Skip to main content

Аутор: WeBalkans

Mladi evropski ambasadori obeležavaju 8. mart uličnim akcijama

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Povodom Međunarodnog dana žena, Mladi evropski ambasadori širom Zapadnog Balkana odlučili su da se pridruže kampanji #IWD2023 i #EmbraceEquity. YEA su organizovali flash mob-ove i razgovarali sa građanima na ulici o položaju, pravima i statusu žena u njihovim društvima širom regiona.

 

Evo šta su otkrili:

 

– Zaposlenost žena u šest zemalja Zapadnog Balkana je samo 45%, u poređenju sa 65% muškaraca.

– BDP entiteta Zapadnog Balkana mogao bi da bude 20% viši kada bi žene učestvovale na tržištu rada u istoj meri kao muškarci.

– Poslanice u parlamentima Zapadnog Balkana u proseku čine 33%, a u vladama zauzimaju 27% ministarskih mesta.

– Samo 12,4% žena sa fakultetskom diplomom se opredeljuje za STEM discipline, za razliku od 49,8% muškaraca.

– Samo 48% žena na Zapadnom Balkanu koristi internet, u poređenju sa 58% muškaraca.

 

Tema kampanje IWD 2023 #EmbraceEquity ima za cilj da pokrene razgovore o tome zašto jednake mogućnosti nisu dovoljne. Startne pozicije ljudi se razlikuju, tako da prava inkluzija i osećaj pripadnosti zahtevaju pravičnu akciju.

Poboljšanje saradnje radi suočavanja sa izazovima sa kojima se suočavaju ranjivi povratnici u Srbiji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

UNDP i EU podržavaju lokalne savete za migracije kako bi pomogli reintegraciju povratnika u Srbiju.

Postojanje dobro povezanih platformi na kojima lokalni pružaoci usluga (javni i nevladini) efikasno sarađuju je od suštinske važnosti za pružanje pravovremenih usluga povratnicima koji se vraćaju u svoje zajednice, bilo da se radi o pristupu ličnim dokumentima, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju ili zaposlenju. Iako je srpska vlada izdvojila značajna sredstva iz svog budžeta za podršku ranjivim grupama povratnika, pristup tim uslugama i programima i dalje predstavlja izazov za većinu ranjivih povratnika. Pre nekoliko godina, osnovani su lokalni saveti za migracije kako bi se pomoglo povratnicima da se snađu u složenim birokratskim procesima i pristupe neophodnoj institucionalnoj podršci i uslugama. Međutim, od njihovog osnivanja, saveti nisu bili previše aktivni, ostavljajući lokalnu mrežu usluga prilično fragmentiranom i nedovoljno funkcionalnom i efikasnom za povratnike.

Uz podršku EU i UNDP-a, lokalni saveti za migracije su ponovno oživljeni i osposobljeni da efikasno pružaju integrisanu i sveobuhvatnu podršku povratnicima. Danas su lokalni saveti za migracije žive platforme na kojima se redovno okupljaju i efikasno sarađuju različiti lokalni akteri – gradsku upravu, policiju, Centar za socijalni rad, lokalnu službu za zapošljavanje, lokalnog poverenika za izbeglice i migracije, Crveni krst i nevladine organizacije – kako bi se suočili sa izazovima povratnika. Lokalni saveti za migracije imaju prekosektorski pristup, obezbeđujući da lokalne institucije i pružaoci usluga budu povezani i dostupni povratnicima, olakšavajući im pristup mogućnostima zapošljavanja, obrazovanju i zdravstvenim uslugama. Kroz mapiranje složenih izazova s kojima se suočavaju povratnici, identifikaciju sistemskih prepreka i pronalaženje (često inovativnih) rešenja za suočavanje s izazovima povratnika, saveti za migracije predstavljaju sistemsko rešenje

„U prethodnim godinama, svi akteri na lokalnom nivou su radili odvojeno na rešavanju problema povratnika. Kroz Lokalni savet za migracije, svi ovi različiti akteri su postali povezani unutar jedne mreže“, objašnjava Ljiljana Mihajlović, članica Lokalnog saveta za migracije u Novom Sadu i direktorka Kancelarije za inkluziju Roma Autonomne Pokrajine Vojvodine.”

