Skip to main content

Аутор: WeBalkans

Prijavite se sada za drugi poziv za domaćine rezidencijala u okviru Culture Moves Europe

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Poziv pruža finansijsku podršku organizacijama i pojedinačnim umetnicima koji žele da ugoste međunarodne umetnike i kulturne profesionalce za projekat rezidencije. Drugi poziv za rezidencijalne domaćine u okviru šeme mobilnosti Culture Moves Europe otvoren je 16. oktobra 2023. Poziv obezbeđuje grantove organizacijama i pojedinačnim umetnicima registrovanim kao pravna lica u jednoj od 40 zemalja Kreativne Evrope, koji žele da ugoste međunarodne umetnike i profesionalce iz kulture. za rezidencijalni projekat.

 

Kandidati treba da pošalju svoje predloge sa detaljima o trajanju, ciljevima i očekivanom uticaju njihovog rezidencijalnog projekta. Od njih se traži da obezbede odgovarajuće okruženje, opremu i mentora za pozvane umetnike. Ovo osigurava da učesnici imaju dobre uslove za realizaciju svojih projekata.

 

Rezidencijalna akcija je usmerena na domaćine koji se bave arhitekturom, kulturnom baštinom, dizajnom i modnim dizajnom, književnošću, muzikom, izvođačkim i vizuelnim umetnostima. Proces prijave podeljen je u dve faze: Izbor domaćina i potvrda izbora pozvanih umetnika, stvaralaca i kulturnih profesionalaca po domaćinima.

 

Pristupačnost i inkluzivnost su u srcu Culture Moves Europe. Posebna finansijska podrška se nudi učesnicima koji žive sa invaliditetom i onima koji imaju decu mlađu od 10 godina. Posebna podrška postoji i za one koji putuju u i iz prekomorskih zemalja i teritorija, kao i najudaljenijih regiona EU. Culture Moves Europe je podjednako posvećen poslovanju na održiv i ekološki odgovoran način i aplikanti su pozvani da uključe te aspekte u svoje rezidencijalne projekte. Umetnici i kulturni profesionalci koji učestvuju podstiču se da koriste održivija sredstva prevoza. Oni koji odluče da ne putuju avionom dobiće dodatni iznos za kompenzaciju većih troškova zelenog putovanja.

Superškole: Prevazilaženje podela i izgradnja prijateljstava na Zapadnom Balkanu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

RYCO program školske razmene u WB6 podržava proces izgradnje mira i pomirenja u regionu.

Katrina Berišaj Vujačić, nastavnica italijanskog jezika sa preko 18 godina iskustva, živi u Podgorici, glavnom gradu Crne Gore. Njeno radno mesto je u Tuzima, malom gradu blizu albanske granice. Na svom mešovitom srednjoškolskom obrazovnom ustanovi, Katrina drži časove na albanskom i crnogorskom jeziku kako bi zadovoljila raznovrstan skup učenika. Pored redovne nastave italijanskog jezika, Katrina aktivno učestvuje u neformalnim nastavnim inicijativama. Više od šest godina vodi volonterski klub u svojoj školi i istovremeno učestvuje u brojnim projektima Regionalnog kancelarije za saradnju mladih (RYCO).

„RYCO je organizovao informativne sesije o programu Superschools, koje su pohađali nastavnici i predstavnici škola iz celog regiona. Učestvovala sam na jednoj od ovih sesija i odmah sam bila uverena da naše škole treba da učestvuju.“

Učestvujući u RYCO projektu koji je uključivao Udruženje nastavnika italijanskog jezika iz Crne Gore i Albanije, Katrina je saznala o programu Superschools za školsku razmenu na Zapadnom Balkanu, posvećenom podršci procesu izgradnje mira i pomirenja u regionu. Ona se seća: „RYCO je organizovao informativne sesije o programu Superschools, koje su pohađali nastavnici i predstavnici škola iz celog regiona. Učestvovala sam na jednoj od ovih sesija i odmah sam bila uverena da naše škole treba da učestvuju.“

Nakon informativne sesije, Katrina je zakazala sastanak sa direktorom škole kako bi razgovarala o ovoj prilici. Sa odobrenjem direktora, škola se priključila programu razmene Superschools.

