Skip to main content

CEMPROMova zelena revolucija: Kako EU pomaže srpskom biznisu da predvodi u održivosti

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

U Preljini, CEMPROM, vodeći proizvođač betona, je pokazao da održivost i poslovni uspeh mogu koegzistirati. Kroz program Ecoloans — koji finansira Nemačka razvojna banka (KfW) i podržava Regionalni program energetske efikasnosti EU (RPEE) — kompanija je napravila značajan napredak ka zelenijim operacijama.  Osnovan 1992. godine, CEMPROM je evoluirao od proizvodnje betonskih blokova i cementa u vrećama da postane lider u proizvodnji betona. Njegov portfelj uključuje projekte poput Koridora E 763 i razna lokalna građevinska partnerstva. Danas, sa voznim parkom od preko 100 kamiona i sa 150 radnika, kompanija ima godišnji proizvodni kapacitet od oko 300.000 tona betona.  Uz investiciju od 820.000 evra koju je omogućila UniCredit banka, CEMPROM je unapredio svoj vozni park, tako da uključuje i vozila na metan. Ova tranzicija je dovela do 42% smanjenja potrošnje goriva, 32% smanjenja emisije azotnih oksida i 56% smanjenja emisije ugljen dioksida, uz dodatno smanjenje nesagorelih ugljovodonika i čestica. Finansijski, ove će promene generirati godišnje uštede od oko 20%, pri čemu se očekuje da će se investicija isplatiti u roku od četiri do pet godina. Dejan Isailović, direktor proizvodnje CEMPROM-a, ističe da su ove inicijative i finansijski i ekološki od strateške koristi, podržavajući održivi rast kompanije i otvaranje novih radnih mesta.

“Naša bezrezervna posvećenost ekološki vođenoj praksi poslovanja je uvek bila glavni prioritet. Ovo putovanje nam je omogućilo da istražimo nove mogućnosti, omogućavajući nam da isporučimo veće količine za ključne projekte i diverzifikujemo u nove usluge kao što je transport cementa.” 

Cempromova posvećenost održivosti prevazilazi njegov vozni park. Kompanija uključuje otpadne vode u svoje proizvodne procese i prenamenjuje zaostale materijale za lokalnu upotrebu, pokazujući svoju posvećenost podršci zajednice i efikasnosti resursa. Ovaj proaktivni pristup predstavlja inspirativni primer za zaposlene s obzirom na to da CEMPROM postavlja visoke standarde za energetsku efikasnost i ekološku odgovornost.  Program Ecoloans, neophodan za put Srbije ka zelenijoj ekonomiji adresira dva glavna izazova za MSP (mala i sredna preduzeća): ograničeno dugoročno finansiranje i potrebu za održive poslovne prakse. Sa €120 miliona usmerenih u srpske banke, program podržava preduzeća u smanjenju troškova energije i emisija. To je deo REEP u sklopu Investicionog okvira za Zapadni Balkan, koji ističe snažnu podršku EU i Nemačke.  Iako usvajanje zelene prakse u početku nosi visoke troškove, Isailović  apeluje na mala i srednja preduzeća da prihvate održivost, ističući kratak period otplate i dugoročne koristi.   Ecoloans program, finansiran od strane Nemačke razvojne banke i podržan od strane EU, dodelio je €120 miliona evra za srpske komercijalne banke. Ovaj program je centralni deo Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP).         “Hitna je potreba za većom svešću o održivim i zelenim poslovnim praksama,” napominje. “Najbolji način za rešavanje nedoumica je otvoreni dijalog i učenje od kompanija koje su već krenule na ovaj put, postižući uštede i poboljšanu proizvodnju.” 

Kolektivna akcija ruši stereotipe, izvlači iz siromaštva

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

U kulturnim centrima širom Srbije, mlade Romkinje i Romi izvode umetnički performans koji podstiče na razmišljanje i pitaju: “Kako treba da izgleda Rom/kinja?” Njihov narativ izaziva stereotipe i ruši barijere za inkluziju Roma. 

U Beratu, u Albaniji, mladi Romi istražuju svoja naselja kako bi prikupili priče Roma povratnika. Njihov cilj je da podele ove priče sa širom publikom i pomognu u prevazilaženju prepreka koje ometaju reintegraciju.  

U međuvremenu, u Šuto Orizari, u Severnoj Makedoniji, Romi i povratnici se okupljaju na forumima zajednice kako bi izrazili svoje potrebe za poboljšanim državnim uslugama. Ova saradnja utire put ka prostoru gde će ranjive grupe imati bolji pristup uslugama i gde može da dođe do dijaloga između vlade, civilnog društva i zajednica.  

Ovo su samo tri od približno 40 inicijativa koje predvode zajednice i koje imaju za cilj da pomognu romskim povratnicima da se reintegrišu i izbave iz siromaštva, kao deo Regionalnog projekta reintegracije povratnika UNDP-a koji finansira EU. Ovaj projekat stiže do devet opština u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji.  

Uz podršku EU i UNDP, Romi povratnici i lokalne zajednice, okupljaju se da uče, rade i zabavljaju se zajedničkim aktivnostima. Njihova saradnja se suočava sa predrasudama, ruši barijere za inkluziju i unapređuje ekonomsko blagostanje i Roma i povratnika.  

Ova saradnja se obeležava kao deo Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, ističući kolektivnu snagu za pokretanje promena i unapređenje ekonomskog blagostanja i društvenog priznanja. 

Kreativno izražavanje: Put do inkluzije 

U Novom Sadu, u Srbiji, mladi Romi koriste svoju kreativnost da razbiju stigmu. Svojim nastupima postavljaju pitanje “Kako treba da izgleda Rom/kinja?”, ohrabrujući publiku da se suoči sa svojim sopstvenim predrasudama. 

Glumica Aleksandra Milojković Novikova, monodramom “Sama”, oživljava ovu poruku u Srpskom narodnom pozorištu. Njen nastup poziva na razmišljanje i sve nas podseća da možemo da napravimo razliku. 

Uz podršku EU i UNDP, ovi nastupi nastoje da razbiju stereotipe i pokažu da svi igraju ulogu u izgradnju inkluzivnih društava. 

 

Davanje glasa zajednicama 

Romske zajednice i zajednice Roma povratnika često su pogrešno predstavljene u medijima. Kako bi promenili ovu situaciju, mladi Romi su se udružili kao “reporteri iz zajednice”. 

Uz podršku EU i UNDP, oni uče novinarstvo i veštine pripovedanja kako bi dali šansu glasu Roma i Roma povratnika. 

