Skip to main content

Аутор: WeBalkans

#Jaodlučujem kampanja za podizanje svesti o lokalnim izborima u Albaniji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Tokom nedavnih lokalnih izbora u Albaniji, #YEAs u Albaniji su podržali tradiciju kampanje podizanja svesti #IDecide, čiji je cilj promovisanje aktivnog učešća na lokalnim izborima. Kampanja je uspešno stigla do četiri grada: Korča, Rešen, Selenica i Bulkiza, gde su se angažovali sa mladim ljudima kako bi ih edukovali o njihovim političkim pravima, naglasili značaj učešća u izbornim procesima i ovlastili ih da prijave sve slučajeve izbornog kršenja.

   

Povodom kraja kampanje, održana je Završna konferencija. Konferencija je bila fokusirana na diskusiju o nalazima i preporukama kampanje, analizu trendova glasanja tokom izbora i isticanje uticaja korupcije na izlaznost birača u demokratskim državama.

Kako je nastala najveća digitalna edukativna biblioteka u Severnoj Makedoniji – EDUINO

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Od kratkoročnog rešenja do nacionalnog resursa: Putovanje EDUINA u digitalnoj edukaciji

Na početku pandemije COVID-19, kada su se škole zatvorile i postalo je neophodno preći na nastavu na daljinu, postalo je jasno da Severna Makedonija nije bila spremna za tranziciju sa tradicionalnog obrazovanja na digitalno obrazovanje na daljinu. Nedostajalo je dovoljno digitalnih resursa za podršku ovome, a nastavnici su uglavnom bili nepripremljeni za digitalno obrazovanje. Kao i u drugim delovima regiona, vlasti su se borile da se izbore sa ovim izazovom i tražile su pomoć.

Nevladina organizacija SmartUp – Laboratorija za socijalne inovacije, zajedno sa UNICEF-om, BDE-om i ključnim obrazovnim ministarstvima u zemlji, već su radili u poslednje 3-4 godine pre pandemije kako bi podržali inovacije i zajedničko stvaranje u obrazovnom sektoru. Već su obučili solidnu grupu saradnika i razvili neke početne platforme koje su mogli brzo restrukturirati kako bi se suočili sa ovim izazovima. Prihvatili su izazov i počeli stvarati ono što danas poznajemo kao najveću digitalnu edukativnu biblioteku u Severnoj Makedoniji.

„Očekivali smo da na početku dobijemo možda 100 ili 200 video lekcija. Međutim, u prvih dva ili tri dana, dobili smo preko 600 video lekcija koje su podneli nastavnici širom zemlje. Bilo je uzbudljivo.“

Aleksandar Lazovski, suosnivač SmartUp-a, otkrio je da je organizacija odmah pokrenula poziv za nastavnike da podnesu kratke video lekcije za platformu EDUINO, nakon što su preuzeli zadatak pružanja digitalnih resursa za podršku nastavi na daljinu u Severnoj Makedoniji. „Očekivali smo da na početku dobijemo možda 100 ili 200 video lekcija. Međutim, u prvih dva ili tri dana, dobili smo preko 600 video lekcija koje su podneli nastavnici širom zemlje. Bilo je uzbudljivo“, rekao je Aleksandar.

Ovaj početni uspeh naveo je osnivače da vide potencijal za EDUINO kao dugoročno nacionalno rešenje za digitalno obrazovanje u Severnoj Makedoniji. Platforma se usmerila ka tom cilju nakon kriznog perioda, postajući ono što osnivači nazivaju „Zajedničkim portalom za digitalna obrazovna rešenja“. Platforma se gradi na ideji zajedničkog stvaranja i akcije zajednice, nudeći resurse za nastavnike, roditelje i učenike u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju.