U okviru programa, škola Katrina je ugostila učenike iz Srednje škole Stevan Sremac u Nišu, Srbija, na njihovom kampusu u Tuzima. Tokom ovog boravka, učenici su učestvovali u zajedničkim časovima na različite teme, pružajući im priliku da sarađuju, uspostave nove veze i stvore prijateljstva. Razmišljajući o iskustvu, Katrina deli: „Do tada nismo sreli ništa slično i bili smo prvobitno zabrinuti kako će se sve odvijati. Međutim, već prvog dana, učenici su se izvanredno dobro povezali i počeli delovati kao jedinstvena klasa. Bilo je kao da se poznaju dugi niz godina.“

„Verujem da je ova razmena imala značajan uticaj jer su radionice pokrivale teme kao što su stereotipi, predrasude i otkrivanje zajedničkih interesa i kulturnih karakteristika među pojedincima različitog porekla. Ovaj aspekt izuzetno dobro funkcionisao tokom našeg iskustva razmene.“

O projektu

Superschools je RYCO program za školske razmene u WB6 sa ciljem podrške procesu izgradnje mira i pomirenja, interkulturnom učenju i dijalogu između škola, učenika i njihovih zajednica. Program je deo projekta sa više donatora „Školska razmena na Zapadnom Balkanu“, koji sufinansiraju Evropska unija i Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) i sprovode Nemačko društvo za međunarodnu saradnju (GIZ) zajedno sa Regionalnim kancelarijom za saradnju mladih (RYCO). Projekat ima ukupan budžet od 5,5 miliona evra i doprinosi opštem cilju povećanja veština i znanja mladih na Zapadnom Balkanu unapređivanjem obrazovnih sistema i promovisanjem saradnje u regionu, kroz uspostavljanje regionalnog programa školske razmene.

Katrina primećuje da su u početku učenici sa albanskim etničkim pozadinama u njihovoj školi bili pomalo zabrinuti zbog učešća u ovom projektu, pre svega jer su uključivali učenike iz Srbije. Međutim, do kraja razmene, primetan je bio pozitivan pomak u njihovim percepcijama jedni prema drugima. Ona objašnjava: „Verujem da je ova razmena imala značajan uticaj jer su radionice pokrivale teme kao što su stereotipi, predrasude i otkrivanje zajedničkih interesa i kulturnih karakteristika među pojedincima različitog porekla. Ovaj aspekt izuzetno dobro funkcionisao tokom našeg iskustva razmene.“

Prema mišljenju Katrine, region Zapadnog Balkana bi značajno profitirao od više projekata ovog tipa, jer značajno doprinose daljem napretku napora izgradnje mira, koji su trenutno visoko potrebni.

YEA iz Albanije sastaju se sa predsednicom fon der Lajen u kući EU u Tirani

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Samo dan pre samita Berlinskog procesa u Tirani, mladi evropski ambasadori (YEA) imali su privilegiju da se sastanu sa predsednicom Evropske komisije, Ursulom fon der Lajen, na otvaranju prijava za kampus Koledža Evrope u Tirani za akademske godina 2024-2025.

 

Pored toga, rektorka Koledža Evrope, Federika Mogerini, uputila je poziv YEA da posete kancelarije Koledža Evrope u Tirani radi razgovora o potencijalnoj budućoj saradnji. Kao regionalna mreža, Mladi evropski ambasadori sa zadovoljstvom pružaju ovu dragocenu priliku ne samo mladim studentima u Albaniji, već i onima sa #Zapadnog Balkana i širom Evrope.

 

Evropski koledž pokrenuo je postdiplomski program „Master umetnosti u evropskoj transformaciji i integraciji – EU i jugoistočna Evropa“ koji će se nuditi u njihovom novoosnovanom kampusu u Tirani. U svom novom kampusu u Tirani, koledž podržava svoju čvrstu posvećenost najvišim standardima akademske izvrsnosti po kojima je institucija poznata.

 

Magistar umetnosti u oblasti evropske transformacije i integracije je zamišljen da odgovori na sve veću potražnju za stručnjacima koji pokazuju temeljno razumevanje procesa proširenja Evropske unije i dobro zaokruženu, kritičku perspektivu o značajnim izazovima 21. veka, sa poseban naglasak na Jugoistočnoj Evropi i odnosima EU-Zapadni Balkan.

