mobilnosti PRO tipa, 360 radnih mesta u trajanju od jednog meseca, 54 iskustva u praćenju posla, učešće 36 VET nastavnika u letnjim školama – u Amsterdamu, Bolonji, Lionu, Mariboru i Sevilji , i učešće 72 VET nastavnika i menadžera u aktivnostima koje su domaćini Malteškog koledža za umetnost, nauku i tehnologiju (MCAST), ROC Da Vinci College (Holandija) i SEPR (Francuska)

Tokom prakse u Mariboru, Engjull je praktikovao svoje veštine na različitim pozicijama, od administrativne podrške preko odeljenja za usluge održavanja hotela, do servisa restorana, recepcije i banje. Pored sticanja profesionalnog iskustva, u slobodno vreme imao je priliku da sa drugim studentima obiđe grad i sazna više o kulturi. Posetili su gradski muzej i glavne atrakcije, a imali su priliku da posete i Ljubljanu, kao i grad Grac u Austriji koji se nalazi nedaleko od Maribora.

Sve u svemu, ovo je bilo sjajno iskustvo učenja za Engjula i druge učenike. „Moje iskustvo tokom prakse u Mariboru je bilo odlično. Ne samo da sam unapredio svoje profesionalne veštine, već sam i naučio o kulturi i razvio svoje jezičke veštine“, kaže Engjull.

NVO Mozaik osnažuje osobe sa invaliditetom u Crnoj Gori

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Priča o socijalnoj inkluziji, kreativnosti i podršci kroz program ReLOaD2 koji finansira EU.

U Crnoj Gori, osobe sa invaliditetom se često suočavaju sa izazovima kada je u pitanju učešće u društvenim procesima u njihovoj lokalnoj zajednici. Ovo može biti zbog nedostatka infrastrukture koja zadovoljava njihove potrebe, finansijskih poteškoća ili nedostatka motivacije. Ovo posebno važi za Nikšić, koji je drugi po veličini grad u zemlji sa oko 60.000 stanovnika. U ovom gradu je osnovana nova nevladina organizacija (NVO) Mozaik koja se bavi ovim pitanjem. Prema organizaciji, u Nikšiću je postojao očigledan nedostatak socijalne uključenosti za osobe sa invaliditetom, pri čemu su mnoge od njih bile izolovane i nemaju pristup društvenim aktivnostima ili podršku za poboljšanje kvaliteta njihovog života.

Blagoje Šturanović i još dva prijatelja, koji su takođe osobe sa invaliditetom, su 2019. godine osnovali Mozaik da bi preduzeli akciju i rešili ova pitanja. Blagoje objašnjava da u Nikšiću nije bilo drugih organizacija koje su se posebno bavile potrebama osoba sa invaliditetom, te da je njemu i ostalim osnivačima Mozaika bila potrebna podrška. Iako su postojale druge organizacije koje su pružale određenu podršku, njihov fokus nije bio u potpunosti posvećen osobama sa invaliditetom.

 „Nažalost, u Nikšiću i na Zapadnom Balkanu uopšte, pristupačnost je ozbiljan problem za osobe sa invaliditetom kada je u pitanju pristup zgradama. Većina kafića, restorana i drugih mesta nije pristupačna za invalidska kolica, a tokom leta grupa je mogla da se okuplja samo na terasama.”

Osnivački partneri Mozaika su od početka imali ideju o stvaranju društvenog kluba gde bi se osobe sa invaliditetom mogle okupljati, družiti i učestvovati u raznim kulturnim i društvenim aktivnostima. „Nažalost, u Nikšiću i na Zapadnom Balkanu uopšte, pristupačnost je ozbiljan problem za osobe sa invaliditetom kada je u pitanju pristup zgradama. Većina kafića, restorana i drugih mesta nije pristupačna za invalidska kolica, a tokom leta grupa je mogla da se okuplja samo na terasama“, kaže Blagoje.

Pandemija je ove probleme pristupačnosti učinila još izazovnijim. Kako bi olakšao socijalizaciju i integraciju osoba sa invaliditetom u Nikšiću, Mozaik je osnovao prvi društveni klub za osobe sa različitim vrstama invaliditeta uz podršku programa ReLOaD2 koji finansira EU, a sprovodi UNDP.

