Skip to main content

Аутор: WeBalkans

Transformacija jednostavnog hobija u uspešan posao

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Podrška EU omogućila je mladoj preduzetnici iz Crne Gore da uspostavi sopstveni posao i proizvodi ekološki prihvatljive igračke.

Jasna Radenović, mlada preduzetnica iz Crne Gore, vodi kreativnu kompaniju koja se specijalizuje za proizvodnju ekoloških igračaka. Jasna živi u gradu Plavu, smeštenom u severoistočnom delu Crne Gore, i majka je troje dece. Plav je centralna tačka Opštine Plav, koja ima preko 9.000 stanovnika, dok Plav sam po sebi broji preko 3.000 stanovnika. Pre deset godina, Jasna je želela da njena deca imaju igračke napravljene od prirodnih materijala. S obzirom na ograničen izbor dostupnih u crnogorskim prodavnicama u to vreme, Jasna je došla na ideju da sama napravi igračke. „Drvo je bilo lako dostupan materijal u našem gradu. U početku sam pravila kocke za slaganje, postepeno prilagođavajući dizajn uzrastu i potrebama moje dece“, kaže Jasna. Međutim, vremenom, ovaj skroman hobi se pretvorio u nešto ozbiljnije, što je Jasnu navelo da ga pretvori u ozbiljan posao.

„Danas stvaramo ekološki prihvatljive igračke od drveta i tkanine, namenjene deci svih uzrasta. Naše igračke olakšavaju učenje iz oblasti matematike, prvih slova, muzičkih nota i geografije. One doprinose razvoju motoričkih veština i stimulišu maštu dece.“

Godine 2020. Jasna je iskoristila priliku i aplicirala za program samozapošljavanja Nacionalne službe za zapošljavanje, koji je finansiran od strane Evropske unije i Vlade Crne Gore. Ova finansijska podrška omogućila joj je da osnuje svoju kompaniju „Tri Vuka“. „Danas stvaramo ekološki prihvatljive igračke od drveta i tkanine, namenjene deci svih uzrasta. Naše igračke olakšavaju učenje iz oblasti matematike, prvih slova, muzičkih nota i geografije. One doprinose razvoju motoričkih veština i stimulišu maštu dece“, objašnjava Jasna.

Pored grantova koje je dobila od EU putem Nacionalne službe za zapošljavanje, koje je Jasna iskoristila za nabavku mašina i osnovnih materijala za proizvodnju igračaka, takođe je dobila vrednu mentorsku podršku kako bi unapredila svoje veštine strateškog planiranja i marketinga. Kroz regionalni projekat pod nazivom „Promovisanje inkluzivnih rešenja na tržištu rada na Zapadnom Balkanu“, finansiran od strane Austrijske razvojne agencije, kancelarija UNDP-a pružila je mentorsku pomoć učesnicima programa samozapošljavanja. „Budući da nisam imala prethodnog iskustva u poslovanju, bila sam nesigurna u vezi sa proizvodima na koje treba da se fokusiram i kako da se efikasno predstavim na tržištu. Međutim, dobila sam izuzetnu podršku od mentora“, deli Jasna.

Iako Jasna želi da njeni proizvodi postanu zaštitni znak Crne Gore, svesna je izazova s kojima se suočavaju žene preduzetnice u zemlji. „Najizazovniji aspekt je balansiranje ličnih i poslovnih odgovornosti. To zahteva efikasno upravljanje vremenom sa trojicom dečaka različitog uzrasta, obezbeđujući njihovo školovanje i vanškolske aktivnosti, istovremeno razvijajući posao“, priznaje Jasna.

