Skip to main content

Аутор: WeBalkans

Govor predsednice fon der Lajen na Nedelji Roma 2023, putem video poruke

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Poštovani poslanici Evropskog parlamenta, Poštovani predstavnici romskih zajednica, Romska omladino, akademici, socijalni partneri i civilno društvo, Dame i gospodo, Naše demokratije su izgrađene na osnovnom obećanju: Jednaka prava za sve građane. Nije važno kako izgledate, koji jezik govorite i koje prezime nosite. Demokratije moraju da daju rezultate za sve nas. Znamo da to nije uvek slučaj. Za više od šest miliona evropskih Roma ova jednaka prava nisu u potpunosti data. Romi se i dalje muče kada traže posao ili stan. Tužno je bilo videti da su se mnogi Romi koji su bežali iz Ukrajine suočili sa poteškoćama i diskriminacijom kada su prešli u našu Uniju. Romi u Evropi se i dalje suočavaju sa uvredama i vređanjem na ulicama, u medijima, a prečesto, čak i u političkom diskursu. Ovo se mora promeniti. I može se promeniti. U demokratiji je napredak uvek moguć, čak i najukorijenjenije predrasude i diskriminacije mogu se iskoreniti, ako javne vlasti i civilno društvo rade zajedno sa osećajem usmerenja ka jednakosti i jednakim pravima.
 
Zbog toga smo 2020. godine predstavili novi strateški okvir EU za Rome za jednakost, inkluziju i učešće. I videli smo neke pozitivne promene koje se dešavaju širom naše Unije. U Rumuniji, na primer, naš evropski plan oporavka, NexGenerationEU, pomaže romskim porodicama da dobiju pristup zdravstvenoj zaštiti i porodičnom lekaru. U Belgiji mladi Romi koji traže posao dobijaju obuku zahvaljujući fondovima EU. Poljska angažuje više kulturnih posrednika za podršku romskoj deci u školama. A u Italiji je po prvi put u istoriji postavljen „kamen spoticanja“, Stolperštajn, u znak sećanja na mladog Roma deportovanog u nacistički koncentracioni logor. Kamen spoticanja položen je na trgu gde je svirao violinu. Ovo su važni koraci napred. Ka inkluziji. Ka većoj svesti o romskom nasleđu i njegovom doprinosu našem evropskom kulturnom nasleđu. Ka punoj jednakosti za sve Evropljane.  
I napredak se mora nastaviti. Moramo da zadržimo prava Roma u središtu naše političke agende. Iz tog razloga smo prošlog januara dali prvu procenu novih nacionalnih strategija za Rome. Istakli smo ohrabrujuće inicijative i dobre prakse iz cele Evrope. Ali i najkritičnija pitanja u kojima još mnogo posla ostaje da se uradi – na primer, u borbi protiv diskriminacije Roma i segregacije. Da bi se poboljšao kvalitet života Roma, Strategija EU za Rome postavila je precizne ciljeve koje treba ispuniti do 2030. Oni uključuju prepolovljenje jaza u zapošljavanju Roma i jaza u učešću u obrazovanju u ranom detinjstvu. Mnoge države članice postavile su nacionalne ciljeve. Ovo će nam omogućiti da pratimo i merimo naš napredak. Tako da nastavimo da napredujemo na našem putu ka jednakosti.  
Izgradnja Unije jednakosti zahteva prave politike i ciljeve. Ali takođe, što je najvažnije, stalnu razmenu sa civilnim društvom. Sa romskim zajednicama, sa nevladinim organizacijama koje se bore za jednaka prava, sa kulturnim udruženjima koja promovišu romsku kulturu u Evropi. Vaš glas se mora čuti. Romi se moraju čuti. Kako unutar naših institucija, tako i u javnim debatama unutar naših društava. Zato vam puno hvala što ste organizovali i prisustvovali ovom važnom događaju. I dozvolite mi da vam svima poželim veoma dobru nedelju Roma.  
Hvala vam.

EU nedelja mogućnosti – Saznaj šta ima za tebe

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropska unija nudi veliki broj mogućnosti građanima Srbije, institucijama, kompanijama i organizacijama, od finansijske pomoći do slobodnog putovanja i razmene iskustava. To je glavna poruka EU nedelje mogućnosti – jedinstvene serije događaja koja će se od 15. do 21. maja održati u Beogradu (MTS dvorana), Nišu (hotel „Ambasador“) i u Novom Sadu (Novosadski sajam). Nedelju mogućnosti partnerski organizuju Delegacija EU u Srbiji i Vlada Republike Srbije.