Društveni klub, smešten u prostoru koji je obezbedila Opština Nikšić, ponudio je 15 motivacionih radionica za psihološku pomoć i 15 radionica zasnovanih na zanimanju. Pored toga, Mozaik je osnovao mali slikarski atelje i nudio kreativne kurseve slikanja za osobe sa invaliditetom. Blagoje napominje da su slikarski atelje i kurs bili najpopularnije aktivnosti Kluba, sa najvećim učešćem članova.

„Na primer, žena u 60-im godinama sa invaliditetom koja ranije nikada nije napuštala svoju kuću, ali je sada skoro svaki dan u gradu, učestvuje u radionicama ili se bavi drugim aktivnostima.”

O projektu

Regionalni program za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) je nastavak inicijativa koje podržava EU – Projekat jačanja lokalne demokratije (LOD, 2009-2016) i naknadno proširenog Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD, 2017-2020). Opšti cilj projekta je jačanje participativnih demokratija i EU integracija na Zapadnom Balkanu kroz osnaživanje civilnog društva i podsticanje mladih da aktivno učestvuju u procesu donošenja odluka, kao i poboljšanjem pravnog i finansijskog okruženja koje podržava civilno društvo.

Uticaj projekta na živote osoba sa invaliditetom u Nikšiću bio je značajan. „Na primer, žena od 60 godina sa invaliditetom koja ranije nikada nije izlazila iz kuće, a sada je skoro svaki dan u gradu, učestvuje u radionicama ili se bavi drugim aktivnostima“, kaže Blagoje.

Mozaikovi budući planovi uključuju još projekata koji će dodatno unaprediti živote osoba sa invaliditetom u Nikšiću. Blagoje se nada da će svi članovi Kluba, za koje veruje da imaju veliki potencijal, imati više mogućnosti da se integrišu i doprinesu zajednici.

Proton Cable: Pionirska održiva i inovativna proizvodnja kablova na Kosovu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Kako je podrška EU omogućila Proton Cable-u da predvodi tržište kablova bez halogena na Zapadnom Balkanu i da se proširi globalno.

Proton Cable, kompanija specijalizovana za proizvodnju električnih žica i kablova na Kosovu, brzo se etablirala kao ključni igrač na Zapadnom Balkanu od svog osnivanja 2010. godine. Put do ove tačke bio je izazovan, ali uspešan uz podršku Evropske unije . Besim Dida, izvršni partner kompanije Proton Cable, objašnjava da je vizija kompanije od samog početka bila da uvede novine na tržište kablova. Pre nego što smo započeli proizvodnju, kablovi na tržištu nisu imali brendiranje. Svi su znali da je to kabl, ali na kablu nije bilo odštampanog tipa ili brenda, a kablovi se nisu distribuirali u brendiranoj ambalaži“, kaže Besim.

„Takođe smo otkrili da u našem regionu nema proizvođača kablova bez halogena, a cena tehnologije za njihovu proizvodnju bila je relativno visoka.“

Kompanija je 2017. godine pokrenula deo za preradu bakarne žice, povećavajući njihovu nezavisnost od proizvođača sirovina i njihovu održivost na tržištu. Kao kompanija fokusirana na inovacije i praćenje razvoja na međunarodnom tržištu, otkrili su da je Evropska unija uvela novu direktivu u kojoj se navodi da kablovi koji se koriste u javnim prostorima treba da budu bez halogena. Ovi kablovi, kada su u kontaktu sa vatrom, ne bi trebalo da ispuštaju štetne gasove, koji bi štetili životnoj sredini ili ljudskom zdravlju. „Takođe smo otkrili da u našem regionu nema proizvođača kablova bez halogena i da je cena tehnologije za njihovu proizvodnju bila relativno visoka“, kaže Besim.

Proton Cable je odlučio da postane prva kompanija u regionu koja će uvesti kablove bez halogena kompatibilne sa standardima EU. Kompanija je uspešno pokrenula fabriku kablova i bakarnih žica, ali kako je ova najnovija inicijativa bila finansijski veoma izazovna, potražili su pomoć, a podrška je stigla od Evropske unije. EU ih podržava u nabavci tehnologije za liniju za proizvodnju kablova bez halogena i za liniju granulatora za plašt.

Štaviše, kompanija je bila u mogućnosti da iskoristi priliku koju je pružio nedostatak proizvođača granulatora za plašt izazvan ratom u Ukrajini. „Kako smo imali novu tehnologiju nabavljenu uz podršku EU, odlučili smo da iskoristimo ovu priliku i proširimo naše tržište“, kaže Besim. Proton kabl je počeo da izvozi u obližnje zemlje i sada je dodatno proširio svoje tržište na Austriju i Hrvatsku.