„Ukoliko ne pokušate, nikada nećete saznati kolike su vaše sposobnosti. Uverena sam da ćete, poput mene, dobiti pomoć i podršku od sistema.“

O projektu

Program grantova koji ima za cilj podršku samozapošljavanju i pokretanju poslova je direktni grant u vrednosti od 3,5 miliona evra. Finansiraju ga Evropska unija i Vlada Crne Gore. Ova inicijativa, poznata kao „Program grantova za samozapošljavanje“, deo je šireg programa EU-Crna Gora za zapošljavanje, obrazovanje i socijalnu zaštitu (SOPEES), koji ima ukupna sredstva u visini od 18 miliona evra iz pretpristupnih fondova EU (IPA II). Sprovođenje programa se odvija u saradnji sa Ministarstvom privrede i Ministarstvom finansija i socijalnog staranja, uz podršku Delegacije EU u Crnoj Gori.

Podrška ženama u poslovanju je od suštinske važnosti, posebno imajući u vidu da žene prosečno provode 10 godina svog života radeći neplaćeni posao i brinući o domaćinstvu. Značaj ove podrške dodatno je istaknut tokom pandemije COVID-19, kada su ženski neplaćeni poslovi i obaveze u domaćinstvu nadmašile muški rad za 92%. Nedavno istraživanje UNDP-a otkrilo je da dok je 11% žena izjavilo da obično ne obavlja kućne poslove, taj procenat među muškarcima bio je mnogo veći – 42%.

Jasna priznaje postojanje predrasuda prema ženama preduzetnicama, što može obeshrabriti one koji se upuštaju u sopstvene poslovne poduhvate. Ona deli svoje iskustvo, izjavljujući: „Kada ljudi otkriju da je žena direktor, često postoji pitanje da li je ona sposobna za izazov. Međutim, ja sam ostala odlučna da uspem i prevaziđem takve predrasude. Srećom, nisam naišla na značajne prepreke u okviru sistema. Naprotiv, svi su bili puni podrške i od pomoći.“

Jasna ohrabruje nezaposlene žene da veruju u sebe i prijave se za programe koji promovišu žensko preduzetništvo. Ona snažno veruje da je preuzimanje inicijative ključno, primetivši: „Ukoliko ne pokušate, nikada nećete saznati kolike su vaše sposobnosti. Uverena sam da ćete, poput mene, dobiti pomoć i podršku od sistema.“

Podrška EU jača sistem registracije civilnog statusa Kosova, utirući put efikasnosti i pouzdanosti

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Agencija za civilnu registraciju Kosova objavila je uspešnu integraciju preko 3 miliona nestalih evidencija o civilnom statusu u njihov sistem upravljanja identitetom. Ovo dostignuće je omogućeno finansiranjem Evropske unije (EU) i uz podršku Danskog saveta za izbeglice, u periodu od 2012. do 2023. Projekat je imao za cilj da ispuni mandat agencije u okviru procesa dijaloga između Kosova i Srbije.

 

Dana 1. juna 2023. godine, kosovska Agencija za civilnu registraciju može zvanično da objavi uspešan završetak integracije podataka iz preko 12.000 registara civilnog statusa u njihov sistem. Ovo dostignuće je označilo završetak projekta “Digitalizacija overenih kopija knjiga matičnih knjiga – faza III”, koji je imao za cilj da poveže e-arhivu overenih kopija i Centralni registar civilnog statusa na Kosovu. Projekat, koji finansira EU, imao je budžet od 2 miliona evra, a sprovodio ga je Danski savet za izbeglice tokom perioda od 42 meseca, počev od 2. decembra 2019.

 

Glavni cilj projekta bio je da doprinese stvaranju jedinstvenog, sveobuhvatnog unapređenog sistema podataka o građanskom statusu u cilju povećanja pouzdanosti sistema registracije na Kosovu u okviru dijaloga Beograda i Prištine. U projektu je učestvovalo ključno osoblje Agencije za civilnu registraciju Kosova, Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i opštinskih kancelarija za civilno stanje (pružanje usluga na lokalnom nivou).

Unapređenje digitalnih trendova i tržišne konkurentnosti u BiH uz podršku EU i Vlade Nemačke

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

U Sarajevu je ovog vikenda održan prvi Digital Innovation Hubs Forum (DIH Forum), u sklopu Sarajevo Maker Faire-a, koji je ujedno i prva inicijativa Centra za digitalne inovacije (DIH) u Bosni i Hercegovini. Sarajevo Maker Faire, koji je tokom vikenda posetilo oko 12.000 posetilaca i entuzijasta inovacija, jedan je od najvećih svetskih festivala izuma, kreativnosti i tehnologije prilagođenih porodicama, gde su svi centri za digitalne inovacije predstavili svoje aktivnosti u Sarajevu.