 

Tokom desetomesečnog programa, koji počinje u septembru 2024. godine, učesnici će steći duboko znanje o institucionalnoj arhitekturi EU i njenom funkcionisanju u različitim dimenzijama. Studenti će istražiti mogućnosti i izazove procesa pridruživanja EU, razviti regionalnu ekspertizu o jugoistočnoj Evropi i baviti se vitalnim savremenim pitanjima kao što su digitalizacija, klimatske promene i energetska tranzicija.

Uvodna reč predsednice fon der Lajen na Samitu Berlinskog procesa

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Hvala puno, premijeru, dragi Edi,

 

Herr Bundeskanzler,

 

Dragi prijatelji,

 

Kakva priča koju smo upravo videli na ekranu, kakva priča. I kakva je moćna poruka da je to ne samo deseti Berlinski proces već prvi put u zemlji zapadnog Balkana. Snažna poruka u svetu koji si opisao, Edi, gde smo svedoci užasnog rata koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine. Ukrajina se bori za svoj suverenitet i teritorijalni integritet i za naše vrednosti. Takođe smo videli gnusni teroristički napad Hamasa koji je ubio više od 1.400 ljudi, muškaraca, žena, dece, beba, samo zato što su Jevreji. Živimo na zapaljenoj planeti. Izaziva nas GenAI. U ovim vremenima, potrebni su vam najbolji prijatelji. I rekao si, ti si najbolji prijatelj kog možemo poželeti. Dozvolite nam da radimo tako da se pridružite Evropskoj uniji koja je dokazala da je moguće zajedno imati trajni mir i održivi prosperitet.

 

I zaista, kakva moćna poruka juče, kada smo započeli registraciju u Tirani College of Europe. A ti mladi studenti će sada studirati evropske poslove. Oni dolaze iz Albanije, celog Zapadnog Balkana, iz Evropske unije. Kakva moćna poruka za sledeću generaciju koja će prenositi ideju Evropske unije napred.

 

Berlinski proces je, kako ste rekli, počeo 2014. I vredi pogledati papire iz tog vremena: „Cilj da se ostvari stvarni napredak u procesu reformi i regionalnoj ekonomskoj saradnji.“ Zato smo ovde. A mi smo već sa našim Ekonomsko-investicionim planom od 30 milijardi evra postavili dobre temelje. Isporučuje. Polovina Plana, 16 milijardi evra, zapravo je već realizovana. Ali treba učiniti više. I želim da se fokusiram nekoliko minuta na to.

 

Naše ekonomije, Zapadni Balkan i jedinstveno evropsko tržište, još uvek su previše udaljeni. Ekonomije Zapadnog Balkana su 35% proseka EU. Dakle, zaista moramo da iskoristimo potencijal koji postoji ovde na Zapadnom Balkanu i da ga približimo jedinstvenom evropskom tržištu. I to je ono o čemu se radi u Planu rasta. Znamo da je, iz iskustva proširenja, snaga proširenja naravno u vrednostima koje nas spajaju sa zemljama koje su se korak po korak pridružile Evropskoj uniji. Ali druga moć je ekonomski razvoj. Kad god je došlo do proširenja, ne samo one zemlje koje su pristupile Evropskoj uniji imale su ogroman podsticaj u svom ekonomskom razvoju jer su pristupile Jedinstvenom tržištu, već je i Evropska unija napredovala jer je jedinstveno tržište postalo veće.

 

I ovo je sada princip Plana rasta. U osnovi želimo da u određenim oblastima otvorimo vrata jedinstvenog tržišta, jedinstvenog evropskog tržišta, kompanijama sa Zapadnog Balkana. I to sada moramo da osmislimo. Otvaramo ga u oblastima kao što su slobodno kretanje roba i usluga, drumski transport, energija, električna energija, jedinstveno digitalno tržište EU i, što je veoma važno, olakšavanje bezgotovinskog plaćanja sa jedinstvenim evropskim platnim područjem, da navedemo samo nekoliko elemenata.

 

Ali, naravno, otvaranje vrata nije dovoljno. Zemlje zapadnog Balkana takođe treba da upotpune svoje zajedničko regionalno tržište. A to znači da je uslov da i zemlje Zapadnog Balkana svojim susedima daju pristup svom tržištu [da svojim susedima daju pristup svom tržištu]. Drugim rečima, ako okrenem, ako postoje blokade, jedino možete da blokirate sebe. Ostali će krenuti dalje.

