Skip to main content

Аутор: WeBalkans

EU i Nemačka podržavaju digitalnu tranziciju i doprinose otvaranju radnih mesta u IT sektoru Kosova

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Ambasador EU na Kosovu, Tomaš Suniog i šefica Odeljenja za razvojnu saradnju u ambasadi Nemačke, Vera Bauman, svečano su otvorili 14. februara u Prištini Innovemia Innovation Academy.

 

Akademija će u partnerstvu sa digitalnom medijskom kompanijom MetDaan i Parkom za inovacije i obuku ponuditi obuku i prekvalifikaciju u oblasti digitalnog i tehnološkog preduzetništva, društvenih medija i video montaže postojećim zaposlenima ili mladim ljudima koji žele da rade u IT sektoru, posebno podržavajući digitalnu tranziciju mikro i malih preduzeća.

 

Uz sredstva EU i Nemačke od 150.000 evra, akademija će obezbediti kurseve i obuke za najmanje 210 mladih ljudi mlađih od 35 godina, uz podsticanje učešća žena.

 

„Pokretanje ove akademije je važan korak ka izgradnji digitalnih veština na Kosovu. To će pomoći mladim ljudima da povećaju svoju zapošljivost. Sa digitalnom tranzicijom mikro i malih preduzeća, to će doprineti ukupnoj konkurentnosti kosovske privrede“, rekao je ambasador Suniog.

 

EU i Nemačka su jedni od istaknutih pristalica digitalne tranzicije na Kosovu.

Povećanje zapošljivosti ugroženih povratnika u Severnoj Makedoniji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat koji finansira EU podržava efektivnu reintegraciju ugroženih povratnika iz EU sa posebnom pažnjom na Rome u Severnoj Makedoniji.

Demir Demireli je 38-godišnji povratnik iz Evrope, sada građevinski radnik koji radi na zahtev u svom rodnom gradu u Severnoj Makedoniji. Kako je letnja sezona završena, potražnja u sektoru naglo opada, ostavljajući Demiru sve manje dnevnih isplata i dugih zimskih meseci koji su pred nama, boreći se da se brine o svojoj bolesnoj ženi i četvoro dece. „Naravno da bih voleo posao sa punim radnim vremenom, dobar posao… Želim da imam redovnu platu… Ali ne mogu da čitam i pišem“, kaže Demir.

Prema UNDP, broj ljudi sa sličnim putevima nije mali u Severnoj Makedoniji. Većina povratnika su Romi, od kojih se mnogi odlučuju da napuste zemlju zbog siromaštva, nezaposlenosti i diskriminacije. Procene koje je UNDP uradio 2021. godine pokazuju da je većina tražilaca azila i povratnika u starosnoj grupi 30-44 godine, sa niskim nivoom obrazovanja. Kao najveći izazov povratnika izdvaja se zapošljavanje. To je takođe važan kanal za obezbeđivanje ekonomskog i socijalnog prosperiteta ugroženih građana.

„U razgovoru sa povratnicima shvatili smo da je prvih šest meseci po povratku veoma važno, jer je to vreme kada mogu ponovo da odluče da odu ako se suoče sa ozbiljnim izazovima. Ono što smo takođe shvatili jeste da u ovih prvih šest meseci imaju veoma malu ili nikakvu podršku institucija ili drugih organa.”

Zbog toga je UNDP pokrenuo projekat sa holističkim pristupom kako bi povratnicima i Romima osigurao da poboljšaju svoje izglede za zapošljavanje. Projekat podržava institucije u rješenjima za ekonomsku i socijalnu reintegraciju ugroženih povratnika. Finansira ga Evropska unija, a osim Severne Makedonije, pokriva i Albaniju i Srbiju. Suzana Ahmeti iz UNDP-a u Sjevernoj Makedoniji objašnjava da je potreba za ovakvom vrstom projekta bila očigledna jer je način na koji se trenutno tretiraju povratnici veoma ad hoc i ne postoji sistem koji je fokusiran na probleme i potrebe povratnika. Pored toga, podrška države reintegraciji je skoro nevidljiva u prvih šest do 12 meseci. „U razgovoru sa povratnicima shvatili smo da je prvih šest meseci po povratku veoma važno, jer je to vreme kada se mogu ponovo odlučiti da odu ako se suoče sa ozbiljnim izazovima. Ono što smo takođe shvatili jeste da u ovih prvih šest meseci imaju vrlo malu ili nikakvu podršku institucija ili drugih organa“, kaže Suzana.