 

EU4DigitalSME projekat uspostavio je četiri digitalna inovacijska haba (DIH) u Bosni i Hercegovini (dva u Sarajevu, jedan u Tuzli i jedan u Banja Luci), sa ciljem razvoja digitalne tehnologije u cilju povećanja konkurentnosti domaćih roba i usluga na tržištu, što bi rezultiralo novim radnim mestima, privrednim rastom i razvojem. DIH su od vitalnog značaja za Bosnu i Hercegovinu jer omogućavaju malim i srednjim preduzećima da razvijaju veštine, stimulišu inovacije i privlače investicije ovladavanjem mogućnostima digitalne tehnologije. Važan momenat svakako je uspostavljanje platforme za saradnju, čime Bosna i Hercegovina ostaje konkurentan igrač na globalnom tržištu.

 

Uspostavljanje centara za digitalne inovacije i uspostavljanje ekosistema digitalizacije u Bosni i Hercegovini zajednički finansiraju Evropska unija i Federalno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj SR Nemačke (BMZ) kroz projekat Inovacije i digitalizacija malih i srednjih preduzeća u Bosni i Hercegovini/EU4DigitalSME.

Revolucija stočarstva u Srbiji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Upoznajte RoboPastira koji je izum Naučno-tehnološkog parka u Nišu

Verovatno je mnogima od vas poznat RoboCop, protagonist filma iz osamdesetih koji je bio pola čovek, pola mašina. Tokom tog perioda, koncept robota koji zamenjuju ljude u različitim ulogama bio je samo zamisao prikazana u naučno-fantastičnim filmovima. Međutim, tokom sledećih decenija, ova ideja se postepeno pretvorila u stvarnost, i danas smo svedoci robota koji nam pomažu u različitim zadacima. Nedavno se u Srbiji pojavio značajan primer toga. Ipak, ovoga puta, cilj nije zameniti ljudsku radnu snagu, već se baviti zadacima koji su povezani sa ponašanjem životinja, konkretno pasa čobana.

Kompanija Coming Computer Engineering, srpska informatička kompanija, sarađuje sa inženjerima sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Nišu kako bi razvila i predstavila vrhunski, multifunkcionalni robot poznat kao RoboPastir. Ova inovativna kreacija rešava jedan od glavnih izazova sa kojima se suočavaju poljoprivredni proizvođači u Srbiji: nedostatak raspoložive radne snage.

„RoboPastir je osmišljen da revitalizuje tradicionalno stočarstvo, obuhvatajući uzgoj stoke na pašnjacima.“

„RoboPastir je osmišljen da revitalizuje tradicionalno stočarstvo, obuhvatajući uzgoj stoke na pašnjacima“, izjavljuje Dušan Krstić, projektni menadžer u kompaniji Coming Computer Engineering. „S obzirom na ograničenu dostupnost radne snage u poljoprivredi, naš cilj je bio zameniti ljude robotima. Ovi roboti će voditi životinje do pašnjaka, štititi ih od predatora i osigurati da pasu odgovarajuću količinu trave.“ Mogućnost da vidimo robotske pastire koji brinu o stadu od 620 ovaca mogla bi postati uobičajen prizor na srpskim pašnjacima. Pored brige o stoci, kompanija Coming Computer takođe razvija robote za različite druge poljoprivredne zadatke, poput sadnje, navodnjavanja, berbe i oranja.

Za razliku od mnogih mašina, ovi elektronski asistenti sposobni su da rade na izuzetno strmim terenima.

