Skip to main content

Autor: WeBalkans

EIB Global u posjeti Crnoj Gori

Written by WeBalkans on . Posted in News.

Delegacija Evropske investicione banke (EIB), banke Evropske unije, i njene nedavno osnovane razvojne podružnice, EIB Global, sastala se sa Vladom Crne Gore u Podgorici 29. jula. Cilj im je bio da identifikuju nove projekte i nastave uspješnu saradnju na ubrzanju društvenog i ekonomskog razvoja zemlje, kao i njenom pristupanju Evropskoj uniji.

 

Markus Berndt, vršilac dužnosti generalnog direktora, predvodio je delegaciju EIB Global koja se sastala sa premijerom Crne Gore Dritanom Abazovićem, potpredsjednicima Vlade Jovanom Marović i Ervinom Ibrahimovićem, te ministrom finansija zemlje Aleksandrom Damjanovićem. Zajedno su razgovarali o mogućnostima ulaganja za Crnu Goru koje su otvorene Ekonomskim i investicionim planom Evropske unije za Zapadni Balkan, i načinima na koje EIB Global može podržati Crnu Goru u privlačenju sredstava koja su dostupna u okviru ovog i drugih programa EU.

 

Od 2020. godine, EIB Global i Investiciono-razvojni fond Crne Gore (IDF) otključali su 150 miliona eura pristupačnijih kredita kako bi podstakli oporavak nakon pandemije i dekarbonizaciju crnogorske privrede. Saradnja EIB Globala sa IDF-om pomogla je malim i srednjim preduzećima da se brže oporave od pandemije i podržala je tranziciju Crne Gore ka kružnoj, zelenoj, održivoj i socijalno pravednoj ekonomiji.

Mladi evropski ambasadori (YEA) učestvuju na forumu „So Keres Europa?!“ u Tirani, Albanija

Written by WeBalkans on . Posted in News.

‘Pa Keres Europa?!’ (“Šta ima, Evropo?!” u prevodu sa romskog jezika) je međunarodni jednonedeljni društveni forum i dio aktivnosti organizovanih pod pokroviteljstvom grada Tirane, Evropske prijestolnice mladih, koji je ugostio preko 150 mladih ljudi i pozvao da prisustvuje nizu radionica, uključujući mlade evropske ambasadore (YEA), iz cijele EU, Zapadnog Balkana i Turske. Radionice su održavane u Tirani od 11. do 17. jula a njihovi učesnici su bili Romi i neromi koji su razgovarali o temama ljudskih i manjinskih prava u Evropi, intersekcionalnosti, umjetnosti i kulturi, zagovaranju za pitanja mladih i otporu Roma.

 

Nakon jednonedeljne radionice, forum je kulminirao javnim događajem – Međunarodnim romskim festivalom mladih – gdje su grupe predstavile rezultate svog rada, a predstavnici Evropske prijestolnice mladih, predstavnici vlasti i nacionalni političari imali priliku da zajedno sa učesnicima iz Evrope zauzmu stav podrške raznolikosti i inkluziji svih mladih ljudi.

 

Domaćini događaja bili su organizacija Roma Active iz Albanije i inicijativa Tirana Youth Capital, a forum su sufinansirali EU, Erasmus+ i inicijativa Tirana evropska prijestolnica mladih 2022.

Most u Gradišci završen uz donaciju EU vrijednu 3,2 miliona eura

Written by WeBalkans on . Posted in News.

29 jul – obilježen završetak radova na prekograničnom mostu u Gradišci koji povezuje Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. To je jedan od najvažnijih projekata na rijeci Savi. Evropska unija sufinansirala je izgradnju mosta sa 3,2 miliona eura bespovratnih sredstava što je kombinovano sa povoljnim kreditom od 5,6 miliona eura od Evropske investicione banke (EIB).  

Most dužine 430 metara povezat će autocestu Ruta 2a u Bosni i Hercegovini sa brzim putem u Hrvatskoj koji je u izgradnji i koji će se protezati od granice sa Bosnom i Hercegovinom, preko Okučana, do granice sa Mađarskom. Zajedno sa graničnim prelazom, most će omogućiti vezu sa ključnom transevropskom mrežom na Koridoru Vc i postati pokretač promjena za lokalnu ekonomiju.

