Skip to main content

Solidarnost na delu: Odgovor EU na razorne poplave u Bosni i Hercegovini

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

„Naša srca i misli su uz narod Bosne i Hercegovine, pogođen razornim poplavama. Aktivirali smo naš mehanizam civilne zaštite EU i šaljemo spasilačke odrede na teren. Ovo je solidarnost EU na delu“, rekla je Ursula von der Lајen, predsednica Evropske komisije, potvrđujući blisko prisustvo EU kako bi pomogla građanima Bosne i Hercegovine da prebrode teška vremena koja su nastala nakon katastrofalnih poplava i klizišta koji su pogodili zemlju 4. oktobra, odnevši 22 života, a mnogi se vode i kao nestali. 

Katastrofalne poplave i klizišta su početkom ove godine odnele 22 života i mnogi se vode kao nestali. Događaji kao ovaj, zahtevaju brzu i koordiniranu reakciju, kako za pomoć ljudima u nevolji, tako i za upravljanje katastrofom. Evropska unija je aktivacijom svog Mehanizma za civilnu zaštitu reagovala brzo. Raspoređeni su odredi za potragu i spasavanje, a služba EU za upravljanje vanrednim situacijama, Kopernikus, je obezbedila satelitske podatke kako bi pomogli lokalnim vlastima. Ovi su napori pomogli u obnavljanju vitalne infrastrukture i u davanju podrške pogođenim zajednicama, što je pomoglo lokalnim vlastima da upravljaju katastrofom i da obnove vitalnu infrastrukturu. Bujične poplave i klizišta opustošile su regione oko Jablanice i Konjica, kuće su bile zatrpane, putevi i železnica uništeni, i čitave su zajednice ostale izolovane.  

Posvećenost EU da bude uz narod Bosne i Hercegovine dodatno je potvrdio Janez Lenarčič, koji je rekao: „Prvi interventni odredi Bosne i Hercegovine ne suočavaju se sami s ovom smrtonosnom katastrofom. Kroz Mehanizam civilne zaštite EU, 12 zemalja je ponudilo slanje hitne pomoći. Odredi za potragu i spasavanje iz Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Srbije već su na terenu, pružajući podršku lokalcima na krizu. Ovo je snažan izraz solidarnosti EU u vremenu velike nevolje“.  Do 5. оktobra, stigli su odredi iz ovih zemalja da tragaju za nestalim osobama, uklone ruševine i obnove ključnu infrastrukturu. Pored toga, hitne zalihe, uključujući materijale za skloništa, poslate su iz Albanije, Mađarske, Rumunije, Crne Gore i Turske kako bi pomogle raseljenim porodicama. Dodatno, EU je koordinisala isporuku hitnih zaliha, uključujući materijale za skloništa iz Albanije, Mađarske, Rumunije, Crne Gore i Turske, u cilju podrške raseljenim porodicama.  

Služba za upravljanje vanrednim situacijama, Kopernikus (EMS) odigrala je ključnu ulogu u reagovanju na katastrofu. Pružila je satelitske snimke za procjenu štete, mapiranje poplavljenih područja i identifikovanje najteže pogođenih područja. Ovi podaci su omogućili spasilačkim odredima da prioritizuju svoje napore i da efikasnije dođu do izoliranih zajednica. Služba za upravljanje vanrednim situacijama, Kopernikus (EMS) je ranije, tokom leta, bila aktivirana da pomogne za vreme široko rasprostranjenih šumskih požara u Albaniji i Severnoj Makedoniji, što je još jednom pokazalo njenu ključnu ulogu u upravljanju prirodnim katastrofama na Zapadnom Balkanu. 

Kako je reagovanje na poplave nastavljeno, redovno su dostavljani visokokvalitetni satelitski snimci kao i procene štete, koji su bile od pomoći u usmeravanju spasilačkih napora na terenu. Koordinisana akcija EU putem Mehanizma civilne zaštite i Službe za upravljanje vanrednim situacijama, Kopernikus, EMS, pokazala je njenu nepokolebljivu posvećenost pružanju podrške Bosni i Hercegovini u vreme krize. Do 11. oktobra, nakon nekoliko dana neprekidnog spasilačkog i sanacionog rada, satelitske usluge za hitne slučajeve su okončane, što je označilo kraj faze trenutnog reagovanja EU.  

Prilika za nova prijateljstva i doživotna iskustva – Program Superškole

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

„Verujem da svako treba iskusiti razmjenu Superškole. Ovo je bila najvažnija stvar koja mi se dogodila tokom cele školske godine“, rekla je Milica Drobnjak, učenica Srednje stručne škole u Bijelom Polju, u Crnoj Gori, o svom učešću u jednom od programa za razmenu učenika u okviru programa Superškole. 

Posvećen unapređivanju izgradnje mira i pomirenja kroz interkulturalno učenje i dijalog među školama i učenicima, RYCO je u partnerstvu sa GIZ-om pokrenuo program Superškole (SuperSchools). Ova inicijativa je postala moguća zahvaljujući velikodušnoj finansijskoj podršci Evropske unije i njemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), koje je podržalo RYCO i GIZ u njihovoj misiji.  

Cilj programa Superškole je osmišljen da okupi mlade, učenike, nastavnike i škole kako bi se podstakla saradnja i razmena. Škole iz različitih zemalja WB6 mogu se prijaviti da postanu superškole i formiraju partnerstva koja im omogućavaju da sprovedu školske razmene i da učestvuju u aktivnostima programa usmerenim na izgradnju kapaciteta, umrežavanju i saradnji.   

Program Superškole mladima pruža priliku da putuju i istražuju region, steknu nova prijateljstva i razviju interkulturalne veštine. Takođe, program nastavnicima nudi nova iskustva i perspektive, mogućnosti za izgradnju kapaciteta kroz tematske oblasti RYCO-a i obuke iz upravljanja projektima, kao i priliku za umrežavanje sa kolegama istomišljenicima iz regiona.  

Alma Deliu, nastavnica u Gimnaziji Sami Frašeri u Prištini, na Kosovu, potvrdila je ovo kad su je pitali o njenom iskustvu: „Verujemo da zajedno nećemo razmenjivati ​​samo zabavne trenutke već i plodna iskustva za budućnost, s obzirom na to da iako smo dve različite kulture iz istog regiona, još uvek imamo zajedničke stvari koje nas spajaju na jedan miran i harmoničan način“. 