„Testirali smo sposobnost prototipa da vuče teret od 345 kilograma uz nagib od 30%, koristeći automatski nivelirajući sistem“, objašnjava Nikola Velčev, inženjer u kompaniji Coming. „Ovaj sistem omogućava robotu da spusti prednji deo kada se susretne sa strmim padinama, sprečavajući prevrtanje kada nosi velike terete ili vuče prikolicu.“ Robot je takođe prilagodljiv za rad na nivou tla, poput branja jagoda, i može trenutno prilagoditi svoju robotsku platformu da podigne ruku do visine od 2 metra. „Naš cilj je da razvijemo platformu koja može da prihvati različite dodatke za različite aktivnosti“, objašnjava Velčev. „Robot se kontroliše pomoću džojstika, opremljenog senzorskim podržanim kretanjem koje može detektovati prepreke i izbeći ih. Uz pomoć navigacije GPS, biće sposoban da se autonomno vrati sa pašnjaka do staje.“

U naredne tri godine, roboti će ući u proizvodnju, uz strategiju cenovne politike koja će ih učiniti dostupnim za poljoprivredne proizvođače malog obima. Trenutno, roboti ove vrste koštaju preko 100.000 evra, što ih čini nedostupnim većini poljoprivrednika u Srbiji i okolnim regionima.

“Esencija Naučno-tehnološkog parka leži u uspostavljanju zajednice inovativnih kompanija, podsticanju razmene znanja, međusobne podrške i aktivnog učešća u organizovanim aktivnostima.”

O projektu

Projekat javnog sektora za istraživanje i razvoj (R&D) odnosi se na niz investicija usmerenih ka revitalizaciji javne R&D delatnosti zemlje. Investicije uključuju unapređenje postojeće infrastrukture, osnivanje centra za promociju nauke, izgradnju smeštaja za studente i smeštaj za mlade naučnike, kao i stvaranje centara izvrsnosti u prioritetnim istraživačkim oblastima. Trošak projekta procenjuje se na oko 420 miliona evra. Projekat je u potpunosti u skladu sa prioritetima za finansiranje Evropske investicione banke u cilju jačanja i razvoja aktivnosti podrške zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima. Evropska investiciona banka, dugoročna finansijska institucija Evropske unije, podržava održive investicione projekte koji unapređuju ciljeve politike Unije. U zemljama Zapadnog Balkana, finansijske operacije EIB doprinose olakšavanju integracionog procesa sa Evropskom unijom. Od 2001. godine, EIB je odobrila 2,6 milijardi evra za projekte u Srbiji.

Povećanje standarda u naprednoj poljoprivredi

 

Uobičajeno bi bilo potrebno pet do deset godina da se razviju takva karakteristična poljoprivredna rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji, čak i za globalne visokotehnološke kompanije smeštene u istaknutim IT centrima poput Silicijumske doline. Međutim, inovatori u Naučno-tehnološkom parku u Nišu postigli su ovaj podvig za samo tri godine, uz podršku Inovacionog fonda Republike Srbije i Evropske unije.

Između brojnih preduzeća koja posluju u Naučno-tehnološkom parku u Nišu, inovacionom centru otvorenom 2020. godine, nalazi se Coming Computer Engineering. Park je postao regionalna tačka fokusa za razvoj inventivnih naučnih i tehnoloških projekata, zajedno sa njihovom internacionalnom promocijom. Tesno sarađuje sa univerzitetskom i akademskom zajednicom, okupljajući preko 500 mladih IT inženjera kako bi region učinio globalnim centrom za najsavremenije tehnologije.

„Esencija Naučno-tehnološkog parka leži u uspostavljanju zajednice inovativnih preduzeća, podsticanju razmene znanja, međusobne podrške i aktivnog učešća u organizovanim aktivnostima“, tvrdi Milan Ranđelović, direktor Naučno-tehnološkog parka. „Naš cilj je da podržimo lokalne visokotehnološke preduzetnike, povećamo svest i ojačamo čitavu inovacionu ekosistem u regionu.“

Zajedno sa svojim virtuelnim članovima, preduzeća smeštena u Parku zapošljavaju oko 5.000 ljudi. Izgradnju prostora Naučno-tehnološkog parka finansirala je Vlada Srbije i zajam Evropske investicione banke koji je obezbeđen 2010. godine za sektor istraživanja i razvoja u Srbiji.