EDUINO sada uključuje tri glavna dela: EDUINO Obrazovanje, EDUINO Predškolsko obrazovanje i EDUINO Laboratorija. EDUINO Obrazovanje sadrži biblioteku video lekcija, tutorijale o digitalnim veštinama 21. veka za edukatore, digitalne igre i nastavne resurse. EDUINO Predškolsko obrazovanje nudi aktivnosti zasnovane na igri i mogućnosti profesionalnog razvoja. Na kraju, EDUINO Laboratorija je 2D virtuelna laboratorija za nauku koja omogućava iskustveno učenje o naučnim konceptima i klimatskim promenama.

„Ovi serijali webinara finansirani od strane EU direktno su podržali profesionalni razvoj najmanje 5000 edukatora u Severnoj Makedoniji.“

O projektu

EDUINO, platforma za digitalno učenje u Severnoj Makedoniji, podstakla je zajednicu praktičara i uspešno je prikupila veliku količinu obrazovnog sadržaja od nastavnika i edukatora širom zemlje u roku od nekoliko nedelja od početka pandemije COVID-19.

Projekt je postigao značajan uspeh u pogledu broja i rezultata. Neke primetne postignute ciljeve uključuju stvaranje preko 4500 video lekcija, koje su pregledane oko sedam miliona puta, kao i razvoj otprilike 800 aktivnosti zasnovanih na igri koje pomažu deci uzrasta od 3 do 10 godina da nauče kompleksne obrazovne koncepte dok unapređuju svoje socijalno-emocionalne veštine. Projekat je takođe privukao preko 25.000 registrovanih članova EDUINO zajednice.

Evropska unija je prepoznala uticaj i potencijal EDUINA i podržala je projekat postajući partner. EU je finansirala seriju webinara EDUINO, koja pruža interaktivne događaje u kojima učesnici prate predavanja u trajanju od 60 do 90 minuta o inovativnim i naprednim temama u oblasti obrazovanja kroz primere dobre prakse i savete praktičara ili stručnjaka. Prema Aleksandru, serija webinara EDUINO bila je veliki uspeh, sa ukupno 42 webinara koji su do sada održani i prosečno 1800 učesnika po događaju. „Ovi serijali webinara finansirani od strane EU direktno su podržali profesionalni razvoj najmanje 5000 edukatora u Severnoj Makedoniji“, dodaje.

Webinari su osmišljeni kao prilika za učesnike da postavljaju pitanja i konsultuju se sa predavačima o raznim oblicima, metodama, tehnikama i instrumentima za sprovođenje procesa učenja i nastave u modernom obrazovanju. Danas, serija webinara EDUINO je jedan od najprepoznatljivijih online resursa za sticanje veština u oblasti obrazovanja i, prema statistikama SmartUp-a, najgledaniji online webinari u zemlji.

 

Osnaživanje osoba s invaliditetom u Crnoj Gori

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Od medicinskih do prava zasnovanih procena: Nova era za procenu invalidnosti u Crnoj Gori.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da oko 10% svetske populacije ima neki oblik invaliditeta. Ova statistika se takođe odražava i u Crnoj Gori, gde podaci iz Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine koji je sproveo Monstat ukazuju da 11% stanovništva Crne Gore, što je ekvivalentno 68.064 osobe, ima izazove u svakodnevnim aktivnostima zbog dugotrajne bolesti, invaliditeta ili starosti. Ove osobe se suočavaju sa teškoćama u obavljanju osnovnih dnevnih zadataka ili učešću u raznim aktivnostima. Upravo tokom tog popisa prvi put su prikupljeni podaci o postojanju takvih poteškoća u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti.

Proces procene i utvrđivanja invalidnosti je zvanična procedura koja je neophodna za utvrđivanje prava na usluge, proizvode ili beneficije. Ona služi kao vrata kroz koja pojedinci koji traže podršku vezanu za invaliditet, bilo da je ona obezbeđena javno ili privatno, moraju proći. U Crnoj Gori, sistem procene i utvrđivanja invalidnosti karakteriše složenost, decentralizacija, nedostatak koordinacije i oslanjanje na zastareli medicinski model. Da bi se rešio ovaj problem, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sarađuje sa crnogorskim vlastima i dobija podršku Evropske unije kako bi doneli pozitivne promene u ovoj oblasti.