Od 2021. godine, kada je projekat započeo, do 2024. godine, tokom dva otvorena poziva, RYCO je podržao 77 bilateralnih partnerstava srednjih škola iz regiona WB6, i omogućio razmenu oko 1800 srednjoškolaca kroz više od 150 organizovanih razmena. Tokom programa, više od 300 srednjoškolskih nastavnika iz regiona unapredilo je svoje veštine i znanja kroz tematske oblasti RYCO-a, aktivnosti neformalnog obrazovanja i obuke iz upravljanja projektima. 

U tom kontekstu, deleći osećaj sličan onom koji ima Deliu iz Prištine, Kosovo, Dušica Golubović, nastavnica u Srednjoj stručnoj školi u Pirotu, u Srbiji, ističe prilike za profesionalni rast koje joj je njeno učešće u aktivnostima programa Superškole pružilo. „Ovaj projekat je fantastična prilika za mene, za moje profesionalno usavršavanje, ali istovremeno i testiranje mojih prethodnih profesionalnih usavršavanja koje sam imala kao pedagog i nastavnica u ovoj školi“, kaže Golubović. 

Od maja 2024. godine, RYCO je pokrenuo svoj novi vodeći program kreirajući mogućnosti srednjoškolcima i nastavnicima na Zapadnom Balkanu, da se povežu i sprovedu zajedničke aktivnosti kroz jedinstvenu shemu razmene. 90 srednjih škola sa Zapadnog Balkana koje učestvuju u trećem programu razmene Superškole objavljene su u avgustu 2024, a njihove aktivnosti razmenjivanja su trenutno u toku.  

Naglašavajući saradnju sa predstavničkim telima učenika, poput učeničkih parlamenata − kroz novi ciklus 2024-2026 − program Superškole nastaviće da mladima pruža stvarnu ulogu, ulogu koja će imati uticaj u oblikovanju njihovog neformalnog obrazovnog iskustva kroz planiranje aktivnosti i osmišljavanje primene. Posebna pažnja u ovom novom ciklusu biće posvećena konceptu domovanja koji se odnosi na boravak kod porodica učenika škole domaćina – iskustvu koje se pokazalo kao izuzetno efikasno u jačanju veza i međusobnog razumevanja mladih iz regiona. 

Kultura povezuje ljude i inicijative

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Kampanja „Kultura povezuje“ inicijative WeBalkans predstavljena je na Regionalnoj konferenciji o kulturnoj saradnji mladih, koja je održana u Evropskoj kući u Beogradu u organizaciji Druge laboratorije za mlade Zapadnog Balkana, Regionalnog saveta za saradnju (RCC).  

Događaj je okupio umetnike, predstavnike EU i zvaničnike Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) i RCC-a kako bi razgovarali o kulturnoj saradnji u regionu. 

Ognjen Marković, vođa tima Druge laboratorije za mlade Zapadnog Balkana pri Savetu za regionalnu saradnju, otvorio je konferenciju snažnim pozivom na unapređenje sistema podrške kako bi se iskoristio puni kreativni i vizionarski potencijal mladih. „Ulaganjem u naše mlade talente i podržavanjem njihovih inicijativa, jačamo kulturno tkivo Zapadnog Balkana i postavljamo temelje za inkluzivniju i dinamičniju budućnost“, rekao je. 

Prezentacijom kampanje „Kultura povezuje“ istakla se vrednost kulturne saradnje, pokazujući kako bogata raznolikost kultura Zapadnog Balkana povećava dinamiku i otpornost regiona. Takođe je naglašena ključna uloga podrške EU kroz programe kao što su Kreativna Evropa i CC4WB, koji jačaju kulturne inicijative širom regiona. 

To je istakao i Ričard Maša, šef operacija, odeljenje II, u Delegaciji EU u Srbiji, koji je potvrdio posvećenost EU da neguje potencijal i osnaživanje mladih. 

“Podrška kulturi i kulturnoj razmeni od presudnog je značaja za zbližavanje ljudi i podsticanje jedinstva u našoj raznolikosti.”

Konferencija je istakla ključnu ulogu kulturnog sektora kao katalizatora za ekonomski rast i koheziju zajednice, što je značajan korak ka ujedinjenijem kulturnom pejzažu u kojem mladi umetnici ne samo da učestvuju – oni aktivno oblikuju kulturni narativ regiona. 

Marija Bulat, rukovodilac lokalne kancelarije RYCO-a, govorila je o transformativnoj moći kulturnih razmena. „Razmene su ključne za rušenje barijera, podsticanje empatije i unapređenje regionalne saradnje“, objasnila je, dodajući da Fond za kulturne inicijative mladih Zapadnog Balkana, koji sprovodi RYCO, trasira nove puteve za izgradnju mira kroz umetnost i kulturu. 

Pored predstavljanja kampanje „Kultura povezuje“, konferencija je pokazala snažnu saradnju sa inicijativom WeBalkans. Mladi evropski ambasador, Adi Softić, moderirao je sesiju „Stvaranje održivih kulturnih mreža“. Naš ambasador kulture Mara Prohaska pridružila se ekspertu za kampanje kako bi predstavila segment o produkciji dokumentarne umetnosti. Pored toga, uvodno izlaganje održala je mlada umetnica Hana Dujmović, koja takođe obavlja ulogu kulturnog ambasadora kampanje „Kultura povezuje“.

Više od samo scenskog umeća: Stvaranje veza i transformacija pozorišta iza kulisa

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

„Bilo je to intenzivno i uzbudljivo iskustvo. Tokom 5 dana, stekli smo mnogo vrednih i praktičnih informacija, od procesa konceptualizacije kompozicija i zvukova integrisanih u pozorišnu predstavu do praktične upotrebe aplikacija i veb sajtova za kreiranje ili uređivanje različitih kompozicija“, kaže Belkisa Želegu, studentkinja glume iz Tirane, o svom učešću na masterklasu za dizajn zvuka koji je vodio Alesandro Ola u Beogradu u martu 2024. 

Masterklas je jedan od tri masterklasova koje imaju za cilj da poboljšaju kvaliteta rada iza pozornice u pozorištima u Srbiji, Kosovu i Albaniji, organizovan u okviru programa „Više od samo scenskog umeća“, uz podršku Britanskog saveta, kroz projekat CC4WB koji finansira Evropska unija, a koji ima za cilj podsticanje dijaloga na Zapadnom Balkanu kroz kulturni i kreativni sektor radi povećanja socio-ekonomskog uticaja. 

