Skip to main content

Promovisanje zdravog rasta i razvoja u sarajevskim predškolskim ustanovama

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Projekat finansiran od EU osnažuje prosvetne radnike i roditelje za optimalan razvoj deteta u opštini Centar Sarajevo u Bosni i Hercegovini.

Institut za populaciju i razvoj (IPR), organizacija civilnog društva iz Bosne i Hercegovine, proveo je 2019. godine istraživanje u kojem je učestvovalo 127 prosvetnih radnika u Kantonu Sarajevo. Cilj je bio identificirati njihove potrebe za dodatnom stručnom podrškom u provođenju programa zdravog rasta i razvoja, koji ima podršku Ministarstva obrazovanja, nauke i mladih Kantona Sarajevo. Tokom ovog procesa, IPR je prepoznao neophodnost kontinuiranog rada sa decom predškolskog uzrasta. Koristeći rezultate istraživanja iz 2019. i uz vodstvo stručnjaka, razvili su obrazovni paket za poboljšanje emocionalnih i društvenih veština dece.

Ovaj paket je posebno dizajniran da odgovori na potrebe roditelja i vaspitača. Kako bi pružio odgovarajuće smernice za njegovo korištenje i efikasno zadovoljio potrebe dece uzrasta od četiri do šest godina, IPD je pokrenuo dodatni projekat pod nazivom „Promovisanje zdravog rasta i razvoja dece u predškolskim ustanovama Općinskog centra Sarajevo“. Ovaj projekat se realizuje u okviru programa ReLOaD2, koji finansijski podržava Evropska unija, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (PUNR).

“ Napravili smo veb platformu ‘Zdrav rast i razvoj’, omogućavajući roditeljima da učestvuju u onlajn kursevima obuke i steknu praktične uvide koje mogu da vežbaju zajedno sa svojom decom.“

Prema riječima koordinatora projekta Amera Džekmana, inicijativom je obuhvaćeno 19 predškolskih ustanova i uključeno je 50 vaspitača iz ove opštine. Ovi edukatori su učestvovali u dvodnevnim radionicama sa ciljem da unaprede svoje veštine i kompetencije potrebne za realizaciju projekta. Svaka predškolska ustanova dobila je „kutiju za vrtić“ sa izborom praktičnih alata koji olakšavaju rad sa decom. Naime, u kutijama vrtića nalaze se lutke Hana i Dado, koje su postale sastavni dio svakodnevnog života dece u Općinskom centru Sarajevo.

Džekman pojašnjava da ove lutke služe kao sredstvo za igru da vaspitači daju vrijedne smjernice za zdrav rast i razvoj. Kroz igru deca bez napora shvataju koncepte održavanja zdravog načina života. Pored toga, kutije vrtića sadrže radne listove, postere, kartice sa slikama i kartice sa emocijama koje su u skladu sa aktivnostima projekta. Štaviše, Džekman ističe ključnu ulogu roditeljskog uključivanja u implementaciju projekta. „Napravili smo veb platformu „Zdrav rast i razvoj“ koja omogućava roditeljima da učestvuju u onlajn kursevima obuke i steknu praktične uvide koje mogu da praktikuju zajedno sa svojom decom“, objašnjava Džekman.

„Fizičko nasilje se kasnije manifestuje kod dečaka, dok kod devojčica dominiraju različiti oblici verbalnog nasilja. Dečaci koji dožive fizičko nasilje u ranom uzrastu imaju dvostruko veće šanse da i sami postanu nasilnici, upuštaju se u tuče, nose oružje i pokazuju nasilno ponašanje u vezama. Ove zabrinutosti naglašavaju važnost implementacije programa koji dele zajedničke ciljeve sa ‘Zdravim rastom i razvojem’ tokom ranog detinjstva.“

O projektu

Regionalni program o lokalnoj demokratiji na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) je nastavak inicijativa koje podržava EU – Projekat jačanja lokalne demokratije (LOD, 2009-2016) i naknadno proširenog Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD, 2017-2020). Kao i prethodni, ovaj projekat finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). ReLOaD2 se primenjuje na Zapadnom Balkanu, posebno u Albaniji, Bosni i Hercegovini (BiH), Kosovu*, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.

Ukupno 150 roditelja završilo je onlajn kurs obuke na temu „Zdrav rast i razvoj“, sa preko 200 pristupa uslugama konsultacija i podrške preko IPR Facebook platforme „Savetnici za roditelje.“

Maja Alihodžić, majka čije je dete učestvovalo u programu, istakla je kako je obuka pomogla roditeljima da savladaju svakodnevne izazove u vaspitanju svojih mališana. „Prvi put sam osetio da se prema deci drugačije postupa i da se sa njima razgovara. Saveti koje smo dobili uveliko su pomogli u rešavanju različitih tema uz promovisanje otvorenog razgovora i zajedničkog učenja. Verujem da sada bolje razumemo jedni druge, a ja osećati se spremnije za rešavanje različitih situacija. Nadam se da će slični programi biti dostupni i u osnovnim školama, čime će roditeljsko učešće i obrazovanje dece postati standardna praksa u svim obrazovnim ustanovama“, kaže Alihodžić.

IPR ističe porast nasilja, uznemiravanja i verbalnog zlostavljanja među dečacima i devojčicama, čak I u nižim razredima osnovne škole. Džekman napominje: „Fizičko nasilje ima tendenciju da se kasnije manifestuje kod dečaka, dok među devojčicama dominiraju različiti oblici verbalnog nasilja. Dečaci koji dožive fizičko nasilje u ranom uzrastu imaju duplo veće šanse da i sami postanu nasilnici, tuče, nose oružje i pokazuju nasilje. Ove brige naglašavaju važnost sprovođenja programa koji dele zajedničke ciljeve sa “Zdravim rastom i razvojem tokom ranog detinjstva“, dodaje Džekman.

On dalje tvrdi da obrazovanje dece o zdravim stilovima života treba sistematski integrisati u sve ustanove i agencije za brigu o deci. Pružanje kvalitetnog obrazovanja i promocija zdravog načina života u skladu je sa sedamnaest ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, uz podršku projekta ReLOaD2 koji finansira EU.

Lokalno osnaživanje za evropske integracije Albanije

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Inicijativa koju finansira EU osnažuje albanske opštine da igraju uticajniju ulogu u procesu evropskih integracija.

Albanija je 2014. godine pokrenula značajnu inicijativu za reformu svog sistema lokalne uprave, težeći istinskoj i suštinskoj decentralizaciji, nadovezujući se na prethodne, ali nedovoljne napore. Ova inicijativa je imala za cilj da ovlasti lokalnu samoupravu sa značajnim finansijskim i ekonomskim ovlašćenjima, pravima i odgovornostima. Imao je za cilj da unapredi administrativne, investicione, regulatorne i uslužne sposobnosti u osnovnim funkcijama, dok takođe obuhvata prenos dodatnih odgovornosti. Istovremeno, teritorijalna administrativna reforma je imala za cilj da pojednostavi administrativne granice zemlje reorganizacijom fragmentiranih jedinica lokalne samouprave. Ovo restrukturiranje je imalo za cilj da reši pitanja nezadovoljavajućih javnih usluga koje se pružaju lokalnim zajednicama i odsustva ekonomije obima, što je rezultiralo prekomernim administrativnim troškovima. Cilj je bio stvaranje kohezivnijeg i efikasnijeg teritorijalnog sistema koji bi bolje služio potrebama stanovništva.