U Beratu, u Albaniji, ovi reporteri su radili sa romskim povratnicima, beležeći njihove izazove i uspehe dok obnavljaju svoje živote. Jedna priča prikazuje grupu žena povratnica koje su pokrenule socijalno preduzeće koje nudi usluge nege i čišćenja. Zahvaljujući mediskoj eksponiranosti, njihovo preduzeće raste.   

Ovaj pristup izveštavanja vođenog zajednicama pokazuje kako mediji mogu da zagovaraju uključivanje ranjivih grupa. Možete istražiti njihov rad kroz dokumentarne filmove i podkaste kako biste saznali više o stvarnosti, i o izazovima i o uspesima, romskih povratnika.   

 

Učiniti javne prostore i usluge funkcionalnim za ljude 

U Šuto Orizari, u Skoplju, gradi se novi prostor zajednice sa ciljem jačanja veza između vlade i ranjivih grupa, poboljšavajući pristup javnim servisima. Resursni centar Šuto Orizari, centar za usluge na jednom mestu za povratnike i druge ranjive pojedince, je nastao kao rezultat konsultacija sa lokalnim zajednicama da bi se odgovorilo njihovim potrebama. 

Uz podršku EU i UNDP, ovaj centar je više od pružaoca usluga − on služi kao platforma za dijalog i saradnju između vlade i zajednice. Vremenom će evoluirati kao odgovor na potrebe i doprinos svojih korisnika.  

O projektu  

Projekat Reintegracija povratnika na Zapadnom Balkanu ima za cilj uklanjanje barijera koje ometaju ranjive povratnike da se reintegrišu u društvo. Kao deo EU Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) II, projekat se zalaže za prava romske zajednice i podržava reintegraciju povratnika, radeći sa partnerima kao što su UNDP, Svetska banka i Savet Evrope.  

U Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji, projekat testira nove pristupe održivoj integraciji na lokalnom nivou. Pored toga, promoviše dijalog za unapređenje politika i programa širom Zapadnog Balkana, osiguravajući bolju podršku ranjivim povratnicima.  

Zajednički napori za inkluzivnost i smanjenje siromaštva  

Saradnja i angažovanje zajednice su ključni za podsticanje inkluzije i smanjenje siromaštva. Udruživanjem snaga − kako unutar romske zajednice tako i sa širim akterima − moguća je značajna promena. Ovi napori ne samo da zadovoljavaju trenutne potrebe kao što je unapređenje javnih usluga već se I suočavaju sa dugoročnim pitanjima poput predrasuda.  

Kada se zajednice udruže, mogu postići ono što pojedinci sami ne mogu. Kolektivno delovanje osnažuje ljude da prevaziđu siromaštvo. 17. oktobra, Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, i svakog dana, hajde da priznamo snagu saradnje u razbijanju stigme i izgradnji inkluzivnijeg sveta. 

Reafirmisani novi regionalni sporazumi i put U EU na Samitu U Berlinu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Berlin, 15. oktobar 2024 – Lideri šest zemalja Zapadnog Balkana — Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije — okupili su se u Berlinu na 10. godišnjicu Samita Berlinskog procesa, učvršćujući svoju zajedničku posvećenost regionalnoj saradnji i većoj integraciji sa Evropskom Unijom. Na samitu koji je organizovao nemački kancelar Olaf Šolc, se pridružila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ovaj samit je predstavljao važnu prekretnicu u unapređenju regionalne ekonomske integracije.   Regionalna saradnja unapređena novim sporazumima   Samit je završen potpisivanjem:   Plan zajedničkog regionalnog tržišta koji ima za cilj podsticanje trgovine i ekonomskog rasta uklanjanjem barijera između zemalja.   Sporazum o mobilnosti za poboljšanje pristupa visokom obrazovanju širom regiona, nudeći mladim ljudima veće mogućnosti da studiraju i rade u inostranstvu.  Ovi sporazumi su u skladu sa Planom rasta Evropske unije od 6 milijardi evra koji je osmišljen da ubrza ekonomski razvoj i otvori put budućem članstvu Zapadnog Balkana.     Proširenje EU ponovo na pravi put   Tokom samita, kancelar Šolc je naglasio posvećenost EU proširenju, izjavivši: 

“Evropska unija će biti kompletna tek kada Zapadni Balkan bude deo nje. Nadam se da neće trebati još 10 godina da se svih šest zemalja pridruži bloku.”

Nemački kancelar, Olaf Šolc Fon der Lajen deli ovaj optimizam, ističući obnovljeni fokus EU na svoje proširenje:  

“Put ka EU je otvoren, ali svaka zemlja mora da napreduje na osnovu sopstvenih zasluga. Reforme i regionalna saradnja su suštinski preduslovi napretka, što će na kraju biti od koristi za ljude.” 

Integrisanje sa Jedinstvenim područjem plaćanja u evrima (SEPA) donosi opipljive koristi   Istog dana kada je održan Samit, Gert Jan Kopman, generalni direktor EU za susedstvo i pregovore o proširenju, se sastao sa guvernerima Centralnih banaka Zapadnog Balkana:   “Bilo je zadovoljstvo sresti se sa guvernerima centralnih banaka sa Zapadnog Balkana. Razgovarali smo o napretku u Planu rasta, posebno u pogledu pristupa SEPA.   Olakšavanje prekograničnih plaćanja, doneće opipljive koristi i građanima i privredi!”   Ova inicijativa nastoji da integriše Zapadni Balkan u SEPA (JPPE-Jedinstveno područje plaćanja u evrima), pojednostavljajući prekogranična plaćanja i čineći transakcije pristupačnijim i isplatljivijim i za preduzeća i za pojedince.  Normalizacija i rešavanje konflikata ostaju kritični   Kancelar Šolc je pohvalio odluku Kosova da ukine zabranu na srpsku robu, nazvavši je važnim korakom ka primeni CEFTA sporazuma i jačanju regionalne saradnje. I Šolc i fon der Lajen istakli su važnost rešavanja nerešenih pitanja između Kosova i Srbije, ističući njihov značaj za obezbeđivanje stabilnosti i napredovanje ka članstvu u EU.    Fon der Lajen je naglasila: “Regionalno jedinstvo je od suštinskog značaja, a sukobi ne smeju da ometaju put napred.”     Usmeravanje napora na rešavanje geopolitičkih izazova  Samit se takođe bavio rastućim geopolitičkim pritiscima u regionu, pri čemu je predsednica fon der Lajen istakla rasteći uticaj Rusije na Zapadnom Balkanu:   “Agresorski rat Rusije u Ukraini jasno je stavio do znanja — morate izabrati pravu stranu istorije i pridržavati se međunarodnog prava.” 