 

Tokom šest dana, biće održano više od 120 informativnih sesija i panela, a zainteresovani će moći da saznaju kako da konkurišu za programe, projekte i fondove EU. Biće predstavljene brojne mogućnosti za preduzetnike, privrednike, poljoprivrednike, studente, učenike, nastavnike, inovatore, institucije, lokalne samouprave, medije udruženja građana, i druge organizacije.

 

Brojni sagovornici analiziraće teme iz oblasti ekonomije i pružiti konkretne informacije u vezi sa fondovima iz različitih oblasti kao što su biznis, inovacije, obrazovanje, kultura i drugi segmenti saradnje. Nedelja prilika za EU biće zaključena sa fokusom na poljoprivredu, a sednice će biti održane tokom ovogodišnjeg Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu.

MADE OF US kampanja danas stigla na Kosovo

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Made of Us – Kampanja Putovanje EU-Zapadni Balkan“, koju finansira EU i koju vam donosi WeBalkans, nastavlja se ove nedelje na Kosovu. Ova kampanja podizanja svesti ima za cilj da promoviše pozitivnu sliku o EU ljudima na Zapadnom Balkanu, i obrnuto. Njegovi protagonisti su 12 mladih vlogera iz EU i Zapadnog Balkana koji putuju po regionu u parovima. Svaki od parova usput deli svoja iskustva kreirajući sopstveni onlajn sadržaj.

 

Kancelarija EU na Kosovu danas je bila domaćin medijskog ručka kojim je najavljen početak putovanja na Kosovo. Alesandro Biankjardi, zamenik šefa odeljenja za saradnju u Kancelariji Evropske unije na Kosovu, poželeo je dobrodošlicu vlogerima i pohvalio ih za njihov doprinos promociji EU i Kosova.

 

Vlogeri, Alb Muhadžiri (@albfilmss) sa Kosova i Brajan Roka (@brianrocca) iz Holandije, krenuli su danas na svoje putovanje. Oni će biti na putu ukupno sedam dana između 25. aprila i 1. maja, pokazujući najbolje od Kosova, kao i ulaganja EU u regionu. Oni će posetiti različite lokacije, uključujući istorijski grad Prizren, planine Rugova i filmske festivale, inovacione projekte i turističke kompanije koje podržava EU. Neki od projekata koje finansira EU koje će posetiti su Labbok, projekat koji omogućava deci da eksperimentišu sa malim inženjerskim i elektronskim projektima, Dokufest, međunarodno poznati filmski festival, i Balkan Natural Adventure, kompanija za turoperatore koja privlači posetioce iz celog sveta na Kosovo.

 

Kampanja je počela 18. aprila i nastaviće se do 30. maja, pri čemu se svake nedelje fokusira na jednog od partnera WB6. Vlogeri će pokriti ukupno 18 projekata koje podržava EU, 6000 km autom, i usput će se susresti sa zanimljivim i inspirativnim lokalnim ličnostima, sve vreme pokazujući prirodni pejzaž, izuzetne znamenitosti i jedinstveno kulturno nasleđe koje Zapadni Balkan može da ponudi. Dvanaest vlogera će snimiti svoja iskustva koristeći sopstvenu opremu i kanale društvenih medija, prevodeći putovanje u visokokvalitetan sadržaj za društvene medije i veb, fotografije i video zapise, koji će biti distribuirani na kanalima WeBalkans-a.

 

Ne propustite najvažnije trenutke ovog uzbudljivog putovanja – počnite da pratite WeBalkans i 12 vlogera iz EU i Zapadnog Balkana na Instagramu odmah!

Isticanje ekoloških uticaja u energetici i rudarskoj industriji Albanije

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat podržan od strane EU-a s ciljem poboljšanja odgovornosti zaštite životne sredine u energetici i rudarskom sektoru Albanije.

Albanija je zemlja bogata različitim prirodnim resursima, uključujući minerale, naftu i vodne resurse, koje eksploatišu rudarska i hidroelektrana industrija. Međutim, ove industrije su imale značajan uticaj na životnu sredinu, što je predmet velikih rasprava i kontroverzi, posebno u poslednjim decenijama. Rudarska industrija ne radi na praćenju i obnavljanju životne sredine. Nedostatak statističkih podataka i/ili nepouzdanih podataka dolazi posebno zbog slabih kapaciteta za praćenje životne sredine i infrastrukture na lokalnom i centralnom nivou. Zbog toga postoji slaba primena zakona u vezi sa obnavljanjem ekološkog zagađenja.