Zadovoljavanje potrebe za kvalifikovanim pozorišnim profesionalcima u oblasti zvuka, osvetljenja i video operacija, dok se podstiče dijalog i saradnja među mladim umetnicima i profesionalcima sa Zapadnog Balkana, omogućava programu Više od samo scenskog umeća (Beyond Stage Mastery) da ostvari dvostruku misiju. 

Predvođene profesionalcima svetske klase iz industrije kao što su Luiđi Bondi (dizajn osvetljenja), Alesandro Ola (dizajn zvuka) i Lazar Nikolić (video operacije), radionice su učesnicima pružile ne samo tehničku stručnost, već su i stvorile okruženje zajedništva i kulturnog prihvatanja. 

Bondi, renomirani dizajner svetla i profesor na Nacionalnoj akademiji umetnosti Silvio D’Amico, kada je upitan o svom iskustvu u Beogradu, rekao je: „Podučavanje je uvek sjajna prilika za suočavanje. Kroz podučavanje, učim ono što ne znam od ljudi različitih iskustava, godina i porekla. U slučaju studenata koje sam upoznao na masterklasu u Beogradu, imao sam priliku da saznam više o zemljama poput Kosova, Srbije i Albanije, kao i da upoznam motivisane ljude koji me inspirišu na ljudskom nivou”. 

Osim obuke i lekcija, radionice su bile plodne za učesnike da uspostave veze i razmene iskustva, što je stav koji deli i gospođa Želegu: „Veze koje su izgrađene unutar grupe bile su inspirativne, podstičući potencijalne buduće umetničke saradnje. Bili smo raznolika grupa, sa učesnicima iz Albanije, Kosova i Srbije, ali naša strast prema pozorištu bila je veća od svega, u jednom trenutku smo svi osetili da pripadamo umetnosti”. 

Projekat je bio od koristi i za mentore, što je Bondi potvrdio, koji kaže da je nedavno počeo da posećuje neka pozorišta u Sarajevu, i da je zahvaljujući razmeni koju je imao sa studentima masterklasa, sada može bolje da razume pozorište ⸺ „Iako su ekonomski resursi i alati ograničeni, postoji velika rigoroznost i kreativna fermentacija, ne samo u pozorištu, već opšte u umetničkim disciplinama. Osećam da se u regionu Zapadnog Balkana umetnost veoma poštuje zbog onoga što zaista jeste: moćan pokretač socio-kulturnog razvoja“, kaže Bondi. 

Projekat Više od samo scenskog umeća ima za cilj ne samo da stvori mogućnosti za bolju reprezentaciju scene Zapadnog Balkana u evropskom kontekstu, već, što je najvažnije, da osnaži lokalne umetnike i profesionalce i podstakne značajne veze među njima stvaranjem prilika da direktno sarađuju i uče jedni od drugih. 

Učesnici projekta će nadalje imati mogućnost da učestvuju u programu senčenja ili učenja kroz posmatranje rada u jednom od pozorišta u regionu Zapadnog Balkana, pri čemu će učesnici iz tri zemlje raditi u zemlji koja nije njihova matična, čime će dodatno doprineti njihovom profesionalnom i ličnom razvoju, kao i stvoriti prilike da bolje razumeju kulturu svake od zemalja, živeći i radeći tamo. 

Tri priručnika za neformalno učenje o zvuku, svetlosnom dizajnu i video operacijama u pozorištu su izrađena u okviru projekta, a biće distribuirani javnim i nezavisnim pozorištima u zemljama uključenim u realizaciju projekta, čime se obezbeđuje održivost projekta i nakon njegovog zvaničnog trajanja. 

Dok se magija pozorišta često dešava na sceni, pravo umeće leži u vezama koje gradimo i lekcijama koje učimo iza kulisa. Ova inicijativa nije samo o tehničkim sposobnostima – ona je o osnaživanju umetnika i o podsticanju ljudskih veza i razmena. 

EU podržava regionalnu saradnju za održivi razvoj

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Peti zajednički poziv za projekte EU i Fonda za Zapadni Balkan (WBF) usmeren je na jačanje regionalne saradnje i kohezije u regionu WB6, sa tri glavna područja intervencije: kulturna saradnja, obrazovne i naučne razmene, te održivi razvoj. Ovaj poziv potvrđuje značaj saradnje među zemljama Zapadnog Balkana u rešavanju pitanja koja pomažu organizacijama i pojedincima da unaprede život zajednica u ovom regionu. 

 

U okviru ovog poziva podržane su različite inicijative koje se odnose na klimatske vanredne probleme, kao i inicijative za uspostavljanje regionalne saradnje i razmene u oblasti promocije i očuvanja tradicionalnih zanatskih proizvoda, uključujući ciljane lokalne intervencije uz istovremeno promovisanje ekonomskog osnaživanja žena. 

 

Sa novim pozivom Poziv WBF i EU koji se bliži, donosimo uspešne priče udruženja Prijatelji Korče iz Albanije i organizacije Jednakost (Equality) sa Kosova u sprovođenju regionalnih projekata. 

 

Solarna energija za građane Zapadnog Balkana  

 

Nekoliko organizacija civilnog društva iz Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije okupile su se oko jedne misije: da se posvete rešavanju klimatskih promena na Zapadnom Balkanu i da promovišu prednosti korišćenja solarne energije. Ovaj projekat predvođen udruženjem Prijatelji Korce iz Albanije je okupio partnere kao što su Balkanska mreža WASH (BWN) iz Severne Makedonije, Centar za održivi razvoj zajednice iz Severne Makedonije, Fond za inovacije Crne Gore, MSJA iz Crne Gore zajedno sa Ambasadorima održivog razvoja i životne sredine iz Srbije, Politehnički univerzitet u Tirani iz Albanije, kao i Albansko udruženje za obnovljivu energiju i Univerzitet Korča iz Albanije. Ovi partneri su osnovali mrežu Solar-PV4Western Balkans, čiji je cilj ukjlučivanje relevantnih aktera na institucionalnom nivou i na nivou zajednice kako bi zagovarali i promovisali najbolje prakse samostalnih proizvođača solarne energije. 

Razmena informacija i znanja o zakonodavstvu, inicijativama i inovativnim rešenjima u oblasti solarne energije bila je ključna za postavljanje temelja za efikasno zagovaranje i edukativne aktivnosti mreže u svim predstavljenim zemljama. 