Jedan klik bliže: Suočavanje sa stereotipima i oslobađanje kreativnosti

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

U današnjem digitalnom svetu, savladavanje digitalnih veština više nije luksuz. Digitalne veštine mogu premostiti razlike, otvoriti mogućnosti i izazvati duboko ukorenjene predrasude. Zamislite mladog Roma/Romku koji živi na Zapadnom Balkanu, koji se suočava sa barijerama za zapošljavanje i često spada u kategoriji NEET (nema obrazovanja, zaposlenja ni obuke). Prema Anketi o Romima UNDP-a iz 2017. godine, stope NEET među Romima kreću se od 73% do 86%, pri čemu stope Romkinja dostižu i do 93% u određenim oblastima.   Usmeriti napore rešavanja nezaposlenosti mladih Roma zahteva integrisana rešenja, pri čemu su digitalne veštine ključne. Dobijanjem pristupa digitalnoj obuci, mladi Romi mogu steći osnovne veštine u oblastima kao što su digitalni marketing, kodiranje ili analiza podataka, otključavajući svoj preduzetnički talenat i razvijajući svoje poslovanje. Ovaj pomak može transformisati narativ od isključenosti do uključenosti, i od predrasuda do prilika.   Regionalni projekat reintegracije povratnika koji finansira EU, sprovodi UNDP u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji, radi sa partnerima i povratnicima na isticanju važnosti digitalne inkluzije i ulaganju u programe digitalne obuke prilagođene specifičnim potrebama povratnika Roma i Roma. Ove inicijative su Romima i povratnicima omogućile osnovne digitalne veštine, doprinosеći pravednijem i ravnopravnijem društvu.   Digitalne veštine takođe podstiču inovaciju i kreativnost, koje su oduvek prisutne u romskim zajednicama. Sa digitalnim veštinama, mladi Romi mogu prikazati svoje talente globalno, putem društvenih mreža, online biznisa ili digitalnog pripovedanja.  Ovo je priča od Doanu Uzeiroskom iz Prilepa, iz Severne Makedonije, koji je pre nekoliko meseci završio svoju digitalnu obuku kroz Regionalni projekat reintegracije povratnika koji finansira EU, a sprovodi UNDP. On je sada jedan od 145 mladih Roma i povratnika u Severnoj Makedoniji, koji se školuju u partnerskim opštinama i koji su završili kurs.     Doanove oči svetle dok deli svoj životni san. “Ponosan sam što sam završio kurs digitalne obuke i sada planiram da iskoristim veštine koje sam naučio da otvorim svoj YouTube kanal. Kasnije želim da otvorim svoju berbernicu, napravim svoj logo i veb sajt, da snimam svoje sesije pravljenja frizura i da promovišem sebe na taj način. Digitalni svet je toliko ogroman i pun mogućnosti. Tek sam počeo, ali osećam se sigurno da mogu da pronađem svoje „digitalno mesto“ u njemu!“  Doan Uzeiroski, Prilep – Severna Makedonija  Digitalna transformacija menja društva, često premeštajući vladine usluge na internetu. U Albaniji, projekat RRR igra ključnu ulogu u zatvaranju digitalnog jaza za ranjive povratnike u ruralnim područjima. Uz podršku EU i UNDP, i u saradnji sa Albanskom nacionalnom agencijom za zapošljavanje i veštine   (NAES), 195 mladih Roma i Egipćana završilo je obuku o digitalnim veštinama, podstičući njihovu zapošljivost i pomažući svojim zajednicama.

“Zahvaljujući IT kursu, sada sam veoma važna osoba u svom selu, Baltez. Svakog dana pomažem ljudima da pristupe javnim uslugama preko E-Albanija!” 

  Pružajući digitalne veštine povratnicima i romskoj omladini, projekat ne samo da premošćuje digitalni jaz već i ruši stereotipe, preoblikuje narative i stvara budućnost u kojoj svako ima priliku da uspe.            Slično, i u Srbiji, 150 mladih Roma i povratnika učestvovalo je u program digitalne obuke, sticajući vredne veštine koje imaju svoju vrednost na tržištu. Nastavni plan i program je osmišljen tako da se prilagodi pojedincima bez obzira na njihovo obrazovanje ili prethodno znanje.   “Završetak kursa digitalne obuke WORDPRESS u mnogome je poboljšao moje šanse da nađem posao.  Nadam se da ću obezbediti poziciju na kojoj mogu da nastavim da učim i da pomognem u razbijanju predrasuda prema romskoj zajednici!”, – Marina Milosavljević, Valjevo – Srbija.  

Oživljavanje starih tradicija: Grnčarsko putovanje Veleških tinejdžera

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Mladi zanatlije u Velesu ponovo otkrivaju svoje nasleđe kroz oživljavanje tradicionalnog grnčarstva. Šetnja uskim, strmim ulicama Velesa u Severnoj Makedoniji je kao da se vratite u prošlost. Grad, sa svojim kaldrmisanim stazama i tradicionalnim kamenim kucama, sapuce o proslosti. Jedna od najpoznatijih znamenitosti Velesa je Aleja poezije, rodno mesto proslavljenog pesnika Koče Racina.  Racin nije bio samo pesnik; oprobavao se i u grnčarstvu — zanat koji je nekada bio srce ovog grada. Njegov rad, kao i rad drugih lokalnih grnčara, bio je toliko cenjen da su neki komadi čak našle tržište u Zapadnoj Evropi.   Kad pomerimo fokus sa istorije na moderno doba, vidimo da je grnčarija u Velesu skoro izgubljena umetnost. Ali zahvaljujući novoj inicijativi, zanat doživljava kambek, predvođen novom generacijom mladih zanatlija. Među njima su Anastasija Davčeva i Antonio Trajkovski, oboje 14-godišnjaci, deo grupe od 25 učenika iz Velesa koji su svoju strast prema grnčarstvu otkrili kroz radionice koje podržavaju EU i UNDP. Ove radionice se organizuju u okviru projekta “Etničke kreativne radionice za oživljavanje starih zanata,” finansiranog od strane Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD).  Antonio je u početku bio sumnjičav u vezi sa radionicama.  

“Kada sam se prvi put priključio, grnčarstvo mi je bilo strano. Ali s vremenom, postalo mi je zanimljivije. Sada radije izrađujem nešto od gline nego da igram igrice na telefonu. Grnčarstvo je zaista zanimljiv zanat.” 