„Uživam u radu sa mašinama. Pravimo kutije, korpe i magnete. Sečemo i sklapamo ih. To je prijatno radno okruženje; osećam se kao kod kuće.“

Ismar Ramović, vredan i vedar radnik iz Tuzi, je neko koga svaki poslodavac želi imati u svom timu, kako ga opisuje njegov poslodavac Nebojša Milikić. Nakon završetka obrazovanja, Ismar je strpljivo čekao skoro tri godine pre nego što je pronašao zaposlenje. Danas je jedan od deset osoba sa invaliditetom koje rade u kompaniji, gde se specijalizovao za izradu suvenira. „Uživam u radu sa mašinama. Pravimo kutije, korpe i magnete. Seciramo ih i sklapano. To je prijatno radno okruženje; osećam se kao kod kuće“, deli Ismar.

Da bi ostvario svoje pravo na rad, Ismar je morao proći kroz dugotrajne i složene procedure, slično kao i ostali sa invaliditetom. Pored medicinske procene, Ismar se takođe suočio sa još dve komisije za procenu invalidnosti. „Sastanci sa tim komisijama me čine anksioznim. Brinem jer nisam siguran da li će odobriti moju nadoknadu“, izražava svoje brige.

Uz podršku projekta „Reforma nacionalnog sistema procene invalidnosti“, koji finansira EU, a sprovodi UNDP u saradnji sa crnogorskom vladom i nevladinim organizacijama, uspostavlja se centralizovani proces procene invalidnosti i potreba svih osoba sa invaliditetom. Ova reforma ima za cilj pojednostavljenje postupaka i eliminaciju preko 30 različitih komisija.

Osnovni cilj ove reforme je olakšavanje ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom na pravedniji način. Medicinski model će biti zamenjen modelom procene invalidnosti zasnovanim na ljudskim pravima. Kao rezultat toga, preko 50.000 osoba sa invaliditetom u Crnoj Gori će lakše ostvarivati svoja prava, uz značajno smanjenje administrativnih postupaka.

„Voleo bih da mogu sve administrativne procedure završiti na jednom mestu, bez čekanja. Nisam ljubitelj gužvi i čekanja.“

O projektu:

Specifični cilj projekta „Reforma nacionalnog sistema procene invalidnosti“, koji finansira EU, jeste reforma nacionalnog sistema procene i utvrđivanja invalidnosti. Reforma će omogućiti osobama sa invaliditetom da uživaju fer tretman, lakši i jednak pristup svim socijalnim sigurnosnim pravima i bolje izglede za socijalnu inkluziju. Projekat ima za cilj postizanje sledećih rezultata: razvoj i usvajanje novih standardizovanih, ujedinjenih, nacionalnih kriterijuma za procenu invalidnosti zasnovanih na funkcionalnostima/sposobnostima, kao i institucionalnu preraspodelu resursa – smanjenje trenutnih 26 komisija (sa oko 120 plaćenih stručnih saradnika) na jednu jedinstvenu komisiju.

U Crnoj Gori, osobe sa intelektualnim invaliditetom često se suočavaju s nedostatkom razumevanja, podrške i prihvatanja od strane društva. Međutim, Ismarovo iskustvo je drugačije. „Družim se sa kolegama na poslu, često zajedno idemo na kafu. Ponekad čak igramo fudbal ili košarku“, dodaje on.

Prema svom poslodavcu, Nebojši, Ismar je ostvario značajan napredak i postao neizostavan deo tima. „Kroz svoj rad i dostignuća, on doprinosi ne samo sebi i našoj kompaniji, već i društvu u celini. Doprinose preostalih 15 zaposlenih ne mogu se meriti sa doprinosima koje pružaju Ismar i ostale osobe sa invaliditetom koje rade ovde“, izjavljuje Nebojša.