Princip „Zagađivač plaća“ i dalje ne funkcioniše, što čini ruralna područja još ranjivijim na zagađenje s negativnim ekološkim uticajima, uključujući uništavanje šuma, eroziju tla, zagađenje vode i oslobađanje toksičnih supstanci u vazduh, tlo i vodu. Teret ostaje na lokalnom stanovništvu. U poslednjim godinama postoji zabrinutost zbog ekoloških i zdravstvenih uticaja rudarstva hroma, koji su povezani sa povećanim stopama raka i drugih bolesti u lokalnim zajednicama.

S druge strane, hidroenergetska industrija u Albaniji takođe je imala značajan ekološki uticaj, posebno na reke i vodne ekosisteme zemlje. Albanija je blagoslovena hidroresursima, a vlada je u poslednjim godinama sprovela ambiciozan program razvoja hidroenergije, uključujući izgradnju velikih brana i preusmeravanje reka radi proizvodnje energije. Međutim, ovi projekti su često kritikovani zbog svog uticaja na lokalne zajednice i životnu sredinu, uključujući gubitak vrednih staništa, poremećaj migracija riba i raseljavanje ljudi i zajednica. Iz tih razloga, nevladina organizacija „Eco Partners for Sustainable Development“ (ECOP) preuzela je inicijativu za rešavanje ovih problema.

„Prekomerna upotreba prirodnih resursa poput nafte, minerala i vode bez ikakve kontrole u Albaniji privukla je pažnju organizacije ECOP. Već više od decenije radimo na upravljanju životnom sredinom, posebno u pogledu sprovođenja zakona, i primetili smo da albanski propisi, koji se usklađuju s pravnom stečevinom EU, zaostaju u sprovođenju zakona, u administrativnim, institucionalnim i finansijskim kapacitetima za rešavanje zaštite i degradacije životne sredine, posebno u ruralnim područjima. Zbog toga smo odlučili da doprinesemo u vezi s tim.“

U 2018. godini je organizacija EcoP pokrenula projekat „Rural Watch – unapređenje uloge civilnog društva u podršci transparentnosti i odgovornosti javnih vlasti i preduzeća na ruralnim područjima“, koji je finansiran od strane Evropske unije. Cilj projekta bio je da se reše ekološki problemi u Albaniji koji su uzrokovani energetskom i rudarskom industrijom. Entela Pinguli, izvršna direktorka EcoP-a, objašnjava da je potreba za projektom bila hitna, navodeći: „Prekomerna upotreba prirodnih resursa poput nafte, minerala i vode bez ikakve kontrole u Albaniji privukla je pažnju naše organizacije. Već više od decenije radimo na upravljanju životnom sredinom, posebno u pogledu sprovođenja zakona, i primetili smo da albanski propisi, koji se usklađuju s pravnom stečevinom EU, zaostaju u sprovođenju zakona, u administrativnim, institucionalnim i finansijskim kapacitetima za rešavanje zaštite i degradacije životne sredine, posebno na ruralnim područjima.“

Projekt je odabrao pet područja energetike i rudarstva kao pilot-regije gde postoje preduzeća koja ne poštuju nacionalne zakonske zahteve, uključujući dva rudarska lokaliteta u Patos Marinez i Bulqiza, kao i tri energetska lokaliteta: hidroelektrana na reci Šušica (u slivu reke Vjosa), hidroelektrane Qarrishte u Nacionalnom parku Šebenik i Jablanica i hidroelektrane na reci Mat. Program izgradnje kapaciteta pružio je obuku organizacijama civilnog društva, medijskim organizacijama i advokatima na tim pet lokacija. Projekat je takođe sproveo zagovaračke aktivnosti putem monitoring grupa koje su činili novinari, advokati, tehnički stručnjaci i predstavnici organizacija civilnog društva ili lokalne zajednice. Pored direktnih koristi zagovaračkih aktivnosti, cilj je bio da se lokalnim zajednicama predstave dobre prakse kako bi ih mogle nastaviti primenjivati dugoročno.

Projekat je zastupao interese životne sredine prema lokalnim i centralnim vlastima, kao i podizao svest lokalnih organizacija civilnog društva i zajednica o posledicama ekološkog zagađenja, njihovim pravima i obavezama, iznoseći ovu temu na viši nivo, posebno pružajući pravnu pomoć koja je dodatno ojačala lokalne zajednice da preduzmu akciju u vezi s tim. Projekat je pomogao u sastavljanju zahteva za pristup ekološkim informacijama i osporavanju odbijanja pružanja informacija pred Poverenikom za pravo na informacije ili sudom. Pravna pomoć je takođe pružena za pravno savetovanje organizacija civilnog društva i lokalnih zajednica u ekološkim postupcima kao što su procena uticaja na životnu sredinu (EIA) i rasprave pred sudom o pitanjima koja se odnose na usklađenost sa ekološkim zakonom.