 

„Danas je solarna energija za građane, zajednice i mala preduzeća fascinantna prilika. Evropska unija je odobrila veoma važne programe i zakonodavstvo o razvoju solarne energije. Jednostavno moramo što pre da usvojimo ovo zakonodavstvo i programe u našim zemljama, da obezbedimo čistu energiju, pristupačnu energiju za građane, zapošljavanje i prihode za lokalnu ekonomiju“, rekao je Đerđi Đinko, predsednik udruženja Prijatelji Korče, koji je vodio projekat Solarna energija za građane na Zapadnom Balkanu. 

 

Stručnjaci uključeni u projekat iz svih partnerskih organizacija doprineli su projektu svojom specifičnom ekspertizom koja se kretala od iskustva u identifikaciji i promovisanja najboljih praksi za žensko liderstvo u održivoj energiji i pružanju rodno jednakih, pristupačnih, energetskih usluga za nepovezana područja sa niskim prihodima do rešavanje klimatskih vanrednih situacija na akademskom nivou. 

 

Projekat je dostavio četiri državna izveštaja (iz Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije) koji će građanima služiti kao informacije o zakonodavstvu, mogućnostima i prednostima korišćenja solarne energije i u svrhu zagovaranja na nivou kreiranja politike. Veb-stranica kreirana u okviru projekta oličava misiju svojih partnera obezbeđujući dugoročni uticaj projektnih rezultata, širu publiku kao i nastavak misije, odnosno ciljeva, svojih partnera. 

 

Osnaživanje žena kroz stvaranje tradicionalnih rukotvorina 

 

„Udružili smo se sa organizacijama Pazarski bazar Rukotvorina i centrom Žene u javnim službama da promovišemo žene sa Kosova, Albanije i Srbije u našem regionu i da podržimo očuvanje i razvoj tradicionalnih zanata. Naš cilj je bio da istaknemo i zaštitimo od zaborava neprocenjiv rad vrednih žena našeg društva, dok istovremeno prikazujemo sve osobenosti i specifičnosti naše tradicije koja će se nastaviti kroz rad i u budućnosti“, Ubejda Osmani iz nevladine organizacije Jednakost sa sedištem u Prizrenu, Kosovo. Ova je organizacija posvećena promociji bošnjačke zajednice i širenju njenog uticaja u javnoj, političkoj i kulturnoj sferi, sa fokusom na osnaživanje žena i mladih kroz edukaciju.  

 

Sa ciljem da podstakne regionalnu saradnju i razmenu u promovisanju i očuvanju tradicionalnih zanatskih proizvoda, uključujući ciljane lokalne aktivnosti uz istovremeno jačanje ekonomskog osnaživanja žena, projekat je počeo sa terenskim radom u Prizrenu, pokrivajući različita sela i zajednice. To je uključivalo posete ženama koje izrađuju tradicionalne rukotvorine, preduzećima koje vode žene i samostalno zaposlenim ženama. Usledile su dve radionice sa učesnicima iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova. Jedna radionica je bila fokusirana na promociju i brendiranje zanatskih proizvoda dok je druga davala smernice za kreiranje biznis planova i privlačenje investicija. Regionalna konferencija održana u Draču, u Albaniji, okupila je tridesetak žena iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova kako bi se fokusirale na promociju zanatskih proizvoda i nematerijalnog kulturnog  nasleđa koje su stvorile žene. 

Fond za Zapadni Balkan (WBF) je međunarodna organizacija sa sedištem u Tirani, u Albaniji, koju su osnovale vlade Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije. Njegovo osnovanje, kao sveobuhvatna i regionalna inicijativa, smatra se jasnim znakom novog duha saradnje koji se ukorenjuje na Balkanu. WBF ima za cilj da promoviše saradnju i zajedničke vrednosti između građana, civilnog društva i kontakata između ljudi, pružajući sredstva za male i srednje projekte, u sledećim ključnim oblastima. 

„Ova podrška Fonda za Zapadni Balkan nam je omogućila da promovišemo i ojačamo regionalnu saradnju”, rekla je gospođa Osmani, ističući učešće žena sa Kosova, Albanije i Srbije, kao i različitost njihove etničke pripadnosti i porekla. „Projekat je okupio žene i mlade devojke iz različitih etničkih zajednica, starosti od 20 do 65 godina, koje poseduju veštine tradicionalnih zanata i koje su zainteresovane za start-up inicijative ili samostalno zapošljavanje. Među njima su bile samohrane majke, udovice, udate i neudate žene različitog obrazovanja, zanimanja i interesovanja. Učesnici su bili iz različitih zajednica, uključujući albanske, srpske, bošnjačke, turske i romske, sa posebnim fokusom na starije žene“, dodala je ona. 

 

Priče žena koje su učestvovale u projektu prikazane su u ovom dokumentarcu koji je proizvela nevladina organizacija Jednakost i njeni partneri. 