 

Kada bude otvoren za transport, Gradiški most će značajno smanjiti vrijeme čekanja na granici i omogućiti bržu i sigurniju prevoznu rutu za preduzeća i građane BiH i regiona, što će dovesti do poboljšanja ekonomskog rasta i novih radnih mjesta. Projekat je važan korak ka integraciji Zapadnog Balkana u Agendu povezivanja Evropske unije, čiji je cilj unapređenje infrastrukturnih veza u regionu.

 

Ovo je drugi prekogranični most preko rijeke Save koji sufinansira Evropska unija u BiH. Prošle godine otvoren je most, autoput i granični prelaz u Svilaju, za koje je Evropska unija obezbijedila 25 miliona eura bespovratnih sredstava.

 

EU je do sada dodijelila preko 640 miliona eura grantova za 19 projekata u BiH u sektoru transporta, uključujući nekoliko dionica na Koridoru Vc, ali i željeznice, plovne puteve i luke. Bosna i Hercegovina je imala velike koristi od EU Agende povezivanja, a sada ima i od Ekonomskog investicionog plana.

Promovisanje ljudskih prava u tradicionalnom okruženju

Written by WeBalkans on . Posted in Stories.

Organizacija u Albaniji pomaže u promovisanju ljudskih prava i volonterizma mladih uz podršku projekta koji finansira EU.

Opština Dibër je locirana u planinskom region na obali rijeke Crni Drin u sjeveroistočnoj Albaniji, blizu granice sa Sjevernom Makedonijom. Dibër je jako pogođen emigracijom, posebno emigracijom mladih, koji kažu da u Dibëru nema mnogo posla. Međutim, lokalna nevladina organizacija, Local Action Group (LAG), već godinama radi na tome da ovo mjesto učini interesantnijim za mlade nudeći im priliku da doprinesu društvu i da budu aktivniji.

Erblina iz Dibëra ima 21 godinu i trenutno studira medicinu u Tirani. Ona je dio Local Action Group od svoje 16-te godine, a nastavlja da doprinosi kada dođe kući za vrijeme praznika. Objašnajva da je aktivista od devetog razreda. “Imala sam mnogo koristi od volontiranja: pomoglo mi je da se oblikujem kao osoba. Takođe, tu je i  onaj odličan osjećaj kad pomažeš i kada tvoj doprinos donosi rezultate,” kaže ona.

“We decided that we needed to do something to fill the gap, through advocacy and lobbying for human rights.”

Izgradnja kapaciteta za jačanje lokalnog djelovanja

Local Action Group je osnovan 2016. U to vrijeme, Kimete je radila kao učiteljica i za Međunarodni Crveni krst. Objašnjava da je Dibër jedno od najsiromašnijih područja u Albaniji, gdje pored siromaštva postoje problemi sa tradicionalnim mentalitetom koji utiču na ljudska prava. Vidjela je da se malo toga radilo kako bi se riješilo ovo pitanje. “Odlučili smo da moramo učiniti nešto kako bismo popunili prazninu, kroz zagovaranje i lobiranje za ljudska prava,” kaže ona.

Kao članovi lokalne organizacije na udaljenoj lokaciji, Kimete i njeni prijatelji su imali vrlo malo iskustva i znanja za upravljanje NGO, kao i malo prilika da steknu potrebne vještine. Na njihovu sreću, priliku je omogućio Projekat tehničke pomoći za Organizacije civilnog društva (TACSO) koji finansira EU i čija je misija da poboljša kapacitete i ojača ulogu organizacija civilnog društva na Zapadnom Balkanu.