„Centralizovano donošenje odluka, posebno u upravljanju strateškim prirodnim resursima poput nafte, vode, šuma, obalne linije itd., ne doprinosi održivoj upotrebi prirodnih resursa i sprovođenju politika na lokalnom nivou.“

O projektu

Projekat Rural Watch Albania bavio se nekim od najurgentnijih pitanja ruralnog razvoja u Albaniji, posebno onima koja se odnose na kvalitet života i standarde čistog i bezbednog okruženja. Sa sve većim pritiskom i ekonomskim razvojem na ciljanim projektima u oblastima energetike i rudarstva (EEI) – posebno u Bulqizi sa svojom industrijom hroma, Bulqizi sa svojom hidroenergijom na reci Mat, Prrenjas/Librazhd sa svojom hidroenergijom na reci Shkumbini u Nacionalnom parku Shebenik Jabllanice, Fier/Patos sa svojom ekstrakcijom nafte u Patos Marinezu i Selenica sa svojom hidroenergijom na pritoci reke Shushica prema reci Vjosa – postoji još veća potreba za snažnim organizacijama civilnog društva (CSO) na terenu koje mogu držati odgovorne nadležne javne vlasti i preduzeća za standarde i propise u vezi sa životnom sredinom, zdravljem i bezbednošću.

Projekat je takođe uključio najbolje prakse u ruralnom razvoju iz Bugarske, posebno u vezi sa transparentnošću i odgovornošću industrija energetike i rudarstva (EEI) u pogledu povećanja javne svesti, pristupa informacijama i pravde, kao i javnog učešća putem inovativnih medijskih kanala.

To je postignuto u saradnji sa bugarskom organizacijom Blue Link, koja je pružila podršku za sprovođenje informacione kampanje. Kao deo ove kampanje, pokrenut je portal Rural Watch, koji pruža informacije o različitim slučajevima ruralne održivosti obuhvaćenim projektom, kao i korisne izvore informacija za ciljna ruralna područja. Entela ističe doprinos projekta podizanju pitanja ekološkog uticaja na viši nivo, izjavljujući: „Centralizovano donošenje odluka, posebno u upravljanju strateškim prirodnim resursima poput nafte, vode, šuma, obalne linije itd., ne doprinosi održivoj upotrebi prirodnih resursa i sprovođenju politika na lokalnom nivou.“

Zatvaranje Edukacionog Jaza

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Pogled iznutra na Program Mentorstva, finansiran putem grant-a iz zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Izgradnja Kapaciteta za Inkluziju u Obrazovanju – UKLJUČI“.

Hyrije Kryezi, 15-godišnja srednjoškolka iz Prizrena, suočila se s izazovom odlučivanja o budućoj karijeri i fakultetskim studijama, ali nije bila sigurna da li pravi pravi izbor za svoju finansijsku i profesionalnu stabilnost. Srećom, dobila je poziv da se pridruži programu podrške mentorskog programa od strane Roma Versitas. Program je finansiran putem grant-a iz zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope namenjenog romskim, aškali i egipatskim studentima na višem srednjoškolskom nivou obrazovanja. Dobila je mentora koji joj je pružio smernice o karijeri i drugim školskim pitanjima. Razmišljajući o svom iskustvu, Hyrije priznaje da joj je podrška i saveti njenog savetnika pomogli da razjasni svoje snove i otvorili joj oči za nove mogućnosti. Sada teži da postane policajka i pokazala je značajan napredak u svom opštem akademskom uspehu.

„Podrška i saveti mog savetnika pomogli su mi da razjasnim svoje snove i otvorili su mi oči za nove mogućnosti.“

Genc Broqi je jedan od projektnih menadžera u Roma Versitas Kosovo (RVK). RVK već više od decenije radi na sličnim projektima, a njihov pozitivan uticaj na zajednicu čini potrebom nastavak ovih projekata. „Većina porodica Roma, Aškali i Egipćana na Kosovu živi u lošim ekonomskim i socijalnim uslovima, sa ograničenim nivoom obrazovanja među odraslima koji ne mogu pomoći svojoj deci oko domaćih zadataka ili drugih školskih aktivnosti. Kao rezultat toga, romska deca često zaostaju u obrazovanju, što čini ovakav projekat esencijalnim,“ kaže Genc.