Raspisan konkurs za mlade kreatore evropske baštine 2023

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Mladi kreatori kulturne baštine je takmičenje za mlade ljude Evrope. To je prilika za njih da istraže svoju okolinu, saznaju o svom lokalnom materijalnom i nematerijalnom kulturnom nasleđu i podele priču o Evropi. Ciljevi takmičenja Mladi stvaraoci evropskog nasleđa su prikupljanje iskustava i priča o tome kako deca i mladi ljudi razumeju evropsku dimenziju svog lokalnog nasleđa. Ovo može uključivati materijalno nasleđe kao što su spomenici i zgrade, karakteristike prirodnog pejzaža ili nematerijalno nasleđe koje deli njihova zajednica, kao što su ples, pevanje ili lokalne kulturne tradicije. Veoma se podstiču kreativne interpretacije.

 

Ovo takmičenje je deo Dana evropske baštine. Sa do 70 000 događaja koji se organizuju svake godine u evropskim državama potpisnicama Evropske kulturne konvencije i sa oko 30 miliona posetilaca, ova zajednička akcija Saveta Evrope i Evropske komisije je jedinstven primer organizovane inicijative na lokalnom nivou. i dele milioni ljudi koji žive u Evropi. Pogledajte veb stranicu Dana evropske baštine za više informacija o takmičenju, uključujući način registracije, status učešća vaše zemlje, ulogu mentora na takmičenju.

Kampanja MADE OF US danas stiže u Albaniju

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Kampanja „Made of Us – Putovanje EU-Zapadni Balkan“, koju finansira EU i koju vam donosi VeBalkan, nastavlja se ove nedelje u Albaniji. Ova kampanja podizanja svesti ima za cilj da promoviše pozitivnu sliku o EU ljudima na Zapadnom Balkanu, i obrnuto. Njegovi protagonisti su 12 mladih vlogera iz EU i Zapadnog Balkana koji putuju po regionu u parovima. Svaki od parova usput dele svoja iskustva kreirajući sopstveni onlajn sadržaj. Delegacija EU u Albaniji priredila je danas medijski ručak kako bi najavila početak putovanja u Albaniju. Šef političke sekcije Evropske unije u Albaniji Aleksi Hupin poželeo je dobrodošlicu vlogerima i pohvalio ih za doprinos promociji EU i Albanije.

 

Vlogerke Ornela Zani (@ornela.zani) iz Albanije i Natalija Orda (@natalia_orda) iz Poljske juče su krenule na put. Oni će biti na putu ukupno sedam dana između 23. i 30. maja, pokazujući najbolje od Albanije, kao i ulaganja EU u regionu. Njihov itinerar obuhvata posete raznim lokacijama, uključujući turističke, kulturne i umetničke projekte koji su dobili podršku EU. Među projektima koje finansira EU koje će istraživati su EU4 Culture, koja pruža pomoć u obnavljanju lokacija i spomenika pogođenih zemljotresom 2019. godine. Oni će takođe pokrivati „Za Fest“, muzički festival koji skreće pažnju na severni region Albanije, i Rutu loze rimskih careva, kolekciju virtuelnih tura koje pokrivaju ceo region Zapadnog Balkana, uključujući Albaniju.

Kampanja je počela 18. aprila i nastaviće se do 30. maja, pri čemu se svake nedelje fokusira na jednog od partnera VB6. Vlogeri će pokriti ukupno 18 projekata koje podržava EU, 6000 km automobilom, i usput će se susresti sa zanimljivim i inspirativnim lokalnim ličnostima, sve vreme pokazujući prirodne pejzaže, izuzetne znamenitosti i jedinstveno kulturno nasleđe koje Zapadni Balkan može da ponudi . Dvanaest vlogera će snimiti svoja iskustva koristeći sopstvenu opremu i kanale društvenih medija, prevodeći putovanje u visokokvalitetne društvene medije i veb sadržaj, fotografije i video zapise, koji će biti distribuirani na kanalima WeBalkans.