 

A da bismo krenuli dalje, potrebne su reforme, duboko ukorenjene reforme, takođe da bi se poboljšala poslovna klima, da bi okruženje postalo privlačnije. Ove reforme će biti praćene finansiranjem investicija iz Evropske unije, ako do njih dođe. Ovaj plan rasta je veoma snažan podsticaj. To je podsticaj da se vrata ekonomski otvore, ali i da se traži otvaranje granica između zemalja Zapadnog Balkana i da se urade neophodne reforme. Sa tim dolazi i finansiranje investicija.

 

Samo zajedničkim radom dovešćemo Zapadni Balkan tamo gde i pripadate, u srce Evropske unije. Istorija je, zaista, u pokretu. Moja poruka je: Ovo je sada odlučujući trenutak. Ne propustite priliku, zgrabite priliku, iskoristite trenutak i radimo zajedno sa vama na tome.

Mnogo hvala, Edi.

Osnaživanje mladih za očuvanje kulturne baštine Prozor-Rame

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

EU-finansirani ReLOaD2 podržava obrazovanje mladih za očuvanje i promociju kulturne baštine u Bosni i Hercegovini.

Prozor-Rama, smeštena u Hercegovačko-neretvanskom kantonu Federacije Bosne i Hercegovine, ponosi se zapanjujućom istorijom koja se proteže kroz vekove. Ovaj grad odigrao je ključnu ulogu tokom Osmanskog vladavine i služio kao važan trgovinski centar. Trenutno, tragovi ove istorijske epohe i dalje krase arhitekturu grada, s ulicama ukrašenim tradicionalnim kućama u Osmanskom stilu. Među značajnim znamenitostima u Prozor-Rami ističe se Prozorska srednjovekovna kula, drevna tvrđava koja pruža panoramski pogled na okolnu prirodu. Sagrađena u 14. veku, ova tvrđava bila je svedok mnogih bitaka i stoji kao svedočanstvo o burnoj istoriji grada. Druge istorijske lokacije obuhvataju arheološko nalazište Gradac, Prozorsku srednjovekovnu kulu, Franjevački manastir Šćit i džamiju Lizoperci.

„U poslednje vreme radili smo na arheološkom nalazištu Gradac, gde sam profesionalno angažovan kao master istoričar. Tokom ovog perioda, shvatio sam potrebu za organizacijom posvećenom promovisanju naše bogate kulturne baštine.“

Antun Kovčalija, stručnjak za istoriju, nedavno je osnovao NVO „Udruženje Hereditas“ sa osnovnim ciljem poboljšanja lokalne i šire promocije kulturne baštine Prozor-Rame. On izjavljuje: „U poslednje vreme radili smo na arheološkom nalazištu Gradac, gde sam profesionalno angažovan kao master istoričar. Tokom ovog perioda, shvatio sam potrebu za organizacijom posvećenom promovisanju naše bogate kulturne baštine.“

Ranije ove godine, gospodin Kovčalija je učestvovao na sastancima sa mladima koje je organizovao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u okviru EU-finansiranog Regionalnog programa o lokalnoj demokratiji na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2). Ti sastanci imali su za cilj identifikaciju interesa mladih i istraživanje načina podrške. Kulturna baština se pojavila kao jedna od tema od interesa među mladim učesnicima. Kao rezultat toga, gospodin Kovčalija i drugi članovi organizacije osmislili su predlog projekta i započeli njegovu implementaciju uz podršku ReLOaD2.

Projekat pod nazivom „Mladi Aktivni u Kulturi“, koji predvodi Građansko udruženje „Hereditas“ u Prozor-Rami, ima za cilj uključivanje mladih osoba u promociju i očuvanje kulturne, istorijske i prirodne baštine opštine. Početne aktivnosti uključivale su javni poziv za učešće mladih, održavanje prezentacija projekta i sprovođenje modula o mladalačkom aktivizmu i volonterizmu. Druga faza projekta obuhvata obrazovne radionice na kulturno i istorijski značajnim mestima, vođene od strane stručnjaka iz relevantnih oblasti. Ove radionice se održavaju na lokacijama poput arheološkog nalazišta Gradac, Prozorske srednjovekovne kule, franjevačkog manastira Šćit i džamije Lizoperci. Ove aktivnosti pružaju mladima uvide u kontekst i značaj ovih mesta, uključujući ih u kreativne radionice i volonterske ekološke inicijative povezane s ovim lokacijama. Volonterski napori obuhvataju čišćenje i uređenje zanemarene srednjovekovne kule u Prozoru. Osim toga, projekat ima za cilj postavljanje trajnih informativnih tabla i uspostavljanje staza koje povezuju ova značajna mesta.