Pomoć je pružena u okviru projekta finansiranog od strane EU „Jačanje nacionalnih i lokalnih sistema podrške efikasnoj socijalno-ekonomskoj integraciji povratnika na Zapadnom Balkanu“. U sklopu ovog projekta, UNDP pomaže tri lokalne samouprave – Novi Sad, Valjevo i Bujanovac – u aktiviranju ili, u nekim slučajevima, ponovnom aktiviranju njihovih Lokalnih saveta za migracije. Projekat takođe pruža podršku izgradnji kapaciteta javnih službi i lokalnih nevladinih organizacija kako bi pružili sveobuhvatnu podršku i olakšali pristup uslugama na lokalnom nivou povratnicima, kao i uvođenju novih usluga koje adresiraju specifične potrebe povratnika. Ovo je deo zajedničkih napora UNDP-a sa partnerima da eksperimentiše i implementira inovativna rešenja za sveobuhvatnu socijalno-ekonomsku reintegraciju ranjivih grupa povratnika, posebno Roma.

 

Lokalni saveti za migracije imaju nekoliko važnih uloga u efikasnoj reintegraciji ranjivih povratnika. Jedna od tih uloga je skeniranje potreba povratnika i povezivanje aktera radi pružanja sveobuhvatnih rešenja. Za većinu povratnika u ekonomijama Zapadnog Balkana, jedan od najvećih izazova je nedostatak formalnih poslova, pri čemu većina povratnika zarađuje život putem neformalnih poslova. Međutim, postoje i druge ključne izazove s kojima se suočavaju povratnici, objašnjava Ljiljana Mihajlović, direktorka Kancelarije za inkluziju Roma Autonomne Pokrajine Vojvodine i članica Lokalnog saveta za migracije u Novom Sadu, Srbija.

U Novom Sadu se nalazi najveće neformalno romsko naselje u gradu, Veliki Rit, gde većina povratnika boravi. Pored loše infrastrukture i neadekvatnih životnih uslova, ne postoji mogućnost registracije kućne adrese u Velikom Ritu. Kao rezultat toga, povratnici ne mogu dobiti lične dokumente i bez identifikacije nisu kvalifikovani za socijalnu zaštitu. Da bi se rešio ovaj hitan problem, Lokalni savet za migracije u Novom Sadu identifikovao je privremeno i kratkoročno rešenje registracije povratnika na privremenoj lokalnoj adresi, omogućavajući im brz pristup vitalnim uslugama. Istovremeno, Lokalni savet za migracije aktivno radi na pronalaženju dugoročnog rešenja. „Radimo na uspostavljanju procedura i lokalne mreže koja će pomoći povratnicima da dobiju lične dokumente“, kaže Ljiljana. Iako ovaj proces zahteva koordinaciju između mnogih entiteta i više procedura, Lokalni savet za migracije preuzima vođstvo u traženju rešenja za povratnike.

Lokalni saveti za migracije takođe imaju vodeću ulogu u formulisanju i implementaciji Lokalnih akcionih planova (LAP). LAP-ovi su strateški i akcioni dokumenti koje lokalne vlade usvajaju zajedno sa budžetima kako bi se osiguralo da se neophodne akcije koje adresiraju potrebe sprovode u delo. Projekat je pružio stručnu podršku lokalnom savetu za migracije u Novom Sadu i još dve opštine u pripremi njihovih Lokalnih akcionih planova.

„Voleo bih da naglasim da je ovo prvi put da su ove institucije udružile snage kako bi radile na prioritetima i izazovima povratnika na sveobuhvatan način. U Zapadnom Balkanu, a u našem slučaju u Srbiji, ovo je značajan korak ka obezbeđivanju podrške povratnicima da uspešno napreduju u svojim zajednicama.“

O projektu

Projekat reintegracije povratnika na Zapadnom Balkanu fokusiran je na prevazilaženje ključnih prepreka za socioekonomsku reintegraciju ranjivih povratnika na Zapadnom Balkanu, posebno u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Projekat je deo Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) II Multicountry Action, podrške EU za osnovna prava romske zajednice i reintegraciju povratnika, koji je poveren UNDP-u, Svetskoj banci i Savetu Evrope.