Podrška projekta je dvoslojna. Prvo, uključuje dodelu jednog mentora koji prati prisustvo i akademski napredak do pet studenata, a mentor redovno ažurira projekat o bilo kakvim problemima s kojima se studenti suočavaju. To omogućava projektu da pruži prilagođenu podršku za rešavanje tih problema. Drugo, tu je i program instrukcija, koji pruža dodatne časove studentima koji se bore sa određenim predmetima. Ranije su nastavnici srednjih škola bili odabrani kao mentori, ali sada se uspešni diplomci iz romske, aškali i egipatske zajednice angažuju kao mentori. Prema Gencu, članovi zajednice koji su već imali slične probleme najbolji su pojedinci za razumevanje izazova s kojima se susreću studenti iz ove zajednice.

Dodatno, projekat nudi obuku mekih veština za učenike završne godine srednje škole, uključujući teme poput pripreme CV-a, veština za intervju za posao i upravljanja vremenom.

„Bez pomoći Saveta Evrope i EU, ne bismo bili u mogućnosti da nastavimo ovu podršku, zbog čega sada imamo desetine kandidata za univerzitetski obrazovane lekare, inženjere i druge profesionalce iz romske, aškali i egipatske zajednice.“

O projektu

Cilj projekta „Jačanje srednjoškolskih učenika kroz mentorski program“ je unapređenje kvaliteta inkluzivnog obrazovanja na Kosovu, a jedan od specifičnih ciljeva je poboljšanje pristupa obrazovanju za decu iz romskih, aškali i egipatskih zajednica. Program mentorskog programa finansiran je putem grant-a iz zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope „Izgradnja Kapaciteta za Inkluziju u Obrazovanju – UKLJUČI“ i sprovodi ga Roma Versitas Kosovo. Projekat je počeo u januaru 2023. godine i sprovodiće se tokom perioda od 12 meseci.

Stopa odustajanja od škole među srednjoškolcima iz romske, aškali i egipatske zajednice bila je ozbiljan problem, s preko 80% učenika koji su odustali 2013. godine. Međutim, zahvaljujući inicijativama poput ovog projekta, stopa odustajanja sada se smanjila na oko 10-15%. Prvobitno su u projektu bile niske stope učešća, sa samo 40 studenata, od kojih je 80% bilo muškaraca, a 20% žena. Sada, međutim, ima stotine učesnika, sa preko 100 koji svake godine nakon završetka srednje škole upisuju univerzitet.

Projekat pruža podršku ukupno preko 600 studenata. Genc naglašava da projekat ne bi bio moguć bez podrške Saveta Evrope i Evropske unije. „Bez pomoći Evropske unije i Saveta Evrope, ne bismo bili u mogućnosti da nastavimo ovaj projekat, i kao rezultat ove podrške, sada ćemo imati desetine kandidata za univerzitetski obrazovane lekare, inženjere i druge profesionalce iz romske, aškali i egipatske zajednice,“ dodaje Genc.

Poboljšanje kvaliteta života starijih građana Crne Gore

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Kako UNDP i EU podržavaju transformaciju života starijih stanovnika Andrijevice.

Starija populacija u Crnoj Gori, posebno penzioneri, suočava se sa niskim standardom života zbog svog materijalnog, socijalnog i zdravstvenog statusa. To je posebno vidljivo u manjim i udaljenijim opštinama, poput Andrijevice, koja ima populaciju od oko 4.500 stanovnika. Smještena u istočnom Polimlju Crne Gore, stariji u Andrijevici suočavaju se s ekonomskim izazovima, kao i nedostatkom rekreacionih i društvenih aktivnosti, uključujući sportske i kulturne događaje, i pristupa zdravstvenim ustanovama. Ova situacija je dodatno pogoršana tokom pandemije, što je navelo starije osobe u Andrijevici da preduzmu akciju radi poboljšanja kvaliteta svog života.

„Prepoznajući našu situaciju i ograničene ekonomske mogućnosti, tražili smo pomoć od donatora kako bismo poboljšali kvalitet života naših članova, a UNDP i EU su pozitivno odgovorili na naš zahtjev.“

Doko Elezović, 70-godišnji bivši menadžer državnog preduzeća, trenutno obavlja funkciju predsjednika Udruženja penzionera Andrijevica, nevladine organizacije koja se finansira kroz članarine osoba s niskim ekonomskim primanjima. Prema riječima gospodina Elezovića, „Dugo vremena je situacija za penzionere u Andrijevici bila teška zbog niskih primanja, kao i nedostatka rekreativnih, društvenih i informativnih aktivnosti. Prepoznajući našu situaciju i ograničene ekonomske mogućnosti, tražili smo pomoć od donatora kako bismo poboljšali kvalitet života naših članova, a UNDP i EU su pozitivno odgovorili na naš zahtjev,“ rekao je gospodin Elezović.