Preispitivanje načina na koji se odnosimo prema istorijskim građevinama

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Priča o Sounding Spomeniku Odrastajući u južnoj Mađarskoj sredinom 80-ih, Lásló Juhás, sada predsednik, producent i izdavač Instituta OnRizom, proveo je porodični ljetni odmor na jugoslovenskoj obali.  Malo je tada znao da će planine i predeli kroz koje je prolazio zauzeti centralno mesto u njegovom profesionalnom životu.  Napred u rane 2010-te, László i Nataša Serec, kao i mnogi drugi, čitali su naslove sa rečima poput „futuristički“, „brutalistički“, „modernistički“, „minimalistički“, koje su preplavile savremenu umetnost i medijske platforme. Ovi naslovi su bili praćeni fotografijama mesta i struktura koje je László često viđao kao dete, sa zadnjeg sedišta porodičnog automobila tokom njihovih letnjih putovanja do jugoslovenske obale.  Ovi naslovi sa početka 2010-ih godina počeli su da bacaju novo svetlo na spomenike iz Drugog svetskog rata koji su rasuti po bivšim jugoslovenskim državama. Ove kultne strukture regiona počele su da privlače pažnju na globalnom nivou. Ovaj zamah je ubrzo praćen čuvenom izložbom u produkciji muzeja MoMA „Ka konkretnoj utopiji: Arhitektura Jugoslavije, 1948-1980“, otvorena u Njujorku u julu, 2018.   Nakon izložbe, velika pažnja javnosti je bila usmerena na ove spomenike, što je rezultiralo brojnim knjigama iz područja fotografije objavljenim na ovu temu. Ove publikacije su uglavnom dokumentovale vizuelni aspekt spomenika, gledajući ih ili sa istorijske tačke gledišta ili kroz arhitektonsku ili društvenu značajnost ove bogate i višeslojne socijalističke baštine.  Ipak, tek u drugoj godini pandemije COVID–19, kada je svet napravio pauzu i ljudi su se ponovo povezali sa prirodom, osnovači OnRizom-а i istraživačkog projekta Sounding Spomenik, Nataša Serec i Lásló Juhás, počeli su da obilaze ove zgrade na licu mesta. Kako su oboje bili muzički producenti, bilo je jasno da će biti zainteresovani za zvučni aspekt ovih masivnih i složenih struktura koje obeležavaju Drugi svetski rat.  „To je zbog materijala od kojih su napravljeni: uglavnom betona, mermera, stakla i metala i zbog njihove lokacije, zato su ove zgrade posebno interesantne za gledanje sa zvučnog aspekta“, kaže Serec, jedan od osnivača OnRizom-a i istraživačkog projekta Sounding Spomenik.  Sa zatvorenim granicama tokom pandemije, Serec i Juhás su u početku samo posećivali spomenike u Sloveniji. „Nakon ovog prvobitnog iskustva, koncept Sounding Spomenik-a nastao je gotovo instantno: moramo dovesti muzičare da solo sviraju prenosive akustične instrumente unutar ovih betonskih struktura i da snimimo zvukove sa kvalitetnim mikrofonima i uređajima za snimanje. Muzika koja se svira je samo pola projekta, druga polovina je serija iskrenih snimaka, zvukova okoline ovih lokacija, što znači jednostavna terenska snimanja bez bilo kakvih manipulacija“, kaže Juhás o ranim fazama njihovog projekta.  S obzirom na to da su spomenici iz Drugog svjetskog rata rasuti po državama bivše Jugoslavije, bilo je prirodno da dva istraživača i muzička producenta nastoje proširiti svoj rad i istraživanja. Ova prilika je nastala kroz Geteov program koji finansira EU, Kultura pokreće Evropu – Poziv za mobilnost umjetnika.  Ubrzo su se udružili sa srpskim Studio6, kolektivom muzičkih izvođača, kompozitora i istraživača, posvećenih promociji savremene muzike. Studio6 je za njih organizovao tronedeljnu umetničku rezidenciju u Srbiji. Za to vreme su sarađivali sa domaćim umetnicima na istraživanju i snimanju dva spomenika Bogdana Bogdanovića, u Popini i u Čačku.   Tokom 21-dnevne umetničke rezidencije u Beogradu, u Srbiji, koju je organizovao Studio6 – Savremeni muzički kolektiv, OnRizom je ostvario svoje prvo duže istraživačko putovanje. Imali su dovoljno vremena da se upoznaju sa muzičarima instrumentalistima, lokalnim arhitektama, dizajnerima i stručnjacima na terenu. Osim umrežavanja, istraživanja, terenskog rada, postprodukcije i završne prezentacije projekta na rezidencijalnoj večeri, njihov glavni cilj je bio pažljivo planiranje i realizacija dve snimateljske sesije na dva značajna memorijalna lokaliteta, oba projektovana od strane arhitekte Bogdana Bogdanovića – u Popini sa srpskom violinistkinjom Manjom Ristić i u Čačku sa srpskim harfistom Milanom Zarićem.  Oni su 25. jula, po završetku rezidencije, održali javnu prezentaciju projekta Sounding Spomenik u Beogradu, kojoj se pridružio istoričar Nenad Lajbenšperger.       
  Projekat Sounding Spomenik izgrađen je na spoju muzike, arhitekture, dizajna i istorijskih istraživanja. Njegov cilj je da se preispitaju jugoslovenski memorijali iz Drugog svetskog rata, poznati kao „spomenici“, prevazilazeći njihove dominantne političke i ideološke narative kako bi se naglasio njihov arhitektonski i, što je najvažnije, njihov zvučni značaj. Kroz snimateljske sesije na licu mesta i na terenu, te na kraju kroz nastupe uživo, muzičari stupaju u interakciju s ovim monumentalnim strukturama, dokumentujući njihove akustične kvalitete i zvukove okoline. Čineći to, oni stvaraju dinamičan arhiv koji proširuje naše razumevanje istorije i socijalističkog nasleđa.  Na svakoj lokaciji, Serec i Juhás pozivaju lokalne muzičare da se uključe u ove strukture i na ovim snimkama. Do sada su radili sa nekoliko domaćih umetnika u Sloveniji i Srbiji, a trenutno se pripremaju za rezidenciju u Bosni i Hercegovini, gde će proširiti svoja istraživanja.     

Made of US – Putešestvije EU i Zapadnog Balkana

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Od država članica EU-a do zapadnog Balkana: putovanje koje ističe kako članstvo u EU poboljšava svakodnevni život.  

„Tokom moje posete Ljubljani, u Sloveniji, imala sam priliku da posetim Ekologi brez meja (Ekolozi bez granica), organizaciju za zaštitu životne sredine koju podržavaju zelene inicijative EU. Bila sam impresionirana čistoćom i zelenilom grada. Svuda su bili vidljivi kontejneri za recikliranje, pažljivo postavljeni i jasno označeni za staklo, papir, ambalažu i drugi otpad. Bez razmišljanja, uslikala sam fotografiju i podelila je na svoj Instagram profil – nikada nisam očekivala da će tako široko odjeknuti.   

U roku od nekoliko sati, moj inbox je bio preplavljen sa preko 100 poruka od pratioca iz Severne Makedonije, svi ponavljajući isto: „Treba nam ovaj sistem u našoj zemlji!“ Izliv entuzijazma i strasti toliko mnogo ljudi bio je neverovatan. Ljudi su izrazili svoje frustracije u vezi sa upravljanjem otpadom kao i svoju želju za čistijom, održivijom okolinom, naglašavajući koliko je važno da se podigne svest i da se pokrene akcija. 

Bila sam ganuta koliko ljudi u mojoj zemlji zaista brine o čistijoj i zelenijoj okolini. Njihove srdačne poruke dale su mi obnovljeni osećaj nade − verovanje da čak i mala dela, kao što su razmena ideja i primera, mogu izazvati značajne promene.”  

Ovo svedočanstvo Jelene Spendžarske, influenserke iz Severne Makedonije, lepo pokazuje da prednosti članstva u EU i vrednosti koje ovo članstvo predstavlja nisu samo apstraktni i složeni koncepti. Oni se manifestuju u detaljima svakodnevnog života – to su detalji koji unapređuju naše zajednice, inspirišu nas da razmišljamo različito i jačaju našu veru u bolju budućnost. 