U slučaju Novog Sada, pored izazova koje predstavlja nedostatak kućne adrese, identifikovani su i drugi hitni prioriteti za rešavanje potreba povratnika. Jedan od identifikovanih prioriteta je uspostavljanje centra za usluge na jednom mestu u blizini naselja Veliki Rit, kako bi se usluge približile povratnicima. Važno je da Romi i povratnici imaju lak i brz pristup različitim uslugama putem ovog centra. Prioriteti koji su identifikovani uključeni su u LAP Novog Sada, zajedno sa predloženim budžetom za njihovu implementaciju. Na primer, u ovom centru za usluge pruža se podrška za upis povratničke dece u škole i pomoć u učenju povratničkoj deci, što je od vitalnog značaja za sprečavanje odustajanja od škole i doprinosi poboljšanju obrazovnih rezultata i reintegraciji povratničke dece.

Bogdanka Tasev Perinović, menadžer projekta pri UNDP-u Srbija, objašnjava da lokalni saveti za migracije imaju značajnu ulogu u osiguravanju uspešne reintegracije povratnika u njihove matične zajednice i u ostvarivanju ispunjenog života. Pružanjem pomoći i podrške povratnicima, promovisanjem socijalne inkluzije i praćenjem i procenjivanjem procesa reintegracije, lokalni saveti za migracije osiguravaju da povratnici imaju neophodnu podršku da uspešno napreduju u svojim zajednicama. „Bilo bih voleo da naglasim da je ovo prvi put da su ove institucije udružile snage kako bi radile na prioritetima i izazovima povratnika na sveobuhvatan način. U Zapadnom Balkanu, a u našem slučaju u Srbiji, ovo je značajan korak ka obezbeđivanju podrške povratnicima da uspešno napreduju u svojim zajednicama“, kaže Bogdanka.

BiH potpisala sporazum o finansiranju paketa energetske podrške EU u iznosu od 70 miliona evra

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Borjana Krišto, predsedavajuća Veća ministara Bosne i Hercegovine, predala je 4. aprila na svečanosti u Sarajevu potpisani Sporazum o finansiranju paketa energetske podrške EU šefu Delegacije EU i specijalnom predstavniku EU u Bosni i Hercegovini ambasadoru Johanu Satleru. Evropska komisija će na osnovu ovog ugovora uskoro isplatiti prvu ratu (90%) paketa od 70 miliona evra, koji će pružiti pomoć najugroženijim domaćinstvima u Bosni i Hercegovini da izađu na kraj sa rastućim cenama, kao i da podrže energetsku tranziciju.

 

Sporazum o finansiranju će biti poslat Evropskoj komisiji zajedno sa izveštajem u kojem će biti navedeno kako će se sprovoditi Akcioni plan za Paket energetske podrške koji je Savet ministara BiH odobrio 22. decembra 2022. godine. U izveštaju je opisana metodologija i kriterijumi po kojima će odgovarajući organi BiH isplaćivati sredstva, kao i očekivani broj korisnika i vremenski okvir za sprovođenje. Od 70 miliona evra koji su izdvojeni za neposrednu pomoć Bosni i Hercegovini, 50 miliona evra izdvojeno je za podršku ugroženim domaćinstvima, a 20 miliona evra za podršku aktivnostima vezanim za energetsku efikasnost.

 

Vlasti u Federaciji Bosne i Hercegovine, Republici Srpskoj i Distriktu Brčko radiće na isplati sredstava preko odgovarajućih entitetskih ministarstava i entitetskih fondova za zaštitu životne sredine i administrativnih jedinica u Distriktu Brčko.

 

Paket energetske podrške za Zapadni Balkan najavila je krajem oktobra prošle godine predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na početku svoje posete regionu. Celokupan paket vredi milijardu evra bespovratnih sredstava, a 500 miliona evra izdvojeno je kao neposredna pomoć regionu. Dodatnih 500 miliona evra izdvaja se kao srednjoročna do dugoročna podrška u bespovratnim sredstvima za ulaganja u podršku energetskoj efikasnosti i energetskoj nezavisnosti, kroz unapređenje gasne i elektroenergetske infrastrukture i interkonektora, uključujući i tečni gas (LNG).

STALO NAM JE – BOLJI SMO ZAJEDNO!

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

„Stalo nam je do Evrope, stalo nam je do Srbije i njenih građana – bolje nam je zajedno“, glavna je poruka kampanje u kojoj učestvuju ambasador Evropske unije u Srbiji i ambasadori zemalja članica.