Poboljšanje energetske efikasnosti u javnim zgradama: Transformacija infrastrukture Sarajeva

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat finansiran od strane EU-a radi na revitalizaciji javnih zgrada u Sarajevu za svetliju i zeleniju budućnost.

Bosna i Hercegovina je zemlja koja se karakteriše značajnom energetskom neefikasnošću u građevinskom, industrijskom i uslužnom sektoru. Javne zgrade u Bosni i Hercegovini (BiH) imaju prosečnu potrošnju energije tri puta veću od proseka u EU, što ih čini potpuno energetski neefikasnim. Više od 70% javnih zgrada u BiH izgrađene su pre više od 30 godina, bez mnogo pažnje posvećene energetskoj efikasnosti. Pored toga, preko 80% zgrada u javnom sektoru trenutno se oslanja na fosilna goriva ili sisteme daljinskog grejanja, uglavnom na bazi uglja.

Sarajevo, najveći grad u zemlji sa procenjenom populacijom od 360.000 stanovnika, nalazi se u Sarajevskom kantonu. Ovaj regionalni administrativni okrug obuhvata grad Sarajevo i okolinu, sa ukupnom populacijom od oko 450.000 stanovnika. Kanton Sarajevo se snažno oslanja na uvoz električne energije, koji je činio 61,6% ukupne potrošnje električne energije u 2021. godini, dok je 38,3% bilo domaćeg porekla. Međutim, u ovom području postoji napredak, podržan i od strane Evropske unije kroz projekat „Energetska efikasnost u javnim zgradama u Sarajevskom kantonu“.

„EU je oduševljena podrškom naporima Vlade Sarajevskog kantona u borbi protiv zagađenja vazduha kroz brojne projekte. Za ovu konkretu inicijativu, koja će rezultirati čistijim grejanjem, poboljšanom izolacijom i boljim uslovima u školama, vrtićima, studentskim domovima i poliklinikama u Sarajevskom kantonu, EU obezbeđuje donaciju od 2 miliona evra. Ovaj projekat predstavlja važan korak ka zajedničkom naporu da se unapredi životna sredina i kvalitet vazduha u Sarajevskom kantonu.“

U toku je značajno unapređenje energetske efikasnosti javnih zgrada u Sarajevu zahvaljujući finansijskom paketu od 10 miliona evra iz Evropske unije (EU) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). EU je odobrila donaciju od 2 miliona evra, dok je EBRD obezbedila kredit od 8 miliona evra za renoviranje 40 zgrada u prestonici Bosne i Hercegovine. Ovi radovi su prioritetna inicijativa u okviru Plana akcije za zelene gradove Sarajevskog kantona.

Investicije se pretežno fokusiraju na 29 škola i prateće objekte, šest vrtića, tri studentska doma i dve poliklinike. Očekuje se da će sprovođenje mera za uštedu energije rezultirati procenjenom uštedom energije od oko 13,7 GWh i godišnjim smanjenjem emisija CO2 za 4.774 tona. Mere energetske efikasnosti obuhvataju uvođenje čistijih i efikasnijih sistema grejanja, poboljšanu izolaciju, bolje osvetljenje i opšta unapređenja.

Jedan od korisnika ove podrške je vrtić Labudovi u Sarajevu, gde su nedavno završeni radovi na energetskoj efikasnosti. Ti radovi uključivali su termalnu izolaciju fasade, delimičnu zamenu dotrajalih otvora, ugradnju termostatskih ventila na postojeće radijatore, ugradnju kalorimetara i automatsku kontrolu grejanja sa cirkulacionom pumpom, zamenu neefikasnog osvetljenja novim LED sijalicama, kao i pripremne i prateće mere za obnovu zgrade.