Projekat je već započeo intervenciju na poboljšanju situacije. Kako objašnjava Suzana, prvo su krenuli sa podizanjem svesti institucija na lokalnom i centralnom nivou o problemima povratnika. Na nivou centralne uprave inicirali su osnivanje posebnog koordinacionog tela koje bi se bavilo problemima povratnika. Na lokalnom nivou uspeli su da integrišu temu povratnika u strategije lokalnog ekonomskog razvoja, takođe sa posebnim budžetom za njihovu podršku. Kao najveće dostignuće u tom pogledu, Suzana smatra meru zapošljavanja na osnovu koje su povratnici prepoznati kao specifična ugrožena grupa sa potrebom za dodatnim uslugama u okviru nacionalnog plana zapošljavanja, važnog strateškog dokumenta centralnog nivoa. „Ovo je svojevrsna konkretna i opipljiva intervencija i sada krećemo sa konkretnom implementacijom koja uključuje soft treninge i slično“, kaže Suzana.

„Povratnici su zaista vredan ljudski kapital za poslodavce. Nije kao ranije gde su hiljade ljudi tražile posao, počelo je da bude malo obrnuto.”

O projektu

Projekat Reintegracija povratnika na Zapadnom Balkanu fokusiran je na rešavanje ključnih institucionalnih barijera za reintegraciju ugroženih povratnika, i pokretača socijalne i ekonomske isključenosti i iseljavanja na Zapadnom Balkanu, kao što su ograničene mogućnosti posla, slabo plaćeni poslovi, veliki neformalni sektor i loš kvalitet socijalnih usluga. Projekat je deo višedržavne akcije Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) II, podrške EU osnovnim pravima romske zajednice i reintegracije povratnika, poveren UNDP-u, Svetskoj banci i Savetu Evrope. Opšti cilj je da se doprinese efektivnoj reintegraciji ugroženih povratnika iz EU sa posebnom pažnjom na Rome. Podrška romskim povratnicima će takođe doprineti smanjenju postojećeg socio-ekonomskog jaza između romskih i neromskih žena, muškaraca i dece.

Povratnici i Romi se takođe suočavaju sa izazovima kada imaju dobru poslovnu ideju i preduzetnički duh za pokretanje sopstvenog posla. Često imaju ograničen finansijski kapital i poslovne mreže potrebne za pokretanje biznisa, kao i ograničene veštine upravljanja i znanja o temama kao što su poslovno planiranje, finansijsko upravljanje ili zakonodavstvo, uključujući poreske propise i drugo. Mnoge održive poslovne ideje povratnika i Roma ostaju neformalne zbog nedostatka sistematske podrške. Da bi ih podržao, posebno mlade i inovativne povratnike sa idejama koje mogu da generišu prihod i radna mesta, projekat obezbeđuje bespovratna sredstva za otvaranje novih ili formalizovanje postojećih preduzeća. Projekat takođe pruža ciljanu podršku za unapređenje njihovih veština poslovnog upravljanja, znanja za vođenje formalnog poslovanja i pristup mrežama preduzetnika.

Suzana objašnjava da zbog pojačane dinamike migracija kompanije sve više prepoznaju dostupnost kvalifikovanih radnika. Zbog toga projekat želi da više ulaže u obrazovanje odraslih jer prema Suzaninim rečima većina povratnika nema ni osnovno ni srednje obrazovanje. „Povratnici su zaista vrijedan ljudski kapital za poslodavce. Nije kao ranije gde su hiljade ljudi tražile posao, već je malo počelo da bude obrnuto“, kaže Suzana.

Potpisivanje ugovora o radovima na merama zaštite od poplava u Republici Srpskoj

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Dana 7. februara 2023. godine, u prostorijama javnog preduzeća Vode Srpska u Banjaluci, potpisano je šest ugovora o radovima koji su podržani bespovratnim sredstvima EU za tehničku pomoć, a koji se odnose na izgradnju mera zaštite od poplava za deset opština Republike Srpske. Događaj je okupio predstavnike Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, Evropske investicione banke (EIB), Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini, Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i nekoliko drugih zainteresovanih strana, kao i medija.