„Međutim, ova percepcija je netačna, jer se značajan deo zakona zaista primenjuje na lokalnom nivou. Konačno, prepoznato je da su integracije u EU sveobuhvatna praksa i da opštine igraju ključnu ulogu u ovom procesu“.

Drugi ključni aspekt koji se bavi reformom lokalne uprave u Albaniji odnosio se na ulogu opština u procesu integracije u Evropsku uniju (EU). Jolanda Trebicka, izvršna direktorka Organizacije civilnog društva Europartners Development Albania (EPD) u to vreme bila je među stručnjacima koji su aktivno uključeni u proces reformi. Ona ističe da je među vlastima preovladalo mišljenje da su integracije u EU prvenstveno usmerene na približavanje zakonodavstva na centralnom nivou, zanemarujući značaj lokalne uprave. „Međutim, ova percepcija je netačna, jer se značajan deo zakona zaista primenjuje na lokalnom nivou. Albanija je započela proces usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Kao i u zemljama EU, procena u Albaniji je potvrdila da se 70% harmonizovanog/približenog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU primenjuje na lokalnom nivou. Konačno, prepoznato je da su integracije u EU sveobuhvatna praksa i da opštine igraju ključnu ulogu u ovom procesu“, navodi Trebićka. Shodno tome, inicijalna strategija decentralizacije imala je za cilj uspostavljanje EU kutaka u 30 opština Albanije do 2020. godine.

EU u Albaniji je 2017. godine pokrenula projekat „Opštine za Evropu“. Ovaj projekat je imao za cilj da podigne ulogu opština u procesu evropskih integracija na viši nivo. Počevši skoro od nule, projekat je pružio sveobuhvatnu podršku u različitim oblastima, uključujući pruženu pomoć svih 61 opštini u uspostavljanju jedinica EU i omogućavajući im da efikasno obavljaju svoje dužnosti. Projekat je organizovao nekoliko obuka za unapređenje kapaciteta opština za pristup fondovima EU i podržao jedinice EU u organizovanju događaja u lokalnoj zajednici radi širenja informacija o u EU.

„Postoje oblasti koje zahtevaju dalja poboljšanja. Međutim, mogu sa sigurnošću da tvrdim da smo postavili temelje da opštine preuzmu mnogo značajniju ulogu u procesu evropskih integracija u budućnosti..“

O projektu

Opšti cilj projekta Opštine za Evropu je bio jačanje kapaciteta opštinske uprave i dopremanje do albanskih građana i albanskih lokalnih uprava sa informacijama o EU, njenim politikama, programima i fondovima. Sve projektne aktivnosti bile su organizovane oko sledećih komponenti: EU integracije i koordinacija donatora, institucionalna izgradnja i obuka, umrežavanje i onlajn komunikacija, vidljivost i događaji, kao i pitanja koja se odnose na sve oblasti. Projekat tehničke pomoći pružio je podršku za uspostavljanje i efikasno funkcionisanje Jedinica za EU ​​poslove u svakoj opštini. Jedinice EU su od ključnog značaja za upravljanje procesima interne (unutar opština) koordinacije o pitanjima vezanim za EU ​​i služe kao glavna struktura za koordinaciju i implementaciju aktivnosti u zajednici. Ukupna finansijska vrednost projekta (obe faze) je 3,6 miliona evra.

Takođe, projekat je pružio podršku Delegaciji EU u sprovođenju informacionih i komunikacionih aktivnosti na opštinskom nivou. Ovo uključuje pomoć u kampanjama protiv ilegalne migracije, promociju ERASMUS+ programa mladim pojedincima u opštinama i podizanje svesti o programima EU za podršku ruralnom području na lokalnom nivou. Važna kampanja bila je „Evropa je tu“ koja se sastojala u informisanju lokalnog stanovništva o doprinosu EU društvenom i ekonomskom razvoju lokalnih zajednica.

Generalno, projekat je dao značajan doprinos jačanju kapaciteta upravljanja opštinama u vezi sa pitanjima vezanim za EU, dajući pozitivne rezultate. Projekat se smatra najboljom praksom u zemljama Zapadnog Balkana tokom događaja koji je organizovao Komitet regiona u okviru Dana proširenja, 6. jula 2022. Ipak, gospođa Trebička priznaje da još ima prostora za poboljšanje. „Postoje oblasti koje zahtevaju dalja poboljšanja. Potrebno je učiniti više na informisanju i podizanju kapaciteta cele lokalne administracije i podršci gradskim većima da igraju proaktivniju ulogu u važnim procesima evropskih integracija na terenu. Međutim, mogu sa sigurnošću da tvrdim da smo postavili temelje da opštine u budućnosti preuzmu mnogo značajniju ulogu u procesu evropskih integracija“, potvrđuje Trebićka.

Transformacija jednostavnog hobija u uspešan posao

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Podrška EU omogućila je mladoj preduzetnici iz Crne Gore da uspostavi sopstveni posao i proizvodi ekološki prihvatljive igračke.

Jasna Radenović, mlada preduzetnica iz Crne Gore, vodi kreativnu kompaniju koja se specijalizuje za proizvodnju ekoloških igračaka. Jasna živi u gradu Plavu, smeštenom u severoistočnom delu Crne Gore, i majka je troje dece. Plav je centralna tačka Opštine Plav, koja ima preko 9.000 stanovnika, dok Plav sam po sebi broji preko 3.000 stanovnika. Pre deset godina, Jasna je želela da njena deca imaju igračke napravljene od prirodnih materijala. S obzirom na ograničen izbor dostupnih u crnogorskim prodavnicama u to vreme, Jasna je došla na ideju da sama napravi igračke. „Drvo je bilo lako dostupan materijal u našem gradu. U početku sam pravila kocke za slaganje, postepeno prilagođavajući dizajn uzrastu i potrebama moje dece“, kaže Jasna. Međutim, vremenom, ovaj skroman hobi se pretvorio u nešto ozbiljnije, što je Jasnu navelo da ga pretvori u ozbiljan posao.

„Danas stvaramo ekološki prihvatljive igračke od drveta i tkanine, namenjene deci svih uzrasta. Naše igračke olakšavaju učenje iz oblasti matematike, prvih slova, muzičkih nota i geografije. One doprinose razvoju motoričkih veština i stimulišu maštu dece.“

Godine 2020. Jasna je iskoristila priliku i aplicirala za program samozapošljavanja Nacionalne službe za zapošljavanje, koji je finansiran od strane Evropske unije i Vlade Crne Gore. Ova finansijska podrška omogućila joj je da osnuje svoju kompaniju „Tri Vuka“. „Danas stvaramo ekološki prihvatljive igračke od drveta i tkanine, namenjene deci svih uzrasta. Naše igračke olakšavaju učenje iz oblasti matematike, prvih slova, muzičkih nota i geografije. One doprinose razvoju motoričkih veština i stimulišu maštu dece“, objašnjava Jasna.

Pored grantova koje je dobila od EU putem Nacionalne službe za zapošljavanje, koje je Jasna iskoristila za nabavku mašina i osnovnih materijala za proizvodnju igračaka, takođe je dobila vrednu mentorsku podršku kako bi unapredila svoje veštine strateškog planiranja i marketinga. Kroz regionalni projekat pod nazivom „Promovisanje inkluzivnih rešenja na tržištu rada na Zapadnom Balkanu“, finansiran od strane Austrijske razvojne agencije, kancelarija UNDP-a pružila je mentorsku pomoć učesnicima programa samozapošljavanja. „Budući da nisam imala prethodnog iskustva u poslovanju, bila sam nesigurna u vezi sa proizvodima na koje treba da se fokusiram i kako da se efikasno predstavim na tržištu. Međutim, dobila sam izuzetnu podršku od mentora“, deli Jasna.