Sa znanjem stečenim putem TACSO, Local Action Group je bila u mogućnosti da implementira i doprinese zajednici preko projekata koji su fokusirani na ljudska prava i druge teme. Prvi projekt, koji je bio fokusiran na prevenciju porodičnog nasilja, a koji je takođe finansirala i EU, je jedan od najznačajnijih za Kimete. Ona objašnjava da zbog toga što je Dibër vrlo tradicionalan region, žene nisu rado govorile o slučajevima porodičnog nasilja i zlostavljanja od strane muškaraca u njihovim porodicama. “Veoma je teško za ženu iz ruralnog područja da govori ili potraži pomoć na temu nasilja. Činjenica da smo lokalna organizacija je bila od koristi jer smo imali lakši pristup domaćinstvima, obilazili smo kuću po kuću i razgovarali smo sa mnogim ugroženim ženama i podržali ih na mnogo načina,” kaže ona.

“Projekt EU TACSO s nama je od prvog dana i bio je ključan za naš uspjeh.”

O projektu

Tehnička pomoć organizacijama civilnog društva na Zapadnom Balkanu i Turskoj (TACSO) regionalni je projekat koji finansira Evropska Unija, a koji unapređuje kapacitete i jača ulogu organizacija civilnog društva (CSOs). Projekat pomaže organizacijama civilnog društva da aktivno učestvuju u demokratskim procesima u regionu, a takođe stimuliše podsticajno okruženja za razvoj civilnog društva i pluralističkih medija. Projekat radi u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Sjevernoj Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i Turskoj. TACSO je dio mehanizma Civil Society Facility EU koji pruža podršku organizacijama civilnog društva u zemljama koje još nisu članice EU. Organizacije civilnog društva igraju važnu ulogu za Evropsku uniju i smatraju se ključnim akterima u pružanju podrške procesu pristupanja svoje zemlje.

 

Za Kimete, najveći uspjeh organizacije bi moglo biti uključivanje mladih ljudi u njihove aktivnosti. Organizacija trenutno ima preko 300 aktivnih volontera koji doprinose na redovnom nivou. “Dibër nema organizaciju mladih niti predstavništvo mladih na lokalnom nivou. Uključujući ih u aktivnosti  naše organizacije dali smo im priliku da pomažu drugima ali i priliku da se njihov glas čuje,” kaže Kimete.

Međutim, Kimete naglašava da bez podrške TACSO možda nijedan od ovih projekata ne bi zaživio. TACSO je obučio njihov tim na mnogo načina, uključujući pisanje projektnih prijedloga, finansijsko upravljanje projektima, najbolji načine za uključivanja volontera, tehnike digitalnog komuniciranja i mnogim drugim korisnim vještinama. Ona kaže, “Projekt EU TACSO s nama je od prvog dana i bio je ključan za naš uspjeh”.

EU usvaja IPARD III program za Crnu Goru

Written by WeBalkans on . Posted in News.

Evropska komisija usvojila je IPARD III program za Crnu Goru, vrijedan 63 miliona eura, za period 2021-2027. Prednosti IPARD III programa predstavljene su široj javnosti na svečanosti organizovanoj u vinariji Patrimonio, koja je korisnik IPARD-a u Bobiji na Cetinju.

 

Crna Gora trenutno koristi preostala raspoloživa sredstva iz IPARD II programa, koja se formalno mogu koristiti do kraja 2023. godine, tako da će sredstva iz novog IPARD III programa biti iskorištena nakon ovog roka. Ambasadorka EU u Crnoj Gori Oana Cristina Popa u svom obraćanju je navela više od 250 ulaganja EU u poljoprivredu kroz IPARD II program.

 

„Veoma sam srećna što danas slavimo usvajanje IPARD III programa. Poljoprivrednu proizvodnju i preradu poljoprivrednih proizvoda u Crnoj Gori treba prilagoditi i unaprijediti kako bi bila spremna i konkurentna za evropsko tržište kada Crna Gora postane punopravna članica EU. Naši IPARD programi daju vam dodatnu šansu za povećanje poljoprivredne proizvodnje i smanjenje zavisnosti od uvoza hrane. Ohrabrujem crnogorske poljoprivrednike i agroprerađivače da u potpunosti iskoriste IPARD II i predstojeći IPARD III. Takođe ohrabrujem Ministarstvo da na vrijeme pripremi implementaciju novih mjera IPARD III i pokaže da dobro upravlja EU sredstvima i odgovara na njene zahtjeve“, rekla je ambasadorka EU u Crnoj Gori Oana Cristina Popa.