Vlada pruža pogodnosti poslodavcima koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom, uključujući subvencije zarade i sredstva za prilagođavanje radnog mesta. „Važno je prilagoditi zadatke njihovim sposobnostima, a uspeh je zagarantovan. Podstičem sve poslodavce da slede moj primer i zapošljavaju osobe sa invaliditetom. Uveren sam da neće zažaliti“, ohrabruje Nebojša.

Otvoren poziv za nagradu EU za istraživačko novinarstvo 2023

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Nagrada EU za istraživačko novinarstvo 2023. sada prima prijave. Još jednom, prestižna nagrada slavi najbolje istraživačke priče objavljene u prethodnoj kalendarskoj godini i otvorena je za novinare sa Zapadnog Balkana i Turske.  
Ove godine, kao i nacionalne nagrade, Nagrada EU uvodi regionalnu nagradu za najbolje priče iz čitavog regiona na osnovu jasno definisanih kriterijuma. Ova nova kategorija je uzbudljiv razvoj koji će podstaći novinare da razmišljaju izvan nacionalnih granica i da se pozabave pitanjima koja utiču na ceo region.  
Godišnji fond nagrada za svaku od zemalja je 10.000 evra, a nagradni fond za regionalne nagrade je takođe 10.000 evra. Biraju se tri najbolje priče godine, a iznos za nacionalne i regionalne nagrade je 5.000 evra (prvo mesto), 3.000 (drugo) i 2.000 (treće).  
Priče koje mogu biti nominovane treba da doprinesu slobodi izražavanja, vladavini prava i transparentnosti. Trebalo bi da pokrivaju različite teme koje utiču na nacionalnu i regionalnu ekonomiju, izazove procesa evropskih integracija zemalja i pitanja kao što su organizovani kriminal, korupcija, porast ekstremizma, različiti oblici stranog uticaja, kršenja ljudskih prava, uključujući ona u digitalnoj sferi, kao i druge teme sa kojima inače javnost ne bi bila upoznata.  
Prijave mogu biti nominovane za nacionalnu ili regionalnu nagradu, ili za obe, a ova mogućnost se nudi kroz sam obrazac za prijavu. Dodatno, jedan kandidat se može prijaviti na konkurs sa više priča.  
Dobitnici nacionalnih nagrada u regionu Zapadnog Balkana i Turske automatski postaju kandidati za regionalnu nagradu EU za istraživačko novinarstvo, ako je to u njihovoj prijavi. Žiri za dodelu nacionalnih i regionalnih nagrada čine domaći i međunarodni medijski stručnjaci, urednici, članovi akademske zajednice i zaslužni novinari.

YEAs na Danu Evrope 2023 u Briselu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Mladi evropski ambasadori (YEA) sa Zapadnog Balkana pozvani su da učestvuju na ovogodišnjoj proslavi Dana Evrope u Briselu, Belgija, zajedno sa drugim YEA iz istočnog i južnog susedstva EU. Ukupno dvanaest mladih evropskih ambasadora sa Zapadnog Balkana imalo je priliku da komunicira sa svojim vršnjacima i zvaničnicima iz EU i susednih regiona, kao i da učestvuje u raznim događajima.

 

YEA su se uključili u diskusije sa različitim jedinicama u okviru Generalnog direktorata za susedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR), što im je omogućilo da steknu uvid u projekte i oblasti fokusa u okviru DG NEAR. Štaviše, imali su priliku da se sretnu sa kolegama YEA iz istočnog i južnog susedstva EU. Pored toga, posetili su Univerzitet “College of Europe” u Brižu, gde su razgovarali sa rektorkom univerziteta, gospođom Federikom Mogerini, o ulozi mladih i akademske zajednice. Poslednjeg dana aktivnosti, organizovali su niz raznovrsnih događaja tokom Dana otvorenih vrata u Berlaimontu, prikazujući region Zapadnog Balkana na kreativan način.