„Reakcija mladih ljudi bila je fantastična. Oni su entuzijastični u vezi sa sticanjem novih veština, posebno u fotografiji. Radionica fotografije održana je na različitim kulturnim nasleđima, a opipljivi dokazi njihove posvećenosti vidljivi su u odličnom kvalitetu fotografija koje su napravili.“

O projektu

Regionalni program o lokalnoj demokratiji na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) nastavak je inicijativa podržanih od strane EU – Projekta jačanja lokalne demokratije (LOD, 2009-2016) i naknadno proširenog Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD, 2017-2020). Kao i prethodni, ovaj projekat finansira Evropska unija (EU) i sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). ReLOaD2 se sprovodi na Zapadnom Balkanu, posebno u Albaniji, Bosni i Hercegovini (BiH), Kosovu*, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.

 

Projekat je sada dostigao sredinu svog toka, uspešno organizujući radionicu fotografije, modul posvećen mladalačkom volonterskom aktivizmu, radionicu posvećenu kulturnoj baštini i volontersku akciju čišćenja u blizini dvorca. Gospodin Kovčalija ističe da je do sada interesovanje i angažovanje mladih učesnika u ovim projektima bilo izuzetno visoko. On primećuje: „Reakcija mladih ljudi bila je fantastična. Oni su entuzijastični u vezi sa sticanjem novih veština, posebno u fotografiji. Radionica fotografije održana je na različitim kulturnim nasleđima, a opipljivi dokazi njihove posvećenosti vidljivi su u odličnom kvalitetu fotografija koje su napravili.“

Omladinski forum SB 2023 u Tirani: Osnaživanje mladih da deluju na osnovu Berlinske deklaracije

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Pod temom „ Balkan Youth Express “, ovaj forum je okupio više od 90 učesnika uključujući 36 mladih učesnika iz regiona, ministre, različite lokalne i regionalne aktere, predstavnike institucija i još mnogo toga. Na kraju, stvoren je prostor i platforma za mlade da prate razvoj događaja koji proizilaze iz Berlinske deklaracije 2022. godine, postavljaju stubove Deklaracije za 2023. i uspostavljaju opipljive akcije i aktivnosti za pretvaranje ovih težnji u stvarnost. Dodatno, imati priliku da se o svemu ovome pozabavi za stolom za donošenje visokih odluka aktera SB i EU.

 

Takođe, na forumu su učestvovali i mladi evropski ambasadori. Neki kao učesnici, a drugi kao fasilitatori.

 

Događaj je počeo u Centru za otvorenost i dijalog u Tirani, a odatle su svi učesnici krenuli na putovanje vozom od Elbasana do Drača. Tokom vožnje, mladi su učestvovali u produktivnim diskusijama fokusirajući se na 3 glavna stuba Berlinske deklaracije u cilju oblikovanja akcionih planova. Dan kasnije, mladi su i formalno predstavili akcione tačke lokalnim zainteresovanim stranama na završnom događaju u Piramida Centru.

 

Forum je odigrao ključnu ulogu u širem okviru Berlinskog procesa započetog 2014. godine, čiji je cilj podsticanje regionalne integracije i jačanje veza sa EU. U okviru ove inicijative, Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RICO) se pojavila kao vitalni institucionalni mehanizam, koji povezuje i osnažuje mlade Zapadnog Balkana. Predstojeći Samit Berlinskog procesa 2023. u Tirani 16. oktobra obećava ne samo da će pokazati posvećenost regiona integraciji, već i da će osnažiti njegovu omladinu i učvrstiti saradnju među donosiocima odluka.

 

36 mladih predstavnika iz regiona, koji su učestvovali na Omladinskom forumu SB 2023, pozvali su različite zainteresovane strane i donosioce odluka da razmisle o formulisanim akcionim tačkama i sarađuju na različite načine.

Donošenje evropske izvrsnosti u Tiranu: Memorandum o razumevanju potpisan sa Evropskim koledžem

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Na posvećenom događaju, održanom u Kući Evrope u Tirani u petak 6. oktobra, Evropska unija je preduzela značajan korak ka poboljšanju obrazovnih mogućnosti za albanske studente. Potpisan je Memorandum o razumevanju sa cenjenim Evropskim koledžem, koji otvara vrata obrazovanju svetske klase za ambiciozne albanske naučnike. Sporazum formalizuje i otvara put za osnivanje ogranka Koledža Evrope u glavnom gradu Albanije.