„Ovaj grant iz EU je bio prekretnica za nas. Mi smo prvi proizvođači kablova bez halogena u regionu, a sada izvozimo, uključujući i zemlje EU.“

O projektu

Projekat finansiran od EU „Podsticanje zapošljavanja ugroženih grupa i povećanje globalne konkurentnosti industrije električnih instalacija na Kosovu u skladu sa principima održivog i socijalno inkluzivnog razvoja“ pokrenut je 2020. godine. Svrha projekta je bila podsticanje zapošljavanja, povećanje socijalnog uključivanja i kreiranja održivih modela preduzeća na Kosovu.

Proton se raduje daljem širenju svog tržišta i lobira kod institucija da prilagode direktivu EU za upotrebu električnih kablova na javnim prostorima na Kosovu.” Ovaj grant iz EU je za nas bio prekretnica. Mi smo prvi proizvođači bezhalogenih kablova u regionu, a sada izvozimo, uključujući i zemlje EU“, kaže Besim.

Zahvaljujući dobijenoj podršci, Proton je povećao i broj zaposlenih. 129 ljudi je obučeno osnovama elektroinstalacija i upotrebe bezhalogenih kablova, a njih 17 se odmah zaposlilo u Fabrici kablova Proton. Njih 50 je završilo praksu, dok je preostalih 58 usavršavalo svoje veštine i zapošljavalo se u drugim kompanijama.

„Povezivanje bisera“ – ujedinjenje prekograničnih opština kroz prirodu i turizam

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Uz podršku EU, prekogranične opštine u Srbiji i Severnoj Makedoniji udružuju snage kako bi podelile svoje nasleđe sa posetiocima.

Bogata priroda i kulturno nasleđe zajedničke su osobine pograničnog regiona između Severne Makedonije i Srbije. Osogovske planine i planinski masiv Kukavice u granicama opština Kriva Palanka i Leskovac imaju izuzetan prirodni pejzaž. Obilje divljih kupina, malina, pečuraka, lekovitog bilja i ukusne tradicionalne hrane poput kačamaka i palente dodatno je užitak za posetioce ovog kraja.

Obilje mogućnosti uživanja u prirodnim, kulturnim i istorijskim lokalitetima pruža mogućnost razvoja mnogih oblika turizma i zadovoljavanja radoznalosti svakog posetioca. Međutim, ovaj turistički potencijal nije bio dovoljno poznat u regionu, a još manje na međunarodnom planu. Opštine Leskovac i Kriva Palanka su stoga odlučile da udruže snage i da, uz podršku Evropske unije, učine ovu destinaciju prepoznatljivom svojom atraktivnom turističkom ponudom, pokretanjem zajedničkog projekta prekogranične saradnje.

„Ljubitelji planina sa našeg područja redovno su posećivali region. Međutim, očigledan je nedostatak infrastrukture za dolazak do nekih od najlepših mesta, a malo ljudi van regiona je znalo da takve prirodne lepote postoje u Leskovcu i Krivoj Palanci.”

Maja Kocić je projekt menadžer iz grada Leskovca u Srbiji. Ona, kao jedan od kreatora ovog projekta, objašnjava da je potreba za ovom inicijativom bila evidentna. „Ljubitelji planina sa našeg područja redovno su posećivali region. Međutim, očigledno je nedostajala infrastruktura da se dođe do nekih od najlepših mesta, a malo ljudi van regiona je znalo da takve prirodne lepote postoje u Leskovcu i Krivoj Palanci“, kaže Maja.

Okolina koja povezuje prekogranični region je lepa kao biser, pa su gradovi odlučili da projekat nazovu „Povezujući bisere“. Projekat obuhvata niz aktivnosti i intervencija. U početku su partneri organizovali radionice kako bi olakšali saradnju između turističkih organizacija preko granice. Radionice su uključile deset organizacija sa obe strane granice koje su zatim formirale radnu grupu za prekogranične zainteresovane strane za buduće akcije.

Nakon toga, projekat je prešao na preko potrebne intervencije manjeg obima. Sa obe strane granice, projekat je doprineo postavljanju ruta i pešačkih staza, izgradnji dečijih igrališta i letnjikovaca, postavljanju klupa, solarne rasvete, informativnih tabli i kanti za otpatke.

Pored toga, projekat je organizovao promotivne događaje pod nazivom „zeleni vikendi“, koji su okupili stotine ljudi i uključivali živu muziku, degustaciju tradicionalne hrane i pešačke izlete.