 

Evropska unija je preko WBIF-a obezbedila gotovo 13,5 miliona evra bespovratnih sredstava za aktivnosti vezane za upravljanje rizicima od poplava u BiH. Projekat „Upravljanje rizikom od poplava u Republici Srpskoj“ukupne investicione vrednosti od 104 miliona evra realizuje se uz pomenuta bespovratna sredstva EU, kredit Evropske investicione banke (EIB) od 74 miliona evra i doprinos korisnika od 4 miliona evra. Dodatnih 16 miliona evra bespovratnih sredstava obezbeđeno je kroz fondove IBRD/Ida, GEF/UNDP i IPA 2014.

 

Sprovođenje ovih investicija za zaštitu od poplava unaprediće učinak i pouzdanost sistema zaštite od poplava u Republici Srpskoj i smanjiti ukupan rizik od poplava i povezanih šteta. Ovaj projekat će pozitivno uticati na privredu, društvo, životnu sredinu i javno zdravlje, uz direktno poboljšanje kvaliteta života u 30 opština sa skoro 700.000 stanovnika u Republici Srpskoj. On će dodatno doprineti prenošenju i sprovođenju pravne tekovine EU, posebno Direktive o poplavama, koja zahteva usklađen prekogranični pristup.

Konkurs za evropske univerzitete Erazmus+ 2023 privukao 65 predloga koji uključuju 500 ustanova iz čitave Evrope

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Inicijativa za evropske univerzitete podržava ustanove visokog obrazovanja da postignu veći kvalitet, performanse, atraktivnost i međunarodnu konkurentnost. Ona promoviše zajedničke evropske vrednosti i ojačani evropski identitet. Inicijativa to čini postavljanjem inovativnih i raznovrsnih modela dugoročne institucionalizovane saradnje između visokoškolskih ustanova širom Evrope. Inicijativa se sprovodi u okviru programa Erazmus+ kroz niz konkursa za podnošenje predloga.

 

Konkurs za 2023. godinu privukao je ukupno 65 predloga na dve teme: „Intenziviranje postojeće duboke institucionalne transnacionalne saradnje“ i „Razvoj nove duboke institucionalne transnacionalne saradnje“. Konkurs je okupio oko 500 visokoškolskih ustanova kao punopravne partnere.

 

Konkurs obuhvata ukupno 26 država članica EU, pet trećih zemalja pridruženih programu Erazmus+ i četiri zemlje sa Zapadnog Balkana.

Energetska podrška EU od 165 miliona evra za pomoć najugroženijim domaćinstvima i malim i srednjim preduzećima u Srbiji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre i predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovali su danas potpisivanju podrške budžetu u vrednosti od 165 miliona evra za borbu protiv energetske krize u Srbiji. Zahvaljujući ovoj pomoći EU, koju je u oktobru 2022. godine najavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, ugrožena domaćinstva i mala i srednja preduzeća u Srbiji platiće manje za energiju.  
Sporazum su potpisali ministarka za evropske integracije Tanja Miščević i zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva. Događaju su prisustvovali i srpski ministar finansija Siniša Mali, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i generalna direktorka „Elektromreže Srbije“ Jelena Matejić. Ova neposredna podrška je prva tranša ambicioznog paketa energetske podrške EU vrednog milijardu evra kako bi se pomoglo Zapadnom Balkanu da se suoči sa trenutnom energetskom krizom i da se promoviše tranzicija ka čistoj energiji.  
Sa ovih 500 miliona evra za šest partnera sa Zapadnog Balkana biće obezbeđena direktna sredstva privredama regiona kroz mere podrške budžetu: da bi se uravnotežilo povećanje cena energije za preduzeća i energetski sektor, da bi cene energije ostale pristupačne, posebno za ugrožena domaćinstva i da bi se podržale mere politike za ubrzanje tranzicije ka zelenoj energiji.  
Drugi deo paketa – još 500 miliona evra – obuhvatiće prioritetne glavne investicije za diversifikaciju snabdevanja energijom, podsticanje obnovljivih izvora energije i poboljšanje energetske efikasnosti. Takođe će promovisati tranziciju ka čistoj energiji u regionu i smanjiti zavisnost od ruskih fosilnih goriva.