 

Ambasador Žiofre i njegove kolege su na promociji kampanje ugostili predstavnike medija u rezidenciji Evropske unije u Beogradu. Događaju je prisustvovala i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, u duhu partnerstva Srbije i EU, kao i dokaz da Srbija nastavlja svoj put evropske integracije.

 

Ambasador Žiofre objasnio je motive za pokretanje ove kampanje.

 

„Zašto smo pokrenuli ovu kampanju? Često nas vidite u medijima kako raspravljamo o političkim pitanjima – kao što je dijalog Beograda i Prištine ili usklađivanje sa spoljnom politikom. To su važne teme, ali ponekad ne objašnjavamo zašto ulažemo toliko energije i resursa. Odgovor je u sloganu kampanje – Stalo nam je do Srbije i njenih građana – Bolji smo zajedno“, kaže ambasador Žiofre.

 

Ambasadori su naveli da ovom kampanjom žele da naglase da im je stalo do građana Srbije i do istih stvari kao i njima – uspešne poljoprivrede, osnaživanja preduzeća, životne sredine, obezbeđivanja boljeg kvaliteta vazduha, putne infrastrukture i povezanosti, energetske efikasnosti i podrške u prevazilaženju energetske krize, kulturnog nasleđa, vladavine prava, obrazovanja i mnogih drugih tema.

Direktna finansijska pomoć EU Kosovu premašila 1,3 milijarde evra

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Šesnaesti uzastopni godišnji Sporazum o finansiranju između Evropske unije i Kosova u okviru Instrumenta EU za pretpristupnu pomoć (IPA) predstavljen je potpredsedniku vlade Besniku Bislimiju 24. marta u Prištini od strane ambasadora EU na Kosovu Tomaša Sunjoga. Sporazum u vrednosti od 62 miliona evra predstavlja komponentu IPA III za period 2021–2027. godine i podiže ukupan iznos direktne finansijske pomoći EU na više od 1,3 milijarde evra i potvrđuje činjenicu da su EU i njene države članice glavni donatori sredstava Kosovu.

 

Ovo je drugi sporazum o finansijskoj pomoći između EU i Kosova ove godine; samo prošlog meseca, EU je obezbedila Kosovu 75 miliona evra u okviru svog paketa energetske podrške za Zapadni Balkan kako bi pomogla građanima i preduzećima da se nose sa povećanim cenama energije, stimulišu uštedu energije i poboljšaju energetsku efikasnost.

 

Sporazum o finansiranju koji je danas potpisao potpredsednik vlade Bislimi pomoći će Kosovu da unapredi društveno-ekonomsku integraciju nevećinskih zajednica i povratnika, razvije infrastrukturu za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, uključujući kanalizacioni sistem u Prištini, da unapredi energetsku efikasnost u javnom sektoru i uskladi kosovske zakone sa pravnim tekovinama EU i pruži podršku pravnim stručnjacima.

 

EU je počela da obezbeđuje sredstva iz IPA za Kosovo još 2007. godine. Programi IPA I i IPA II obuhvatali su period 2007-2020, uključujući 14 godišnjih sporazuma o finansiranju u vrednosti od 1,2 milijarde evra. Finansiranje IPA III koje pokriva period 2021-2027. godine i pripadajuće godišnje Sporazume o finansiranju, počelo je da se sprovodi prošle godine, sa Sporazumom za 2021. godinu u vrednosti od 64 miliona evra i za 2022. godinu, koji je danas dostavljen, u vrednosti od 62 miliona evra.

EU i Albanija dovršile sporazume IPA22 i IPA23 o pružanju pomoći EU Albaniji u iznosu od 162,6 miliona evra

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Savet ministara Vlade Albanije odobrio je 24. marta sporazume o finansiranju između Evropske komisije i Republike Albanije o Godišnjim akcionim planovima (AAP) za 2022. i 2023. godinu u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) III.

 

Program za 2022. godinu (IPA22) obuhvata doprinos EU od 82,6 miliona evra i obuhvata aktivnosti u oblastima zaštite životne sredine, razvoja perspektiva za mlade, jačanja demokratije, usklađivanja pravnih tekovina EU, nastavka borbe protiv organizovanog kriminala, jačanja pravosuđa, kao i podršku reformama za ispunjavanje standarda i normi EU. Program za 2023. godinu (IPA23) obezbediće dodatnih 80 miliona evra za podršku Albancima koji su pretrpeli društveno-ekonomske posledice energetske krize. Sredstva iz oba programa su bespovratna sredstva koja Albanija ne treba da otplati.