Antonio Trajkovski “Kada sam se prvi put priključio, grnčarstvo mi je bilo strano,” rekao je. “Ali s vremenom, postalo mi je zanimljivije. Sada radije izrađujem nešto od gline nego da igram igrice na telefonu. Grnčarstvo je zaista zanimljiv zanat.”  Anastasija deli sličan stav. Radionice su joj “zabavne,” posebno kada radi na grnčarskom kotaču i crta dizajne.  Ove radionice vodi Goce Stančev, jedan od poslednja četiri preostala grnčara u Velesu. Iako je u početku bio skeptičan, Stančev je primetio porast entuzijazma među decom. 

“Ako čak dvoje od 20 dece uspemo da napravimo grnčarima, biće to ogroman uspeh.”

Za više informacija o programu ReLOaD koji finansira EU, posetite veb stranicu.                Grnčarstvo u Velesu ima dugogodišnju tradiciju. Početkom 20. veka brojne porodice u gradu su se bavile grnčarstvom, stvarajući grnčariju koja je stekla priznanje i izvan granica Severne Makedonije. Ova veza sa tradicijom čini oživljavanje grnčarije još značajnijim kako za nasleđe grada tako i za njegovu budućnost.   Stančev veruje, kako bi grnčarstvo i drugi tradicionalni zanati preživeli, oni moraju postati deo obrazovnog sistema. “U grnčarstvu postoji budućnost, ali je potrebna podrška,” objašnjava on. “Moja supruga i ja smo profesionalno u ovome 15 godina. Na tržištu postoji potražnja, ali nema dovoljno ljudi da zadovolje tu potražnju. Ja sam živi dokaz da se može živeti od grnčarstva.  Ova inicijativa u Velesu je samo jedna od 50 projekata koje je program ReLOaD u Severnoj Makedoniji podržavao u protekle tri godine. Ovi projekti imaju za cilj osnaživanje mladih ljudi, promovisanje socijalne kohezije, zaštitu životne sredine i očuvanje kulturnog nasleđa.   Za ove mlade učesnike, radionice grnčarstva su više od obične vanškolske aktivnosti — one su njihova veza sa baštinom i čak mogu otvoriti put za buduću karijeru učesnika. Ili kako Anastasija kaže, “Bilo bi divno sačuvati grnčarstvo kao zanat jer je grnčarstvo deo tradicije naše zemlje.”  Ova priča ilustruje kako se stari zanati mogu revitalizirati kroz strast mladih ljudi, pod mentorstvom onih koji su sačuvali ovu tradiciju. Snažan je podsetnik da čak i u digitalnom dobu, praktična kreativnost i povezanost sa baštinom i dalje imaju vrednost i ispunjuju nas.    

Turneja Ursule fon der Lajen po Zapadnom Balkanu: Jačanje veza sa EU

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Počevši od 23. oktobra, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, obišla je Zapadni Balkan, naglašavajući podršku EU ekonomskim reformama, regionalnoj saradnji i hitnoj pomoći u oporavku od poplava.  Njen obilazak, nakon usvajanja Reformske agende, je naglasio podršku EU socio-ekonomskim reformama i regionalnoj saradnji. Počevši od Tirane, u Albaniji, fon der Lajen je otvorila kampus Evropskog koledža, pokazujući prilike za mlade lidere. Tokom svog putovanja kroz Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, istakla je ekonomsku integraciju, podršku obnovljivim izvorima energije i obećanje čvršćih veza sa Evropskom unijom.    Tokom svog obilaska, fon der Lajen je pohvalila reformske napore svake zemlje i najavila  značajna ulaganja EU u jačanje projekata infrastrukture i čiste energije. Njena poruka je bila konzistentna: EU ostaje posvećena podršci napretku regiona ka integraciji, pri čemu Plan rasta pruža i trenutnu pomoć i dugoročne investicije. Od usmeravanja pažnje na klimatske promene do promocije energetskih projekata u Crnoj Gori, fon der Lajenova turneja je istakla posvećenost EU budućnosti u kojoj su partneri sa Zapadnog Balkana sastavni deo Evropske unije. 

“Moje misli su sa žrtvama, njihovim porodicama i prijateljima koje su ostavili iza sebe. Evropa je uz vas, na vašoj strani − ne samo trenutno, već i na srednji i dugi rok.” 

Ursula fon der Lajen, tokom posete Jablanici, Bosna i Hercegovina, region koji je najteže pogođen poplavama.  U Tirani se sastala sa predsednikom Bajramom Begajem i premijerom Edijom Ramom, fokusirajući se na integraciju Albanije u EU, plan EU za rast i inicijative za obnovljivu energiju kao i solidarnost EU u rešavanju klimatskih izazova. Sledećeg dana posetila je Severnu Makedoniju gde se sastala sa predsednicom Gordanom Siljanovskom-Davkovom i premijerom Hristijanom Mickoskim, naglašavajući podršku EU kroz Plan rasta i unapređenje napora ka ekonomskoj integraciji. 

“Otvaramo vrata kompanijama naših zapadnobalkanskih partnera za određene sektore na jedinstvenom tržištu Evropske unije. Zauzvrat, naši partneri na Zapadnom Balkanu sprovode važne reforme sa ciljem uspostavljanja ravnopravnih uslova. Kroz dodatne evropske investicije, mi podržavamo ove reforme.” 

              Ona je 25. oktobra otputovala u Bosnu i Hercegovinu gde se sastala sa predsedavajućom Borjanom Krišto u Sarajevu. Tokom svoje posete, ona je najavila 20 miliona evra za hitnu pomoć za oporavak od poplava i predstavila Plan rasta EU za podršku regionalnoj integraciji. Kasnije tog dana, otputovala je u Beograd, u Srbiji, gde se sastala sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Njihove diskusije bile su usredsređene na napredak Srbije ka članstvu u EU, a fon der Lajen je istakla i ulaganja u Plan rasta za jačanje ekonomske integracije Srbije i razvoj infrastrukture.   Na Kosovu se fon der Lajen sastala sa predsednicom Vjosom Osmani-Sadriu i premijerom Albinom Kurtijem, pohvalivši napredak Kosova u integraciji u EU, uključujući nedavno uvođenje bezviznog režima, i istakavši važnost regionalne saradnje.  Tokom poslednjeg boravka u Crnoj Gori, sastala se sa premijerom Milojkom Spajićem u Podgorici. Njihove diskusije bile su usredsređene na napore Crne Gore za pristupanje EU, pri čemu je fon der Lajen istakla značajna ulaganja EU u energetiku, infrastrukturu i kiber-bezbednost kao deo procesa integracije Crne Gore. 

