Skip to main content

Školsko zvono zvoni po drugi put

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Obrazovanje i zapošljivost povratnika u Severnoj Makedoniji

U proteklih nekoliko nedelja, Ajnur Ibraimovski, 37-godišnji povratnik u Prilep, opština u Severnoj Makedoniji, aktivno je prisustvovao časovima u lokalnoj javnoj osnovnoj školi. Sa još 21 drugim đakom, svi povratnici u Prilep, Ajnur je upisan u program trajanja 6 meseci koji će mu omogućiti da završi osnovno obrazovanje. Razmišljajući o prošlosti, on objašnjava: „Pohađao sam školu do četvrtog razreda… ali zbog finansijskih ograničenja kod kuće, morao sam napustiti školu kako bih pronašao posao.“

 

Ajnurova potraga za izlaskom iz siromaštva takođe ga je navela da pokuša migraciju u Nemačku, gde je očekivao bolje mogućnosti zapošljavanja i kvalitet života. Nakon dve godine provedene u inostranstvu, vratio se u Prilep. Međutim, pronalaženje stabilnog posla kod kuće pokazalo se izazovnim. U Severnoj Makedoniji, formalno zaposlenje zahteva završenu osnovnu školu. U Prilepu, gde kompanije aktivno traže radnike zbog specifične dinamike tržišta rada, Ajnurov nedovršen osnovni obrazovni put predstavljao je značajnu prepreku formalnom zapošljavanju. Prema nedavnom istraživanju, gotovo 30% poslodavaca u regionu prijavilo je poteškoće u pronalaženju kvalifikovanih radnika. Ajnur objašnjava: „Kompanije traže osobe koje su završile školovanje.“

„Kompanije traže osobe koje su završile školovanje.“

Nakon povratka, Ajnur je obezbedio privremenu poziciju u jednoj kompaniji u Prilepu, gde sada ima priliku da pređe na stabilniju ulogu kao operater viljuškara. Međutim, da bi se prijavio za ovaj posao, mora se pobrinuti da mu obrazovne kvalifikacije odgovaraju radnim propisima Severne Makedonije. Stoga je Ajnur doneo odluku da se vrati u školu. Trenutno učestvuje u programu obrazovanja odraslih u opštini Prilep, zajedno s drugim povratnicima koji dele slična iskustva napuštanja škole prerano. Ovaj zajednički element povezuje ih na njihovim različitim životnim putevima. Program obrazovanja odraslih namenski je osmišljen kako bi pomogao odraslim povratnicima da završe osnovno obrazovanje po povratku. Podržan od strane Projekta za reintegraciju povratnika (PRP) finansiranog od strane EU, sprovedenog od strane UNDP-a, 56 odraslih povratnika u Severnoj Makedoniji vratio se u školu i sada se trudi da završi osnovno obrazovanje i poboljša svoje šanse za zaposlenje.

S druge strane, deca povratnici suočavaju se s posebnim izazovima u vezi s obrazovanjem po povratku. Ti izazovi mogu uključivati administrativne procese vezane za priznavanje njihovog prethodnog obrazovanja, kao i teškoće prilagođavanja novom školskom okruženju. Ako se ne reše, ovi izazovi mogu rezultirati time da deca ponavljaju razrede ili potpuno napuste školu. Takva odluka imala bi dubok uticaj na njihove buduće živote. Kako bi ublažile ove izazove, lokalne nevladine organizacije (LNO), uz podršku projekta RRR, pomažu povratnicima u pristupu različitim uslugama vlade po povratku, uključujući upis njihove dece u lokalne škole. Do sada je Projekat RRR olakšao preko 380 povratnika u Severnoj Makedoniji u pristupu različitim vladinim uslugama.

„Pre svega, težim da postanem pismena osoba. Dobijanje sertifikata za završenu osnovnu školu otvoriće mi mnoge mogućnosti. Takođe će mi omogućiti da proširim svoje znanje i pružim pomoć svojoj deci u njihovim studijama. Neću propuštati prilike za posao kao pre zbog nedostatka obrazovanja.“

O projektu

Projekat Reintegracije povratnika na Zapadnom Balkanu usmeren je na rešavanje ključnih prepreka socijalno-ekonomskoj reintegraciji ranjivih povratnika na Zapadnom Balkanu. Projekat je deo Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPP) II Višezemaljske akcije, podrške EU za osnovna prava romske zajednice i reintegraciju povratnika, poveren UNDP-u, Svetskoj banci i Savetu Evrope. U svim ekonomijama Zapadnog Balkana, projekt procenjuje političke i institucionalne praznine i olakšava dijalog o mehanizmima za sprovođenje i praćenje politika i programa reintegracije. U Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji, projekt sprovodi programe na lokalnom nivou i testira inovativna rešenja za održivu društveno-ekonomsku reintegraciju povratnika.

Metula Ismailoska, 29-godišnja povratnica iz Nemačke, pronašla je inspiraciju za povratak obrazovanju kroz svoju decu školskog uzrasta. Napustila je školu rano, udajući se vrlo mlada, i zatim, sa suprugom, krenula na putovanje iz Severne Makedonije u potrazi za boljim životom u inostranstvu unutar Evropske unije. Nakon njihovog boravka u EU, Metula, zajedno sa svojom porodicom od šestoro dece, vratila se u Prilep. Prepoznajući ključnu ulogu obrazovanja, Metula je odlučna da obezbedi da njena deca završe školovanje. Ona objašnjava zašto i kako je odlučila da se vrati u školu i učestvuje u programu podržanom od strane EU i UNDP-a: „Nisam imala prethodnog iskustva sa učenjem… Dakle, kroz svoju decu sam otkrila da postoji obrazovna prilika i za mene.“ Govoreći o značaju ovog obrazovanja za nju, Metula ističe: „Pre svega, težim da postanem pismena osoba. Dobijanje sertifikata za završenu osnovnu školu otvoriće mi mnoge mogućnosti. Takođe će mi omogućiti da proširim svoje znanje i pružim pomoć svojoj deci u njihovim studijama. Neću propuštati prilike za posao kao pre zbog nedostatka obrazovanja.“

Odsustvo formalnog obrazovanja ističe se kao glavni faktor koji doprinosi brojnim izazovima s kojima se suočavaju mnogi povratnici u Severnoj Makedoniji, grupa pretežno sastavljena od Roma. Prema istraživanju Projekta RRR iz 2022. godine, 57% Roma u Prilepu nema formalno obrazovanje. Slično iskustvima Ajnura i Metule, životne priče mnogih povratnika odražavaju kako ova obrazovna deficijencija perpetuira njihove socijalne i ekonomske nedostatke. U Severnoj Makedoniji, završetak osnovnog obrazovanja ne samo da je preduslov za formalno zaposlenje, već i za učešće u aktivnim inicijativama vlade na tržištu rada. Stoga, uprkos evoluciji dinamike tržišta rada i povećanim mogućnostima zaposlenja, povratnici bez osnovnog obrazovanja ostaju isključeni iz tih mogućnosti zapošljavanja. Procena RRR iz 2022. godine utvrdila je da 84% ispitanih nije bilo upućeno na mere zapošljavanja vlade koje pruža Agencija za zapošljavanje, iako je 70% njih registrovano kao aktivni tražioci posla.