Iako Jasna želi da njeni proizvodi postanu zaštitni znak Crne Gore, svesna je izazova s kojima se suočavaju žene preduzetnice u zemlji. „Najizazovniji aspekt je balansiranje ličnih i poslovnih odgovornosti. To zahteva efikasno upravljanje vremenom sa trojicom dečaka različitog uzrasta, obezbeđujući njihovo školovanje i vanškolske aktivnosti, istovremeno razvijajući posao“, priznaje Jasna.

„Ukoliko ne pokušate, nikada nećete saznati kolike su vaše sposobnosti. Uverena sam da ćete, poput mene, dobiti pomoć i podršku od sistema.“

O projektu

Program grantova koji ima za cilj podršku samozapošljavanju i pokretanju poslova je direktni grant u vrednosti od 3,5 miliona evra. Finansiraju ga Evropska unija i Vlada Crne Gore. Ova inicijativa, poznata kao „Program grantova za samozapošljavanje“, deo je šireg programa EU-Crna Gora za zapošljavanje, obrazovanje i socijalnu zaštitu (SOPEES), koji ima ukupna sredstva u visini od 18 miliona evra iz pretpristupnih fondova EU (IPA II). Sprovođenje programa se odvija u saradnji sa Ministarstvom privrede i Ministarstvom finansija i socijalnog staranja, uz podršku Delegacije EU u Crnoj Gori.

Podrška ženama u poslovanju je od suštinske važnosti, posebno imajući u vidu da žene prosečno provode 10 godina svog života radeći neplaćeni posao i brinući o domaćinstvu. Značaj ove podrške dodatno je istaknut tokom pandemije COVID-19, kada su ženski neplaćeni poslovi i obaveze u domaćinstvu nadmašile muški rad za 92%. Nedavno istraživanje UNDP-a otkrilo je da dok je 11% žena izjavilo da obično ne obavlja kućne poslove, taj procenat među muškarcima bio je mnogo veći – 42%.

Jasna priznaje postojanje predrasuda prema ženama preduzetnicama, što može obeshrabriti one koji se upuštaju u sopstvene poslovne poduhvate. Ona deli svoje iskustvo, izjavljujući: „Kada ljudi otkriju da je žena direktor, često postoji pitanje da li je ona sposobna za izazov. Međutim, ja sam ostala odlučna da uspem i prevaziđem takve predrasude. Srećom, nisam naišla na značajne prepreke u okviru sistema. Naprotiv, svi su bili puni podrške i od pomoći.“

Jasna ohrabruje nezaposlene žene da veruju u sebe i prijave se za programe koji promovišu žensko preduzetništvo. Ona snažno veruje da je preuzimanje inicijative ključno, primetivši: „Ukoliko ne pokušate, nikada nećete saznati kolike su vaše sposobnosti. Uverena sam da ćete, poput mene, dobiti pomoć i podršku od sistema.“

Revolucija stočarstva u Srbiji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Upoznajte RoboPastira koji je izum Naučno-tehnološkog parka u Nišu

Verovatno je mnogima od vas poznat RoboCop, protagonist filma iz osamdesetih koji je bio pola čovek, pola mašina. Tokom tog perioda, koncept robota koji zamenjuju ljude u različitim ulogama bio je samo zamisao prikazana u naučno-fantastičnim filmovima. Međutim, tokom sledećih decenija, ova ideja se postepeno pretvorila u stvarnost, i danas smo svedoci robota koji nam pomažu u različitim zadacima. Nedavno se u Srbiji pojavio značajan primer toga. Ipak, ovoga puta, cilj nije zameniti ljudsku radnu snagu, već se baviti zadacima koji su povezani sa ponašanjem životinja, konkretno pasa čobana.

Kompanija Coming Computer Engineering, srpska informatička kompanija, sarađuje sa inženjerima sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Nišu kako bi razvila i predstavila vrhunski, multifunkcionalni robot poznat kao RoboPastir. Ova inovativna kreacija rešava jedan od glavnih izazova sa kojima se suočavaju poljoprivredni proizvođači u Srbiji: nedostatak raspoložive radne snage.

„RoboPastir je osmišljen da revitalizuje tradicionalno stočarstvo, obuhvatajući uzgoj stoke na pašnjacima.“

„RoboPastir je osmišljen da revitalizuje tradicionalno stočarstvo, obuhvatajući uzgoj stoke na pašnjacima“, izjavljuje Dušan Krstić, projektni menadžer u kompaniji Coming Computer Engineering. „S obzirom na ograničenu dostupnost radne snage u poljoprivredi, naš cilj je bio zameniti ljude robotima. Ovi roboti će voditi životinje do pašnjaka, štititi ih od predatora i osigurati da pasu odgovarajuću količinu trave.“ Mogućnost da vidimo robotske pastire koji brinu o stadu od 620 ovaca mogla bi postati uobičajen prizor na srpskim pašnjacima. Pored brige o stoci, kompanija Coming Computer takođe razvija robote za različite druge poljoprivredne zadatke, poput sadnje, navodnjavanja, berbe i oranja.

Za razliku od mnogih mašina, ovi elektronski asistenti sposobni su da rade na izuzetno strmim terenima.

„Testirali smo sposobnost prototipa da vuče teret od 345 kilograma uz nagib od 30%, koristeći automatski nivelirajući sistem“, objašnjava Nikola Velčev, inženjer u kompaniji Coming. „Ovaj sistem omogućava robotu da spusti prednji deo kada se susretne sa strmim padinama, sprečavajući prevrtanje kada nosi velike terete ili vuče prikolicu.“ Robot je takođe prilagodljiv za rad na nivou tla, poput branja jagoda, i može trenutno prilagoditi svoju robotsku platformu da podigne ruku do visine od 2 metra. „Naš cilj je da razvijemo platformu koja može da prihvati različite dodatke za različite aktivnosti“, objašnjava Velčev. „Robot se kontroliše pomoću džojstika, opremljenog senzorskim podržanim kretanjem koje može detektovati prepreke i izbeći ih. Uz pomoć navigacije GPS, biće sposoban da se autonomno vrati sa pašnjaka do staje.“

U naredne tri godine, roboti će ući u proizvodnju, uz strategiju cenovne politike koja će ih učiniti dostupnim za poljoprivredne proizvođače malog obima. Trenutno, roboti ove vrste koštaju preko 100.000 evra, što ih čini nedostupnim većini poljoprivrednika u Srbiji i okolnim regionima.

“Esencija Naučno-tehnološkog parka leži u uspostavljanju zajednice inovativnih kompanija, podsticanju razmene znanja, međusobne podrške i aktivnog učešća u organizovanim aktivnostima.”

O projektu

Projekat javnog sektora za istraživanje i razvoj (R&D) odnosi se na niz investicija usmerenih ka revitalizaciji javne R&D delatnosti zemlje. Investicije uključuju unapređenje postojeće infrastrukture, osnivanje centra za promociju nauke, izgradnju smeštaja za studente i smeštaj za mlade naučnike, kao i stvaranje centara izvrsnosti u prioritetnim istraživačkim oblastima. Trošak projekta procenjuje se na oko 420 miliona evra. Projekat je u potpunosti u skladu sa prioritetima za finansiranje Evropske investicione banke u cilju jačanja i razvoja aktivnosti podrške zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima. Evropska investiciona banka, dugoročna finansijska institucija Evropske unije, podržava održive investicione projekte koji unapređuju ciljeve politike Unije. U zemljama Zapadnog Balkana, finansijske operacije EIB doprinose olakšavanju integracionog procesa sa Evropskom unijom. Od 2001. godine, EIB je odobrila 2,6 milijardi evra za projekte u Srbiji.