Žil Rebate, šef operacija, Sekcija za ekonomski razvoj, prirodne resurse i infrastrukturu pri Delegaciji EU u Bosni i Hercegovini, prisustvovao je ceremoniji obeležavanja završetka radova u vrtiću Labudovi. On je istakao štetan uticaj zagađenja vazduha, koji ima značajne ekonomske posledice, smanjuje očekivanu životnu dob i povećava troškove medicinske zaštite. „EU je oduševljena podrškom naporima Vlade Sarajevskog kantona u borbi protiv zagađenja vazduha kroz brojne projekte. Za ovu konkretu inicijativu, koja će rezultirati čistijim grejanjem, poboljšanom izolacijom i boljim uslovima u školama, vrtićima, studentskim domovima i poliklinikama u Sarajevskom kantonu, EU obezbeđuje donaciju od 2 miliona evra. Ovaj projekat predstavlja važan korak ka zajedničkom naporu da se unapredi životna sredina i kvalitet vazduha u Sarajevskom kantonu,“ izjavio je Rebate.

 „Naš vrtić je zaista doživeo predivnu promenu koja nas izdvaja. Izolovali smo zgradu i zamenili sve sigurnosne ventile za grejanje, i verujem da će i sadašnje i buduće generacije uživati u lepoti našeg vrtića.“

O projektu

Projekat „Energetska efikasnost u javnim zgradama u Sarajevskom kantonu“ sprovodi se u okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP/REEP Plus) za Zapadni Balkan. Ovaj program je identifikovan kao jedan od značajnih projekata u okviru „Talasa obnove“ u investicionom okviru „Čista energija“ Evropske komisije za Zapadni Balkan. Ovi projekti značajno doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i poboljšanju životnog standarda i zdravlja građana. Aktivnosti koje se sprovode u okviru REEP/REEP Plus usklađene su sa propisima EU i ciljevima Zelene agende za Zapadni Balkan, prateći pet stubova Evropskog zelenog sporazuma. Regionalni program energetske efikasnosti osnovan je 2012. godine od strane Investicionog okvira za Zapadni Balkan. U njegovom uspehu sarađuju različite organizacije, uključujući Energetsku zajednicu, Evropsku banku za obnovu i razvoj, Evropsku komisiju i KfW Razvojnu banku. Uključuje više od 600 miliona evra investicija od strane EBRD-a i KfW Grupe banaka, koje su kombinovane sa grantovima od strane WBIF-a.

 

Obnovljeni albanski poznati mozaik ponovo dobija svoj prvobitni sjaj na glavnom trgu u Tirani

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

16. maja obeleženo je zvanično otkrivanje restauriranog fasadnog mozaika u Nacionalnom istorijskom muzeju na Skenderbegovom trgu u Albaniji. Svečanost je bila deo obeležavanja Nedelje Evrope, a prisustvovali su joj predstavnici Delegacije EU, Ministarstva kulture, UN i UNOPS, mediji, stručnjaci za nasleđe i kreatori Mozaika. Mozaik je restauriran u okviru programa EU4Culture koji finansira EU, a sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u bliskom partnerstvu sa Ministarstvom kulture Albanije. Mozaik na fasadi Nacionalnog istorijskog muzeja smatra se jednim od najlepših primera kasnog albanskog socrealizma. Postavljen 1981. godine, na svojoj površini od 565 m2 prikazuje neke od važnih prekretnica u istoriji zemlje, koja se proteže od antike do komunističke ere. Njegov dizajn su izradili renomirani umetnici tog vremena, uključujući Vilsona Kilicu, Josifa Drobonika, Agima Nebiua, Anastasa Kostandinija i Aleksandra Filipija.  

Albaniju je u novembru 2019. pogodio najsmrtonosniji zemljotres u poslednjih 50 godina. Njegovi efekti su bili razorni, uzrokujući veliku štetu u 11 opština, uključujući brojna mesta kulturnog nasleđa, među kojima je i Mozaik. Kao odgovor na ovu krizu, Evropska unija je pokrenula projekat EU4Culture, koji sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u bliskom partnerstvu sa Ministarstvom kulture Albanije. Ovaj projekat se fokusira na renoviranje i revitalizaciju objekata kulturnog nasleđa koji su oštećeni u zemljotresu, i jedan je od najvećih programa kulturnog nasleđa koji finansira EU u svetu, sa ukupnim budžetom od 40 miliona evra.