 

Made of Us (Napravljeno od nas) – Ponovo na putu  

Jelena je bila deo kampanje Made of Us – Putešestvije EU i Zapadnog Balkana, koja je okupila 12 influensera podeljenih u dva tima: Plavi tim i Žuti tim. Dok je Jelenin tim posetio Hrvatsku, Sloveniju i Italiju, Žuti tim je istraživao Mađarsku, Slovačku i Austriju. 

Kampanja, pokrenuta u Briselu 20. oktobra, započela je intenzivnim trening sesijama koje su vodili DG NEAR i grupa stručnjaka. Naoružani znanjem, influenseri su krenuli na putovanje kombijima, kako bi posetili projekte koje podržava EU I dokumentovali kako članstvo u EU transformiše društva. 

Tokom putovanja, influenseri su komunicirali sa lokalnim stanovništvom koji su razmenili i pozitivne i kritičke stavove, stvarajući uravnoteženi narativ EU kao zajednice prednosti, odgovornosti i napornog rada. U šest glavnih gradova EU, timovi su dokumentovali primere iz stvarnog života i potencijalna rešenja koja bi mogla da inspirišu Zapadni Balkan, pružajući nadu i praktične ideje. 

U trenutku kada je pokrenuta kampanja Made of Us u saradnji sa influenserima, brzo je privukla pažnju publike, što je rezultiralo značajnim porastom pratioca na WeBalkans Instagram nalogu. Posete influensera projektima koji se finansiraju iz sredstava EU dovele su do povećanog angažmana, pri čemu je publika aktivno učestvovala u sadržaju, deleći svoja mišljenja i šireći doseg kampanje. 

U Mađarskoj su naglasili mobilnost radne snage i obrazovanja, posebno slobodu putovanja unutar Šengenske zone. Predstavljanjem tekbola, sporta koji se podržava sredstvima EU-e, pokazali su kako NextGenEU promoviše sportske inovacije, razvoj infrastrukture i prekograničnu saradnju. 

U Slovačkoj su istraživali pristup jedinstvenom tržištu obrazovanja i poslovanja, sastajući se sa Slovačkom akademskom asocijacijom za međunarodnu saradnju i razgovarajući sa preduzetnicima i Erasmus studentima. 

Austrija je pružila uvid u digitalnu budućnost, pa tako su influenseri posjetili digitalne centre koji pokreću preduzetništvo i inovacije. Socijalna preduzeća su pokazala kako mala preduzeća mogu rasti i napredovati uz podršku EU.  

U Hrvatskoj, fokus je prešao na osnaživanje mladih, prisustvovali su na Evropskom događaju za mlade (EYE) i istraživali kako programi poput Erasmus+ i NextGenEU promovišu mobilnost, razvoj veština i učešće. Oni su takođe otkrili inspirativne priče o otporu, kao što je projekat „Bezbedni i jednaki u vanrednim situacijama“ koji finansira EU, a koji pomaže osobama sa invaliditetom tokom katastrofa. Posete zdravstvenim ustanovama u Varaždinu pokazale su opipljivo poboljšanje u javnim zdravstvenim uslugama i ukupnom kvalitetu života koje je članstvo u EU donelo. 

Prilike i uloženi trud 

Slovenija je testirala izdržljivost influensera dok su se upuštali u ambiciozni lov „nulta stopa otpada“, nakon sastanka sa Ekologi brez meja (Ekolozima bez granica). Takođe su obišli i Komunalu Kranj i resort na Bledu sa nultom stopom otpada.  

Čak je i Venecija, dragulj turizma, pokazala opsežne napore potrebne za održavanje održivosti. Influenseri su zasvedočili kako projekti koje finansira EU (Interreg Italija-Hrvatska program), projekti kao što su REEL i TESTEAT, spajaju tradiciju s inovacijama kako bi zaštitili ovu kultnu destinaciju. 

Pored napornog rada, kampanja je uključivala interaktivno angažovane ciljeve inspirisani inicijativama koje podržava EU, kao što su SLIDES i lov na simbole EU, koji su spojili zabavu sa kulturnim i ekološkim učenjem. Kampanja je istakla male, ali značajne promene koje odražavaju osnovne vrednosti EU: poboljšanje životnog standarda, uzajamno poštovanje, promovisanje tolerancije i očuvanje mira. 

Pobednici 

Oba tima, i Žuti tim: Farah Hadžiabdić iz BiH, Martin Jakubis iz Slovačke, Tamas Majer iz Mađarske, Džordžina Roci iz Albanija, Laura Falquez iz Austrije i Luka Alerić iz Srbije, i Plavi tim – Juš Čop iz Slovenije, Jelena Spendžarska iz Severne Makedonije, Floreta Hajdaraj iz Italije, Tomislav Pancirov iz Hrvatske, Luka Bojanović iz Crne Gore, Agnesa Sejdiu sa Kosova, postigli su izvanredne rezultate objavljajuči stotine postova i rilova, pojavljujući se u TV programima tokom svoje prijateljske konkurencije u dvonedeljnom putovanju. Angažovali su milione ljudi širom Zapadnog Balkana i EU, dajući uverljiv narativ o tome kako članstvo u EU može promeniti živote i pokazujući da EU nije samo o politikama i programima već o raznolikosti, mogućnostima i moći običnih ljudi da stvore izvanredne promene.  

Tokom svečanosti na Zlatiboru, WeBalkans je proglasio pobednike takmičenja Made of Us. Bio je to Plavi tim za njihov veliki doprinos i angažman publike.  

„Od pristupanja EU, Hrvatska je izuzetno napredovala i posebno mi je drago što sam imao priliku da podelim naše pozitivne primere sa mladima sa Zapadnog Balkana. Za mene, EU se odnosi na ljude, a ovo je dokaz da saradnja i jedinstvo donose opipljivu korist za sve nas“, rekao je Tomislav Pancirov, influenser iz Hrvatske na ceremoniji dodele nagrada. 