Povećanje standarda u naprednoj poljoprivredi

 

Uobičajeno bi bilo potrebno pet do deset godina da se razviju takva karakteristična poljoprivredna rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji, čak i za globalne visokotehnološke kompanije smeštene u istaknutim IT centrima poput Silicijumske doline. Međutim, inovatori u Naučno-tehnološkom parku u Nišu postigli su ovaj podvig za samo tri godine, uz podršku Inovacionog fonda Republike Srbije i Evropske unije.

Između brojnih preduzeća koja posluju u Naučno-tehnološkom parku u Nišu, inovacionom centru otvorenom 2020. godine, nalazi se Coming Computer Engineering. Park je postao regionalna tačka fokusa za razvoj inventivnih naučnih i tehnoloških projekata, zajedno sa njihovom internacionalnom promocijom. Tesno sarađuje sa univerzitetskom i akademskom zajednicom, okupljajući preko 500 mladih IT inženjera kako bi region učinio globalnim centrom za najsavremenije tehnologije.

„Esencija Naučno-tehnološkog parka leži u uspostavljanju zajednice inovativnih preduzeća, podsticanju razmene znanja, međusobne podrške i aktivnog učešća u organizovanim aktivnostima“, tvrdi Milan Ranđelović, direktor Naučno-tehnološkog parka. „Naš cilj je da podržimo lokalne visokotehnološke preduzetnike, povećamo svest i ojačamo čitavu inovacionu ekosistem u regionu.“

Zajedno sa svojim virtuelnim članovima, preduzeća smeštena u Parku zapošljavaju oko 5.000 ljudi. Izgradnju prostora Naučno-tehnološkog parka finansirala je Vlada Srbije i zajam Evropske investicione banke koji je obezbeđen 2010. godine za sektor istraživanja i razvoja u Srbiji.

Poboljšanje energetske efikasnosti u javnim zgradama: Transformacija infrastrukture Sarajeva

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Projekat finansiran od strane EU-a radi na revitalizaciji javnih zgrada u Sarajevu za svetliju i zeleniju budućnost.

Bosna i Hercegovina je zemlja koja se karakteriše značajnom energetskom neefikasnošću u građevinskom, industrijskom i uslužnom sektoru. Javne zgrade u Bosni i Hercegovini (BiH) imaju prosečnu potrošnju energije tri puta veću od proseka u EU, što ih čini potpuno energetski neefikasnim. Više od 70% javnih zgrada u BiH izgrađene su pre više od 30 godina, bez mnogo pažnje posvećene energetskoj efikasnosti. Pored toga, preko 80% zgrada u javnom sektoru trenutno se oslanja na fosilna goriva ili sisteme daljinskog grejanja, uglavnom na bazi uglja.

Sarajevo, najveći grad u zemlji sa procenjenom populacijom od 360.000 stanovnika, nalazi se u Sarajevskom kantonu. Ovaj regionalni administrativni okrug obuhvata grad Sarajevo i okolinu, sa ukupnom populacijom od oko 450.000 stanovnika. Kanton Sarajevo se snažno oslanja na uvoz električne energije, koji je činio 61,6% ukupne potrošnje električne energije u 2021. godini, dok je 38,3% bilo domaćeg porekla. Međutim, u ovom području postoji napredak, podržan i od strane Evropske unije kroz projekat „Energetska efikasnost u javnim zgradama u Sarajevskom kantonu“.

„EU je oduševljena podrškom naporima Vlade Sarajevskog kantona u borbi protiv zagađenja vazduha kroz brojne projekte. Za ovu konkretu inicijativu, koja će rezultirati čistijim grejanjem, poboljšanom izolacijom i boljim uslovima u školama, vrtićima, studentskim domovima i poliklinikama u Sarajevskom kantonu, EU obezbeđuje donaciju od 2 miliona evra. Ovaj projekat predstavlja važan korak ka zajedničkom naporu da se unapredi životna sredina i kvalitet vazduha u Sarajevskom kantonu.“

U toku je značajno unapređenje energetske efikasnosti javnih zgrada u Sarajevu zahvaljujući finansijskom paketu od 10 miliona evra iz Evropske unije (EU) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). EU je odobrila donaciju od 2 miliona evra, dok je EBRD obezbedila kredit od 8 miliona evra za renoviranje 40 zgrada u prestonici Bosne i Hercegovine. Ovi radovi su prioritetna inicijativa u okviru Plana akcije za zelene gradove Sarajevskog kantona.

Investicije se pretežno fokusiraju na 29 škola i prateće objekte, šest vrtića, tri studentska doma i dve poliklinike. Očekuje se da će sprovođenje mera za uštedu energije rezultirati procenjenom uštedom energije od oko 13,7 GWh i godišnjim smanjenjem emisija CO2 za 4.774 tona. Mere energetske efikasnosti obuhvataju uvođenje čistijih i efikasnijih sistema grejanja, poboljšanu izolaciju, bolje osvetljenje i opšta unapređenja.

Jedan od korisnika ove podrške je vrtić Labudovi u Sarajevu, gde su nedavno završeni radovi na energetskoj efikasnosti. Ti radovi uključivali su termalnu izolaciju fasade, delimičnu zamenu dotrajalih otvora, ugradnju termostatskih ventila na postojeće radijatore, ugradnju kalorimetara i automatsku kontrolu grejanja sa cirkulacionom pumpom, zamenu neefikasnog osvetljenja novim LED sijalicama, kao i pripremne i prateće mere za obnovu zgrade.

Žil Rebate, šef operacija, Sekcija za ekonomski razvoj, prirodne resurse i infrastrukturu pri Delegaciji EU u Bosni i Hercegovini, prisustvovao je ceremoniji obeležavanja završetka radova u vrtiću Labudovi. On je istakao štetan uticaj zagađenja vazduha, koji ima značajne ekonomske posledice, smanjuje očekivanu životnu dob i povećava troškove medicinske zaštite. „EU je oduševljena podrškom naporima Vlade Sarajevskog kantona u borbi protiv zagađenja vazduha kroz brojne projekte. Za ovu konkretu inicijativu, koja će rezultirati čistijim grejanjem, poboljšanom izolacijom i boljim uslovima u školama, vrtićima, studentskim domovima i poliklinikama u Sarajevskom kantonu, EU obezbeđuje donaciju od 2 miliona evra. Ovaj projekat predstavlja važan korak ka zajedničkom naporu da se unapredi životna sredina i kvalitet vazduha u Sarajevskom kantonu,“ izjavio je Rebate.