Raditi u skladu sa prirodom, a ne protiv nje

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Održivo upravljanje šumama za egzistenciju i zaštitu životne sredine. Rahim Zekiri, trenutno predsednik Udruženja proizvođača drvenog uglja u Lepencu/Novo Brdo, radi sa šumskim drvetom više od 35 godina. Odrastao u planinskom regionu, njegova veza sa zemljom je i duhovna i ekonomska. Zajedno sa više od 20 drugih porodica u svom selu, on i njegova porodica, pronašli su načine da svoje prirodno okruženje pretvore u izvor sredstava za život. Uprkos nedostatku formalnog obrazovanja, Zekiri je oduvek sanjao da radi u šumarstvu. Kako objašnjava “Oduvek sam voleo šumu i težio da se profesionalno bavim šumarstvom, ali zbog nedostatka odgovarajućeg obrazovanja, taj san nisam nikad ostvario”. Godine 2015, vođen sopstvenom inicijativom, g. Zekiri je započeo ono što on naziva, “čišćenjem šuma,” − praksu sakupljanja proređenog granja i mrtvog drveća za proizvodnju drvenog uglja koji se prvenstveno koristi za grejanje u domaćinstvima.     Za sve to vreme, sa jakom namerom da koristi šumu bez nanošenja štete, imao je jednu želju: da profesionalac proceni da li njegove aktivnosti nanose štetu šumi. To ga je navelo da se obrati lokalnim vlastima, i što je još važnije, da se poveže sa timom koji stoji iza projekta i koji finansira EU “Podrška jačanju održivog i višenamenskog gazdovanja šumama u cilju rešavanja klimatskih promena i poboljšanja života na selu na Kosovu”. Kroz ovaj projekat, njegov cilj je da ujedini druge porodice koje se bave proizvodnjom drvenog uglja i da sarađuje sa državnim organima, ne samo na čišćenju privatnih šuma već i na radu na javnim šumama.   Inicijative zajednice poput njegove, posebno na mestima u kojima “mnoge porodice zavise od socijalne pomoći i strahuju da bi formalni propisi mogli ograničiti njihovu sposobnost za rad,” uvek su izazov. Ipak, Rahim čvrsto veruje da saradnja za čistije i zdravije šume, uz njihovo pravilno korišćenje, koristi svima. Rahim je posvećen ujedinjavanju više meštana oko ove inicijative.   Slično kao Rahim u Novom Brdu, Kumrije Kadriu iz sela Vrelo, u opštini Istok, radi na okupljanju žena koje se već oslanjaju na šumske resurse za život u jednu organizovanu i održivu inicijativu. Kumrije vodi Udruženje Melisa, koje je prvobitno počelo kao Udruženje pčelara, ali smo, kako ona objašnjava, “brzo prepoznali potencijal u sakupljanju bilja i bobica sa planina”. Prihodi ostvareni prodajom ovih proizvoda pomažu mnogim ženama da dopune zaradu u domaćinstvu, posebno u regionu gde su mogućnosti zapošljavanja za žene ograničene.   Živeći u planinskom kraju, Kumrije i njeni sugrađani su nekako prirodno počeli da sakupljaju samoniklo bilje i bobice za domaću upotrebu. Prepoznajući potencijal ove aktivnosti, počeli su da istražuju načine da je transformišu u profitabilan posao koji bi mogao da bude od koristi za žene u ovoj oblasti. Međutim, donedavno su bili ograničeni na jednostavno skupljanje i sušenje bilja i bobica, što im je otežavalo plasiranje svojih proizvoda na trenutnom tržištu. Za Kumrije i njenu grupu, mašina za pakovanje njihovog bilja, dodala je popriličnu vrednost njihovim proizvodima i napravila promenu velikog razmera.  

“Ranije smo mogli da prodajemo samo samoniklo bilje, ali sada možemo da ga sušimo i pakujemo, što povećava njihovu tržišnu vrednost,” kaže ona. Ovo im omogućava da nastave da rade ono što su radili ceo život i istovremeno to pretvaraju u izvor prihoda. 

  Kumrije Kadriu  Kumrije objašnjava da je njihova namera da stvore održivu mrežu žena sakupljača, koja će im služiti i kao lanac snabdevanja. One planiraju da otkupe sakupljeno bilje i bobice od žena koje ih već sakupljaju po konkurentnim cenama kako bi doprinele konkurentnosti tržišta, što je nešto od čega će žene zajednice imati najveću korist.   Napori i Rahima i Kumrije doprinose široj inicijativi usmerenoj na unapređenje ruralne egzistencije uz obezbeđivanje održivosti kosovskih šuma. Projekat podržan od strane EU pokriva više regiona, stavljajući naglasak na održivo upravljanje šumama, smanjenje nelegalne seče i promovisanje upotrebe nedrvnih šumskih proizvoda kao što je bilje koje skuplja Kumrije i njena grupa.   Priče poput Kumrijeve i Rahimove su samo neke od mnogobrojnih uspešnih priča pojedinaca, porodica i zajednica koji su imali direktnu korist od projekata koji finansira EU i sprovodi FAO [Organizacija za hranu i poljoprivredu] “Podrška jačanju održivog i višenamenskog upravljanja šumama za rešavanje klimatskih promena i poboljšanje života na selu na Kosovu”.   U skladu sa međunarodnim standardima i najboljom praksom, razvijena su četiri plana upravljanja šumama koristeći novu metodologiju koja daje prioritet uravnoteženoj integraciji ekoloških, društvenih i ekonomskih funkcija unutar šumskih ekosistema. Ovaj pristup označava prelazak sa tradicionalnog upravljanja vrednošću drveta na perspektivu zasnovanu na ekosistemu.  Holistička priroda ovih planova je ono što ih čini posebno značajnim; od koristi su ne samo lokalnim zajednicama i direktnim korisnicima, već i kreatorima politika. Ovi planovi pružaju sveobuhvatan uvid u upravljanju šumama, baveći se širim uslugama ekosistema kao što su očuvanje biodiverziteta, sekvestracija ugljenika i dobrobiti za zajednicu, uključujući nedrvne šumske proizvode. Ovaj inovativni pristup pripremi planova upravljanja predstavlja veliki korak napred u praksi upravljanja šumama i očekuje se da će ga Kosovska agencija za šume uskoro usvojiti. Ima za cilj poboljšanje održivosti šuma, doprinos u ublažavanju klimatskih promena i promovisanje dobrobiti lokalnih zajednica. 

“Oduvek sam voleo šumu i težio da se profesionalno bavim šumarstvom, ali zbog nedostatka odgovarajućeg obrazovanja, taj san nisam nikad ostvario.” 