Dakle, čak i uz otvaranje na tržištu rada i programe vlade, povratnici bez osnovnog obrazovanja nisu u mogućnosti da iskoriste ove prilike. Rani prekid školovanja prisiljava pojedince na neformalno, nesigurno zaposlenje. Obrazovanje igra ključnu ulogu u životima povratnika, obuhvatajući i odrasle i one školskog uzrasta. To je upravo razlog zašto iskorištavanje transformacionog potencijala obrazovanja za olakšavanje uspešnog povratka kući ostaje centralna tema u projektu Regionalna reintegracija povratnika koji finansira EU, a sprovodi UNDP.

EU SHAI projekat transformiše živote kroz socijalno stanovanje

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Projekat u Srbiji, koji finansira Evropska unija, pomaže ugroženim zajednicama u postizanju socijalne inkluzije.

Miljana, 27-godišnja stanovnica romskog naselja u Svilajncu, ima svoj deo životnih izazova. Nakon završene srednje trgovačke škole, našla se u ulozi samohrane majke sedmogodišnje ćerke Petre. Njihovo prethodno stanovanje, mala, oronula kuća, nudila je daleko od idealnih uslova za život. Međutim, nedavno je u njihove živote došla pozitivna promena. Uselili su se u novoizgrađenu zgradu socijalnog stanovanja preko puta uske ulice svog starog naselja. Ova naizgled mala tranzicija napravila je veliku razliku u njihovim životnim uslovima. Njihov novi stan ne samo da je prostran, već je i potpuno opremljen potpuno novim nameštajem i modernim kućnim aparatima.

 

Miljana je korisnica projekta „Novi domovi i inkluzivno okruženje za ugrožene kategorije stanovništva u Svilajncu“, koji je deo programa EU Podrška socijalnom stanovanju i aktivnom uključivanju (EU SHAI). Osim što joj je pružila udoban novi dom, ova inicijativa ju je takođe osnažila ka finansijskoj nezavisnosti i socijalnoj inkluziji. Miljana je aktivno učestvovala u radionicama koje su imale za cilj unapređenje njene zapošljivosti, uključujući obuku za dobijanje vozačke dozvole B kategorije.

„Mere aktivne inkluzije igraju ključnu ulogu u osiguravanju održivosti projekta, jer je pažljivo osmišljen i implementiran u skladu sa jedinstvenim potrebama porodica i pojedinačnih članova porodice.“

Što se tiče socijalnog stanovanja, projekat koristi tri načina podrške: izgradnju novih stanova i kuća, kupovinu postojećih kuća za korisnike i renoviranje kuća koje su već u vlasništvu korisnika. Do danas je ukupno 127 porodica, koje čine 361 član porodice (171 muškog i 190 ženskog pola), uspešno prešlo u nova prebivališta u novoizgrađenim socijalnim stambenim jedinicama koje se nalaze u Čačku, Svilajncu, Loznici, Vrnjačkoj Banji, Ljuboviji, Šapcu, i Raška. Takođe, izgrađeno je 14 porodičnih kuća u Koceljevi i Žagubici, u kojima su smeštene porodice koje ih sada zovu domom. Takođe, projektom je nabavljeno 56 seoskih kuća i završeno je renoviranje 92 kuće, sve u cilju poboljšanja uslova stanovanja za one kojima je potrebna.

Dragana Milošević, projekt menadžer EU SHAI programa, elaborira sveobuhvatnu podršku koja se nudi porodicama izabranim za socijalno stanovanje. Ova podrška je zamršeno prilagođena specifičnim potrebama svakog člana porodice, utvrđena kroz detaljnu procenu nakon procesa odabira socijalnog stanovanja. Ona kaže: „Na primer, ako se porodica sastoji od četiri člana kojima je potrebna podrška, mi pružamo pomoć u skladu sa tim. U slučajevima kada pojedinac ima jedinstvene potrebe, kao što je osoba sa invaliditetom kojoj su potrebna invalidska kolica ili, u jednom slučaju, mladi dečak koji pohađa srednju školu u drugom gradu gde je potrebna školarina, pokrili smo te troškove i omogućili mu da završi srednju školu. Neki pojedinci će možda morati da pohađaju određene kurseve; na primer, ponudili smo kurseve zavarivanja, danas veoma traženu profesiju , i omogućili njihovo učešće“.

Do danas je projekat proširio svoju podršku na 324 porodice, koje obuhvataju preko 1.000 pojedinaca, kroz niz mera aktivne inkluzije. Od toga, 167 dece je dobilo obrazovnu podršku, dok je 104 odrasla muškarca i 221 žena prošlo obrazovnu obuku. Takođe, 146 porodica je dobilo grantove za ostvarivanje prihoda, 42 korisnika su privremeno angažovana na radu, a 29 korisnika se samozaposlilo. Psihosocijalna podrška je pružena za 135 porodica, uključujući 391 člana. Pored toga, oko 280 porodica je dobilo pomoć u vidu nameštaja i kućnih aparata. Dragana podvlači značaj komponente aktivne inkluzije, navodeći: „Ona igra ključnu ulogu u obezbeđivanju održivosti projekta, jer je pažljivo osmišljena i implementirana u skladu sa jedinstvenim potrebama porodice i pojedinačnih članova porodice“.

„EU SHAI projekat je doneo suštinske promene u životima ljudi i oni su veoma svesni ove transformacije.“

O projektu

Program Evropske unije za podršku socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji (EU SHAI) je osmišljen da unapredi primenu politika socijalne inkluzije u Srbiji i obezbedi održiva stambena rešenja uz mere aktivne inkluzije za najugroženije stanovništvo. Evropska unija (EU) izdvojila je 27 miliona evra kroz Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) 2018 za 63-mesečnu implementaciju Programa, a Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) izabrana je za implementacioni partner.

Dragana ističe izuzetnu važnost podrške obrazovanju i profesionalnom napredovanju među korisnicima, uviđajući da samo obezbeđivanje socijalnog stanovanja ne rešava sveobuhvatno njihove izazove. Ona elaborira: „Da bi poboljšali svoj društveni položaj, pojedinci moraju da unaprede svoje veštine i obrazovanje. Poboljšanjem svojih izgleda za zapošljavanje, oni mogu da pređu sa primaoca državne socijalne podrške“. Ona dalje primećuje: „EU SHAI program je doneo suštinske promene u životima ljudi i oni su veoma svesni ove transformacije.“

Zaštita reke Vardar uz podršku EU

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Vodeni sistem u glavnom gradu Severne Makedonije, Skoplju, dobija podsticaj, pokazujući da se razvoj odvija paralelno sa integracijom u EU

Gradovi moraju neprestano prilagođavati se kako bi se pružio smeštaj rastućem urbanom stanovništvu, suočili se s izazovima klimatskih promena i upravljali ograničenim resursima. Skoplje, glavni grad Severne Makedonije, aktivno radi na transformaciji u održivu, modernu evropsku metropolu sa snažnim naglaskom na zaštiti životne sredine. Ovo opredeljenje se ogleda kroz značajnu inicijativu za zaštitu gradske životne sredine putem izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ovo postrojenje će proširiti usluge sanitarne infrastrukture na više od pola miliona stanovnika dok istovremeno smanjuje zagađenje reke Vardar, najduže reke Severne Makedonije.

U Skoplju, vode ove značajne reke, koja protiče kroz glavni grad zemlje, do sada nisu bile pravilno tretirane. Unutar kanalizacione mreže kojom upravlja JKP Vodovod i kanalizacija, otpadne vode se ispuštaju na više tačaka duž obe obale reke Vardar. Iako postoji određeni nivo kontrole i početnog tretmana za ove ispuste, oni na kraju završavaju direktno u reci Vardar.