TEDxYouth@MarijinDvor, Sarajevo

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

TEDxYouth@MarijinDvor je najveći TEDxYouth događaj na Zapadnom Balkanu. Ovog puta događaj su organizovali Mladi evropski ambasadori (YEA) Hadžera Selimović i Ena Porca, a privukao je devet govornika sa Zapadnog Balkana i iz Evropske unije. Zvanični naziv ovogodišnjeg izdanja je „Reinventing the Future“.

 

Na ovogodišnjem događaju učestvovalo je petnaest Mladih evropskih ambasadora, a organizacionom delu doprinelo je još šest. YEA iz Crne Gore Ivana Srećković bila je jedna od govornica na događaju. U svom govoru, naslovljenom „Wo(Men) in Business: Is it a Man ‘s world?“, govorila je o rodnoj ravnopravnosti u poslovnom svetu. Pored Ivane, govore su održali i YEA iz Bosne i Hercegovine, Anastasija Đorđa Bošančić i YEA sa Kosova, Fatbard Kabaši.

 

Teme drugih govornika odnosile su se na životnu sredinu, muziku, svest o mentalnom zdravlju, istraživanje i slične teme.

 

U duhu ideja koje vredi širiti, TEDx je program lokalnih, samostalno organizovanih događaja koji okupljaju ljude kako bi podelili iskustvo slično TEDTalk-u. Na TEDx događaju kombinuju se video snimci TEDTalks-a i govornici uživo, kako bi se izazvala živa diskusija i povezanost u maloj grupi. Ovi lokalni, samostalno organizovani događaji, brendirani su kao TEDx, gde x služi kao oznaka za nezavisno organizovan TED događaj. TED konferencija pruža opšte smernice za TEDx program, ali pojedinačni TEDx događaji su samostalno organizovani (u skladu sa specifičnim pravilima i propisima).

EU4Schools u Albaniji vraća nadu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Program koji finansira EU pomaže u renoviranju škola oštećenih u zemljotresu 2019.

Jutro 26. novembra 2019. zateklo je Albaniju u agoniji nakon zemljotresa jačine 6,4 stepena Rihterove skale. U njemu je poginula 51 osoba, a više od hiljadu naknadnih potresa dodatno je oštetilo kuće, obrazovne ustanove, javne i privatne zgrade. Zemljotres je ostavio gradove paralizovane, a zajednice beznadežnim. Uzeo je težak danak u obrazovnim ustanovama, ostavljajući hiljade dece traumatizovanim i nesigurnim u vezi sa svojim budućim obrazovanjem.

Ali pojavio se tračak nade. Evropska unija je 17. februara 2020. organizovala Međunarodnu donatorsku konferenciju „Zajedno za Albaniju“ u Briselu, sa ciljem da podrži napore za obnovu nakon zemljotresa. Evropska unija, Vlada Albanije, Ujedinjene nacije i Svetska banka izvršile su procenu potreba nakon katastrofe koja je poslužila kao oruđe za Konferenciju i kao osnova za rekonstrukciju i popravku. Evropska komisija je obećala 115 miliona evra iz budžeta EU za brzu rekonstrukciju i popravku ključnih javnih zgrada.

„Potražnja za podrškom je bila velika, jer su škole i vrtići uništeni, a učenici i deca su ostali bez odgovarajućih objekata za učenje. Neke od ovih obrazovnih institucija su već bile u lošem stanju, a zemljotres je samo pogoršao situaciju.”

Inicijativa #EU4Schools, vredna 75 miliona evra, pokrenuta je ubrzo nakon toga, donoseći nadu učenicima i nastavnicima u 11 najugroženijih opština. Nora Kushti je specijalistkinja za komunikacije UNDP-a u Albaniji i kaže: „Potražnja za podrškom je bila velika, pošto su škole i vrtići uništeni, ostavljajući učenike i decu bez odgovarajućih objekata za učenje. Neke od ovih obrazovnih institucija su već bile u lošem stanju, a zemljotres je samo pogoršao situaciju“.