MADE OF US kampanja danas stiže u Bosnu i Hercegovinu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

“Made of Us – putovanje EU – Zapadni Balkan” kampanja, koju finansira EU i koju vam donosi WeBalkans, nastavlja se ove sedmice u Bosni i Hercegovini. Ova kampanja podizanja svesti ima za cilj da promoviše pozitivnu sliku o EU ljudima na Zapadnom Balkanu, i obrnuto. Njeni protagonisti su 12 mladih vlogera iz EU i Zapadnog Balkana koji putuju po regionu u parovima. Svaki od parova usput deli svoja iskustva kreirajući sopstveni onlajn sadržaj.

 

EU u Bosni i Hercegovini danas je bila domaćin medijskog ručka na kojem je najavljen početak putovanja u Bosnu i Hercegovinu. Aurelie Valtat, vršilac dužnosti zamenika šefa Delegacije EU u BiH i Patrik Turosik, zamenik šefa misije i konzul, Ambasade Slovačke u Bosni i Hercegovini, poželeli su dobrodošlicu vlogerima i pohvalili ih za doprinos promociji EU i Bosne i Hercegovine.

 

Vlogeri Miloš Kuzmanović (@miloskuzmanov1c) iz Bosne i Hercegovine i Simona Gavalcova (@vecinko) iz Slovačke danas su krenuli na put. Oni će biti na putu ukupno sedam dana između 9. i 15. maja, prikazujući najbolje iz Bosne i Hercegovine, kao i ulaganja EU u regionu. Oni će posetiti različite lokacije, uključujući istorijski grad Travnik, projekte vezane za ljudska prava i turistička preduzeća koja podržava EU. Oni će posetiti Muzej ratnog detinjstva koji je nagrađen od strane EU, muzej koji je isključivo posvećen iskustvu odrastanja pogođenog ratom, a među projektima koje finansira EU, staru železničku stazu, projekat koji uključuje uspostavljanje biciklističke staze na trasi stare železnice i rafting kamp Encijan koji se nalazi u reci Tari, jednoj od najlepših reka na Zapadnom Balkanu.

 

Kampanja je počela 18. aprila i nastaviće se do 30. maja, pri čemu se svake nedelje fokusira na jednog od partnera WB6. Vlogeri će posetiti ukupno 18 projekata koje podržava EU, proputovati više od 6000 km i usput sresti zanimljive i inspirativne lokalne ličnosti, sve vreme pokazujući prirodni pejzaž, izuzetne znamenitosti i jedinstveno kulturno nasleđe koje Zapadni Balkan može da ponudi . Dvanaest vlogera će snimiti svoja iskustva koristeći sopstvenu opremu i kanale društvenih medija, prevodeći putovanje u visokokvalitetne društvene medije i veb sadržaj, fotografije i video zapise, koji će biti distribuirani na kanalima WeBalkans-a.

 

Ne propustite najvažnije trenutke ovog uzbudljivog putovanja – počnite da pratite WeBalkans i 12 vlogera iz EU i Zapadnog Balkana na instagramu odmah!

Revitalizacija čuvene venecijanske kule u Albaniji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat finansiran od strane EU-a pretvara venecijansku kulu u Multimedijalni interpretacijski centar

Venecijanska kula je izvanredna istorijska odbrambena građevina koja se nalazi u Draču, Albanija. Ona čini deo vizantijske tvrđave Drač, koja je bila poznata kao jedna od najmoćnijih tvrđava na zapadnoj obali Jadranskog mora. Trenutna tvrđava potiče iz najranijih građevinskih kampanja vizantijskog cara Anastazija I (491–518), koji je bio poreklom iz Drača, takođe poznatog kao antički Dyrachium. Venecijanska kula, izgrađena tokom 15. veka, podignuta je na ostacima vizantijske kule i bila je opremljena topovima radi odbrane grada od pomorskih napada. Kula je bila specifično projektovana za artiljeriju i funkcioniše kao važna opservaciona tačka za okolinu.