„Već mnogo godina marljivo radimo na uspostavljanju neophodnih uslova za realizaciju ovog vitalnog i izuzetno značajnog infrastrukturnog projekta.“

Gospođa Kaja Šukova, ministarka zaštite životne sredine i prostornog planiranja Severne Makedonije, ističe kritični značaj izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za grad Skoplje. Ona naglašava da je ovo, i dalje, jedno od najhitnijih pitanja, ne samo za Ministarstvo i Vladu, već pre svega za građane i njihovo zdravlje i blagostanje. Ministarka Šukova napominje: „Već mnogo godina marljivo radimo na uspostavljanju neophodnih uslova za realizaciju ovog vitalnog i izuzetno značajnog infrastrukturnog projekta.“

Tokom faze pripreme, projekat je dobio vredne tehničke pomoći iz nekoliko uglednih institucija, uključujući Evropsku investicionu banku, Evropsku banku za obnovu i razvoj, Investicioni okvir Zapadnog Balkana i francusku vladu. Ova podrška odražava nepokolebljivu posvećenost Tima Evrope Severnoj Makedoniji. Osnovni cilj ove pomoći je rešavanje kapacitetskih ograničenja lokalnih partnera, unapređenje njihovih sposobnosti u planiranju, radu i održavanju investicionih projekata.

Postrojenje za prečišćavanje vode u Skoplju projektovano je da služi 650.000 ekvivalentnih stanovnika. Faza izgradnje se očekuje da će trajati tri godine, nakon čega će uslediti dvogodišnji probni period posvećen testiranju funkcionalnosti postrojenja i obuci osoblja odgovornog za njegov rad. Objekat će zauzimati površinu od 13 hektara, smešten u opštini Gazi Baba, na levoj obali reke Vardar u području Trubarevo. Projekat je rezultat saradnje JKP Vodovod i kanalizacija – Skopje, Grada Skoplja, Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja i Ministarstva finansija. Nakon završetka izgradnje, Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda – Skoplje postaće vlasništvo JKP Vodovod i kanalizacija – Skopje.

Projekat će se odvijati u dve različite faze. Prva faza obuhvata prečišćavanje i biološko tretiranje otpadnih voda do najkasnije 2035. godine, dok će se druga faza fokusirati na uklanjanje azota i fosfora iz otpadnih voda koje ulaze u reku Vardar, s ciljem završetka do 2045. godine. Po punom funkcionisanju postrojenja za prečišćavanje, oko 74,7% potrebne kapaciteta za prečišćavanje otpadnih voda u zemlji biće zadovoljeno do 2027. godine.

„Sa sigurnošću mogu tvrditi da bi, bez pristupa ovim evropskim finansijskim mehanizmima, dostizanje ove krajnje faze – izgradnje postrojenja – bilo izuzetno izazovno. Duboko cenimo podršku EU u vezi s tim, kao i u drugim procesima kroz koje težimo postizanju evropskih standarda.“

O projektu

 Kao banka za klimu EU, Evropska investiciona banka finansira 3 milijarde evra svake godine u infrastrukturu vodovoda, fokusirajući se na bezbednost vode i prilagođavanje klimatskim promenama. Otprilike 30% vodnih projekata banke sprovodi se van Evropske unije, često u nekim od najsiromašnijih i najpogođenijih sušom zemalja sveta. U 2022. godini, investirali smo oko 2,17 milijardi evra u sektor, što je poboljšalo sanitarnu infrastrukturu za 10,8 miliona ljudi i omogućilo bolji pristup bezbednoj pijaćoj vodi za 25,4 miliona ljudi.

Kako bi podržala ovu inicijativu, Evropska unija je odobrila značajnu donaciju od 70 miliona evra putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan. Ova alokacija označava najznačajniji doprinos koji je ikada dao međunarodna finansijska institucija u sektoru vode zemlje. Finansijska podrška EU ima za cilj dramatično ubrzanje priprema i izvođenja projekta, što će na kraju rezultirati pročišćavanjem 90% otpadnih voda u gradu Skoplju i 74,7% otpadnih voda u celoj zemlji. Ovaj projekat besprekorno se uklapa u Ekonomski i investicioni plan EU, strategiju Global Gateway i Zelenu agendu za Zapadni Balkan.

Osim toga, Vlada Republike Severne Makedonije olakšala je finansiranje izgradnje postrojenja za prečišćavanje putem zajma dobijenog od dve banke EU, Evropske investicione banke (EIB) u iznosu od 68 miliona evra i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u iznosu od 58 miliona evra. Ministarka Šukova ističe ključnu ulogu koju EU ima u sprovođenju ovog kritički važnog kapitalnog infrastrukturnog projekta. Ona napominje: „Sa sigurnošću mogu tvrditi da bi, bez pristupa ovim evropskim finansijskim mehanizmima, dostizanje ove krajnje faze – izgradnje postrojenja – bilo izuzetno izazovno. Duboko cenimo podršku EU u vezi s tim, kao i u drugim procesima kroz koje težimo postizanju evropskih standarda.“ Postrojenje za prečišćavanje planira se opremiti najsavremenijom tehnologijom, najnovijom opremom i energetski efikasnim praksama. Toplotna energija koju generiše postrojenje koristiće se za sagorevanje mulja u akceleratoru. Projekat obuhvata i dodatne aspekte poput tehničke pomoći i obuke osoblja kako bi se osigurala održivost instalacije.

Istraživanje pograničnih lepota Kosova i Crne Gore: Otkrivanje Peći i Gusinja

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Projekat finansiran od strane EU podržava promociju kulturne baštine na pograničnom području između Kosova i Crne Gore.

Smešteno usred predivnih pejzaža Jugoistočne Evrope nalazi se skriveno blago, gde se prirodna lepota planina harmonično sjedinjuje sa bogatom tapiserijom kultura. Prekogranični prostor koji obuhvata Kosovo i Crnu Goru, sa opštinama Peć i Gusinje, zrači zavodljivom privlačnošću koja mami hrabre putnike i ljubitelje kulture podjednako. Ovaj prekogranični region nudi zadivljujuće pejzaže koji svedoče o veličanstvu prirode. Veliki planinski lanci, posebno Prokletije, pružaju neponovljive mogućnosti za planinarenje, alpinizam i posmatranje divljih životinja.

Međutim, izvan očaravajućih pejzaža, ova pogranični teritorija krije bogatu istoriju i kulturu. Nažalost, kulturna baština regiona nije dobila isti nivo promocije kao njegovo prirodno bogatstvo. Iz tog razloga, dve pogranične opštine, Peć na Kosovu i Gusinje u Crnoj Gori, preduzele su proaktivne korake kako bi rešile ovu neravnotežu.