 

Program IPA23 će podržati Albance koji trpe društveno-ekonomske posledice energetske krize finansiranjem odgovora Vlade Albanije na energetsku krizu, koji predviđa:

 

– Subvencije za račune za energiju za preko milion albanskih domaćinstava;

 

– Podrška za 168.000 malih i srednjih preduzeća u Albaniji kako bi se kompenzovale visoke cene energije.

 

Ova podrška je deo paketa energetske podrške EU za Zapadni Balkan od milijardu evra koji je najavljen na Samitu o Zapadnom Balkanu u Tirani 2022. godine.

Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu dobija moderan novi krilo

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Prevazilaženje izazova i prihvatanje budućnosti sa novim najsavremenijim objektom i akreditovanim kursevima iz IT i veštačke inteligencije.

Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu osnovan je pre 53 godine, 1969. godine. Fakultet je prvobitno osnovan kako bi pružio obrazovanje zaposlenima koji već rade u ekonomskom sektoru u različitim državnim institucijama i preduzećima, a koji nisu imali visokoškolsku diplomu. Vremenom je fakultet stekao ugled i postao jedan od najtraženijih fakulteta u Beogradu. Fakultet upisuje otprilike 900 novih studenata svake godine, ali prošle godine je primio preko 2000 prijava za upis, što je skoro duplo više od raspoloživog kapaciteta. Uprkos svom uspehu, fakultet se suočavao sa značajnim izazovima tokom godina, a najveći je nedostatak fizičkog prostora. Do 1982. godine, fakultet je bio smešten u predgrađu Beograda, a zatim se preselio na novu centralnu lokaciju, koja je prethodno bila zgrada osnovne škole.

„Imali smo samo 900 kvadratnih metara na raspolaganju, što je bilo premalo čak i za osnovnu školu, a kamoli za fakultet. Imali smo samo pet učionica, bez amfiteatra i stručnih kabineta za rad.“

Profesor Aleksandar Marković sa Fakulteta organizacionih nauka objašnjava da je rad u tom ograničenom prostoru bio veoma izazovan. „Imali smo samo 900 kvadratnih metara na raspolaganju, što je bilo premalo čak i za osnovnu školu, a kamoli za fakultet. Imali smo samo pet učionica, bez amfiteatra i stručnih kabineta za rad“, kaže profesor Marković. Tokom godina, fakultet je proširio radni prostor dodavanjem jednog sprata postojećoj zgradi, kao i podzemnog amfiteatra i prizemnog dela, čime je ukupna površina premašila 5000 kvadratnih metara, što je bio značajan napredak, ali i dalje nedovoljno. Fakultet je trebao dodatno proširiti postojeće kapacitete, uvesti ažurirane nastavne planove i ponuditi bolje uslove za svojih 6.000 studenata i 270 zaposlenih.

Situacija se drastično promenila na bolje u aprilu prošle godine kada je fakultet dobio moderan novi krilo koje pokriva površinu od 6.056 kvadratnih metara. To je označilo značajan korak u modernizaciji srpskog obrazovanja. Ukupna investicija od 9,3 miliona evra finansirana je od strane vlade i Evropske investicione banke (EIB), koja je dugogodišnji partner u sektorima obrazovanja, istraživanja i razvoja u Srbiji. Novi objekat obuhvata dve dvorane sa 200 mesta, čitaonicu sa bibliotekom, laboratoriju, IT prostorije i multifunkcionalne sale, opremljene računarima i interaktivnim tablama. Zahvaljujući ovim poboljšanjima, fakultet će moći povećati broj upisanih studenata za 25-30% svake godine.

„Sa preko 11.000 kvadratnih metara prostora, sada imamo više nego dovoljno mesta da sprovodimo nastavne i istraživačke aktivnosti na najbolji mogući način. Zahvaljujući tome, sada možemo planirati nove predmete i dalje proširivati i inovirati naše nastavne planove uz pomoć novih objekata i opreme.“

O projektu

Evropska investiciona banka (EIB) je kreditna institucija Evropske unije. Kao najveća multilateralna finansijska institucija na svetu, EIB je aktivna u Srbiji od 1977. godine i pruža finansijsku podršku ključnim infrastrukturnim projektima, malim i srednjim preduzećima, industriji, uslugama i lokalnim vlastima, ukupno obezbedivši 7,2 milijarde evra investicija do sada.