Ovaj veličanstveni spomenik kulturne baštine i simbol grada pretrpeo je oštećenja u zemljotresu 2019. godine, ali je nakon toga prošao proces restauracije uz podršku projekta EU4Culture. Projekat je finansirao EU, a sprovodio ga je UNOPS u bliskoj saradnji sa Ministarstvom kulture Albanije. Radovi na restauraciji, koji su uključivali multimedijalnu opremu, bili su planirani u iznosu od 700.000 evra. Dodatnih 300.000 evra uloženo je u razvoj multimedijalnog sadržaja.

„Na ovom spomeniku nije bilo intervencije godinama, a oštećenja izazvana zemljotresom su dodatno pogoršala situaciju. Bez ove intervencije koja je realizovana uz podršku EU-a, spomenik bi bio ozbiljno ugrožen.“

Alban Ramohitaj, direktor Centra muzeja Durres, objašnjava da je zemljotres iz 2019. godine prouzrokovao značajna oštećenja na venecijanskoj kuli, kako na enterijeru, tako i na eksterijeru zgrade. „Na ovom spomeniku nije bilo intervencije godinama, a oštećenja izazvana zemljotresom su dodatno pogoršala situaciju. Bez ove intervencije koja je realizovana uz podršku EU-a, spomenik bi bio ozbiljno ugrožen,“ kaže Alban.

Lejla Hadžić, savetnica za kulturnu baštinu na projektu EU4Culture, ističe da iako nije bilo većih strukturnih problema sa kulom, bilo je neophodno izvršiti konzervatorske radove. „Uklonili smo sve dodatke koji su bili napravljeni od neodgovarajućih materijala ili materijala koji nisu bili kompatibilni sa istorijskim tkivom i zamenili ih materijalima koji su kompatibilni i više odgovaraju vokabularu tradicionalnih materijala i tehnika koje su korišćene prilikom prvobitne izgradnje kule,“ kaže Lejla.

Pored konzervatorskih radova, projekat EU4Culture takođe je doprineo promociji i tehnološkom napretku kule. Zahvaljujući podršci ovog projekta, venecijanska kula pretvorena je u centar interpretacije nasleđa najnovije generacije. Ovaj centar posetiocima pruža mogućnost istraživanja istorijskih događaja i mesta kroz različite digitalne i multimedijalne alate, poput VR naočara, digitalnih periskopa, multimedijalnih projekcija u kupoli i drugih aktivnosti koje kombinuju zabavu sa dubljim uvidom u drevnu istoriju grada.

„Međutim, kada se pravilno koriste, obnovljeni spomenici ne samo da ostaju dobro održavani, već takođe služe kao generatori prihoda za sektor kulturne baštine.“

O projektu

Projekat EU4Culture finansira Evropska unija (EU) i sprovodi ga Kancelarija Ujedinjenih nacija za usluge projekata (UNOPS) u bliskom partnerstvu sa Ministarstvom kulture Albanije. Fokusira se na obnovu i revitalizaciju značajnih lokaliteta kulturne baštine oštećenih zemljotresom i predstavlja jedan od najvećih programa za kulturnu baštinu finansiranih od strane Evropske unije sa ukupnim budžetom od 40 miliona evra.

Međutim, prema mišljenju stručnjaka za konzervaciju, ključno je da obnovljene građevine budu iskorišćene kako bi se osiguralo njihovo održavanje. U zemljama gde su kulturni budžeti ograničeni, zapušteni spomenici su skloni propadanju zbog nedovoljnog održavanja. „Međutim, kada se pravilno koriste, obnovljeni spomenici ne samo da ostaju dobro održavani, već takođe služe kao generatori prihoda za sektor kulturne baštine“, kaže Lejla.

Lejla dalje objašnjava da pre obnove, ulaznice za posetu Venecijanskoj kuli nisu bile dostupne. Međutim, od trenutka intervencija, sva tri lokaliteta podržana projektom EU4Culture u Draču – Hamam, Arheološki muzej i Venecijanska kula – uvode ulaznice za posetioce, čime se direktno doprinosi kulturnom budžetu.