„Održavamo redovan kontakt sa posetiocima u našem centru za turističke informacije. Većina naših projektnih predloga proizlazi iz povratnih informacija koje dobijamo od posetilaca i zajednice.“

Blerta Harxhi Begolli obavlja funkciju višeg projektnog službenika u sektoru turizma Opštine Peć. Ona elaborira o doslednom uspehu opštine u obezbeđivanju podrške projekata prekogranične saradnje, navodeći: „Održavamo redovan kontakt sa posetiocima u našem centru za turističke informacije. Većina naših projektnih predloga proizlazi iz povratnih informacija koje dobijamo od posetilaca i zajednice.“

Opštine Peć i Gusinje već su neko vreme uspostavile partnerski odnos. Prepoznajući zajedničku potrebu za unapređenom promocijom svoje kulturne baštine, zajedno su odlučile da pokrenu i apliciraju za projekat „Kulturna baština: Blago prekograničnog regiona“. Ovaj projekat obuhvata niz mera usmerenih ka poboljšanju kvantiteta, kvaliteta i vidljivosti turističkih aktivnosti vezanih za uvažavanje kulturne i prirodne baštine.

Da bi poboljšali uslove zaštite kulturnih lokaliteta duž kulturne rute i ponudili bolje usluge turistima, za Peć su nabavljeni audio vodiči. Dodatno, na tri glavna ulaza u Peć postavljene su informacione table kako bi se širile detalji o kulturnim blagom grada. Putokazi su strategijski postavljeni ispred ovih kulturnih dobara u Peći, uz prateća sedišta za udobnost posetilaca.

Projekat je nedavno završen, a u okviru njega su partner opštine sprovele obimna istraživanja o kulturnim vrednostima regiona. Takođe su sproveli studiju fokusiranu na valorizaciju kulturne baštine, uspostavili kulturne rute, unapredili objekte na tačkama kulturne rute kako bi poboljšali iskustva posetilaca, pružili mogućnosti za izgradnju kapaciteta pružaocima usluga, sproveli obeležavanje kako bi promovisali novo razvijene ponude i sproveli različite druge inicijative za promociju kulturne baštine.

„Šta je još važnije, povratne informacije posetilaca ukazuju da su intervencije projekta za njih veoma korisne. Kulturne rute se često koriste, a njihov kvalitet ispunjava željene standarde.“

O programu

U okviru Drugog poziva za predloge u okviru IPA CBC programa Crna Gora Kosovo, Evropska unija je dodelila sredstva veća od dva miliona evra za projekte pogranične saradnje. Ove inicijative koje vode korisnici projekta značajno su ojačale kvalitet života u regionu. Postigle su to promovisanjem zapošljavanja, podsticanjem socijalne inkluzije i unapređenjem turizma, kulturne i prirodne baštine regiona.

Blerta ističe duboko pozitivan uticaj projekta, ističući jedno od najznačajnijih postignuća: postavljanje orijentacionih znakova na kulturnim lokalitetima širom grada. Ona primećuje: „Na primer, pre ovog projekta, posetioci koji ulaze u grad Peć nisu imali nikakvo uputstvo u vezi sa lokacijom kulturnih lokaliteta. Sada posetioci imaju sveobuhvatna uputstva za istraživanje kulturne baštine grada i okoline.“

Što se tiče održivosti, Blerta napominje da partner opštine, u saradnji sa civilnim društvom i drugim zainteresovanim stranama, redovno održavaju kulturne rute i putokaze. Ona ističe: „Šta je još važnije, povratne informacije posetilaca ukazuju da su intervencije projekta za njih veoma korisne. Kulturne rute se često koriste, a njihov kvalitet ispunjava željene standarde.“

Prava na zemlju, reintegracija i Albanski put povratka

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Istraživanje puta povratnika iz Albanije itTransformacija obradivog zemljišta u nove mogućnosti uz podršku EU i UNDP.

U komunističkoj Albaniji, porodice i pojedinci koji nisu sledili pravila partije često su slani u kolektivne kampove, gde su obavljali zadatke poput rudarstva i poljoprivrede. Seman, poljoprivredno selo, bilo je jedno od tih kolektivnih dobara uspostavljenih tokom komunističkog režima. Pored porodica sa sumnjivim reputacijama, režim je takođe smeštao ugrožene grupe poput Roma i Egipćana u ovo selo. Zemlja obrađivana od strane ovih poljoprivrednika zvanično je pripadala državi, veći deo koje je oduzet od originalnih vlasnika kada je režim došao na vlast nakon Drugog svetskog rata. Međutim, stvari su postale složenije nakon pada komunizma 1990. godine kada je uvedena demokratija. Demokratska albanska vlada pokrenula je agrarnu reformu i odlučila da podeli zemlju među seljacima i poljoprivrednicima koji su na njoj radili tokom komunističke ere.

 

Ovaj poduhvat pokazao se izazovnijim nego što se očekivalo, jer je neka zemlja imala prethodne vlasnike koji su polagali prava na nju. S druge strane, porodice koje su radile na zemlji nisu imale vlasničke ili bilo kakve dokumentacije koje dokazuju vlasništvo. Ipak, seljaci su morali da prolaze kroz pravne procese, a neki od njih su uspeli da dobiju vlasničke isprave. Međutim, to nije bio slučaj za ugrožene grupe poput Roma i Egipćana. Glavni razlozi su bili njihova nedovoljnapažnja prema administrativnim postupcima i nedostatak finansijskih resursa za pokrivanje taksi i pravne zastupljenosti potrebne za taj proces. Mnogi od njih su na kraju emigrirali u zemlje EU i drugde, ali tokom vremena, neki su odlučili da se vrate.

„Otišli smo u Nemačku u potrazi za azilom i boljim životom jer smo ovde suočavali sa značajnim izazovima.“

Po povratku, mnogi povratnici su se suočili sa izazovima u nastavku svojih prethodnih života. I dok su prepreke s kojima su se povratnici suočavali raznovrsne, postoje i zajednička iskustva koja dele mnogi, uključujući teškoće u obezbeđivanju stabilnog prihoda i pronalaženju formalnog zaposlenja. Povratnici Roma i Egipćani iz sela Seman imali su dugu istoriju obrađivanja zemlje, prenoseći implicitno poljoprivredno znanje kroz generacije. Međutim, kako su seljaci počeli da odlaze u potrazi za boljim prilikama u inostranstvu, zemlja sela ostala je neobrađena i zapuštena. Parcele su iznajmljivane za skromne sume dok su seljaci tražili svoju sreću drugde, a agrarni način života doživeo je neuspeh, dovodeći do značajnih poteškoća u lokalnom razvoju za zajednice širom Albanije.

„Otišli smo u Nemačku u potrazi za azilom i boljim životom jer smo ovde suočavali sa značajnim izazovima,“ objašnjava Laureta Dželali, poljoprivrednica pšenice iz sela, dok razgovara o razlozima za migraciju. Iako je porodica Laurete živela u selu generacijama i posedovala svoju zemlju, obrađujući je iz godine u godinu, nisu imali pravni uslov za svoje vlasništvo. Administrativni troškovi vezani za dobijanje vlasničkih isprava bili su jednostavno iznad njihovih mogućnosti. Međutim, po povratku, povratnici su dobili podršku od projekta „Regionalni projekat reintegracije povratnika“ koji finansira EU, a sprovodi UNDP, a koji im je pomogao da reše različite izazove sa kojima su se suočili po povratku.