              U okviru aktivnosti programa, uspešno je pošumljeno 128 hektara šume. Ključni fokus je bio angažovanje lokalne zajednice, posebno u pilot jedinice za upravljanje, gde su članovi stekli praktično iskustvo u tehnikama sadnje i zaradili finansijsku nadoknadu za svoje učešće. Iako i dalje postoje izazovi za efikasno upravljanje šumama na Kosovu, kao što je aktuelno pitanje nelegalne seče, holistički pristup programa rešava ove prepreke na više nivoa – direktnim radom sa pojedincima u planinskim oblastima na edukaciji o održivom korišćenju šuma i pretvaranju prirodnih resursa u profitabilne poduhvate, pritom menjajuči kulturu ka vrednovanju čistih i zdravih šuma. Istovremeno, program sarađuje sa lancom institucija i odgovornim pojedincima koji rade na kreiranju politika – postoji posvećenost programa da se obezbedi zelenije i zdravije okruženje za narod Kosova. 

Evropska unija podržava živopisnu kulturnu baštinu Zapadnog Balkana

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Evropska unija je posvećena očuvanju i promovisanju živopisnog i jedinstvenog kulturnog nasleđa Zapadnog Balkana. Kroz hiljade projekata koje finansira EU, bogat kulturni pejzaž regiona se revitalizuje i podstiče jedinstvo i saradnju koja prevazilazi granice.

 

Kulturna saradnja na Zapadnom Balkanu (CC4WB)

 

Kako bi unapredila kulturnu saradnju i razvoj na Zapadnom Balkanu, EU je pokrenula program Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WB).. Ova inicijativa koju finansira EU a sprovodi UNESCO u saradnji sa Britanskim savetom i Italijanskom agencijom za razvojnu saradnju, podržava javne vlasti, kulturne i kreativne organizacije, preduzeća, civilno društvo i profesionalce sa budžetom od osam miliona evra.

Povezivanje kultura i zajednica

Mirjana, mlada filmska rediteljka iz Sarajeva, učestvovala je u međuregionalnom filmskom projektu CC4VB, gde je sarađivala sa umetnicima iz Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore. Njen film, koji istražuje teme vezane za mlade i njihove težnje, odjeknuo je širom Balkana i dokazao kako kultura može da poveže ljude i podstakne zajednički osećaj nade i novih početaka.

Davanje glasa lokalnim izvođačima

CC4WB daje više prostora lokalnim muzičkim umetnicima tako što približava jedinstvena kulturna dobra Zapadnog Balkana široj evropskoj publici. Muzički festival „Glasovi Balkana“ ujedinio je tradicionalne i savremene muzičare, privukao hiljade posetilaca i podstakao lokalni turizam uz slavljenje raznovrsnog muzičkog nasleđa regiona.

Podsticanje ekonomskog i društvenog razvoja

CC4WB takođe doprinosi ekonomskom i društvenom razvoju regiona. Ulaganjem u kreativne industrije, program stimuliše zapošljavanje i lokalnu privredu te privlači međunarodne investicije. Osim toga, ovaj program osnažuje nedovoljno zastupljene grupe kroz radionice, obuke i mentorske programe za mlade umetnike, žene i manjine.

Održivi kulturni uticaj

Održivost je ključni aspekt programa CC4WB. Projekti poput inicijative „Staze baštine“ promovišu kulturni turizam dok istovremeno uključuju lokalne zajednice u očuvanje i tumačenje kulturnog nasleđa. Ovakvi napori nastoje da očuvaju kulturna blaga Zapadnog Balkana za buduće generacije.​

Kreativna Evropa: Šira vizija kulturnog jedinstva

Prenošenjem regionalne saradnja na širi evropski kontekst, Kreativna Evropa igra ključnu ulogu u povezivanju kulturnih i kreativnih sektora širom kontinenta. Sa budžetom od 2,4 milijarde evra za period 2021-2027., Kreativna Evropa podržava kulturne i kreativne sektore, uključujući audiovizuelni sektor širom Evrope, što obuhvata i Zapadni Balkan. Ovaj program podstiče jedinstvo kroz prekograničnu saradnju i može da podrži kulturnu revitalizaciju kroz širok spektar umetničke i kulturne saradnje​​.

Podsticanje povezivanja kroz kulturu

Kreativna Evropa ima ulogu katalizatora promene kroz osnaživanje pojedinaca i negovanje veza širom regiona. Ana, mlada makedonska rediteljka, iskoristila je mogućnost finansiranja koje nudi Kreativna Evropa kako bi dokumentovala usmenu istoriju svog regiona kroz saradnju sa umetnicima i istoričarima iz Srbije, Albanije i sa Kosova. Rezultat ovog projekta je niz dokumenata, audio zapisa i digitalnog arhivskog materijala o zajedničkom nasleđu koje prevazilazi moderne granice.

Emir, bosanski muzičar, stvara muziku koja predstavlja spoj balkanskih instrumenata i modernih džez uticaja. Kroz projekat koji je finansirala Kreativna Evropa, „Balkan Jazz Fusion,“ njegov bend je nastupao širom Evrope, povezujući se sa novom publikom i drugim muzičarima i pokazujući snagu kulturne razmene.

Osnaživanje žena u umetnosti

Kreativna Evropa osnažuje i žene u umetnosti. Lina, mlada slikarka iz Crne Gore, izlagala je svoje radove u galerijama širom Italije i Francuske kroz projekat posvećen vizuelnim umetnostima koji je podržala Kreativna Evropa. Ove izložbe su dale novu perspektivu njenim radovima kao i njenom umetničkom izrazu.

Planovi za budućnost

I projekat CC4WB i Kreativna Evropa nastavljaju da se prilagođavaju promenljivim kulturnim i političkim prilikama Zapadnog Balkana. Ovi programi su važni elementi posvećenosti EU kulturnom prosperitetu i jedinstvu u regionu i ilustruju transformacionu moć kulturne diplomatije i saradnje u regionima koji su obeleženi istorijskim podelama.

Evropska unija podržava živopisno i jedinstveno kulturno nasleđe Zapadnog Balkana kroz hiljade projekata koje finansira, a čiji je cilj podsticanje prekogranične saradnje i bogaćenje kulturnog pejzaža regiona. Ovi programi slave bogatu kulturnu raznolikost regiona uz istovremenu promociju zajedničkog nasleđa i međusobnog poštovanja. I dok oni evoluiraju, priče pojedinaca poput Mirjane, Ane, Emira i Line ističu dubok uticaj kulturne saradnje na stvaranje kohezivnije, živopisnije i ujedinjenije evropske budućnosti.

Otkrijte kako programi Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WB) i Kreativna Evropa utiču na živote ljude i zajednica. Pratite nas i saznajte više o ovim temama putem naloga na društvenim medijima i na internet stranici WeBalkans.