Profesor Marković objašnjava da je novi objekat omogućio fakultetu da usvoji novu strategiju razvoja i unapređenu viziju za budućnost. „Sa preko 11.000 kvadratnih metara prostora, sada imamo više nego dovoljno mesta da sprovodimo nastavne i istraživačke aktivnosti na najbolji mogući način. Zahvaljujući tome, sada možemo planirati nove predmete i dalje proširivati i inovirati naše nastavne planove uz pomoć novih objekata i opreme“, kaže profesor Marković.

Fakultet je nedavno dobio akreditaciju ministarstva za nove kurseve, uključujući informaciono-softversko inženjerstvo, kao i veštačku inteligenciju. Ovo je značajan razvoj koji će doprineti rastu inovacionog i IT sektora u Srbiji. Pored toga, fakultet je postigao veliki uspeh osvojivši prvu nagradu na prestižnom međunarodnom takmičenju u rešavanju poslovnih slučajeva CBS Global Case Competition 2022, nadmašivši 300 studentskih timova sa univerziteta širom sveta.

EU4Municipalities: Jačanje lokalne uprave za bolje pružanje usluga u Albaniji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Program dodeljivanja grantova za modernizaciju lokalne javne infrastrukture i izgradnju kapaciteta radi poboljšanja lokalne uprave.

Albanija je zemlja sa populacijom od oko 2,8 miliona ljudi i suočava se sa brojnim izazovima u vezi sa upravom i pružanjem usluga. Uprkos značajnom napretku ostvarenom tokom proteklih decenija, javne institucije Albanije i dalje se suočavaju sa izazovima u vezi sa odgovornošću, transparentnošću i efikasnošću. Proces decentralizacije koji je započet u zemlji 2014. godine imao je za cilj da se suoči sa nekim od ovih izazova prenosom veće moći i odgovornosti sa centralne vlade na lokalne vlasti. Međutim, proces decentralizacije suočio se sa raznim preprekama, uključujući nedostatak resursa i kapaciteta na lokalnom nivou.

Da bi podržala Albaniju u prevazilaženju ovih izazova, između ostalih, pokrenut je projekat EU4Municipalities 2021. godine. Cilj projekta je podrška razvojnom potencijalu opština i poboljšanje socioekonomskih i ekoloških uslova lokalnih zajednica u Albaniji. Projekat ima za cilj da reši glavne probleme koji utiču na kvalitet života i ekonomske izglede zajednice poboljšanjem lokalnih javnih usluga i usklađivanjem sa evropskim standardima. Projekat sprovodi konzorcijum partnera kojim predsedava NALAS, mreža udruženja lokalnih vlasti Jugoistočne Evrope, a uključuje nevladine organizacije Co-Plan Institut za razvoj staništa, Eco Partners za održivi razvoj i članove NALAS-a u Albaniji – Udruženje za lokalnu autonomiju i bivše Udruženje albanskih opština.

„Potreba za projektom prepoznata je kroz direktne razmene između ambasadora EU i predstavnika Delegacije EU sa lokalnim vlastima i lokalnim zajednicama u prethodnim godinama, što ukazuje na pristup odozdo prema gore.“

Elton Stafa, vođa tima za projekt EU4Municipalities u okviru NALAS-a, ističe značajan doprinos projekta lokalnoj upravi. „Potreba za projektom prepoznata je kroz sastanke između predstavnika Delegacije EU i lokalnih vlasti u prethodnim godinama, što ukazuje na pristup odozdo prema gore“, kaže Elton.

Glavni način podrške lokalnim vlastima u okviru projekta je program dodeljivanja grantova koji ima za cilj unapređenje lokalne javne infrastrukture, poboljšanje kvaliteta javnih usluga, sprovođenje strategijskih planova opština i izgradnju kapaciteta lokalne samouprave za upravljanje sredstvima EU. U prvom pozivu za podnošenje predloga projekata, lansiranom 2021. godine, projekat je pružio podršku šest opština putem grantova do 200.000 evra. Drugi poziv, pokrenut 2022. godine, pružio je podršku dodatnim 13 opština putem grantova do 50.000 evra. Projekti koji su dobili grantove obuhvatili su različita područja, uključujući lokalni ekonomski razvoj, zaštitu životne sredine, unapređenje lokalne javne infrastrukture i usluga, osnaživanje mladih i zajednica, i još mnogo toga. Do danas, projekat je potpisao 19 ugovora o grantovima u ukupnom iznosu od 1,7 miliona evra iz EU fondova.