Na primer, uprkos njihovim praktičnim veštinama u poljoprivredi i poznavanju zemlje, povratnici nisu mogli u potpunosti da iskoriste svoju obradivu zemlju zbog odsustva vlasničkih isprava. „Prošlo je trideset godina, a mi još uvek nismo dobili svoje vlasničke sertifikate“, napominje Laureta Dželali. U saradnji sa lokalnim nevladinim organizacijama, UNDP je omogućio proces da 16 povratničkih porodica dobije vlasničke isprave. Laureta Dželali izražava svoju zahvalnost: „Zahvaljujući podršci projekta i odlučnosti naše porodice, sada ubiremo plodove naših napora sa našim prvim usevom pšenice.“ I dok je osnovni fokus pomoći projekta bio na dobijanju vlasničkih isprava i podsticanju povratnika da nastave poljoprivrednu proizvodnju, omogućio je i povratnicima da uzgajaju pšenicu na većim parcelama obradive zemlje. Kao rezultat toga, 27 porodica dobilo je podršku za početak proizvodnje pšenice. Zajednički napori povratnika, lokalnih nevladinih organizacija i UNDP-a osnažili su povratnike da koriste svoju zemlju na produktivan način. „Ranije sam mogao priuštiti da posadim samo dva hektara zemlje. Zahvaljujući podršci, sada imam hektar pšenice“, kaže Anila Kazanđiu, povratnica i poljoprivrednica pšenice.

„Ovaj projekat je veoma hvale vredan u smislu održivosti i uticaja jer pruža i sposobnosti i opipljive rezultate u vrlo kratkom periodu. Vidljiv je, opipljiv i ostavlja trajni uticaj.“

O projektu

Projekat Reintegracije Povratnika na Zapadnom Balkanu fokusiran je na prevazilaženje ključnih prepreka za socijalno-ekonomsku reintegraciju ugroženih povratnika na Zapadnom Balkanu. Projekat je deo Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) II Multi-Country Action, EU podrška osnovnim pravima romske zajednice i reintegracija povratnika, poverena UNDP-u, Svetskoj banci i Savetu Evrope. U svim ekonomijama Zapadnog Balkana, projekat procenjuje političke i institucionalne praznine i olakšava dijalog o mehanizmima za sprovođenje i praćenje politika i programa reintegracije. U Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji, projekat sprovodi programe na lokalnom nivou i testira inovativna rešenja za održivu socio-ekonomsku reintegraciju povratnika.

Zahvaljujući podršci projekta, oni koji prethodno nisu mogli obrađivati svoju zemlju sada to mogu, a povratnici poljoprivrednici imaju priliku da prošire svoju obradivu zemlju za održivije prihode. Kao deo podrške projekta, ovi povratnički poljoprivrednici takođe su prošli niz obuka o dobrim poljoprivrednim praksama. Ova obuka oprema ih znanjem i veštinama potrebnim za rešavanje poljoprivrednih izazova, od sadnje semena do prodaje svojih proizvoda na tržištima. Za Mirjetu Ramizi iz UNDP Albanija, ovaj projekat se ističe kao jedan od najuspešnijih u njenom karijeri. Ona napominje: „Ovo je veoma hvale vredan projekat u smislu održivosti i uticaja jer pruža i sposobnosti i opipljive rezultate u vrlo kratkom periodu. Vidljiv je, opipljiv i ostavlja trajni uticaj.“

Superškole: Prevazilaženje podela i izgradnja prijateljstava na Zapadnom Balkanu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

RYCO program školske razmene u WB6 podržava proces izgradnje mira i pomirenja u regionu.

Katrina Berišaj Vujačić, nastavnica italijanskog jezika sa preko 18 godina iskustva, živi u Podgorici, glavnom gradu Crne Gore. Njeno radno mesto je u Tuzima, malom gradu blizu albanske granice. Na svom mešovitom srednjoškolskom obrazovnom ustanovi, Katrina drži časove na albanskom i crnogorskom jeziku kako bi zadovoljila raznovrstan skup učenika. Pored redovne nastave italijanskog jezika, Katrina aktivno učestvuje u neformalnim nastavnim inicijativama. Više od šest godina vodi volonterski klub u svojoj školi i istovremeno učestvuje u brojnim projektima Regionalnog kancelarije za saradnju mladih (RYCO).

„RYCO je organizovao informativne sesije o programu Superschools, koje su pohađali nastavnici i predstavnici škola iz celog regiona. Učestvovala sam na jednoj od ovih sesija i odmah sam bila uverena da naše škole treba da učestvuju.“

Učestvujući u RYCO projektu koji je uključivao Udruženje nastavnika italijanskog jezika iz Crne Gore i Albanije, Katrina je saznala o programu Superschools za školsku razmenu na Zapadnom Balkanu, posvećenom podršci procesu izgradnje mira i pomirenja u regionu. Ona se seća: „RYCO je organizovao informativne sesije o programu Superschools, koje su pohađali nastavnici i predstavnici škola iz celog regiona. Učestvovala sam na jednoj od ovih sesija i odmah sam bila uverena da naše škole treba da učestvuju.“

Nakon informativne sesije, Katrina je zakazala sastanak sa direktorom škole kako bi razgovarala o ovoj prilici. Sa odobrenjem direktora, škola se priključila programu razmene Superschools.

U okviru programa, škola Katrina je ugostila učenike iz Srednje škole Stevan Sremac u Nišu, Srbija, na njihovom kampusu u Tuzima. Tokom ovog boravka, učenici su učestvovali u zajedničkim časovima na različite teme, pružajući im priliku da sarađuju, uspostave nove veze i stvore prijateljstva. Razmišljajući o iskustvu, Katrina deli: „Do tada nismo sreli ništa slično i bili smo prvobitno zabrinuti kako će se sve odvijati. Međutim, već prvog dana, učenici su se izvanredno dobro povezali i počeli delovati kao jedinstvena klasa. Bilo je kao da se poznaju dugi niz godina.“

„Verujem da je ova razmena imala značajan uticaj jer su radionice pokrivale teme kao što su stereotipi, predrasude i otkrivanje zajedničkih interesa i kulturnih karakteristika među pojedincima različitog porekla. Ovaj aspekt izuzetno dobro funkcionisao tokom našeg iskustva razmene.“

O projektu

Superschools je RYCO program za školske razmene u WB6 sa ciljem podrške procesu izgradnje mira i pomirenja, interkulturnom učenju i dijalogu između škola, učenika i njihovih zajednica. Program je deo projekta sa više donatora „Školska razmena na Zapadnom Balkanu“, koji sufinansiraju Evropska unija i Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) i sprovode Nemačko društvo za međunarodnu saradnju (GIZ) zajedno sa Regionalnim kancelarijom za saradnju mladih (RYCO). Projekat ima ukupan budžet od 5,5 miliona evra i doprinosi opštem cilju povećanja veština i znanja mladih na Zapadnom Balkanu unapređivanjem obrazovnih sistema i promovisanjem saradnje u regionu, kroz uspostavljanje regionalnog programa školske razmene.

Katrina primećuje da su u početku učenici sa albanskim etničkim pozadinama u njihovoj školi bili pomalo zabrinuti zbog učešća u ovom projektu, pre svega jer su uključivali učenike iz Srbije. Međutim, do kraja razmene, primetan je bio pozitivan pomak u njihovim percepcijama jedni prema drugima. Ona objašnjava: „Verujem da je ova razmena imala značajan uticaj jer su radionice pokrivale teme kao što su stereotipi, predrasude i otkrivanje zajedničkih interesa i kulturnih karakteristika među pojedincima različitog porekla. Ovaj aspekt izuzetno dobro funkcionisao tokom našeg iskustva razmene.“

Prema mišljenju Katrine, region Zapadnog Balkana bi značajno profitirao od više projekata ovog tipa, jer značajno doprinose daljem napretku napora izgradnje mira, koji su trenutno visoko potrebni.