Tokom procesa rekonstrukcije UNDP je kombinovao dva ključna principa: #BuildBackBetter i #BuildBackTogether. „Bolja izgradnja“ znači stvaranje jačih struktura koje mogu da se odupru zemljotresima i prirodnim katastrofama, ispunjavajući najviše međunarodne standarde kvaliteta i bezbednosti. Sva 63 obrazovna objekta, koje koristi 24.000 učenika i nastavnika, takođe će biti potpuno pristupačna za učenike sa smetnjama u razvoju i imaće namenske prostore za medicinsku negu i psihološku podršku.

U međuvremenu, „Ponovo gradimo zajedno“ ponudio je jedinstvenu priliku da se korisnici angažuju u rekonstrukciji sopstvenih obrazovnih institucija i da dizajn prilagode njihovim potrebama. Do sada je organizovano 58 konsultativnih sastanaka i 16 drugih događaja koji su okupili oko 1.900 učenika, roditelja, predstavnika lokalne samouprave i lokalnih institucija, promovišući vlasništvo i obezbeđujući održivost investicije.

„Nove škole su fantastične i imaju ultramoderne objekte, uključujući teretane, najsavremenije biblioteke, moderne laboratorije, energetski efikasne sisteme za hlađenje i grejanje i potpunu dostupnost za decu sa smetnjama u razvoju, uključujući liftove i izlaze u slučaju nužde: škole su zaista vrhunske“.

O projektu

„EU4Schools“ je program koji finansira Evropska unija kao odgovor na zemljotres od 26. novembra 2019. Program sprovodi UNDP u saradnji sa albanskom vladom. Ima za cilj da podrži građane u jedanaest pogođenih opština: Drač, Kamza, Kavaja, Kruja, Kurbin, Leža, Mirdita, Rogožina, Šijak, Tirana i Vora. Program je deo finansijske obaveze Evropske unije tokom Međunarodne donatorske konferencije, organizovane u Briselu 17. februara 2020. Opšti cilj ove inicijative je da dalje podrži lokalne i nacionalne vlade u smanjenju društvenih i ekonomskih gubitaka i ubrza proces oporavka kroz popravke i rekonstrukciju obrazovnih objekata.

Do sada je završeno 38 škola, tako da oko 10.000 dece uči u modernim objektima kao i njihovi vršnjaci u bilo kojoj zemlji Evropske unije. „Nove škole su fantastične i imaju ultramoderne objekte, uključujući teretane, najsavremenije biblioteke, moderne laboratorije, energetski efikasne sisteme za hlađenje i grejanje i potpunu dostupnost za decu sa smetnjama u razvoju, uključujući liftove i izlaze u slučaju nužde: škole su zaista vrhunske“, kaže Nora.

Portal transparentnosti je jedinstven aspekt ovog projekta. Ovo nudi ažuriranja u realnom vremenu o napretku rekonstrukcije i jača otvorenost podataka EU4Schools i posvećenost transparentnosti. Portal omogućava otvoren i sveobuhvatan pristup procesu rekonstrukcije, negujući poverenje među korisnicima i javnosti.

Projekat je takođe pokrenuo kampanju za podizanje svesti javnosti „Volim svoju školu“. Kroz ovu kampanju deca se okupljaju da razgovaraju o temama u vezi sa njihovim školama, uključujući rodnu ravnopravnost, zaštitu životne sredine, klimatske akcije i put Albanije za pristupanje EU. Jasno je da projekat je doneo osećaj nade u zajednicu, jer nove i šarene škole pružaju opipljivu investiciju u obrazovanje. Kako Nora kaže, ovo je „dugoročna investicija u društveni i ljudski kapital od strane EU, koja će doneti ogromne povrate .“

Otvoren konkurs za Nagradu EU za integraciju Roma na Zapadnom Balkanu i u Turskoj za 2023. godinu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Konkurs za petu nagradu EU za integraciju Roma na Zapadnom Balkanu i u Turskoj otvoren je do 15. marta 2023. godine. Ovogodišnje izdanje nagrade posvećeno je dimenziji inkluzije Roma u digitalnu agendu i zelenu ekonomiju, što predstavlja nove mogućnosti za unapređenje položaja ugroženih Romkinja i Roma u regionu u budućnosti.