Предности Плана раста ЕУ за Западни Балкан

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

На маргинама прославе Дана Европе, тим WeBalkans је имао прилику да се састане са Дејвидом Хадсоном, вишим стручњаком за политику и регионалну стратегију Западног Балкана у DG NEAR у Европској комисији. Његов посао је промовисање економске интеграције у региону, а он нам је говорио о предностима Плана раста ЕУ за Западни Балкан. Продужите да читате и сазнајте више!

 

Који је план раста ЕУ за Западни Балкан?

Реч је о побољшању живота грађана на Западном Балкану стварањем прилика за пословање и то ширењем и убрзавањем економског раста региона. То је један од кључних циљева Плана раста, јер постоји потреба за већим економским растом, за креирање више радних места, за унос инвестиција и за повећање атрактивности предузећа у региону.

Али План за раст има и свој политички циљ: желимо да убрзамо процес приступања и План за раст ће допринети томе на два начина: прво, јер повећање економског раста значи повећање ресурса на располагању владама да инвестирају у процес приступања. Други разлог се односи на начин на који је План раста изграђен: он се заиста заснива на спровођењу и усклађивању са законодавством ЕУ као и на напредовању у раду ка приступању ЕУ.

Како ће овај план побољшати живот обичних људи на Западном Балкану?

Учониће живот бољим јер ће подстаћи економски раст што ће побољшати животе људи, јер ће отворити нова радна места и нове прилике, али и осигурати да роба која циркулише у региону буде квалитетнија, безбеднија и приступачнија. Укратко, пружиће више прилика, како у региону тако и у Европској унији, грађанима Западног Балкана и њиховим породицама.

Можете ли дати примере конкретних пројеката који ће бити покренути у оквиру овог плана?

Узмимо један веома актуелан пример на којем владе веома напорно раде: Јединствено подручје плаћања у евру, или „СЕПА“, како се често назива. Једноставно речено, то је подручје у коме постоје веома ниске накнаде за пренос евра. Али тренутно, ако сте радник са Западног Балкана који ради у Немачкој, на пример, постоји висока цена за пренос новца својој породици. Стопе за то су веома скупе, док је сличан пренос унутар Европске уније веома јефтин. Постајући чланица јединственог подручја плаћања у еврима, како је предвиђено Планом раста, домаћинства на Западном Балкану би могла да уштеде до 500 милиона евра годишње, на основу тренутних трансфера од чланова породице који су у иностранству у домовину.

Како ће План раста помоћи у стварању нових радних места на Западном Балкану?

Помоћи ће у стварању нових радних места јер ће повећати привлачност региона. То ће значајно поједноставити могућност извоза у Европску унију, како готових производа, тако и онога што називамо интермидајрним добрима или полупроизводима−то су производи који се производе у региону као део ланца снабдевања који затим иде европским компанијама, као што су аутомобилски делови или електронске компоненте. Исто тако, омогућити ће да се стандарди квалитета добара лакше препознају у будућности, што ће олакшати извоз. Поред тога, то ће помоћи да се смање гранични редови за производе, који тренутно могу трајати и до 16-18 сати. Скраћивањем времена проведеног на граничним редовима, роба ће постати и јефтинија за извоз. Све ће ово регион учинити привлачнијим за потенцијалне инвеститоре. И више инвестиција значи више радних места и боље плаћене послове у секторима са већом вредношћу. То ће бити од користи економији Западног Балкана, његовим породицама и грађанима.

Више информација о Плану раста Европске уније за Западни Балкан можете пронаћи овде.

 

 

 

 

 

 

 

 

Какве ће прилике млади имати захваљујући Плану раста?

План раста ће имати широки спектар повољности за младе. Једна од ствари коју желимо да урадимо је да проширимо постојеће споразуме од пре неколико година: споразуме о мобилности, признавање стручних квалификација и признавање академских квалификација. Као што сам објаснио, са већим регионалним тржиштем, људи у региону ће моћи да нађу прилике за посао које одговарају њиховим вештинама и очекивањима. То ће подстаћи младе људе и зауставити потребу да се исељавају негде другде. А истовремено желимо да смо сигурни да ће краткорочно бити омогућено онима који желе да стекну искуство, да раде ван региона, у ЕУ, али на начин који им је од користи.

Млади људи из региона ће исто тако моћи да искористе конкретне мере које би требало да почну ускоро, као што је Ви-Фи за Западни Балкан. То је већ учињено у Европској унији: финансирали смо ви-фи у општинама широм држава чланица ЕУ. Желимо да то урадимо и за Западни Балкан. Дакле, до 500 општина ће добити ви-фи у подручјима где га раније нису имали од краја ове године или до прве половине 2025. То ће поново учинити регион привлачнијим, укључујући ту и туристе.

Осим краткорочних резултата, које су дугорочне користи које људи на Западном Балкану могу очекивати од Плана раста?

На крају, то ће убрзати пут ка приступању ЕУ. С једне стране, важно је схватити да ће План раста, интегрисањем Западног Балкана у јединствено тржиште, донети неке од економских користи приступања региону, пре датума приступања. С друге стране, кроз План за раст пружамо подстицај за усвајање стандарда ЕУ и спровођење закона ЕУ пре чланства. Прихватање и спровођење тих закона убрзаће преговоре о приступању јер ће партнери са Западног Балкана моћи да покажу да су спремни да се придруже Европској унији у тим областима.

Последње питање, али не и мање важно питање− Како се План раста бави питањима животне средине и одрживости на Западном Балкану?

Брига о животној средини је очито веома важна и стога је укључена у логику Плана раста. Већ имамо Зелену агенду за Западни Балкан на коју су се владе сложиле. То је план који гледа на дугорочну одрживост и декарбонизацију. Сада смо интегрисали елементе Зелене агенде у архитектуру Плана раста, конкретније у оно што називамо Реформским агендама. То су споразуми између субјеката Западног Балкана и Европске уније, према којима ће Европска унија дистрибуирати средства након што се извесне реформе спроведе: то је потпуно нови начин управљања нашом помоћи. А у овим реформским агендама постоји важан фокус на зелене реформе, тачније на декарбонизацију и удаљавање од фосилних горива, тако да ће то бити кључни подстицај да се спроведу реформе које се баве питањима животне средине и подстичу одрживост.

Zelena tranzicija Crne Gore

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Paket podrške EU za energetiku podstiče održivost i ekonomski rast u Crnoj Gori.