Osnaživanje mladih za očuvanje kulturne baštine Prozor-Rame

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

EU-finansirani ReLOaD2 podržava obrazovanje mladih za očuvanje i promociju kulturne baštine u Bosni i Hercegovini.

Prozor-Rama, smeštena u Hercegovačko-neretvanskom kantonu Federacije Bosne i Hercegovine, ponosi se zapanjujućom istorijom koja se proteže kroz vekove. Ovaj grad odigrao je ključnu ulogu tokom Osmanskog vladavine i služio kao važan trgovinski centar. Trenutno, tragovi ove istorijske epohe i dalje krase arhitekturu grada, s ulicama ukrašenim tradicionalnim kućama u Osmanskom stilu. Među značajnim znamenitostima u Prozor-Rami ističe se Prozorska srednjovekovna kula, drevna tvrđava koja pruža panoramski pogled na okolnu prirodu. Sagrađena u 14. veku, ova tvrđava bila je svedok mnogih bitaka i stoji kao svedočanstvo o burnoj istoriji grada. Druge istorijske lokacije obuhvataju arheološko nalazište Gradac, Prozorsku srednjovekovnu kulu, Franjevački manastir Šćit i džamiju Lizoperci.

„U poslednje vreme radili smo na arheološkom nalazištu Gradac, gde sam profesionalno angažovan kao master istoričar. Tokom ovog perioda, shvatio sam potrebu za organizacijom posvećenom promovisanju naše bogate kulturne baštine.“

Antun Kovčalija, stručnjak za istoriju, nedavno je osnovao NVO „Udruženje Hereditas“ sa osnovnim ciljem poboljšanja lokalne i šire promocije kulturne baštine Prozor-Rame. On izjavljuje: „U poslednje vreme radili smo na arheološkom nalazištu Gradac, gde sam profesionalno angažovan kao master istoričar. Tokom ovog perioda, shvatio sam potrebu za organizacijom posvećenom promovisanju naše bogate kulturne baštine.“

Ranije ove godine, gospodin Kovčalija je učestvovao na sastancima sa mladima koje je organizovao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u okviru EU-finansiranog Regionalnog programa o lokalnoj demokratiji na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2). Ti sastanci imali su za cilj identifikaciju interesa mladih i istraživanje načina podrške. Kulturna baština se pojavila kao jedna od tema od interesa među mladim učesnicima. Kao rezultat toga, gospodin Kovčalija i drugi članovi organizacije osmislili su predlog projekta i započeli njegovu implementaciju uz podršku ReLOaD2.

Projekat pod nazivom „Mladi Aktivni u Kulturi“, koji predvodi Građansko udruženje „Hereditas“ u Prozor-Rami, ima za cilj uključivanje mladih osoba u promociju i očuvanje kulturne, istorijske i prirodne baštine opštine. Početne aktivnosti uključivale su javni poziv za učešće mladih, održavanje prezentacija projekta i sprovođenje modula o mladalačkom aktivizmu i volonterizmu. Druga faza projekta obuhvata obrazovne radionice na kulturno i istorijski značajnim mestima, vođene od strane stručnjaka iz relevantnih oblasti. Ove radionice se održavaju na lokacijama poput arheološkog nalazišta Gradac, Prozorske srednjovekovne kule, franjevačkog manastira Šćit i džamije Lizoperci. Ove aktivnosti pružaju mladima uvide u kontekst i značaj ovih mesta, uključujući ih u kreativne radionice i volonterske ekološke inicijative povezane s ovim lokacijama. Volonterski napori obuhvataju čišćenje i uređenje zanemarene srednjovekovne kule u Prozoru. Osim toga, projekat ima za cilj postavljanje trajnih informativnih tabla i uspostavljanje staza koje povezuju ova značajna mesta.

„Reakcija mladih ljudi bila je fantastična. Oni su entuzijastični u vezi sa sticanjem novih veština, posebno u fotografiji. Radionica fotografije održana je na različitim kulturnim nasleđima, a opipljivi dokazi njihove posvećenosti vidljivi su u odličnom kvalitetu fotografija koje su napravili.“

O projektu

Regionalni program o lokalnoj demokratiji na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) nastavak je inicijativa podržanih od strane EU – Projekta jačanja lokalne demokratije (LOD, 2009-2016) i naknadno proširenog Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD, 2017-2020). Kao i prethodni, ovaj projekat finansira Evropska unija (EU) i sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). ReLOaD2 se sprovodi na Zapadnom Balkanu, posebno u Albaniji, Bosni i Hercegovini (BiH), Kosovu*, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.

 

Projekat je sada dostigao sredinu svog toka, uspešno organizujući radionicu fotografije, modul posvećen mladalačkom volonterskom aktivizmu, radionicu posvećenu kulturnoj baštini i volontersku akciju čišćenja u blizini dvorca. Gospodin Kovčalija ističe da je do sada interesovanje i angažovanje mladih učesnika u ovim projektima bilo izuzetno visoko. On primećuje: „Reakcija mladih ljudi bila je fantastična. Oni su entuzijastični u vezi sa sticanjem novih veština, posebno u fotografiji. Radionica fotografije održana je na različitim kulturnim nasleđima, a opipljivi dokazi njihove posvećenosti vidljivi su u odličnom kvalitetu fotografija koje su napravili.“

Osnaživanje privatnog sektora Kosova u digitalnom dobu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Kosovo uvodi sistem elektronskog identifikacionog dokumenta uz podršku Evropske unije

Privatni sektor i digitalna ekonomija igraju ključnu ulogu u ekonomskom razvoju svake države, a Kosovo nije izuzetak. Način na koji se danas obavlja poslovanje značajno se razlikuje od praksi prelaska u novi milenijum. Digitalna ekonomija pruža neviđene prilike, revolucionira ekonomije, tržišta i dinamiku između organizacija, dobavljača i kupaca. Postala je ključni pokretač rasta, inovacija i stvaranja radnih mjesta. U savremenom dobu, društvene mreže i online platforme takođe su se besprijekorno integrisale u pejzaž digitalne ekonomije, dodatno pojačavajući njen značaj. Osim toga, digitalna ekonomija predstavlja obećavajući sektor za unapređenje ekonomske naprednosti Kosova.

„Osnovni cilj projekta je uspostavljanje sigurnog digitalnog identifikacionog sistema za pojedince i preduzeća. Kao rezultat toga, osnovna poslovna dokumentacija, kao što su dozvole, registracije preduzeća, sertifikati i drugi, biće lako dostupni putem mobilne aplikacije korisnika, čineći ih sastavnim delom rešenja za elektronski identifikacioni dokument.“

Ključni preduslov za ubrzanje razvoja e-trgovine i e-poslovanja je uspostavljanje sistema za elektronsku identifikaciju i autentifikaciju, često nazvanog sistem za elektronski identifikacioni dokument (eID). Iako pojedinci i preduzeća sve više koriste internet za zadatke koji su ranije zahtevali lične interakcije, postoji izazov u obavljanju online transakcija koje zahtevaju pouzdanu identifikaciju, kao što je pristupanje uslugama vlade ili refinansiranje hipoteka. Elektronska identifikacija takođe značajno poboljšava sposobnost malih i srednjih preduzeća da se uključe u e-trgovinu, istovremeno jačajući sigurnost transakcija.