Udruženje penzionera Andrijevica, pod vođstvom gospodina Elezovića i uz podršku UNDP-a i EU, pokrenulo je projekt „Veterani“. Projekt je finansiran kroz Regionalni program za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2). Cilj projekta bio je prilagoditi prostor za Klub penzionera, organizirati različite rekreativne i društvene aktivnosti te informirati penzionere o olakšanom pristupu zdravstvenim ustanovama. Zahvaljujući ovoj podršci, udruženje penzionera organiziralo je izlete u obližnje planine, sesije o zdravlju, tehnologiji i upotrebi računara te tematske večeri. „Ove aktivnosti su izuzetno korisne za starije osobe u našoj opštini i doslovno su transformisale naše živote na mnoge načine,“ rekao je gospodin Elezović.

„Podrška koju pruža ReLOaD program, finansiran od strane EU-a i upravljan od strane UNDP-a, bila je izuzetno važna za nas, jer bez nje ne bismo mogli oživjeti naše udruženje i učiniti ga korisnim za naše članove.“

O projektu

Regionalni program za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) je nastavak inicijativa koje podržava EU – Lokalni projekat jačanja demokratije (LOD, 2009-2016) i naknadno proširen Regionalni program za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD, 2017-2020). Opći cilj projekta je jačanje participativnih demokratija i integracije u EU na Zapadnom Balkanu putem osnaživanja civilnog društva i podsticanja mladih da aktivno učestvuju u procesu donošenja odluka, kao i poboljšanja podržavajućeg pravnog i finansijskog okruženja za civilno društvo.

Usluge pružene kroz projekt „Veterani“ osigurale su bolje iskorištavanje vremena penzionera, podstakle njihovo učešće u radu Kluba penzionera, povezale starije osobe u udaljenim ruralnim područjima i povećale njihovo zadovoljstvo u različitim aspektima života. „Podrška koju pruža ReLOaD program, finansiran od strane EU-a i upravljan od strane UNDP-a, bila je izuzetno važna za nas, jer bez nje ne bismo mogli oživjeti naše udruženje i učiniti ga korisnim za naše članove“, rekao je gospodin Elezović.

Gospodin Elezović i drugi članovi vide svijetlu budućnost za Udruženje penzionera Andrijevica. Već planiraju predstojeće aktivnosti i nadaju se većoj podršci od strane vlade i donatora.

Oslobađanje od vize: EU usvaja bezvizni režim za Kosovo

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Putovanje bez viza za nosioce kosovskih pasoša postaće stvarnost najkasnije 1. januara 2024. godine. Nakon dogovora između Evropskog parlamenta i Saveta na predlog Komisije, nosiocima pasoša sa Kosova biće dozvoljeno da putuju u EU bez vize, najviše 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana.

 

Putovanje bez viza donosi ključne prednosti za građane na obe strane, jačajući dalje odnose EU sa Kosovom. Kosovo je dosledno ispunjavalo sve kriterijume i kontinuirano je pokazivalo svoju posvećenost. Ovim dostignućem, svi partneri sa Zapadnog Balkana uskoro će imati bezvizni pristup EU.

 

Komisija je još 2016. godine predložila Evropskom parlamentu i Savetu da građanima Kosova odobri putovanje bez viza u EU. Komisija je ocenila da je Kosovo ispunilo sve zahteve od 2018. godine (Kosovo fulfilled all requirements since 2018), ispunjavajući sve kriterijume postavljene u Mapi puta za oslobađanje od viznog režima.

Velika EU žurka – Zauvek mladi

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Povodom obeležavanja Dana Evrope, kao poklon građanima Srbije, Delegacija Evropske unije organizuje Veliku EU žurku koja će biti održana 12. maja u Hangaru 1, Luka Beograd, a hedlajner je nemački bend Alphaville, koji će po prvi put nastupiti u Srbiji.

 

Koncept Velike EU žurke je da zadovolji sve muzičke ukuse i generacije, tako da će pored Alphaville-a nastupiti i hrvatski tajanstveni maskirani dvojac Nipplepeople, kao i neodoljive nišlije Stereo banana. Uz neke od najboljih predstavnika lokalne DJ scene žurka će trajati do jutra, a za nezaboravan provod će biti zaduženi – Dejan Milićević, Lea Dobričić, Luton, Cosmic G  i Gavra.