Zelene veštine, čista budućnost: Kako EU4Green transformiše Zapadni Balkan

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Inicijativa EU4Green nije samo projekat već pokret koji Zapadni Balkan transformiše u centar održivosti i inovacija, od rešavanja problema zagađenja do podsticanja razvoja zelenih veština i obrazovanja, EU4Green trasira put ka čistijoj i zdravijoj budućnosti, istovremeno otvarajući zelena radna mesta i jačajući veze sa EU. Evo kako ova revolucionarna inicijativa donosi opipljive promene širom regiona.  Inicijativa EU4Green čini značajan napredak u promovisanju održivosti životne sredine na Zapadnom Balkanu. Jedan od primera je serija podkastova „Zeleni podkast Zapadnog Balkana“ („Western Balkans GreenCast“), koja istražuje važna ekološka pitanja i strategije zelene tranzicije u regionu i EU. Ova serija sadrži intervjue sa stručnjacima, studije slučajeva iz stvarnog života i detaljne rasprave čiji je cilj inspirisanje i edukacija slušatelja o održivim praksama i rešenjima za zdraviju planetu.  Prva epizoda, „Voda: Svakodnevna potreba“, fokusira se na očuvanje vode, ključno pitanje za Zapadni Balkan i EU. U epizodi gostuju profesorka Dragana Tomašević Pilipović sa Univerziteta u Novom Sadu i Harald Lojšandl Vajs, stručnjak za sanaciju zagađenih voda iz Agencije za zaštitu životne sredine Austrije. Oni govore o izazovima zagađenja voda, značaju zaštite vodnih resursa i strategijama za obezbeđivanje održive budućnosti voda. Posebno ističu česte zablude, objašnjavajući da problemi s vodom nisu samo pitanje količine, već i kvaliteta. Takođe razgovaraju o potrebi za boljim sistemima monitoringa, problemima zastarelih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i o zagađenju koje potiče iz industrije i poljoprivrede. Epizoda naglašava hitnu potrebu za sveobuhvatnom regionalnom saradnjom i efikasnom primenom ekoloških propisa.  Ova serija podkasta oslikava posvećenost inicijative EU4Green transparentnosti i uključivanju javnosti, ističući konkretne ekološke uspehe i podstičući optimizam među građanima, dok istovremeno promoviše odgovornost u upravljanju. Kroz inicijative poput kampanje #WeDidIt, EU4Green slavi napredak regionalnih i lokalnih napora u sprovođenju mera i reformi u skladu s direktivama Zelene agende. Ovakav pristup ne samo da pokazuje pozitivan uticaj zajedničkih napora na životnu sredinu i društvo, već i olakšava razmenu znanja među zainteresovanim stranama, inspirišući druge ekonomije da primene uspešne strategije.  Kroz ovakve inicijative, EU4Green nastavlja da podržava Zapadni Balkan na putu ka zelenijoj i održivijoj budućnosti, usklađenoj sa širim ciljevima Zelene agende Evropske unije.    Za detaljniji uvid, možete pogledati prve epizode „Zelenog podkasta Zapadnog Balkana“ ovde: EU4Green Transboundary Podcast    O projektu:  Projekat EU4Green podržava Zapadni Balkan – Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo*, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju u implementaciji „Zelene agende za Zapadni Balkan“, u ekološkoj transformaciji njihovih ekonomija u konsultaciji sa svim relevantnim partnerima i u unapređenju monitoringa i izveštavanja.  EU4Green će doprineti u regionu na sledećim poljima:  
  • na polju prelaska na cirkularnu ekonomiju; 
  • monitoringa i smanjenje zagađivača u vazduhu, vodi i zemljištu;  
  • učiniti poljoprivredu održivijom i otpornijom na klimatske promene; 
  • na polju očuvanja biodiverziteta;  
  • pružanja ad hoc podrške na visokom nivou u politici; 
  • jačanja monitoringa i izveštavanja o Zelenoj agendi; 
  • na polju poboljšanja razumevanja Zelene agende kroz komunikacijske aktivnosti; 
  • na polju jačanja zelenog obrazovanja; 
  • uključivanje civilnog društva i drugih zainteresovanih strana; 
  • podsticanje finansiranja zelene tranzicije.

CEMPROMova zelena revolucija: Kako EU pomaže srpskom biznisu da predvodi u održivosti

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

U Preljini, CEMPROM, vodeći proizvođač betona, je pokazao da održivost i poslovni uspeh mogu koegzistirati. Kroz program Ecoloans — koji finansira Nemačka razvojna banka (KfW) i podržava Regionalni program energetske efikasnosti EU (RPEE) — kompanija je napravila značajan napredak ka zelenijim operacijama.  Osnovan 1992. godine, CEMPROM je evoluirao od proizvodnje betonskih blokova i cementa u vrećama da postane lider u proizvodnji betona. Njegov portfelj uključuje projekte poput Koridora E 763 i razna lokalna građevinska partnerstva. Danas, sa voznim parkom od preko 100 kamiona i sa 150 radnika, kompanija ima godišnji proizvodni kapacitet od oko 300.000 tona betona.  Uz investiciju od 820.000 evra koju je omogućila UniCredit banka, CEMPROM je unapredio svoj vozni park, tako da uključuje i vozila na metan. Ova tranzicija je dovela do 42% smanjenja potrošnje goriva, 32% smanjenja emisije azotnih oksida i 56% smanjenja emisije ugljen dioksida, uz dodatno smanjenje nesagorelih ugljovodonika i čestica. Finansijski, ove će promene generirati godišnje uštede od oko 20%, pri čemu se očekuje da će se investicija isplatiti u roku od četiri do pet godina. Dejan Isailović, direktor proizvodnje CEMPROM-a, ističe da su ove inicijative i finansijski i ekološki od strateške koristi, podržavajući održivi rast kompanije i otvaranje novih radnih mesta.

“Naša bezrezervna posvećenost ekološki vođenoj praksi poslovanja je uvek bila glavni prioritet. Ovo putovanje nam je omogućilo da istražimo nove mogućnosti, omogućavajući nam da isporučimo veće količine za ključne projekte i diverzifikujemo u nove usluge kao što je transport cementa.” 

Cempromova posvećenost održivosti prevazilazi njegov vozni park. Kompanija uključuje otpadne vode u svoje proizvodne procese i prenamenjuje zaostale materijale za lokalnu upotrebu, pokazujući svoju posvećenost podršci zajednice i efikasnosti resursa. Ovaj proaktivni pristup predstavlja inspirativni primer za zaposlene s obzirom na to da CEMPROM postavlja visoke standarde za energetsku efikasnost i ekološku odgovornost.  Program Ecoloans, neophodan za put Srbije ka zelenijoj ekonomiji adresira dva glavna izazova za MSP (mala i sredna preduzeća): ograničeno dugoročno finansiranje i potrebu za održive poslovne prakse. Sa €120 miliona usmerenih u srpske banke, program podržava preduzeća u smanjenju troškova energije i emisija. To je deo REEP u sklopu Investicionog okvira za Zapadni Balkan, koji ističe snažnu podršku EU i Nemačke.  Iako usvajanje zelene prakse u početku nosi visoke troškove, Isailović  apeluje na mala i srednja preduzeća da prihvate održivost, ističući kratak period otplate i dugoročne koristi.   Ecoloans program, finansiran od strane Nemačke razvojne banke i podržan od strane EU, dodelio je €120 miliona evra za srpske komercijalne banke. Ovaj program je centralni deo Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP).         “Hitna je potreba za većom svešću o održivim i zelenim poslovnim praksama,” napominje. “Najbolji način za rešavanje nedoumica je otvoreni dijalog i učenje od kompanija koje su već krenule na ovaj put, postižući uštede i poboljšanu proizvodnju.” 