 

Nagrada EU za integraciju Roma za 2023. godinu će promovisati privatne ili javne inicijative različitih relevantnih romskih i neromskih aktera – javnih ustanova, privatnih preduzetnika i preduzeća, poslodavaca, nastavnika i organizacija civilnog društva – kako bi se poboljšala uloga Roma u sprovođenju i ostvarivanju koristi od zelene ekonomije i digitalne agende.

 

Integracija Roma i dalje je ključni prioritet u procesu proširenja EU i Evropska komisija je posvećena podršci i prepoznavanju rada koje obavljaju romske i neromske javne ustanove, privatni preduzetnici, preduzeća (uključujući, ali ne ograničavajući se na poslodavce i pojedince kao što su nastavnici ili akteri u zdravstvu) i organizacije civilnog društva koje su pomogle i postigle značajan napredak, konkretne održive rezultate i pozitivne promene.

 

Nagrada za 2023. godinu takođe potvrđuje posvećenost EU da podrži i prizna rad na integraciji Roma. Rodna ravnopravnost i osnaživanje Romkinja u oblasti zapošljavanja predstavlja važnu dimenziju.

 

Nagrada EU za integraciju Roma ima za cilj jačanje političke posvećenosti i podrške inkluziji Roma na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. Ovogodišnje izdanje nagrade koja stavlja akcenat na zelenu ekonomiju i digitalnu agendu peto je po redu. Prvo izdanje nagrade prepoznalo je značajnu ulogu organizacija civilnog društva koje rade na integraciji Roma. Drugo izdanje promovisalo je inkluziju, integraciju i osnaživanje romske omladine. Treće izdanje bilo je posvećeno „Nepoznatim herojima“, Romkinjama koje su svojim radom i zalaganjem unapredile društvenu integraciju Roma ili donele pozitivne promene u svoje zajednice.

 

Četvrto izdanje bilo je posvećeno izuzetnim ljudima koji promovišu jednakost kroz zapošljavanje.

 

Nagradu finansira Evropska unija, a sprovodi Roma Active Albania.

 

Prijave se podnose do 15. marta 2023. godine.

Kosovo: Podrška Team Europe – EIB Global za modernizaciju železničke mreže dostigla 80 miliona evra

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

EIB Global, ogranak Evropske investicione banke (EIB) posvećen aktivnostima van Evropske unije, potpisao je sporazum vredan 38 miliona evra za obnovu 148 kilometara železnice na železničkom pravcu br. 10 na Kosovu. Obnova pruge i železničkih stanica na kosovskoj međunarodnoj železničkoj mreži pomoći će da se poveća brzina putovanja i poboljšaju putnički i teretni kapaciteti. Ova poboljšanja će dovesti do prelaska sa drumskog na železnički saobraćaj i doprineti ekološki održivijoj mobilnosti u regionu.

 

U okviru osnovne železničke mreže Zapadnog Balkana i proširenja TEN-T-a, projekat kosovskog železničkog pravca br. 10 unaprediće regionalnu povezanost i integraciju na Orijentalnom/Istočno-mediteranskom koridoru. Kredit EIB-a dolazi uz bespovratna sredstva za investicije i tehničku pomoć koja se usmeravaju kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), zajedno sa kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj. Ovo je druga tranša kredita EIB-a za ovaj železnički projekat, koja je dostigla ukupan iznos od 80 miliona evra za modernizaciju kosovskih železnica.

 

U poslednjih deset godina, EIB je podržao globalni železnički sektor obezbeđujući više od 39 milijardi evra investicija, pomažući u izgradnji ili unapređenju skoro 2.000 km pruga i 304 stanice. Na Zapadnom Balkanu, EIB Global je vodeći finansijer strateških železničkih pravaca i pruža tehničku i savetodavnu podršku za pripremu, planiranje i sprovođenje projekata za modernizaciju ili nadogradnju železničke mreže. Do sada je EIB uložila više od 1,2 milijarde evra u železnički sektor širom Zapadnog Balkana, podržavajući regionalnu saradnju i povezanost.

Oseća se zujanje u Crnoj Gori

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat koji finansira EU podržava Udruženje pčelara Kolašin da privuče više mladih ljudi u pčelarstvo kao posao.