 

Ovo je prava prilika za ples, pevanje i slavljenje ljubavi, poštovanja, slobode i tolerancije– univerzalnih vrednosti Evropske unije, ali i benda Alphaville-a, koji je na svetskoj muzičkoj sceni već 40 godina, a 12. maja će prvi put nastupiti u Srbiji. Njihovi hitovi „Forever Young“, „Big in Japan“, „Sounds Like a Melody“ nemaju rok trajanja. Prvi album „Forever Young“, na kome se i nalaze njihovi najveći hitovi, je u nekoliko anketa proglašen za jedan od najboljih elektro-pop album svih vremena. Nemački bend koji peva o Japanu je osamdesetih godina pokorio Evropu, a koliki su trag ostavili u muzici govori i podatak da njihove pesme obrađuju i remiksuju neki od najpoznatijih svetskih muzičara i DJ-eva.

MADE OF US: Neverovatna avantura je upravo počela!

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

WeBalkans i Generalni direktorat Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR) sa ponosom objavljuju pokretanje kampanje podizanja svesti „Made of us– Putovanje EU-Zapadni Balkan“ koja ima za cilj da promoviše pozitivnu sliku EU ljudima na Zapadnom Balkanu, i obrnuto. Format kampanje uključuje 12 mladih vlogera iz EU i Zapadnog Balkana kao protagoniste kampanje koji će putovati širom regiona u parovima, koji se sastoje od jednog vlogera iz EU i jednog vlogera sa Zapadnog Balkana. Svaki od parova će putovati u jednu od šest zemalja Zapadnog Balkana i podeliti svoja iskustva putem kreiranja sopstvenog onlajn sadržaja.

 

Ambasadorka EU u Crnoj Gori, gospođa Oana Kristina Popa, ambasadorka Italije, gospođa Andrejna Marsela, i drugi govornici govorili su na događaju pokretanja kampanje, koji je održan u Evropskoj kući u Podgorici. Događaj je predstavio kuhinju i muziku inspirisanu EU i Balkanom, a poslužio i za umrežavanje sa ličnostima iz prethodnih kampanja na WeBalkans-u, kao i lokalnim crnogorskim influenserima na društvenim mrežama.

 

Vlogeri koji pokrivaju crnogorski deo puta, Emir Ćirikovi iz Crne Gore i Alis Franki iz Italije, takođe su bili prisutni na događaju i održali govore zajedno sa ostalih deset vlogera Made of Us koji su se pridružili onlajn. Nakon događaja, odmah su krenuli na put automobilom.

 

Kampanja će trajati ukupno šest nedelja, između 18. aprila i 30. maja, pri čemu će se svake nedelje fokusirati na jednog od partnera WB6. Vlogeri će pokriti ukupno 18 projekata koje podržava EU, 6000 km automobilom, i na tom putu susresti mnoge zanimljive i inspirativne lokalne ličnosti, sve vreme pokazujući prirodne pejzaže, izuzetne znamenitosti i jedinstveno kulturno nasleđe koje Zapadni Balkan ima da ponudi. Dvanaest vlogera će zabeležiti svoja iskustva koristeći sopstvenu opremu i kanale društvenih medija, prevodeći putovanje u visokokvalitetne društvene medije i veb sadržaj, fotografije i video zapise, koji će biti distribuirani na kanalima WeBalkans-a.

 

Ne propustite ni sekund ovog uzbudljivog putovanja – počnite da pratite WeBalkans i sve vlogere na Instagramu odmah!

Rešavanje izazova sa kojima se suočavaju deca sa invaliditetom na Zapadnom Balkanu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat finansiran od strane EU podržava novi sistem procene za decu sa invaliditetom u Bosni i Hercegovini.

Godine 2018. UNICEF je objavio izveštaj pod nazivom „Svako se računa“ koji je otkrio značajne izazove sa kojima se deca sa invaliditetom suočavaju na Zapadnom Balkanu. Izveštaj, koji je finansiran od strane EU, naglasio je da, uprkos naporima vlada u regionu, deca sa invaliditetom se suočavaju sa raznim preprekama, kao što su ograničen pristup programima rane identifikacije i intervencije, ukorenjena socijalna diskriminacija i stigma, visoki finansijski troškovi za porodice, nedostatak zaštite od nasilja i zlostavljanja, i mnoge druge. Najzapaženiji nalaz izveštaja bio je da je društvo sistematski isključivalo decu sa invaliditetom od rođenja. Izveštaj je pozvao vlade da preduzmu akciju, što su one učinile u ograničenom obimu.