Na Kosovu, preduzeća se uglavnom nalaze u početnim fazama usvajanja interneta i drugih elektronskih usluga za svoje operacije. Ipak, važno je napomenuti da se stanovništvo Kosova postepeno sve više osposobljava u ovom domenu. Na primjer, mnoga mala i srednja preduzeća na Kosovu su se upustila u društvene medije i uspostavila poslovne stranice na platformama kao što je Facebook. Osim toga, uz podršku Evropske unije, vlada je pokrenula implementaciju sistema za elektronski identifikacioni dokument (eID) za Kosovo. Ovaj projekt koji finansira EU započeo je ranije ove godine i očekuje se da završi početkom 2024. godine. Glavni fokus projekta je razvijanje snažnog ekosistema za e-poslovanje i e-trgovinu, unapređenje elektronske dostave usluga za građane i preduzeća, te povećanje efikasnosti i produktivnosti privatnog sektora kroz korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT).

Ahmet Jetullahu, koji predstavlja nevladinu organizaciju Prishtina Rea, koja je aktivno uključena u implementaciju projekta, pojašnjava da stvaranje široko prihvaćenog oblika elektronskog identifikacionog dokumenta neće samo poboljšati sigurnost online aplikacija za pojedince, već će takođe olakšati pružanje raznolikog niza inovativnih proizvoda i usluga kako od strane javnog tako i od strane privatnog sektora. Ove usluge često zahtevaju potvrdu identiteta ili relevantnog aspekta istog. Prema njegovom mišljenju, ovaj projekt postavlja temelje neograničenog korišćenja digitalnog prostora kako u poslovanju, tako i u zvaničnim ličnim svrhama.

On ističe da je osnovni cilj projekta osigurati siguran digitalni identifikacioni dokument za pojedince i preduzeća. To znači da će svi osnovni poslovni dokumenti, uključujući dozvole, registracije preduzeća, sertifikate i druge, biti dostupni putem mobilne aplikacije korisnika kao deo rešenja za elektronski identifikacioni dokument (eID). Ahmet Jetullahu detaljnije obrazlaže ovaj aspekt, izjavljujući: „Osnovni cilj projekta je uspostavljanje sigurnog digitalnog identifikacionog sistema za pojedince i preduzeća. Kao rezultat toga, osnovna poslovna dokumentacija, kao što su dozvole, registracije preduzeća, sertifikati i drugi, biće lako dostupni putem mobilne aplikacije korisnika, čineći ih sastavnim delom rešenja za elektronski identifikacioni dokument (eID).“

„Ova inicijativa će značajno ubrzati Kosovo u tranziciji ka digitalnom prostoru, stvarajući okruženje u kojem su preduzeća i finansijske institucije motivisane da integrišu i iskoriste prednosti digitalnog sistema.“

O projektu

Opšti cilj projekta je povećanje efikasnosti i produktivnosti privatnog sektora putem povećane upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT), stvaranje odgovarajućeg i sigurnog ekosistema za e-poslovanje/e-trgovinu, i poboljšanje elektronske dostave usluga građanima i preduzećima. Ova akcija će doprineti naporima kosovske vlade da digitalizuje i poveća konkurentnost i profitabilnost kosovskih preduzeća. Pružanjem odgovarajućeg sistema za elektronski identifikacioni dokument i dobrog okruženja za e-poslovanje/e-trgovinu, interoperabilnost između Kosova i članica će biti produktivnija i efikasnija. Projekat sprovodi konzorcijum koji predvodi Evoluxer.

Pored softverskog rešenja, projekt će pružiti sveobuhvatnu obuku institucijama na centralnom i lokalnom nivou kako bi se osigurala efikasna upotreba i implementacija sistema za elektronski identifikacioni dokument. Gospodin Jetullahu potvrđuje: „Ova inicijativa će značajno ubrzati Kosovo u tranziciji ka digitalnom prostoru, stvarajući okruženje u kojem su preduzeća i finansijske institucije motivisane da integrišu i iskoriste prednosti digitalnog sistema.“

Oživljavanje književne baštine Albanije

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Napredna tehnologija finansirana od strane EU otvara vrata bogatim književnim blagom u Albaniji.

Centar „Sotir Kolea“ u Tirani nosi ime po uglednoj ličnosti u albanskoj kulturi. Služeći kao direktor Nacionalne biblioteke Albanije od 1928. do 1937. godine, igrao je ključnu ulogu u oblikovanju temelja bibliotekarstva u Albaniji. Takođe je značajno proširio zbirke biblioteke Albanologijom. Smješten unutar istorijski značajne zgrade, „Sotir Kolea“ Centar ima dvostruki značaj. Godine 1912, nakon proglašenja nezavisnosti u Vlori, ovdje je prvi put podignuta albanska zastava u Tirani. Nakon toga, 1920. godine, ovde je postavljen temelj za uspostavljanje Tirane kao nove prestonice i formiranje prvog vlade nakon Kongresa u Lushnji.

Tokom godina, centar je funkcionisao kao „Prilog“ Nacionalne biblioteke, čuvajući stotine hiljada knjiga, mnoge od kojih su bile oduzete od pojedinaca i institucija tokom komunističke ere u Albaniji. Danas, nakon obimnih renoviranja, ovo bogato književno blago napokon je dostupno javnosti. Ovo postignuće omogućeno je korišćenjem napredne tehnologije i finansiranja od strane EU, što pokazuje kako ovi resursi mogu oživeti kulturno nasleđe jedne zemlje.

„Ovo su knjige koje nikada nisu bile dostupne javnosti. Čuvane su pod različitim uslovima, ali sada su dostupne čitaocima. To je značajan događaj, vrlo važan za sve.“

Centar „Sotir Kolea“, ranije poznat kao prilog Nacionalne biblioteke, pretrpeo je značajna oštećenja tokom zemljotresa 2019. godine. Zahvaljujući podršci albanske vlade i UNOPS-a putem EU-finansiranog projekta EU4 Culture, biblioteka je obnovljena. Fond Nacionalne biblioteke Albanije sada raspolaže najsavremenijom opremom vrednom 668.922 evra, uključujući servere, skenere za knjige i barkodove, laptopove, tablete, specijalne uređaje za čišćenje i usisivače za knjige, dezinficijense, komore za odvlaživanje, kao i mašine za čišćenje i deacidifikaciju knjiga. Ova tehnologija će odigrati ključnu ulogu u očuvanju bogate kulture i nasleđa Albanije i omogućiti pristup knjigama putem interneta.

Ranog ovog leta, biblioteka je zvanično ponovo otvorena i posetili su je istaknuti gosti, uključujući Nj.E. ministarku kulture Elvu Margariti, Nj.E. ambasadorku EU u Albaniji Christiane Hohmann, menadžerku UNOPS-a za Albaniju Pamelu Lamu, kao i druge stručnjake iz oblasti i medijske predstavnike. Direktor Nacionalne biblioteke g. Piro Misha toplo ih je dočekao i vodio ih kroz impresivne prostorije biblioteke, prikazujući novu opremu i objašnjavajući njen rad gostima i predstavnicima medija. Direktor Misha je primetio: „Ovo su knjige koje nikada nisu bile dostupne javnosti. Čuvane su pod različitim uslovima, ali sada su dostupne čitaocima. To je značajan događaj, vrlo važan za sve.“

„Ova oprema će garantovati najviše standarde u očuvanju i restauraciji knjiga, povećati efikasnost omogućavajući tretman većeg broja knjiga u kraćem vremenskom periodu i proširiti pristup zbirkama za istraživače, naučnike i širu javnost. Takođe, postavlja hvalevredan presedan za druge biblioteke i arhive širom zemlje.“

O projektu

Projekat EU4Culture finansira Evropska unija (EU) i sprovodi ga Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u bliskoj saradnji sa Ministarstvom kulture Albanije. Fokusiran je na obnovu i revitalizaciju značajnih spomenika kulturne baštine oštećenih zemljotresom i predstavlja jedan od najvećih programa kulturne baštine finansiranih od strane Evropske unije sa ukupnim budžetom od 40 miliona evra.