 „Naš vrtić je zaista doživeo predivnu promenu koja nas izdvaja. Izolovali smo zgradu i zamenili sve sigurnosne ventile za grejanje, i verujem da će i sadašnje i buduće generacije uživati u lepoti našeg vrtića.“

O projektu

Projekat „Energetska efikasnost u javnim zgradama u Sarajevskom kantonu“ sprovodi se u okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP/REEP Plus) za Zapadni Balkan. Ovaj program je identifikovan kao jedan od značajnih projekata u okviru „Talasa obnove“ u investicionom okviru „Čista energija“ Evropske komisije za Zapadni Balkan. Ovi projekti značajno doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i poboljšanju životnog standarda i zdravlja građana. Aktivnosti koje se sprovode u okviru REEP/REEP Plus usklađene su sa propisima EU i ciljevima Zelene agende za Zapadni Balkan, prateći pet stubova Evropskog zelenog sporazuma. Regionalni program energetske efikasnosti osnovan je 2012. godine od strane Investicionog okvira za Zapadni Balkan. U njegovom uspehu sarađuju različite organizacije, uključujući Energetsku zajednicu, Evropsku banku za obnovu i razvoj, Evropsku komisiju i KfW Razvojnu banku. Uključuje više od 600 miliona evra investicija od strane EBRD-a i KfW Grupe banaka, koje su kombinovane sa grantovima od strane WBIF-a.

 

Kako je nastala najveća digitalna edukativna biblioteka u Severnoj Makedoniji – EDUINO

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Od kratkoročnog rešenja do nacionalnog resursa: Putovanje EDUINA u digitalnoj edukaciji

Na početku pandemije COVID-19, kada su se škole zatvorile i postalo je neophodno preći na nastavu na daljinu, postalo je jasno da Severna Makedonija nije bila spremna za tranziciju sa tradicionalnog obrazovanja na digitalno obrazovanje na daljinu. Nedostajalo je dovoljno digitalnih resursa za podršku ovome, a nastavnici su uglavnom bili nepripremljeni za digitalno obrazovanje. Kao i u drugim delovima regiona, vlasti su se borile da se izbore sa ovim izazovom i tražile su pomoć.

Nevladina organizacija SmartUp – Laboratorija za socijalne inovacije, zajedno sa UNICEF-om, BDE-om i ključnim obrazovnim ministarstvima u zemlji, već su radili u poslednje 3-4 godine pre pandemije kako bi podržali inovacije i zajedničko stvaranje u obrazovnom sektoru. Već su obučili solidnu grupu saradnika i razvili neke početne platforme koje su mogli brzo restrukturirati kako bi se suočili sa ovim izazovima. Prihvatili su izazov i počeli stvarati ono što danas poznajemo kao najveću digitalnu edukativnu biblioteku u Severnoj Makedoniji.

„Očekivali smo da na početku dobijemo možda 100 ili 200 video lekcija. Međutim, u prvih dva ili tri dana, dobili smo preko 600 video lekcija koje su podneli nastavnici širom zemlje. Bilo je uzbudljivo.“

Aleksandar Lazovski, suosnivač SmartUp-a, otkrio je da je organizacija odmah pokrenula poziv za nastavnike da podnesu kratke video lekcije za platformu EDUINO, nakon što su preuzeli zadatak pružanja digitalnih resursa za podršku nastavi na daljinu u Severnoj Makedoniji. „Očekivali smo da na početku dobijemo možda 100 ili 200 video lekcija. Međutim, u prvih dva ili tri dana, dobili smo preko 600 video lekcija koje su podneli nastavnici širom zemlje. Bilo je uzbudljivo“, rekao je Aleksandar.

Ovaj početni uspeh naveo je osnivače da vide potencijal za EDUINO kao dugoročno nacionalno rešenje za digitalno obrazovanje u Severnoj Makedoniji. Platforma se usmerila ka tom cilju nakon kriznog perioda, postajući ono što osnivači nazivaju „Zajedničkim portalom za digitalna obrazovna rešenja“. Platforma se gradi na ideji zajedničkog stvaranja i akcije zajednice, nudeći resurse za nastavnike, roditelje i učenike u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju.

EDUINO sada uključuje tri glavna dela: EDUINO Obrazovanje, EDUINO Predškolsko obrazovanje i EDUINO Laboratorija. EDUINO Obrazovanje sadrži biblioteku video lekcija, tutorijale o digitalnim veštinama 21. veka za edukatore, digitalne igre i nastavne resurse. EDUINO Predškolsko obrazovanje nudi aktivnosti zasnovane na igri i mogućnosti profesionalnog razvoja. Na kraju, EDUINO Laboratorija je 2D virtuelna laboratorija za nauku koja omogućava iskustveno učenje o naučnim konceptima i klimatskim promenama.

„Ovi serijali webinara finansirani od strane EU direktno su podržali profesionalni razvoj najmanje 5000 edukatora u Severnoj Makedoniji.“

O projektu

EDUINO, platforma za digitalno učenje u Severnoj Makedoniji, podstakla je zajednicu praktičara i uspešno je prikupila veliku količinu obrazovnog sadržaja od nastavnika i edukatora širom zemlje u roku od nekoliko nedelja od početka pandemije COVID-19.

Projekt je postigao značajan uspeh u pogledu broja i rezultata. Neke primetne postignute ciljeve uključuju stvaranje preko 4500 video lekcija, koje su pregledane oko sedam miliona puta, kao i razvoj otprilike 800 aktivnosti zasnovanih na igri koje pomažu deci uzrasta od 3 do 10 godina da nauče kompleksne obrazovne koncepte dok unapređuju svoje socijalno-emocionalne veštine. Projekat je takođe privukao preko 25.000 registrovanih članova EDUINO zajednice.

Evropska unija je prepoznala uticaj i potencijal EDUINA i podržala je projekat postajući partner. EU je finansirala seriju webinara EDUINO, koja pruža interaktivne događaje u kojima učesnici prate predavanja u trajanju od 60 do 90 minuta o inovativnim i naprednim temama u oblasti obrazovanja kroz primere dobre prakse i savete praktičara ili stručnjaka. Prema Aleksandru, serija webinara EDUINO bila je veliki uspeh, sa ukupno 42 webinara koji su do sada održani i prosečno 1800 učesnika po događaju. „Ovi serijali webinara finansirani od strane EU direktno su podržali profesionalni razvoj najmanje 5000 edukatora u Severnoj Makedoniji“, dodaje.

Webinari su osmišljeni kao prilika za učesnike da postavljaju pitanja i konsultuju se sa predavačima o raznim oblicima, metodama, tehnikama i instrumentima za sprovođenje procesa učenja i nastave u modernom obrazovanju. Danas, serija webinara EDUINO je jedan od najprepoznatljivijih online resursa za sticanje veština u oblasti obrazovanja i, prema statistikama SmartUp-a, najgledaniji online webinari u zemlji.

 

Osnaživanje osoba s invaliditetom u Crnoj Gori

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Od medicinskih do prava zasnovanih procena: Nova era za procenu invalidnosti u Crnoj Gori.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da oko 10% svetske populacije ima neki oblik invaliditeta. Ova statistika se takođe odražava i u Crnoj Gori, gde podaci iz Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine koji je sproveo Monstat ukazuju da 11% stanovništva Crne Gore, što je ekvivalentno 68.064 osobe, ima izazove u svakodnevnim aktivnostima zbog dugotrajne bolesti, invaliditeta ili starosti. Ove osobe se suočavaju sa teškoćama u obavljanju osnovnih dnevnih zadataka ili učešću u raznim aktivnostima. Upravo tokom tog popisa prvi put su prikupljeni podaci o postojanju takvih poteškoća u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti.