„Kao rezultat projekta Povezujući bisere, imamo značajan porast broja posetilaca iz cele Srbije, a očekujemo isto povećanje i međunarodnih posetilaca.”

O projektu

Povezivanje bisera je projekat prekogranične saradnje Srbije i Severne Makedonije, koji se realizuje sredstvima za pretpristupnu pomoć Evropske unije (IPA II), a realizuje ga grad Leskovac u Republici Srbiji u partnerstvu sa opštinom Kriva Palanka u Severnoj Makedoniji, kao i Centrom za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga.

Cilj projekta Povezivanje bisera je unapređenje vidljivosti i kvaliteta regionalne prekogranične turističke ponude kroz mapiranje prirodnog, kulturnog i istorijskog nasleđa i unapređenje lokacija kroz građevinske radove kako u Leskovcu tako i u Krivoj Palanci.

Maja objašnjava da je uticaj projekta vidljiv i opipljiv i da će biti još veći u narednim mesecima i godinama. „Kao rezultat projekta Povezujući bisere, imamo značajan porast broja posetilaca iz cele Srbije, a isto toliko očekujemo i međunarodnih posetilaca“, kaže Maja.

Ona takođe objašnjava da je priroda projekta prekogranične saradnje značajno doprinela kvalitetu uticaja. „Imali smo mnogo koristi od razmene ideja, perspektiva i upravljačkih veština sa opštinom Kriva Palanka u Severnoj Makedoniji, a uskoro idemo na još jedan zajednički projekat.

Predstavljamo svetu jedinstveni Gacko kajmak

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat koji finansira EU pomaže nevladinoj organizaciji iz Bosne i Hercegovine u brendiranju i promociji tradicionalnog kajmaka po jedinstvenoj recepturi.

Gacko je mala opština sa oko 8.000 stanovnika u jugoistočnoj Bosni i Hercegovini. Uglavnom je poznat po obližnjem rudniku uglja i termoelektrani koja je ujedno i najveći poslodavac u ovoj oblasti. Međutim, Gacko ima i svoj jedinstven i karakterističan način proizvodnje kajmaka, vrste krem sira koja se proizvodi i konzumira širom Zapadnog Balkana.

Tradicionalni način pravljenja kajmaka je da se sirovo mleko polako kuva, a zatim kuva dva sata na veoma laganoj vatri. Nakon što se skine sa vatre, krema se skida i ostavi da se ohladi i blago fermentira nekoliko sati ili dana. Za razliku od ovog tradicionalnog načina proizvodnje, u recepturi Gacko kajmak se odlaže nekoliko meseci u vrećama od ovčije ili kozje kože. Kao rezultat toga, Gacko kajmak prelazi iz bele u žućkastu boju, čvrste, ali ne tvrde konzistencije, blago slanog ukusa i karakteristične arome koja se dobija tokom zrenja. Kada se izvadi iz vreće, sir je suv i mrvljiv.

„Naš kajmak je jedinstven i veoma vredan proizvod i zato želimo da ga zaštitimo i promovišemo.”

Međutim, malo ljudi ima priliku da uživa u ovom jedinstvenom ukusu jer se uglavnom prodaje na pijacama ili restoranima Gackog kraja. Imajući to u vidu, Udruženje proizvođača kajmaka Gacko pokrenulo je inicijativu za upoznavanje sveta sa Gackim kajmakom. Dragana Milović je predsednica Udruženja, koje je osnovano 2021. godine. Udruženje je u početku imalo devet članova, a sada ima 24 članice, uglavnom žene sa sela. Proizvodnja mleka, uključujući kajmak, je glavni prihod za 90 odsto njih.

Prema Draganinim rečima, cilj Udruženja je da se njihov proizvod brendira i prepozna na lokalnom i regionalnom nivou. Da bi se to postiglo, potrebno je poštovati posebne procedure. Prvi je uspostavljanje sistema sledljivosti proizvodnje, koji bi obezbedio brendiranje proizvoda od strane nadležnih institucija. U Udruženju smatraju da će brendiranje kajmaka dovesti do šire prepoznatljivosti, a samim tim i do veće potražnje i bolje cene. Težnja članova Udruženja je da poprave svoju materijalnu situaciju proizvodnjom kajmaka, posebno u ruralnim sredinama. Samim tim, proizvodnja mora biti standardizovana, uz istovremeno očuvanje tradicije i prepoznatljivog kajmaka koji se pravi u regionu. „Naš kajmak je jedinstven i veoma vredan proizvod i zato želimo da ga zaštitimo i promovišemo“, kaže Dragana.