Borići prihvatni centar za migrante renoviran zahvaljujući EU

Written by WeBalkans on . Posted in News.

21 jula svečano je otvoren novouređeni prihvatni centar za migrante “ Borići” u Bihaću. Rekonstrukcija fasade koštala je više od 200.000 KM, a cjelokupnu rekonstrukciju, kao i tekuće troškove privremenog prihvatnog centra, ukupne vrijednosti više od milion eura, finansirala je Evropska unija.  

Grad Bihać počeo je sa smještajem migrantskih i izbjegličkih porodica sa djecom u decembru 2018. godine. Od tada se bivši studentski dom Borići koristi kao smještajni centar za porodice sa djecom, djecu bez pratnje i djecu razdvojenu od roditelja te druge ranjive skupine migranata. Ta građevina je obilježje grada Bihaća, a njeno renoviranje znači da će ona, kada ne bude više služila kao smještaj za migrante, biti u boljem stanju nego što je bila do sada.

 

Evropska unija je obezbijedila finansijsku i tehničku pomoć u vrijednosti od preko 100 miliona eura kako bi podržala bosanskohercegovačke vlasti da obezbijede adekvatnu pomoć migrantima, ljudima koji traže azil i izbjeglicama. U prihvatnom centru Borići trenutno su smještena 243 migranta, uglavnom porodice sa djecom iz Afganistana, Burundija i Kube.

EU4AGRI projekat koji podržava EU objavljuje novi javni poziv

Written by WeBalkans on . Posted in News.

EU4AGRI projekat koji finansira EU raspisao je javni poziv za dodjelu bespovratnih sredstava za podršku uvođenju standarda i sertifikacije u poljoprivrednoj i prehrambenoj proizvodnji.

 

U okviru ovog poziva, Evropska unija će podržati poslovne subjekte u poljoprivredno-prehrambenom sektoru u Bosni i Hercegovini da uvedu određene standarde u svoje poslovanje ili obezbijede sertifikaciju svojih proizvoda, usluga ili proizvodnih procesa. Poziv ima za cilj jačanje poljoprivredne i prehrambene industrije, poboljšanje kvaliteta, higijene, sljedivosti i bezbijednosti hrane, povećanje konkurentnosti i olakšavanje pristupa tržištima.

 

Poziv je otvoren za mikro, mala i srednja preduzeća, zanatske radnje/preduzetnike i zadruge koje se bave proizvodnjom i/ili preradom poljoprivrednih proizvoda za ljudsku ishranu, te udruženja koja okupljaju proizvođače/prerađivače za grupnu sertifikaciju.

 

Ukupan iznos koji je ponuđen putem ovog poziva iznosi milion KM, a grant sredstva za svakog korisnika mogu se kretati od 5.000 do 50.000 KM, uz obavezno sufinansiranje u iznosu od 30% ukupne vrijednosti planiranih troškova projekta.

Pristupačna I zdrava hrana za mlade ljude

Written by WeBalkans on . Posted in Stories.

Projekat podrške srednjim stručnim školama koji finansiral EU u proizvodnji zdrave i hrane bez alergena.

Gojaznost je sve sve češća pojava među mladima u Bosni I Hecegovini i Srbiji. Prema naučnim radovima rađenim u obe zemlje, gotovo 15% mladih se bori sa gojaznošću, a preko 35% njih je u stanju koje se opisuje kao stanje prije gojaznosti. S druge strane, do 10% populacije nije tolerantno na određenu hranu, manifestujući alergijske reakcije koje narušavaju zdravlje.  Naučno istraživanje dovodo do zaključka da je glavni uzrok tome, povećana konzumacija brze hrane, a članovi nevladine organizacije, Limitless Association, iz Srbije su preduzeli aktivnosti kako bi doprinjeli poboljšanju situacije.