Kolektivna akcija ruši stereotipe, izvlači iz siromaštva

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

U kulturnim centrima širom Srbije, mlade Romkinje i Romi izvode umetnički performans koji podstiče na razmišljanje i pitaju: “Kako treba da izgleda Rom/kinja?” Njihov narativ izaziva stereotipe i ruši barijere za inkluziju Roma. 

U Beratu, u Albaniji, mladi Romi istražuju svoja naselja kako bi prikupili priče Roma povratnika. Njihov cilj je da podele ove priče sa širom publikom i pomognu u prevazilaženju prepreka koje ometaju reintegraciju.  

U međuvremenu, u Šuto Orizari, u Severnoj Makedoniji, Romi i povratnici se okupljaju na forumima zajednice kako bi izrazili svoje potrebe za poboljšanim državnim uslugama. Ova saradnja utire put ka prostoru gde će ranjive grupe imati bolji pristup uslugama i gde može da dođe do dijaloga između vlade, civilnog društva i zajednica.  

Ovo su samo tri od približno 40 inicijativa koje predvode zajednice i koje imaju za cilj da pomognu romskim povratnicima da se reintegrišu i izbave iz siromaštva, kao deo Regionalnog projekta reintegracije povratnika UNDP-a koji finansira EU. Ovaj projekat stiže do devet opština u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji.  

Uz podršku EU i UNDP, Romi povratnici i lokalne zajednice, okupljaju se da uče, rade i zabavljaju se zajedničkim aktivnostima. Njihova saradnja se suočava sa predrasudama, ruši barijere za inkluziju i unapređuje ekonomsko blagostanje i Roma i povratnika.  

Ova saradnja se obeležava kao deo Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, ističući kolektivnu snagu za pokretanje promena i unapređenje ekonomskog blagostanja i društvenog priznanja. 

Kreativno izražavanje: Put do inkluzije 

U Novom Sadu, u Srbiji, mladi Romi koriste svoju kreativnost da razbiju stigmu. Svojim nastupima postavljaju pitanje “Kako treba da izgleda Rom/kinja?”, ohrabrujući publiku da se suoči sa svojim sopstvenim predrasudama. 

Glumica Aleksandra Milojković Novikova, monodramom “Sama”, oživljava ovu poruku u Srpskom narodnom pozorištu. Njen nastup poziva na razmišljanje i sve nas podseća da možemo da napravimo razliku. 

Uz podršku EU i UNDP, ovi nastupi nastoje da razbiju stereotipe i pokažu da svi igraju ulogu u izgradnju inkluzivnih društava. 

 

Davanje glasa zajednicama 

Romske zajednice i zajednice Roma povratnika često su pogrešno predstavljene u medijima. Kako bi promenili ovu situaciju, mladi Romi su se udružili kao “reporteri iz zajednice”. 

Uz podršku EU i UNDP, oni uče novinarstvo i veštine pripovedanja kako bi dali šansu glasu Roma i Roma povratnika. 

U Beratu, u Albaniji, ovi reporteri su radili sa romskim povratnicima, beležeći njihove izazove i uspehe dok obnavljaju svoje živote. Jedna priča prikazuje grupu žena povratnica koje su pokrenule socijalno preduzeće koje nudi usluge nege i čišćenja. Zahvaljujući mediskoj eksponiranosti, njihovo preduzeće raste.   

Ovaj pristup izveštavanja vođenog zajednicama pokazuje kako mediji mogu da zagovaraju uključivanje ranjivih grupa. Možete istražiti njihov rad kroz dokumentarne filmove i podkaste kako biste saznali više o stvarnosti, i o izazovima i o uspesima, romskih povratnika.   

 

Učiniti javne prostore i usluge funkcionalnim za ljude 

U Šuto Orizari, u Skoplju, gradi se novi prostor zajednice sa ciljem jačanja veza između vlade i ranjivih grupa, poboljšavajući pristup javnim servisima. Resursni centar Šuto Orizari, centar za usluge na jednom mestu za povratnike i druge ranjive pojedince, je nastao kao rezultat konsultacija sa lokalnim zajednicama da bi se odgovorilo njihovim potrebama. 

Uz podršku EU i UNDP, ovaj centar je više od pružaoca usluga − on služi kao platforma za dijalog i saradnju između vlade i zajednice. Vremenom će evoluirati kao odgovor na potrebe i doprinos svojih korisnika.  

O projektu  

Projekat Reintegracija povratnika na Zapadnom Balkanu ima za cilj uklanjanje barijera koje ometaju ranjive povratnike da se reintegrišu u društvo. Kao deo EU Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) II, projekat se zalaže za prava romske zajednice i podržava reintegraciju povratnika, radeći sa partnerima kao što su UNDP, Svetska banka i Savet Evrope.  

U Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji, projekat testira nove pristupe održivoj integraciji na lokalnom nivou. Pored toga, promoviše dijalog za unapređenje politika i programa širom Zapadnog Balkana, osiguravajući bolju podršku ranjivim povratnicima.  

Zajednički napori za inkluzivnost i smanjenje siromaštva  

Saradnja i angažovanje zajednice su ključni za podsticanje inkluzije i smanjenje siromaštva. Udruživanjem snaga − kako unutar romske zajednice tako i sa širim akterima − moguća je značajna promena. Ovi napori ne samo da zadovoljavaju trenutne potrebe kao što je unapređenje javnih usluga već se I suočavaju sa dugoročnim pitanjima poput predrasuda.  

Kada se zajednice udruže, mogu postići ono što pojedinci sami ne mogu. Kolektivno delovanje osnažuje ljude da prevaziđu siromaštvo. 17. oktobra, Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, i svakog dana, hajde da priznamo snagu saradnje u razbijanju stigme i izgradnji inkluzivnijeg sveta.