„Municipaliteti su pokazali veliko interesovanje za projekat, a završeni projekti koji su dobili grantove su pokazali veoma konkretni rezultati. Sve u svemu, EU4Municipalities postao je važan element ukupnog razvoja opština u Albaniji.“

O projektu

EU za opštine (EU4M) je projekat koji finansira Evropska unija. Cilj mu je unapređenje razvojnog potencijala opština i poboljšanje socioekonomskih i ekoloških uslova lokalnih zajednica u Albaniji. Projekat „EU za opštine“ će podržati razvoj lokalne infrastrukture pružajući bolje javne usluge i održivi lokalni ekonomski razvoj. Projekat će imati direktan uticaj na poboljšanje kvaliteta života i perspektiva građana Albanije u njihovim zajednicama, istovremeno pomažući lokalnim vlastima da ojačaju svoje kapacitete za upravljanje sredstvima EU.

Kao deo podrške jačanju kapaciteta opština, projekat je do sada pružio 15 obuka o pripremi projektnih prijedloga i upravljanju grantovima za 200 predstavnika opština. Entela Pinguli, zamenica vođe tima EU4Municipalities, smatra da je ovaj projekat veoma uspešan. „Opštine pokazuju veliko interesovanje za EU4M grant šemu i pristup projekta, jer donose konkretne rezultate. Sve u svemu, EU4Municipalities postao je važan element ukupnog razvoja opština u Albaniji“, kaže Stafa.

Kao deo nastojanja da unaprede kapacitete opština, projekat je sproveo 12 trening sesija o pripremi projektnih prijedloga i upravljanju grantovima, koristeći se koristilo 490 predstavnika opština. Komponenta izgradnje kapaciteta je integralni deo EU4Municipalities grant šeme. Entela Pinguli, zamenica vođe tima EU4Municipalities, smatra da je ova inicijativa veoma efikasna. „Opštine su pokazale veliko interesovanje za projekat, a očekuje se da će implementirani projekti koji su dobili grantove doneti veoma konkretni rezultati, unapređujući usluge opština i dotičući živote ljudi.“

U budućnosti se očekuje da će projekat EU4 Municipalities nastaviti da igra važnu ulogu u jačanju lokalne uprave radi pružanja boljih usluga u Albaniji.

Severna Makedonija: EU obezbedila 70 miliona evra bespovratnih sredstava za najveći projekat zaštite životne sredine

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

EIB Global, ogranak Evropske investicione banke (EIB) za aktivnosti van Evropske unije, potpisao je sa vladom Republike Severne Makedonije investicioni grant u vrednosti od 70 miliona evra za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Skoplju. Potpisan na Svetski dan voda, ovo je najveći grant za investicije EU koji se dodeljuje ovoj zemlji u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Ovaj važan ekološki projekat koji će omogućiti bolje uslove života za oko 500.000 ljudi deo je Ekonomskog i investicionog plana Evropske komisije i Zelene agende za Zapadni Balkan.

 

Ambasador EU u Severnoj Makedoniji Dejvid Gir istakao je: „Put ka EU je proces transformacije, poboljšanja života i životnog standarda. Investicija Tima Evropa u skopsko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda upravo je jedan praktičan primer svega toga. Postrojenje će biti u stanju da bezbedno tretira i prečisti otpadne vode koje stvara gotovo jedna trećina stanovništva ove zemlje. To će doprineti zelenijoj evropskoj budućnosti ove zemlje.“

 

U pripremnoj fazi, projekat je imao koristi od različitih bespovratnih sredstava za tehničku pomoć EIB-a, EBRD-a, WBIF-a i francuske vlade – što je dokaz posvećenosti Tima Evropa Severnoj Makedoniji i njenim prioritetnim projektima. Vodni sektor je takođe jedan od ključnih prioriteta za EIB Global u ovoj zemlji. Ovo je druga investicija u ovom sektoru za manje od pet meseci, posle kredita od 50 miliona evra potpisanog u novembru 2022. godine za izgradnju i sanaciju infrastrukture za vodosnabdevanje, sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda, kao i hitnih mera zaštite od poplava za 80 opština širom Severne Makedonije.