Zajedno sa dvije srednje stručne škole iz pograničnih gradova Rume u Srbiji i Zvornika u Bosni i Hercegovini, Limitless Association, je inicirao projekat koji ima za cilj stimulisanje zapošljavanja mladih u prekograničnom području kroz ponudu novih gastronomskih proizvoda. Pored zapošljavanja, projekat takođe ima za cilj kreiranje asortimana zdrave i bezbjedne hrane za mlade i ugrožene grupe, po pristupačnim cijenama.

“Nažalost, u prekograničnom području, zdrava hrana i hrana bez alergena gotovo da ne postoji i morali smo da preduzmemo nešto.”

Nove nutricionističke avanture

Jovan Jovanović je voditelj projekta u Limitless Association. On je objasnio da je njihova ideja bila da kombinuju cilj povećanja zaposlenosti mladih u prekograničnom području sa misijom da se obezbijedi zdrava hrana za mlade ljude, a posebno za mlade ljude iz ugroženih grupa sa finasijskim poteškoćama.  “Nažalost, u prekograničnom području, zdrava hrana i hrana bez alergena gotovo da ne postoji, i morali smo da preduzmemo nešto, “ rekao je Jovan.

Srednja stručna škola Branko Radičević iz Rume i Srednja stručna škola Petar Kočić iz Zvornika su dio projekta i obe nude obuku iz ugostiteljstva i imaju višedecenijsko iskustvo u radu sa mladima. Međutim, nedostaje im oprema i trenutna stručnost za obuku učenika za pripremu zdrave hrane. Projekat im je inicicijalno pomogao u renoviranju njihovih kuhinja, opremajući ih sa savremenom opremom. Zatim, projekat je pokrenuo dva programa treninga i profesionalne pomoći za nastavnike i učenike o zdravoj prehrani i hrani bez alergena.

Zdrava hrana koju proizvode učenici u školama će biti ponuđena u školskim restoranima po pristupačnim cijenama. Jovan objašnjava da će ovi restorani biti registrovani kao društvena preduzeća, što će takođe osigurati njihovu održivost. Restorani će biti neprofitni ali će sa prihodima koji ostvare biti u mogućnosti da kupuju kvalitetne sirovine za pripremu hrane. U isto vrijeme, učenici će steći značajno iskustvo, tako da će u vrijeme kad maturiraju biti spremni za tržište rada.

“Podrška EU je bila ključna u realizaciji ovog projekta, jer ni škole ni lokalne samouprave ne bi mogle da implementiraju projekat”

O projektu

“Zdravi i sigurni gastronomski proizvodi kao potencijal za novo zapošljavanje” finansiran od strane EU je podržan kao dio Programa Prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina 2014-2020.u okviru instrumenata za Pretpristupnu pomoć (IPA II), izdvajanja za 2016, 2017 i 2018. Projekat je počeo u maju 2022. i očekuje se da bude završen do kraja 2022.

Limitless Association je identifikovalo nedostatak organske, zdrave hrane i hrane bez alergena izvan škola u prekograničnom području, tako da će projekat takođe preduzeti aktivnosti da promoviše specijalističko znanje svršenih učenika ovih škola na tržištu rada. Ovaj projekat će pokrenuti web market portal za ugostitelje koji će omogućiti poslodavcima da se direktno povežu sa kvalifikovanim učenicima čiju će stručnost garantovati škola.

Ovaj projekt je finansirala Evropska Unija sa preko €250,000. Jovan objašnjava da bez pomoći EU ništa od ovog ne bi bilo moguće. “Podrška EU je bila ključna u realizaciji ovog projekta, jer ni škole ni lokalne samouprave ne bi mogle da implementiraju projekat”, rekao je. On se nada da će aktivnosti koje se preduzimaju u okviru projekta  služiti kao primjer školama u drugim gradovima Srbije, i da će se vlada poslužiti ovim primjerima kako bi multiplicirala ovaj projekat.

Susret Mladih evropskih ambasadora i Omladinskog orkestra Zapadnog Balkana

Written by WeBalkans on . Posted in News.