Paket direktnih budžetskih sredstava EU za energetiku Crne Gore, vredan 30 miliona evra, zvanično je lansiran na ceremoniji u Podgorici u martu ove godine. Ova sredstva se koriste kako bi se pomoglo najranjivijim grupama u Crnoj Gori da se nose sa većim troškovima života izazvanim ruskom ratnom agresijom protiv Ukrajine, ali i da se olakša tranzicija zemlje ka zelenoj energiji. Kao deo regionalnog paketa od milijardu evra namenjenog podršci našim partnerima na Zapadnom Balkanu u suočavanju sa energetskom situacijom i visokim cenama izazvanim ruskom ratnom agresijom protiv Ukrajine, Crna Gora je dobila ubrzano odobrena sredstva od 27 miliona evra, dok je ukupna vrednost direktnog budžetskog paketa podrške za Crnu Goru 30 miliona evra. Isplata ovih sredstava uključuje direktnu novčanu nadoknadu za račune za električnu energiju za porodice koje primaju socijalne beneficije, kao i investicije u obnovljive izvore energije i povećanje energetske efikasnosti kao jedini način obezbeđenja dugoročne održivosti energetskog snabdevanja.

„Trenutno izvodimo radove na renoviranju tri škole koje su izgrađene 1960-ih godina. Naše početne procene ukazuju da će ove škole postići uštedu energije do 50%“

Pored direktnih budžetskih sredstava, paket podrške EU za energetiku takođe uključuje drugi deo, koji se sastoji od grantova za unapređenje energetske tranzicije, efikasnosti i nezavisnosti Zapadnog Balkana u kratkom i srednjem roku. Jedna od inicijativa u Crnoj Gori koja uključuje podršku drugog dela Energetskog paketa je projekat „Promocija energetske efikasnosti u javnim zgradama – Zelena infrastruktura u Crnoj Gori“ u administrativnom, socijalnom i obrazovnom sektoru, koju sprovodi Ministarstvo kapitalnih investicija Crne Gore. Cilj je poboljšati energetsku efikasnost odabranih javnih zgrada, što će doprineti smanjenju emisija gasova staklene bašte i ostvarivanju Nacionalno određenih doprinosa (NDC). Pored toga, trebalo bi koristiti obnovljive izvore energije (npr. solarna energija ili bioenergija) gde je to moguće. Projekat se sprovodi u okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP).

Projekat se fokusira na javne zgrade koje su uglavnom izgrađene između 1930-ih i 1980-ih godina i koje su postale zastarele. Hronični problemi uključuju zastarele sisteme grejanja sa niskom efikasnošću, loše izolovane i prokišnjave krovove, istrošene prozore jednostrukog stakla i termičke mostove koji dovode do pojave buđi i mnogih drugih nedostataka. Potrošnja energije je odgovarajuće visoka, korisnička prijatnost (unutrašnja klima, udobnost) je ozbiljno ograničena, a mnoge zgrade su skoro dostigle kraj svog ekonomskog i tehničkog životnog veka. Nakon primene strukturalnih mera energetske efikasnosti, uslovi korišćenja će biti poboljšani, a operativni troškovi će se značajno smanjiti. Visoka vidljivost investicija u javnom sektoru takođe će služiti kao primer za privatna domaćinstva i privatni sektor. Projekat će obuhvatiti oko 20 zgrada (škole, jedan studentski dom, dom za starije i administrativna zgrada).

Projektom rukovodi Đorđina Lovrić, koja deluje kao menadžer projekta u ime Ministarstva energetike i rudarstva Crne Gore. Ona ističe duboki značaj projekta za javne zgrade Crne Gore. „Trenutno izvodimo radove na renoviranju tri škole koje su izgrađene 1960-ih godina. Naše početne procene ukazuju da će ove škole postići uštedu energije do 50%,“ izjavljuje Đorđina. Ona ističe da će, osim ekonomskih benefita, intervencije projekta takođe odigrati ključnu ulogu u smanjenju emisija CO2, čime će doprineti očuvanju životne sredine i poboljšanju ukupne udobnosti studenata i nastavnika u ovim obrazovnim institucijama.

„Škole operišu sa fiksnim godišnjim budžetom, a pored različitih benefita, takođe će imati priliku da raspodele finansijski višak generisan kroz uštedu energije u druge svrhe. To može uključivati nabavku nove opreme, računara i drugih resursa sa ciljem unapređenje obrazovnih standarda unutar ovih institucija.“

O projektu

Regionalni program energetske efikasnosti (REEP) osnovan je 2013. godine, zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Evropskom komisijom, Sekretarijatom Energetske zajednice, WBIF i bilateralnim donatorima. Program kombinuje podršku politici sa zajmovima, tehničkom pomoći i podsticajima kako bi podržao investicije u energetsku efikasnost i obnovljivu energiju u javnom i privatnom sektoru na Zapadnom Balkanu. Program sprovode EBRD i KfW, koji operišu direktno i putem posrednika, i predstavlja zastavni brod investicija Ekonomskog i investicionog plana. Od svog osnivanja, integrisani paket ponuđen kroz REEP stigao je do 1.000 malih i srednjih preduzeća, preko 12.700 domaćinstava i 290 javnih zgrada u 700 gradova i mesta. Povezane investicije prevode se u uštedu energije od 842.000 MWh/god, izbegavanje emisija od 540.000 tCO2/god i instalaciju kapaciteta obnovljive energije od 120 MW. Do kraja 2021. godine, REEP je mobilisao ukupno 630 miliona evra investicija, s doprinosom EU od 78,8 miliona evra. U 2022. godini, REEP je dobio dodatnih 102 miliona evra EU grant finansiranja kroz Paket podrške energetici.

Povećanjem energetske efikasnosti javnih zgrada, ovi investicije usklađene su s obavezama navedenim u Zakonu o efikasnom korišćenju energije Crne Gore, koji je modeliran prema smernicama EU. Ova inicijativa rezultiraće smanjenjem emisija gasova staklene bašte, čime će doprineti ostvarivanju unapred postavljenih ciljeva za očuvanje životne sredine u zemlji. Osim toga, ove investicije će odigrati ulogu u očuvanju i generisanju radnih mesta u domaćem sektoru građevine i savetodavnih usluga.

Gospođa Đorđina Lovrić detaljno objašnjava opšte priznanje i očigledne prednosti koje projekt pruža školama i drugim institucijama. „Škole operišu sa fiksnim godišnjim budžetom, a pored različitih benefita, takođe će imati priliku da raspodele finansijski višak generisan kroz uštedu energije u druge svrhe. To može uključivati nabavku novih oprema, računara i drugih resursa s ciljem unapređenja obrazovnih standarda unutar ovih institucija,“ ističe Đorđina.