Sa druge strane, uz podršku EU, UNICEF je pokrenuo projekte koji se bave ovim pitanjem. Jedan takav projekat, sproveden u Bosni i Hercegovini, tačnije u Hercegovačko-neretvanskom kantonu, fokusirao se na procenu i upućivanje dece sa invaliditetom. Cilj projekta bio je unaprediti sistem koji se ranije oslanjao na profesionalce koji su nezavisno donosili odluke o potrebama deteta i njegovom razvojnom putu. Novi pristup, koji je uveo projekat, stavlja porodice i dete na prvo mesto.

„Naš cilj je human pristup, i zadovoljan sam što imamo roditelje koji su izabrali ovu metodu. Koncentrišemo se na dete, porodicu, stručnjake i zajednicu. Nadam se da će naši napori biti korisni.“

Darko Kobetić, profesor rehabilitacije, UNICEF konsultant u Bosni i Hercegovini i autor „Analize politika i praksi u oblasti procene i upućivanja dece sa invaliditetom na nivou FBiH“, uključen je u razvoj novog sistema procene od samog početka. On kaže: „Naš cilj je human pristup, i zadovoljan sam što imamo roditelje koji su izabrali ovu metodu. Koncentrišemo se na dete, porodicu, stručnjake i zajednicu. Nadam se da će naši napori biti korisni.“

Novi sistem procene u potpunosti je usmeren na dete i porodicu, prikupljajući sve relevantne podatke o svakom detetu od svih zainteresovanih strana u njihovom rastu i razvoju, uključujući roditelje, logopede, edukativne rehabilitatore i fizioterapeute. Osim toga, za razliku od prethodnog sistema, članovi multidisciplinarnih profesionalnih tela koordiniraju implementaciju i rade na stvaranju prilagođenih planova podrške za svako uključeno dete. Naglasak je na osnaživanju deteta i porodice, utvrđivanju sposobnosti, potreba i interesa deteta. Prve povratne informacije od roditelja su pozitivne.

Martina, majka četvorogodišnjeg Noe, deli svoje pozitivno iskustvo sa novim sistemom procene: „Prethodni način procene je bio stresan jer moje dete možda nije bilo raspoloženo tog dana i nije moglo ništa pokazati. Morao sam ga dovesti na procenu dva ili tri puta, i to je bilo veoma uznemirujuće. Ne možete ništa utvrditi za 10 minuta. Ono što je važno za mene je da vidim da Noa napreduje, i trebamo izvući najbolje iz njega. On je napredovao, i to treba priznati. Verujem da može postići mnogo, i trebamo raditi s njim.“

„U Bosni i Hercegovini postojao je snažan fokus na dijagnozu, a glavni cilj procene bio je identifikacija vrste problema kod deteta, što je bio krajnji cilj procesa procene. Prebacivanje fokusa na interese i potrebe deteta, što je takođe prelazak sa medicinskog na paradigmu ljudskih prava, najuspešniji je element ovog projekta.“

O projektu

Sprovođenje procene i upućivanja dece sa invaliditetom deo je programa „Ublažavanje uticaja COVID-19 na život dece i roditelja na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“ koji sprovodi UNICEF, a finansira ga EU putem Direktorata za susedsku politiku i pregovore o proširenju Evropske komisije (DG NEAR). Kroz ovaj program vredan 5 miliona evra, očekuje se da će 490.000 dece i roditelja u okviru programa imati bolji pristup javnim uslugama koje promovišu rani razvoj deteta, obrazovanje, zdravlje i zaštitu kao deo oporavka od COVID-19.

Prema Darku, osnovni cilj novog sistema je rano otkrivanje problema i pružanje boljih planova podrške porodicama i deci kako bi se sprečila institucionalizacija. Kreiraju godišnji plan za dete i porodicu i ažuriraju ga kako se menja njihova situacija. „Takođe pripremamo porodice i decu za tranzicioni period kada moraju upisati vrtić ili osnovnu školu, i takođe pripremamo škole za upis dece sa invaliditetom, kako bi kada se dete upiše, škole imale bolji pristup“, objašnjava Darko.

Darko veruje da je glavni uticaj projekta bio promena perspektive i fokusiranje na potrebe deteta i porodice. „U Bosni i Hercegovini postojao je snažan fokus na dijagnozu, a glavni cilj procene bio je identifikacija vrste problema kod deteta, što je bio krajnji cilj procesa procene. Prebacivanje fokusa na interese i potrebe deteta, što je takođe prelazak sa medicinskog na paradigmu ljudskih prava, najuspešniji je element ovog projekta“, kaže Darko.