„Podrška koju smo dobili i od EU i od UNDP-a kroz projekat ReLOaD2 bila je od velikog značaja jer nam je omogućila da se približimo našem cilju brendiranja i promocije gačkog kajmaka što većem broju ljudi.”

O projektu

Regionalni program za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) je nastavak inicijativa koje podržava EU – Projekat jačanja lokalne demokratije (LOD, 2009-2016) i naknadno proširenog Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD, 2017-2020). Opšti cilj projekta je jačanje participativnih demokratija i EU integracija na Zapadnom Balkanu kroz osnaživanje civilnog društva i podsticanje mladih da aktivno učestvuju u procesu donošenja odluka, kao i poboljšanjem pravnog i finansijskog okruženja koje podržava civilno društvo.

Udruženje je nedavno dobilo podršku projekta koji finansira EU za svoju inicijativu. Regionalni program o lokalnoj demokratiji na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) implementira se u 63 lokalne samouprave širom Zapadnog Balkana, a opština Gacko je jedna od 13 partnerskih jedinica lokalne samouprave uključenih u Bosni i Hercegovini, koju finansira Evropska unija i sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Podrška projekta uključivala je obuku o higijeni i kvalitetu mleka, pravilnoj ishrani stoke i vođenju evidencije o stočnoj hrani i količinama mleka. Polaznici su takođe prošli obuku o načinu uspostavljanja sistema sljedivosti proizvodnje u procesu proizvodnje gačkog kajmaka i zahtjevima za brendiranje. Pored toga, projekat je udruženju obezbedio i opremu za preradu i ispitivanje mleka koja je ključna za kontrolu kvaliteta.

Realizacija ovog projekta je prvi korak ka brendiranju Gackog kajmaka. To je veoma važno pitanje i za lokalnu zajednicu i za regiju, jer je poljoprivreda glavni izvor prihoda u regiji Gacko. „Podrška koju smo dobili i od EU i od UNDP-a kroz projekat ReLOaD2 bila je od velikog značaja jer nam je omogućila da se približimo našem cilju brendiranja i promocije gačkog kajmaka što većem broju ljudi“, kaže Dragana Milović.

Povećanje zapošljivosti ugroženih povratnika u Severnoj Makedoniji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat koji finansira EU podržava efektivnu reintegraciju ugroženih povratnika iz EU sa posebnom pažnjom na Rome u Severnoj Makedoniji.

Demir Demireli je 38-godišnji povratnik iz Evrope, sada građevinski radnik koji radi na zahtev u svom rodnom gradu u Severnoj Makedoniji. Kako je letnja sezona završena, potražnja u sektoru naglo opada, ostavljajući Demiru sve manje dnevnih isplata i dugih zimskih meseci koji su pred nama, boreći se da se brine o svojoj bolesnoj ženi i četvoro dece. „Naravno da bih voleo posao sa punim radnim vremenom, dobar posao… Želim da imam redovnu platu… Ali ne mogu da čitam i pišem“, kaže Demir.

Prema UNDP, broj ljudi sa sličnim putevima nije mali u Severnoj Makedoniji. Većina povratnika su Romi, od kojih se mnogi odlučuju da napuste zemlju zbog siromaštva, nezaposlenosti i diskriminacije. Procene koje je UNDP uradio 2021. godine pokazuju da je većina tražilaca azila i povratnika u starosnoj grupi 30-44 godine, sa niskim nivoom obrazovanja. Kao najveći izazov povratnika izdvaja se zapošljavanje. To je takođe važan kanal za obezbeđivanje ekonomskog i socijalnog prosperiteta ugroženih građana.

„U razgovoru sa povratnicima shvatili smo da je prvih šest meseci po povratku veoma važno, jer je to vreme kada mogu ponovo da odluče da odu ako se suoče sa ozbiljnim izazovima. Ono što smo takođe shvatili jeste da u ovih prvih šest meseci imaju veoma malu ili nikakvu podršku institucija ili drugih organa.”