Proces procene i utvrđivanja invalidnosti je zvanična procedura koja je neophodna za utvrđivanje prava na usluge, proizvode ili beneficije. Ona služi kao vrata kroz koja pojedinci koji traže podršku vezanu za invaliditet, bilo da je ona obezbeđena javno ili privatno, moraju proći. U Crnoj Gori, sistem procene i utvrđivanja invalidnosti karakteriše složenost, decentralizacija, nedostatak koordinacije i oslanjanje na zastareli medicinski model. Da bi se rešio ovaj problem, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sarađuje sa crnogorskim vlastima i dobija podršku Evropske unije kako bi doneli pozitivne promene u ovoj oblasti.

„Uživam u radu sa mašinama. Pravimo kutije, korpe i magnete. Sečemo i sklapamo ih. To je prijatno radno okruženje; osećam se kao kod kuće.“

Ismar Ramović, vredan i vedar radnik iz Tuzi, je neko koga svaki poslodavac želi imati u svom timu, kako ga opisuje njegov poslodavac Nebojša Milikić. Nakon završetka obrazovanja, Ismar je strpljivo čekao skoro tri godine pre nego što je pronašao zaposlenje. Danas je jedan od deset osoba sa invaliditetom koje rade u kompaniji, gde se specijalizovao za izradu suvenira. „Uživam u radu sa mašinama. Pravimo kutije, korpe i magnete. Seciramo ih i sklapano. To je prijatno radno okruženje; osećam se kao kod kuće“, deli Ismar.

Da bi ostvario svoje pravo na rad, Ismar je morao proći kroz dugotrajne i složene procedure, slično kao i ostali sa invaliditetom. Pored medicinske procene, Ismar se takođe suočio sa još dve komisije za procenu invalidnosti. „Sastanci sa tim komisijama me čine anksioznim. Brinem jer nisam siguran da li će odobriti moju nadoknadu“, izražava svoje brige.

Uz podršku projekta „Reforma nacionalnog sistema procene invalidnosti“, koji finansira EU, a sprovodi UNDP u saradnji sa crnogorskom vladom i nevladinim organizacijama, uspostavlja se centralizovani proces procene invalidnosti i potreba svih osoba sa invaliditetom. Ova reforma ima za cilj pojednostavljenje postupaka i eliminaciju preko 30 različitih komisija.

Osnovni cilj ove reforme je olakšavanje ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom na pravedniji način. Medicinski model će biti zamenjen modelom procene invalidnosti zasnovanim na ljudskim pravima. Kao rezultat toga, preko 50.000 osoba sa invaliditetom u Crnoj Gori će lakše ostvarivati svoja prava, uz značajno smanjenje administrativnih postupaka.

„Voleo bih da mogu sve administrativne procedure završiti na jednom mestu, bez čekanja. Nisam ljubitelj gužvi i čekanja.“

O projektu:

Specifični cilj projekta „Reforma nacionalnog sistema procene invalidnosti“, koji finansira EU, jeste reforma nacionalnog sistema procene i utvrđivanja invalidnosti. Reforma će omogućiti osobama sa invaliditetom da uživaju fer tretman, lakši i jednak pristup svim socijalnim sigurnosnim pravima i bolje izglede za socijalnu inkluziju. Projekat ima za cilj postizanje sledećih rezultata: razvoj i usvajanje novih standardizovanih, ujedinjenih, nacionalnih kriterijuma za procenu invalidnosti zasnovanih na funkcionalnostima/sposobnostima, kao i institucionalnu preraspodelu resursa – smanjenje trenutnih 26 komisija (sa oko 120 plaćenih stručnih saradnika) na jednu jedinstvenu komisiju.

U Crnoj Gori, osobe sa intelektualnim invaliditetom često se suočavaju s nedostatkom razumevanja, podrške i prihvatanja od strane društva. Međutim, Ismarovo iskustvo je drugačije. „Družim se sa kolegama na poslu, često zajedno idemo na kafu. Ponekad čak igramo fudbal ili košarku“, dodaje on.

Prema svom poslodavcu, Nebojši, Ismar je ostvario značajan napredak i postao neizostavan deo tima. „Kroz svoj rad i dostignuća, on doprinosi ne samo sebi i našoj kompaniji, već i društvu u celini. Doprinose preostalih 15 zaposlenih ne mogu se meriti sa doprinosima koje pružaju Ismar i ostale osobe sa invaliditetom koje rade ovde“, izjavljuje Nebojša.

Vlada pruža pogodnosti poslodavcima koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom, uključujući subvencije zarade i sredstva za prilagođavanje radnog mesta. „Važno je prilagoditi zadatke njihovim sposobnostima, a uspeh je zagarantovan. Podstičem sve poslodavce da slede moj primer i zapošljavaju osobe sa invaliditetom. Uveren sam da neće zažaliti“, ohrabruje Nebojša.

Revitalizacija čuvene venecijanske kule u Albaniji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Projekat finansiran od strane EU-a pretvara venecijansku kulu u Multimedijalni interpretacijski centar

Venecijanska kula je izvanredna istorijska odbrambena građevina koja se nalazi u Draču, Albanija. Ona čini deo vizantijske tvrđave Drač, koja je bila poznata kao jedna od najmoćnijih tvrđava na zapadnoj obali Jadranskog mora. Trenutna tvrđava potiče iz najranijih građevinskih kampanja vizantijskog cara Anastazija I (491–518), koji je bio poreklom iz Drača, takođe poznatog kao antički Dyrachium. Venecijanska kula, izgrađena tokom 15. veka, podignuta je na ostacima vizantijske kule i bila je opremljena topovima radi odbrane grada od pomorskih napada. Kula je bila specifično projektovana za artiljeriju i funkcioniše kao važna opservaciona tačka za okolinu.

Ovaj veličanstveni spomenik kulturne baštine i simbol grada pretrpeo je oštećenja u zemljotresu 2019. godine, ali je nakon toga prošao proces restauracije uz podršku projekta EU4Culture. Projekat je finansirao EU, a sprovodio ga je UNOPS u bliskoj saradnji sa Ministarstvom kulture Albanije. Radovi na restauraciji, koji su uključivali multimedijalnu opremu, bili su planirani u iznosu od 700.000 evra. Dodatnih 300.000 evra uloženo je u razvoj multimedijalnog sadržaja.

„Na ovom spomeniku nije bilo intervencije godinama, a oštećenja izazvana zemljotresom su dodatno pogoršala situaciju. Bez ove intervencije koja je realizovana uz podršku EU-a, spomenik bi bio ozbiljno ugrožen.“

Alban Ramohitaj, direktor Centra muzeja Durres, objašnjava da je zemljotres iz 2019. godine prouzrokovao značajna oštećenja na venecijanskoj kuli, kako na enterijeru, tako i na eksterijeru zgrade. „Na ovom spomeniku nije bilo intervencije godinama, a oštećenja izazvana zemljotresom su dodatno pogoršala situaciju. Bez ove intervencije koja je realizovana uz podršku EU-a, spomenik bi bio ozbiljno ugrožen,“ kaže Alban.

Lejla Hadžić, savetnica za kulturnu baštinu na projektu EU4Culture, ističe da iako nije bilo većih strukturnih problema sa kulom, bilo je neophodno izvršiti konzervatorske radove. „Uklonili smo sve dodatke koji su bili napravljeni od neodgovarajućih materijala ili materijala koji nisu bili kompatibilni sa istorijskim tkivom i zamenili ih materijalima koji su kompatibilni i više odgovaraju vokabularu tradicionalnih materijala i tehnika koje su korišćene prilikom prvobitne izgradnje kule,“ kaže Lejla.