Bontex: Inoviranje tekstilne industrije u Bosni i Hercegovini

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Inspirativna priča uspešnog preduzetnika o povratku u svoju domovinu.

Senaid Husić je napustio svoju domovinu Bosnu i Hercegovinu krajem 1980-ih godina. Budući da je ekonomija Jugoslavije bila u opadanju, preselio se u Švajcarsku s nadom da će pružiti bolji život sebi i svojoj porodici. Tokom nekoliko godina, obavljao je različite menadžerske pozicije u različitim industrijama, uključujući sektor informacionih tehnologija. Nakon uspešne poslovne karijere koja je trajala više od 25 godina u Švajcarskoj, Senaid je odlučio da se vrati u svoju zemlju porekla početkom 2000-ih godina i osnuje kompaniju u Bosni i Hercegovini. U konsultaciji sa svojim poslovnim saradnicima i prijateljima u Švajcarskoj, odlučio je da investira u fabriku posvećenu proizvodnji košulja, što je rezultiralo osnivanjem kompanije Bontex 2004. godine.

„Trenutno dominiramo na oko 80% tržišta košulja u Švajcarskoj, a u skorije vreme ćemo uspostaviti još jedno međunarodno partnerstvo u Austriji, gde snabdevamo medicinsku odeću. U proteklih nekoliko godina smo takođe sarađivali sa partnerima u Nemačkoj i drugim zemljama.“  

Na početku je Bontex zapošljavao oko 50 radnika i uspostavio partnerstvo sa švajcarskom kompanijom za izvoz košulja u Švajcarsku. To partnerstvo se vremenom značajno proširilo. Admira Bašić već više od sedam godina obavlja funkciju generalnog direktora u Bontexu. „Naš uspeh leži u kvalitetu naših proizvoda, ali i u blizini naše fabrike prema zemljama Evropske unije. Osim toga, za razliku od konkurencije, mi smo sposobni da obradimo narudžbe u malim količinama“, dodaje Admira.

Iako su snabdevali brojne kompanije i brendove tokom godina, Bontex ranije nije prodavao proizvode pod svojim brendom. „Ulagači smo mnogo u tehnologiju i našu radnu snagu i nismo imali priliku da se fokusiramo na brendiranje i marketing naših sopstvenih proizvoda“, objašnjava Admira. Međutim, otvorila se prilika sa javnim pozivom koji je pokrenut u okviru EU programa EU4 Business, koji je pomagao preduzećima u Bosni i Hercegovini da se oporave od pandemije Covid-19. Zahvaljujući podršci programa EU4 Business za oporavak, Bontex je pokrenuo novi veb sajt i online prodavnicu, uspostavio dizajnersku jedinicu unutar kompanije za kreiranje dizajna pod brendom Bontex i nabavio kvalitetne tekstilne materijale za nove linije proizvoda.

„Naš tim za dizajn, sastavljen od pet mladih kolega, ostvario je impresivne rezultate i optimistična sam u vezi sa budućnošću naše kompanije. Dobili smo šansu i pokazali smo da možemo opravdati tu poverenje.“

O projektu

EU4 Poslovanje je projekat Evropske unije koji ima za cilj jačanje kapaciteta Bosne i Hercegovine za ekonomski rast i zapošljavanje putem podsticanja konkurentnosti i inovacija u odabranim sektorima. Ima budžet od 16,1 milion evra: 15 miliona evra finansira Evropska unija, a 1,1 milion evra Savezna Republika Nemačka. EU4 Poslovanje je deo programa Strategija lokalnog razvoja – Program lokalne samouprave i ekonomskog razvoja u Bosni i Hercegovini Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke.

Sa nedavno dobijenom podrškom iz programa EU4 Poslovanje za oporavak, Bontex očekuje rast prihoda od 30% u bliskoj budućnosti. „Naš tim za dizajn, sastavljen od pet mladih kolega, ostvario je impresivne rezultate i optimistična sam u vezi sa budućnošću naše kompanije. Dobili smo šansu i pokazali smo da možemo opravdati tu poverenje“, kaže Admira.

Trenutno, Bontex ima radnu snagu od 200 zaposlenih, a planiraju da taj broj prošire na preko 300 u narednim godinama. Takođe planiraju nastavak ulaganja u tehnologiju i marketing svoje marke.