19. jula, grupa mladih evropskih ambasadora (YEA) sa Kosova posetila je Omladinski orkestar Zapadnog Balkana na njihovoj poslednjoj probi prije koncerta u Prištini. U grupi su bili Amina Kaja, Desantila Muriqi, Eris Cunaku i Jora Zeneli. Mladi evropski ambasadori su imali priliku da sa članovima Omladinskog orkestra Zapadnog Balkana razgovaraju o mreži YEA i izvjesnim mogućnostima saradnje.  

Omladinski orkestar Zapadnog Balkana je inicijativa Artium Eudora, nevladine organizacije bazirane u Prištini, koja promoviše umjetnost kao sredstvo za individualni i društveni napredak. Orkestar je prvi put krenuo na turneju u oktobru 2021. godine, a u maju 2022. svirao je na Dan Evrope u Novom Sadu. Nakon koncerta u Prištini, orkestar je nastavio turneju u Skoplju i Novom Sadu, a nastaviće u Mostar (26. jula) i Kotor (28. jula). U avgustu će mladi muzičari nastupiti za njemačku publiku na koncertima u Ahenu, Berlinu, Esenu, Kaselu i Kenigsvinteru.

 

Turneja WBYO 2022. godine omogućena je uz podršku Generalnog direktorata EU za proširenje i susjedstvo, EU na Kosovu i u Sjevernoj Makedoniji, nekoliko Rotari klubova iz regije Ahen, Engagement Global, ministarstava vanjskih poslova Njemačke i Luksemburga, Ambasada Češke Republike na Kosovu i Austrijskog kulturnog foruma u Srbiji.

EU objavila poziv za prilaganje prijedloga za osnaživanje civilnog društva u Srbiji

Written by WeBalkans on . Posted in News.

Delegacija EU u Srbiji objavila je novi poziv za podnošenje prijedloga za organizacije civilnog društva. Poziv za dostavljanje predloga koji finansira EU vredan je 4,8 miliona eura i ima za cilj da osnaži civilno društvo u Srbiji daljim stimulisanjem povoljnog okruženja za, da bi civilno društvo moglo aktivno da učestvuje u donošenju odluka, čime se jača proces evropske integracije Srbije.

 

Konkretno, ovaj poziv će dodatno ojačati ukupne kapacitete civilnog društva putem Nacionalnog resursnog centra EU. Takođe će povećati kapacitete pokreta građana i neformalnih grupa za zagovaranje i praćenje reformi i procesa evropskih integracija Srbije kroz fleksibilnu finansijsku podršku organizacijama civilnog društva (OCD) i neformalnim grupama u razvoju. To će fokus staviti na jačanje nerazvijenog civilnog društva u određenim sektorima i pomoći transformaciji neformalnih grupa u organizovane OCD.

 

Emanuele Giaufret, ambasador EU u Srbiji, rekao je: „Demokratija je jača kada je civilno društvo snažno i sposobno da ojača transparentnost i odgovornost javnih vlasti; te promoviše aktivno angažovanje građana unutar njihovih zajednica za inkluzivne i participativne procese. Veoma sam ponosan što će EU nastaviti da podržava srpsko civilno društvo i doprinosi da ono bude efikasnije i održivije. Osnaženo civilno društvo ključna je komponenta svakog demokratskog sistema i kao takvo bi ga trebali prepoznati i tretirati svi akteri, uključujući državne institucije.”

 

Nakon stabilnog dugoročnog povećanja, godišnji doprinos EU će dostići 5,5 miliona evra, što će dovesti ukupan doprinos EU civilnom društvu u Srbiji na 17 miliona eura tokom trogodišnjeg perioda. Ova pomoć će se pružati kroz kombinaciju modaliteta finansiranja kako bi se odgovorilo na specifične potrebe različitih tipova OCD-a u smislu veličine, nivoa kapaciteta i geografske prisutnosti.

 

Nastojanje da se dopre do manjih organizacija će se nastaviti, posebno kroz finansijsku podršku organizacijama civilnog društva u razvoju, nezavisnim organizacijama i fleksibilnim mehanizmima podrške.