Pored konzervatorskih radova, projekat EU4Culture takođe je doprineo promociji i tehnološkom napretku kule. Zahvaljujući podršci ovog projekta, venecijanska kula pretvorena je u centar interpretacije nasleđa najnovije generacije. Ovaj centar posetiocima pruža mogućnost istraživanja istorijskih događaja i mesta kroz različite digitalne i multimedijalne alate, poput VR naočara, digitalnih periskopa, multimedijalnih projekcija u kupoli i drugih aktivnosti koje kombinuju zabavu sa dubljim uvidom u drevnu istoriju grada.

„Međutim, kada se pravilno koriste, obnovljeni spomenici ne samo da ostaju dobro održavani, već takođe služe kao generatori prihoda za sektor kulturne baštine.“

O projektu

Projekat EU4Culture finansira Evropska unija (EU) i sprovodi ga Kancelarija Ujedinjenih nacija za usluge projekata (UNOPS) u bliskom partnerstvu sa Ministarstvom kulture Albanije. Fokusira se na obnovu i revitalizaciju značajnih lokaliteta kulturne baštine oštećenih zemljotresom i predstavlja jedan od najvećih programa za kulturnu baštinu finansiranih od strane Evropske unije sa ukupnim budžetom od 40 miliona evra.

Međutim, prema mišljenju stručnjaka za konzervaciju, ključno je da obnovljene građevine budu iskorišćene kako bi se osiguralo njihovo održavanje. U zemljama gde su kulturni budžeti ograničeni, zapušteni spomenici su skloni propadanju zbog nedovoljnog održavanja. „Međutim, kada se pravilno koriste, obnovljeni spomenici ne samo da ostaju dobro održavani, već takođe služe kao generatori prihoda za sektor kulturne baštine“, kaže Lejla.

Lejla dalje objašnjava da pre obnove, ulaznice za posetu Venecijanskoj kuli nisu bile dostupne. Međutim, od trenutka intervencija, sva tri lokaliteta podržana projektom EU4Culture u Draču – Hamam, Arheološki muzej i Venecijanska kula – uvode ulaznice za posetioce, čime se direktno doprinosi kulturnom budžetu.

Isticanje ekoloških uticaja u energetici i rudarskoj industriji Albanije

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Projekat podržan od strane EU-a s ciljem poboljšanja odgovornosti zaštite životne sredine u energetici i rudarskom sektoru Albanije.

Albanija je zemlja bogata različitim prirodnim resursima, uključujući minerale, naftu i vodne resurse, koje eksploatišu rudarska i hidroelektrana industrija. Međutim, ove industrije su imale značajan uticaj na životnu sredinu, što je predmet velikih rasprava i kontroverzi, posebno u poslednjim decenijama. Rudarska industrija ne radi na praćenju i obnavljanju životne sredine. Nedostatak statističkih podataka i/ili nepouzdanih podataka dolazi posebno zbog slabih kapaciteta za praćenje životne sredine i infrastrukture na lokalnom i centralnom nivou. Zbog toga postoji slaba primena zakona u vezi sa obnavljanjem ekološkog zagađenja.

Princip „Zagađivač plaća“ i dalje ne funkcioniše, što čini ruralna područja još ranjivijim na zagađenje s negativnim ekološkim uticajima, uključujući uništavanje šuma, eroziju tla, zagađenje vode i oslobađanje toksičnih supstanci u vazduh, tlo i vodu. Teret ostaje na lokalnom stanovništvu. U poslednjim godinama postoji zabrinutost zbog ekoloških i zdravstvenih uticaja rudarstva hroma, koji su povezani sa povećanim stopama raka i drugih bolesti u lokalnim zajednicama.

S druge strane, hidroenergetska industrija u Albaniji takođe je imala značajan ekološki uticaj, posebno na reke i vodne ekosisteme zemlje. Albanija je blagoslovena hidroresursima, a vlada je u poslednjim godinama sprovela ambiciozan program razvoja hidroenergije, uključujući izgradnju velikih brana i preusmeravanje reka radi proizvodnje energije. Međutim, ovi projekti su često kritikovani zbog svog uticaja na lokalne zajednice i životnu sredinu, uključujući gubitak vrednih staništa, poremećaj migracija riba i raseljavanje ljudi i zajednica. Iz tih razloga, nevladina organizacija „Eco Partners for Sustainable Development“ (ECOP) preuzela je inicijativu za rešavanje ovih problema.

„Prekomerna upotreba prirodnih resursa poput nafte, minerala i vode bez ikakve kontrole u Albaniji privukla je pažnju organizacije ECOP. Već više od decenije radimo na upravljanju životnom sredinom, posebno u pogledu sprovođenja zakona, i primetili smo da albanski propisi, koji se usklađuju s pravnom stečevinom EU, zaostaju u sprovođenju zakona, u administrativnim, institucionalnim i finansijskim kapacitetima za rešavanje zaštite i degradacije životne sredine, posebno u ruralnim područjima. Zbog toga smo odlučili da doprinesemo u vezi s tim.“

U 2018. godini je organizacija EcoP pokrenula projekat „Rural Watch – unapređenje uloge civilnog društva u podršci transparentnosti i odgovornosti javnih vlasti i preduzeća na ruralnim područjima“, koji je finansiran od strane Evropske unije. Cilj projekta bio je da se reše ekološki problemi u Albaniji koji su uzrokovani energetskom i rudarskom industrijom. Entela Pinguli, izvršna direktorka EcoP-a, objašnjava da je potreba za projektom bila hitna, navodeći: „Prekomerna upotreba prirodnih resursa poput nafte, minerala i vode bez ikakve kontrole u Albaniji privukla je pažnju naše organizacije. Već više od decenije radimo na upravljanju životnom sredinom, posebno u pogledu sprovođenja zakona, i primetili smo da albanski propisi, koji se usklađuju s pravnom stečevinom EU, zaostaju u sprovođenju zakona, u administrativnim, institucionalnim i finansijskim kapacitetima za rešavanje zaštite i degradacije životne sredine, posebno na ruralnim područjima.“

Projekt je odabrao pet područja energetike i rudarstva kao pilot-regije gde postoje preduzeća koja ne poštuju nacionalne zakonske zahteve, uključujući dva rudarska lokaliteta u Patos Marinez i Bulqiza, kao i tri energetska lokaliteta: hidroelektrana na reci Šušica (u slivu reke Vjosa), hidroelektrane Qarrishte u Nacionalnom parku Šebenik i Jablanica i hidroelektrane na reci Mat. Program izgradnje kapaciteta pružio je obuku organizacijama civilnog društva, medijskim organizacijama i advokatima na tim pet lokacija. Projekat je takođe sproveo zagovaračke aktivnosti putem monitoring grupa koje su činili novinari, advokati, tehnički stručnjaci i predstavnici organizacija civilnog društva ili lokalne zajednice. Pored direktnih koristi zagovaračkih aktivnosti, cilj je bio da se lokalnim zajednicama predstave dobre prakse kako bi ih mogle nastaviti primenjivati dugoročno.

Projekat je zastupao interese životne sredine prema lokalnim i centralnim vlastima, kao i podizao svest lokalnih organizacija civilnog društva i zajednica o posledicama ekološkog zagađenja, njihovim pravima i obavezama, iznoseći ovu temu na viši nivo, posebno pružajući pravnu pomoć koja je dodatno ojačala lokalne zajednice da preduzmu akciju u vezi s tim. Projekat je pomogao u sastavljanju zahteva za pristup ekološkim informacijama i osporavanju odbijanja pružanja informacija pred Poverenikom za pravo na informacije ili sudom. Pravna pomoć je takođe pružena za pravno savetovanje organizacija civilnog društva i lokalnih zajednica u ekološkim postupcima kao što su procena uticaja na životnu sredinu (EIA) i rasprave pred sudom o pitanjima koja se odnose na usklađenost sa ekološkim zakonom.