Pamela Lama, menadžerka UNOPS za Albaniju, izrazila je svoju zahvalnost Delegaciji Evropske unije u Albaniji što je izabrala UNOPS kao pouzdanog partnera u sprovođenju ovog projekta i pohvalila Ministarstvo kulture na njihovoj produktivnoj saradnji. Izjavila je: „Ova oprema će garantovati najviše standarde u očuvanju i restauraciji knjiga, povećati efikasnost omogućavajući tretman većeg broja knjiga u kraćem vremenskom periodu i proširiti pristup zbirkama za istraživače, naučnike i širu javnost. Takođe, postavlja hvalevredan presedan za druge biblioteke i arhive širom zemlje“, kako je istakla gđa Lama.

Inspirativna priča o trijumfu nad izazovima

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Anes Kujović: Pionir promjena kao prvi UN volonter s Daunovim sindromom

Životna priča Anesa Kujovića, dvadesetjednogodišnjaka iz Sarajeva, Bosna i Hercegovina, bila je drugačija od priča njegovih vršnjaka. Od ranih godina, kretao se svijetom koji često nije razumio njegove jedinstvene sposobnosti. Anes je rođen s Daunovim sindromom, stanjem koje je značajno oblikovalo njegovo odrastanje i životna iskustva, utječući na njegovo obrazovanje, adolescenciju i njegovo prihvatanje u društvu. Međutim, svaki izazov s kojim se susreo postao je korak prema njegovom uspjehu. S nepokolebljivom odlučnošću i čvrstom podrškom svoje porodice i prijatelja, borio se za svoje zasluženo mjesto u zajednici.

Danas, Anes obavlja posao u Odjelu za obrazovanje, kulturu i sport u Općini Centar Sarajevo. Kao UN volonter, obavlja administrativne odgovornosti – postignuće koje označava povijesni trenutak, jer je prvi UN volonter s Daunovim sindromom na svijetu.

„Imam divne kolege. Vredno obavljamo svoje zadatke, ali takođe delimo opuštene trenutke i smeh. Moji zadaci uključuju unos podataka u tabele, distribuciju dokumenata različitim odeljenjima radi potpisa, prisustvovanje sastancima sa gradonačelnikom, dočekivanje gostiju i povremeno učestvovanje na sednicama Općinskog vijeća.“

Anes Kujović drži titulu svjetskog prvaka kao prva osoba sa Daunovim sindromom koja je preuzela ulogu UN volontera putem Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2). Ova jedinstvena prilika pružila mu je dragocjeno radno iskustvo. „Imam divne kolege. Vredno obavljamo svoje zadatke, ali takođe delimo opuštene trenutke i smeh. Moji zadaci uključuju unos podataka u tabele, distribuciju dokumenata različitim odeljenjima radi potpisa, prisustvovanje sastancima sa gradonačelnikom, dočekivanje gostiju i povremeno učestvovanje na sednicama Općinskog vijeća,“ elaborira Kujović. On izražava svoje zadovoljstvo znanjem koje je stekao tokom svog angažmana u Općini Centar Sarajevo. Međutim, kao i njegove kolege, suočava se s određenim zadacima koji mu mogu oduzeti malo više vremena da ih obavi. „Pisanje izvještaja može mi biti izazovno, ali optimističan sam da ću to savladati u predstojećem periodu,“ dodaje.

Anes je započeo svoju praksu kao deo Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2), projekt koji finansira Evropska unija i koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sa opštim ciljem promocije raznolikosti i inkluzivnosti u svim segmentima društva, ReLOaD2 je omogućio prilike za praksu mladima koji žive u ovoj općini i još 12 partnera lokalnih vlada, bez obzira na njihove sposobnosti ili invaliditet.

Pored iskustva prakse, Anes je imao priliku da unapredi svoje veštine kroz niz obrazovnih inicijativa koje nudi projekt ReLOaD2. Osim toga, dobio je dragocenu podršku od Farisa Bečića, mladog entuzijaste koji je angažovan u okviru ReLOaD2. Faris preuzima ulogu mentora, prateći Anesov napredak i radnu etiku. Zajedno obavljaju administrativne zadatke kao što su upravljanje slučajevima, skeniranje i štampanje dokumenata, arhiviranje, vođenje sastanaka sa različitim zainteresovanim stranama i organizacijama civilnog društva, te beleženje dolaznih projekata putem javnih poziva, među ostalim odgovornostima.

Bečić ističe važnu ulogu mentorske podrške u okviru programa ReLOaD2, posebno tokom tranzicije ka zapošljavanju osoba s invaliditetom. Prema njemu, mentorski proces služi kao sredstvo za pažljivo posmatranje pojedinčevog puta u oblastima rada, razvoja veština i ukupnog profesionalnog rasta. Takođe obuhvata procenu njihove radne etike i pristupa rešavanju jednostavnih i složenih zadataka. U toku njihove saradnje, Bečić ističe razvijanje izvanrednog odnosa obilježenog senzibilnošću i razumevanjem.

„Praksa je donela ogromne promene Anesu. Njegovo samopouzdanje je poraslo, razvio je kritičko razmišljanje i mnogo je odgovorniji prema radu nego što je bio prema školskim obavezama. Srećan je jer zaista gradi prijateljske odnose sa svojim kolegama na poslu, koji su središte njegovih svakodnevnih priča.“

O projektu

Regionalni program za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) nastavak je inicijativa podržanih od strane EU – Projekt za jačanje lokalne demokratije (LOD, 2009-2016) i naknadno proširenog Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD, 2017-2020). Kao i prethodni, ovaj projekt finansira Evropska unija (EU) i sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). ReLOaD2 se sprovodi na Zapadnom Balkanu, posebno u Albaniji, Bosni i Hercegovini (BiH), Kosovu*, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.

Anes redovno prima nadoknadu za svoj volonterski rad, koju sa ljubavlju naziva svojom „platom“. Ima jasne namere za ove prihode, jer namerava da ih iskoristi za pokrivanje troškova polaganja vozačkog ispita i konačno za kupovinu automobila. „Praksa je donela ogromne promene Anesu“, rekla je Anesova majka, Sevdija. „Njegovo samopouzdanje je poraslo, razvio je kritičko razmišljanje i mnogo je odgovorniji prema radu nego što je bio prema školskim obavezama. Srećan je jer zaista gradi prijateljske odnose sa svojim kolegama na poslu, koji su središte njegovih svakodnevnih priča.“

Općina Centar Sarajevo teži da postavi primer drugim institucijama aktivnim razvojem programa za osnaživanje mladih osoba sa invaliditetom. Do sada je ReLOaD2 omogućio prakse za 22 mlade osobe širom Bosne i Hercegovine, uključujući četiri osobe s invaliditetom.