Smanjenje naknada za roming podatake između Zapadnog Balkana i EU

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

38 telekomunikacionih operatera iz EU i Zapadnog Balkana složilo se da učine upotrebu roming podataka između Zapadnog Balkana i EU pristupačnijim za građane i preduzeća u oba regiona, u procesu koji podržavaju Savet za regionalnu saradnju (RCC) i Evropska komisija. Ovaj sporazum je u skladu sa Deklaracijom o romingu potpisanom na decembarskom samitu EU-Zapadni Balkan (Roaming Declaration signed at the December EU-Western Balkans Summit ) u Tirani.  
Svojim dobrovoljnim sporazumom, operateri su se obavezali da će značajno smanjiti jaz između rominga i domaćih naknada za korišćenje podataka u oba smera između EU i Zapadnog Balkana. Maksimalni nivoi maloprodajnih cena („ograničenja cena“) za 1 gigabajt će se smanjiti od oktobra 2023. do 2028. na sledeći način: 18 € od 1. oktobra 2023. (from 1 October 2023),  14 € od 2026. i 9 € od 2028. Predviđeno je da se urade godišnji pregledi kako bi se procenio uticaj i sledeći koraci.  
Uoči sporazuma, komesar za susedstvo i proširenje, Oliver Varhelji, rekao je: „Na osnovu uspeha režima Roming kao kod kuće u EU i na Zapadnom Balkanu, pozdravljam potpisivanje dobrovoljnog sporazuma između 38 telekomunikacionih operatera. Smanjenje cena rominga između EU i Zapadnog Balkana od 1. oktobra (from 1 October)  ove godine doneće koristi i EU i građanima i preduzećima Zapadnog Balkana. Posvećeni smo da učinimo sve što je u našoj moći da ubrzamo stvarnu integraciju Zapadnog Balkana u naše jedinstveno tržište“.  
Očekuje se da će uvođenje ograničenja cena smanjiti cene roming podataka za potrošače koji putuju između EU i Zapadnog Balkana. Ovo ograničavanje cena podstiče i pojednostavljuje poslovnu, kulturnu, turističku i drugu razmenu između EU i Zapadnog Balkana, jačajući veze između susednih regiona. Operateri trenutno rade na kreiranju proizvoda sa cenama ispod dogovorenih cena, koji će biti dostupni za kupovinu što širem broju potrošača.  
Ostali telekomunikacioni operateri iz EU i Zapadnog Balkana su pozvani da se pridruže inicijativi.

Objavljeni dobitnici Nagrade EU za integraciju Roma na Zapadnom Balkanu i Turskoj za 2023.

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropska komisija je 27. aprila proglasila 14 dobitnika pete nagrade EU za integraciju Roma na Zapadnom Balkanu i Turskoj. Ovogodišnja nagrada priznaje dostignuća koja promovišu dimenziju inkluzije Roma u Digitalnoj agendi i zelenoj ekonomiji. Ceremonija dodele nagrada održana je u okviru Nedelje Roma u EU 2023. (24-27. april 2023.) čiji je domaćin Evropski parlament.

 

Oliver Varhelji, komesar za susedstvo i proširenje, rekao je: „Čestitam svim dobitnicima na njihovom sjajnom radu! Nadam se da će ova nagrada pomoći da prošire svoje važne aktivnosti, kako bi inspirisali i druge aktere koji žele da promene romsku zajednicu na bolje.

 

Pokrenuta pre skoro 10 godina, Nagrada EU za integraciju Roma na Zapadnom Balkanu i Turskoj ima za cilj da istakne značaj integracije Roma u procesu proširenja EU i da pokaže odlučnost i posvećenost EU poboljšanju socijalne uključenosti Roma u društvo i da obezbedi opipljive rezultate na terenu.