„Centralizovano donošenje odluka, posebno u upravljanju strateškim prirodnim resursima poput nafte, vode, šuma, obalne linije itd., ne doprinosi održivoj upotrebi prirodnih resursa i sprovođenju politika na lokalnom nivou.“

O projektu

Projekat Rural Watch Albania bavio se nekim od najurgentnijih pitanja ruralnog razvoja u Albaniji, posebno onima koja se odnose na kvalitet života i standarde čistog i bezbednog okruženja. Sa sve većim pritiskom i ekonomskim razvojem na ciljanim projektima u oblastima energetike i rudarstva (EEI) – posebno u Bulqizi sa svojom industrijom hroma, Bulqizi sa svojom hidroenergijom na reci Mat, Prrenjas/Librazhd sa svojom hidroenergijom na reci Shkumbini u Nacionalnom parku Shebenik Jabllanice, Fier/Patos sa svojom ekstrakcijom nafte u Patos Marinezu i Selenica sa svojom hidroenergijom na pritoci reke Shushica prema reci Vjosa – postoji još veća potreba za snažnim organizacijama civilnog društva (CSO) na terenu koje mogu držati odgovorne nadležne javne vlasti i preduzeća za standarde i propise u vezi sa životnom sredinom, zdravljem i bezbednošću.

Projekat je takođe uključio najbolje prakse u ruralnom razvoju iz Bugarske, posebno u vezi sa transparentnošću i odgovornošću industrija energetike i rudarstva (EEI) u pogledu povećanja javne svesti, pristupa informacijama i pravde, kao i javnog učešća putem inovativnih medijskih kanala.

To je postignuto u saradnji sa bugarskom organizacijom Blue Link, koja je pružila podršku za sprovođenje informacione kampanje. Kao deo ove kampanje, pokrenut je portal Rural Watch, koji pruža informacije o različitim slučajevima ruralne održivosti obuhvaćenim projektom, kao i korisne izvore informacija za ciljna ruralna područja. Entela ističe doprinos projekta podizanju pitanja ekološkog uticaja na viši nivo, izjavljujući: „Centralizovano donošenje odluka, posebno u upravljanju strateškim prirodnim resursima poput nafte, vode, šuma, obalne linije itd., ne doprinosi održivoj upotrebi prirodnih resursa i sprovođenju politika na lokalnom nivou.“

Zatvaranje Edukacionog Jaza

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Pogled iznutra na Program Mentorstva, finansiran putem grant-a iz zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Izgradnja Kapaciteta za Inkluziju u Obrazovanju – UKLJUČI“.

Hyrije Kryezi, 15-godišnja srednjoškolka iz Prizrena, suočila se s izazovom odlučivanja o budućoj karijeri i fakultetskim studijama, ali nije bila sigurna da li pravi pravi izbor za svoju finansijsku i profesionalnu stabilnost. Srećom, dobila je poziv da se pridruži programu podrške mentorskog programa od strane Roma Versitas. Program je finansiran putem grant-a iz zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope namenjenog romskim, aškali i egipatskim studentima na višem srednjoškolskom nivou obrazovanja. Dobila je mentora koji joj je pružio smernice o karijeri i drugim školskim pitanjima. Razmišljajući o svom iskustvu, Hyrije priznaje da joj je podrška i saveti njenog savetnika pomogli da razjasni svoje snove i otvorili joj oči za nove mogućnosti. Sada teži da postane policajka i pokazala je značajan napredak u svom opštem akademskom uspehu.

„Podrška i saveti mog savetnika pomogli su mi da razjasnim svoje snove i otvorili su mi oči za nove mogućnosti.“

Genc Broqi je jedan od projektnih menadžera u Roma Versitas Kosovo (RVK). RVK već više od decenije radi na sličnim projektima, a njihov pozitivan uticaj na zajednicu čini potrebom nastavak ovih projekata. „Većina porodica Roma, Aškali i Egipćana na Kosovu živi u lošim ekonomskim i socijalnim uslovima, sa ograničenim nivoom obrazovanja među odraslima koji ne mogu pomoći svojoj deci oko domaćih zadataka ili drugih školskih aktivnosti. Kao rezultat toga, romska deca često zaostaju u obrazovanju, što čini ovakav projekat esencijalnim,“ kaže Genc.

Podrška projekta je dvoslojna. Prvo, uključuje dodelu jednog mentora koji prati prisustvo i akademski napredak do pet studenata, a mentor redovno ažurira projekat o bilo kakvim problemima s kojima se studenti suočavaju. To omogućava projektu da pruži prilagođenu podršku za rešavanje tih problema. Drugo, tu je i program instrukcija, koji pruža dodatne časove studentima koji se bore sa određenim predmetima. Ranije su nastavnici srednjih škola bili odabrani kao mentori, ali sada se uspešni diplomci iz romske, aškali i egipatske zajednice angažuju kao mentori. Prema Gencu, članovi zajednice koji su već imali slične probleme najbolji su pojedinci za razumevanje izazova s kojima se susreću studenti iz ove zajednice.

Dodatno, projekat nudi obuku mekih veština za učenike završne godine srednje škole, uključujući teme poput pripreme CV-a, veština za intervju za posao i upravljanja vremenom.

„Bez pomoći Saveta Evrope i EU, ne bismo bili u mogućnosti da nastavimo ovu podršku, zbog čega sada imamo desetine kandidata za univerzitetski obrazovane lekare, inženjere i druge profesionalce iz romske, aškali i egipatske zajednice.“

O projektu

Cilj projekta „Jačanje srednjoškolskih učenika kroz mentorski program“ je unapređenje kvaliteta inkluzivnog obrazovanja na Kosovu, a jedan od specifičnih ciljeva je poboljšanje pristupa obrazovanju za decu iz romskih, aškali i egipatskih zajednica. Program mentorskog programa finansiran je putem grant-a iz zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope „Izgradnja Kapaciteta za Inkluziju u Obrazovanju – UKLJUČI“ i sprovodi ga Roma Versitas Kosovo. Projekat je počeo u januaru 2023. godine i sprovodiće se tokom perioda od 12 meseci.

Stopa odustajanja od škole među srednjoškolcima iz romske, aškali i egipatske zajednice bila je ozbiljan problem, s preko 80% učenika koji su odustali 2013. godine. Međutim, zahvaljujući inicijativama poput ovog projekta, stopa odustajanja sada se smanjila na oko 10-15%. Prvobitno su u projektu bile niske stope učešća, sa samo 40 studenata, od kojih je 80% bilo muškaraca, a 20% žena. Sada, međutim, ima stotine učesnika, sa preko 100 koji svake godine nakon završetka srednje škole upisuju univerzitet.

Projekat pruža podršku ukupno preko 600 studenata. Genc naglašava da projekat ne bi bio moguć bez podrške Saveta Evrope i Evropske unije. „Bez pomoći Evropske unije i Saveta Evrope, ne bismo bili u mogućnosti da nastavimo ovaj projekat, i kao rezultat ove podrške, sada ćemo imati desetine kandidata za univerzitetski obrazovane lekare, inženjere i druge profesionalce iz romske, aškali i egipatske zajednice,“ dodaje Genc.