Porodica Perišić iz Kolašina, malog grada na severoistoku Crne Gore, prošle godine je kupila nekoliko pčelinjih društava i već uživa u kvalitetnom medu iz sopstvene proizvodnje. Posao na ovoj žetvi uradile su hiljade pčela – i jedan dvadesetogodišnji student ekonomije. Zajedno sa još osam mladih entuzijasta, Milica Perišić se nedavno bavila pčelarstvom zahvaljujući projektu Udruženja pčelara Kolašin koji promoviše ovaj hobi među mladima. Porodica Perišić je zainteresovana za pčelarstvo od početka pandemije COVID-19 kada je povećan fokus na prirodne proizvode. Projekat Udruženja pčelara došao je u pravo vreme, dajući Milici priliku i motiv da se samouvereno bavi pčelarstvom.

„Pre svega, ovo je odličan način da provedem svoje slobodno vreme: da provedem neko vreme u prirodi i posmatram ova neverovatna mala stvorenja, ali takođe, ovo je odlična prilika da zaradim novac – i neću odustati. “

Milica smatra da je pčelarstvo ozbiljna prilika za razvoj, iako je za sada samo hobi za porodicu i prijatelje. „Pre svega, ovo je odličan način da provedem svoje slobodno vreme: da provedem malo vremena u prirodi i posmatram ova neverovatna mala stvorenja, ali takođe, ovo je odlična prilika da zaradite novac – i neću odustati,“ kaže Milica.

Ona priznaje da je ljudima neobično da se mlada žena bavi pčelarstvom. „Ponekad se šale kada tražim knjige i časopise o pčelarstvu, jer to često doživljavaju kao hobi za starije, penzionere, ali na kraju svi budu zainteresovani da saznaju više o mom hobiju“, dodaje Milica. Zbog studija provodi dosta vremena u Podgorici, ali kad god može, vraća se u Kolašin. Milica kaže da u budućnosti može da zamisli da živi u ovom gradu koji je kao srednjoškolka doživljavala kao stagnantan.

Udruženje pčelara već 20 godina promoviše pčelarstvo, a proteklu godinu vide kao najuspešniju u tim nastojanjima. Bogoljub Bulatović je predsednik Udruženja i objašnjava da je ono do pre pet godina funkcionisalo kao tradicionalna zajednica pčelara, ali da su se onda odlučili da preduzmu akciju i dovedu više ljudi, sa posebnim fokusom na mlade, u pčelarstvo. „Postoji velika potražnja za pčelinjim proizvodima, dok trenutna proizvodnja u Crnoj Gori ne zadovoljava potrebe tržišta i želeli smo da iskoristimo ovu priliku da zadržimo naše mlade ovde da se ne sele u veće gradove“, kaže Bogoljub.

„Verovatno će ih biti mnogo više, ali ako samo dvoje ljudi odluče da se ozbiljno posvete pčelarstvu, pejzaž Kolašina će se značajno promeniti.”

O projektu

Regionalni program za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) je nastavak inicijativa koje podržava EU – Projekat jačanja lokalne demokratije (LOD, 2009-2016) i naknadno proširenog Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD, 2017-2020). Opšti cilj projekta je jačanje participativnih demokratija i EU integracija na Zapadnom Balkanu kroz osnaživanje civilnog društva i podsticanje mladih da aktivno učestvuju u procesu donošenja odluka, kao i poboljšanjem pravnog i finansijskog okruženja koje podržava civilno društvo.

U okviru svoje nove misije, udruženje je pokrenulo projekat uz pomoć Evropske unije i UNDP-a. U okviru projekta, udruženje je početnicima obezbedilo kompletan pčelarski pribor, savremenu literaturu i detaljnu obuku o pčelarstvu. Od početka projekta članstvo udruženja je povećano za 25%. Bogoljub objašnjava da pored alata i znanja koje su mladi stekli, od projekta koristi cela lokalna zajednica jer pčelarstvo poboljšava prinose voća, a samim tim i sektor poljoprivrede. Verovatno će ih biti mnogo više, ali ako samo dvoje ljudi odluče da se ozbiljno posvete pčelarstvu, pejzaž Kolašinskog kraja će se značajno promeniti“, kaže Bogoljub.

Crna Gora je dom za polovinu svih evropskih biljnih vrsta i predstavlja ogroman potencijal za pčelarstvo. „Zato preporučujem svima koji su bar malo zainteresovani za prirodu da razmisle o sličnim poduhvatima“, kaže Bogoljub.