 

Ovom nagradom EU prepoznaje sve napore i opipljive rezultate da se Romi osnaže da ostvare svoj puni potencijal kao punopravni članovi društava u kojima žive i rade. U fokusu ovogodišnjeg izdanja bilo je uključivanje Roma u digitalnu agendu i zelenu ekonomiju, koje predstavljaju nove mogućnosti za unapređenje položaja ugroženih Romkinja i Roma i mladih Roma u regionu u budućnosti. Na dinamiku inkluzije Roma utiče napredak društva, uključujući i oblast digitalne agende i zelene ekonomije i moramo biti sigurni da Romi neće zaostati. Zbog toga je, da bismo napredovali u poboljšanju uslova života Roma i njihovog učešća, važno izgraditi snažne mere koje će odgovoriti na ove izazove, pružanjem mogućnosti da se olakša pristup obrazovanju i zapošljavanju, zdravstvenim i socijalnim uslugama i dobre mobilizacije zajednice.

 

Pobedničke organizacije civilnog društva dobile su novčanu nagradu od 7.500 evra za prvu nagradu i 4.500 evra za drugu nagradu. Dok su pobednici iz privatnog i javnog sektora dobili nenovčane nagrade. Svi pobednici su nagrađeni studijskom posetom u Briselu, peharom i nagradnim sertifikatom.

Kampanja MADE OF US danas stiže u Severnu Makedoniju

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Kampanja „Made of Us– Putovanje EU-Zapadni Balkan“, koju finansira Evropska unija i koju vam donosi WeBalkans, ove nedelje je stigla u Severnu Makedoniju. Ova kampanja podizanja svesti ima za cilj da promoviše pozitivnu sliku o EU ljudima na Zapadnom Balkanu, i obrnuto. Protagonisti su 12 mladih vlogera iz EU i Zapadnog Balkana koji putuju po regionu u parovima. Svaki od parova usput deli svoja iskustva kreirajući sopstveni onlajn sadržaj.

 

Delegacija EU u Severnoj Makedoniji danas je bila domaćin medijskog ručka kako bi najavila početak putovanja u Severnu Makedoniju. Dejvid Gir, ambasador EU u Severnoj Makedoniji, poželeo je dobrodošlicu vlogerima i pohvalio ih za njihov doprinos promociji EU i Severne Makedonije.

 

Vlogeri, Elena Vasilevska (@vasilevska_elena) iz Severne Makedonije i Nik Van Put (@traveltover) iz Belgije, danas su krenuli na svoje putovanje. Oni će biti na putu ukupno sedam dana između 2. i 8. maja, pokazujući najbolje od Severne Makedonije, kao i ulaganja EU u regionu. Oni će posetiti različite lokacije, uključujući istorijski grad Ohrid, inovativne projekte i turistička preduzeća koja podržava EU. Među projektima koje finansira EU koje će posetiti su Avanturistički park Skoplje, projekat koji Skopljanima omogućava avanturističku zabavu, i izviđački kamp Struga, poznati kamp za odmor u blizini grada Struge, kao i Herakla Bitolja, jedan od najznačajnijih arheoloških nalazišta u Severnoj Makedoniji.

 

Kampanja je počela 18. aprila i nastaviće se do 30. maja, pri čemu se svake nedelje fokusira na jednog od partnera WB6. Vlogeri će pokriti ukupno 18 projekata koje podržava EU, 6000 km automobilom, i usput će se susresti sa zanimljivim i inspirativnim lokalnim ličnostima, sve vreme pokazujući prirodne pejzaže, izuzetne znamenitosti i jedinstveno kulturno nasleđe koje Zapadni Balkan može da ponudi. Dvanaest vlogera će snimiti svoja iskustva koristeći sopstvenu opremu i kanale društvenih medija, prevodeći putovanje u visokokvalitetni sadržaj za društvene medije i veb, fotografije i video zapise, koji će biti distribuirani na kanalima WeBalkansa.