Zbog toga je UNDP pokrenuo projekat sa holističkim pristupom kako bi povratnicima i Romima osigurao da poboljšaju svoje izglede za zapošljavanje. Projekat podržava institucije u rješenjima za ekonomsku i socijalnu reintegraciju ugroženih povratnika. Finansira ga Evropska unija, a osim Severne Makedonije, pokriva i Albaniju i Srbiju. Suzana Ahmeti iz UNDP-a u Sjevernoj Makedoniji objašnjava da je potreba za ovakvom vrstom projekta bila očigledna jer je način na koji se trenutno tretiraju povratnici veoma ad hoc i ne postoji sistem koji je fokusiran na probleme i potrebe povratnika. Pored toga, podrška države reintegraciji je skoro nevidljiva u prvih šest do 12 meseci. „U razgovoru sa povratnicima shvatili smo da je prvih šest meseci po povratku veoma važno, jer je to vreme kada se mogu ponovo odlučiti da odu ako se suoče sa ozbiljnim izazovima. Ono što smo takođe shvatili jeste da u ovih prvih šest meseci imaju vrlo malu ili nikakvu podršku institucija ili drugih organa“, kaže Suzana.

Projekat je već započeo intervenciju na poboljšanju situacije. Kako objašnjava Suzana, prvo su krenuli sa podizanjem svesti institucija na lokalnom i centralnom nivou o problemima povratnika. Na nivou centralne uprave inicirali su osnivanje posebnog koordinacionog tela koje bi se bavilo problemima povratnika. Na lokalnom nivou uspeli su da integrišu temu povratnika u strategije lokalnog ekonomskog razvoja, takođe sa posebnim budžetom za njihovu podršku. Kao najveće dostignuće u tom pogledu, Suzana smatra meru zapošljavanja na osnovu koje su povratnici prepoznati kao specifična ugrožena grupa sa potrebom za dodatnim uslugama u okviru nacionalnog plana zapošljavanja, važnog strateškog dokumenta centralnog nivoa. „Ovo je svojevrsna konkretna i opipljiva intervencija i sada krećemo sa konkretnom implementacijom koja uključuje soft treninge i slično“, kaže Suzana.

„Povratnici su zaista vredan ljudski kapital za poslodavce. Nije kao ranije gde su hiljade ljudi tražile posao, počelo je da bude malo obrnuto.”

O projektu

Projekat Reintegracija povratnika na Zapadnom Balkanu fokusiran je na rešavanje ključnih institucionalnih barijera za reintegraciju ugroženih povratnika, i pokretača socijalne i ekonomske isključenosti i iseljavanja na Zapadnom Balkanu, kao što su ograničene mogućnosti posla, slabo plaćeni poslovi, veliki neformalni sektor i loš kvalitet socijalnih usluga. Projekat je deo višedržavne akcije Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) II, podrške EU osnovnim pravima romske zajednice i reintegracije povratnika, poveren UNDP-u, Svetskoj banci i Savetu Evrope. Opšti cilj je da se doprinese efektivnoj reintegraciji ugroženih povratnika iz EU sa posebnom pažnjom na Rome. Podrška romskim povratnicima će takođe doprineti smanjenju postojećeg socio-ekonomskog jaza između romskih i neromskih žena, muškaraca i dece.

Povratnici i Romi se takođe suočavaju sa izazovima kada imaju dobru poslovnu ideju i preduzetnički duh za pokretanje sopstvenog posla. Često imaju ograničen finansijski kapital i poslovne mreže potrebne za pokretanje biznisa, kao i ograničene veštine upravljanja i znanja o temama kao što su poslovno planiranje, finansijsko upravljanje ili zakonodavstvo, uključujući poreske propise i drugo. Mnoge održive poslovne ideje povratnika i Roma ostaju neformalne zbog nedostatka sistematske podrške. Da bi ih podržao, posebno mlade i inovativne povratnike sa idejama koje mogu da generišu prihod i radna mesta, projekat obezbeđuje bespovratna sredstva za otvaranje novih ili formalizovanje postojećih preduzeća. Projekat takođe pruža ciljanu podršku za unapređenje njihovih veština poslovnog upravljanja, znanja za vođenje formalnog poslovanja i pristup mrežama preduzetnika.

Suzana objašnjava da zbog pojačane dinamike migracija kompanije sve više prepoznaju dostupnost kvalifikovanih radnika. Zbog toga projekat želi da više ulaže u obrazovanje odraslih jer prema Suzaninim rečima većina povratnika nema ni osnovno ni srednje obrazovanje. „Povratnici su zaista vrijedan ljudski kapital za poslodavce. Nije kao ranije gde su hiljade ljudi tražile posao, već je malo počelo da bude obrnuto“, kaže Suzana.