MADE OF US kampanja danas stiže u Srbiju

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

“Made of Us – Kampanja Putovanje EU-Zapadni Balkan“, koju finansira EU i koju vam donosi WeBalkans, nastavlja se ove nedelje u Srbiji. Ova kampanja podizanja svesti ima za cilj da promoviše pozitivnu sliku o EU ljudima na Zapadnom Balkanu, i obrnuto. Njeni protagonisti su 12 mladih vlogera iz EU i Zapadnog Balkana koji putuju po regionu u parovima. Svaki od parova usput deli svoja iskustva kreirajući sopstveni onlajn sadržaj.

 

Delegacija EU u Srbiji priredila je danas medijski ručak na kome je najavljen početak putovanja u Srbiju. Dobrodošlicu vlogerima poželela je Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji.

 

Vlogeri Jelena Radovanović (fluorescentni_producent) iz Srbije i Džošua Štajb (joshua.steib) iz Nemačke danas su krenuli na put. Oni će biti na putu ukupno sedam dana između 16. i 22. maja, prikazujući najbolje od Srbije, kao i ulaganja EU u regionu. Njihov itinerar uključuje posete raznim lokacijama, uključujući tehnološke, kulturne i projekte u vezi sa zdravljem koje podržava EU. Među projektima koje finansira EU koje će posetiti su Anoris, kompanija koja je izmislila „pametnu rukavicu“ za podršku osobama sa oštećenim vidom, Institut BioSense, koji je napravio nekoliko izuma, uključujući robota koji pomaže u poljoprivredi, i projekat u gradu Rumi koja pomaže mladima u profesionalnom razvoju i proizvodnji zdrave hrane.

 

Kampanja je počela 18. aprila i nastaviće se do 30. maja, pri čemu se svake nedelje fokusira na jednog od partnera WB6. Vlogeri će pokriti ukupno 18 projekata koje podržava EU, 6000 km automobilom, i usput će se susresti sa zanimljivim i inspirativnim lokalnim ličnostima, sve vreme pokazujući prirodne pejzaže, izuzetne znamenitosti i jedinstveno kulturno nasleđe koje Zapadni Balkan može da ponudi. Dvanaest vlogera će zabeležiti svoja iskustva koristeći sopstvenu opremu i kanale društvenih medija, prevodeći putovanje u visokokvalitetne društvene medije i veb sadržaj, fotografije i video zapise, koji će biti distribuirani na kanalima WeBalkans-a.

Povezivanje Evrope: Komisija potpisuje sporazume na visokom nivou sa Zapadnim Balkanom za poboljšanje saobraćajnih veza

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Komisija je 16. maja potpisala sporazume na visokom nivou sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Srbijom. Sporazumi prilagođavaju transevropsku transportnu mrežu (TEN-T), mrežu EU železničkih linija, puteva, luka i unutrašnjih plovnih puteva koji povezuju male i velike gradove EU, povezujući je sa Zapadnim Balkanom. Ovo je veliki korak ka većoj transportnoj povezanosti između Evropske unije i naših partnera sa Zapadnog Balkana.   
Komesarka za saobraćaj Adina Valean rekla je: „Potpisivanjem ovih sporazuma i našim predlogom za evropski transportni koridor Zapadnog Balkana, postavljamo teren za integraciju transportne mreže Zapadnog Balkana u EU. On će promovisati razvoj održive i resursno efikasne transportne povezanosti između EU i ovih zemalja. Važnost bližih i neometanih transportnih veza ne može se potceniti.”  
Transportna zajednica, koja okuplja države članice EU koje predstavlja Komisija i partnere sa Zapadnog Balkana, aktivno podržava realizaciju projekata koji povezuju šest zemalja među sobom i sa EU.  
Integracija transportnih mreža Zapadnog Balkana u TEN-T takođe će pomoći u pripremi zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za njihovo buduće pristupanje EU.