 

Događaju su prisustvovali visoki zvaničnici, kako iz EU, tako i iz Albanije, uključujući rektorku Evropskog koledža Federika Mogerini, evropski komesar za susedstvo i proširenje, Oliver Varhelji, ambasador Luiđi Soreka, generalni direktor Evropske unije Angelina Eichhorst, ministarka Obrazovanje i sport Ogerta Manastirliu i gradonačelnik Tirane Erion Veliaj. Njihovo kolektivno prisustvo je naglasilo važnost ove saradnje u negovanju čvršćih veza između Albanije i Evropske unije. Memorandum, koji će ovaj prestižni institut prvi put izvesti van EU, potpisali su predstavnici Ministarstva prosvete, opštine Tirana i Evropskog koledža, u prisustvu komesara Varheljija i ambasadora Soreke.

 

Ceremoniji su prisustvovali i mladi evropski ambasadori (YEA) iz Albanije. Tokom događaja, IEA su imale privilegiju da se sastanu sa istaknutim ličnostima kao što su Oliver Varhelji, komesar za susedstvo i proširenje, Luiđi Soreka, ambasador EU u Albaniji, i Federika Mogerini, rektorka Evropskog koledža. Oduševljeni IEAs preneli su svoje uzbuđenje povodom ovog novog kampusa.

 

Evropski koledž je poznat po svojoj izvrsnosti u obrazovanju budućih evropskih lidera i diplomata. Uspostavljanjem prisustva u Tirani, nudi odličnu priliku lokalnim studentima i drugima iz celog sveta da pristupe vrhunskom obrazovanju u novoosnovanom kampusu. Ovaj razvoj savršeno je u skladu sa opredeljenjem EU da podrži obrazovanje i razvoj veština u svojim susednim regionima.

Albanski YEA posetili projekat koji finansira EU4Schools

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Mladi evropski ambasadori (YEA) Edona Haklaj i Stjuart Islamaj, iz Albanije, posetili su 2. oktobra srednju školu „Olsi Laško“, koja je pomno rekonstruisana zahvaljujući programu #EU4Schools. Tokom svoje posete, Edona i Stjuart su imali priliku da istraže unapređene objekte škole i da se angažuju sa tamošnjim učenicima. Pored toga, iskoristili su priliku da predstave YEA mrežu i rasvetle nebrojene mogućnosti koje Evropska unija nudi mladom stanovništvu regiona. YEA su takođe imale dragocenu razmenu sa učenicima i nastavnicima, sticanje uvida u transformativni uticaj koji je projekat imao na iskustvo učenja. Ovi uvidi su naknadno podeljeni preko WeBalkans društvenih medija.

 

Inicijativa „EU4Schools“ je program za svaku pohvalu koji finansira Evropska unija, pokrenut kao odgovor na razorni zemljotres koji je pogodio Albaniju 26. novembra 2019. Ovaj program se trenutno sprovodi kroz saradnju UNDP-a i albanske vlade, pružajući podrška građanima u jedanaest opština: Drač, Kamza, Kavaja, Kruja, Kurbin, Leža, Mirdita, Rogožina, Šijak, Tirana i Vora. Vredi napomenuti da ovaj program čini vitalnu komponentu finansijske posvećenosti Evropske unije, kao što je saopšteno tokom Međunarodne donatorske konferencije održane u Briselu 17. februara 2020. Sveobuhvatni cilj ove inicijative je dalje jačanje lokalnih i nacionalnih vlasti u njihove napore da ublaže društvene i ekonomske gubitke, uz ubrzavanje procesa oporavka kroz renoviranje i rekonstrukciju obrazovnih objekata.

Otvorene su prijave za 36.000 mladih rođenih 2005. godine za dobijanje besplatne putne karte zahvaljujući DiscoverEU

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Komisija je pokrenula jesenji poziv DiscoverEU, zahvaljujući kojem će 36.000 mladih dobiti besplatnu kartu za istraživanje Evrope.

 

Krug prijave počinje danas u 12:00 CEST i završava se u sredu, 18. oktobra u 12:00 CEST. Da bi osvojili putnu kartu, mladi ljudi su pozvani da se prijave na Evropskom omladinskom portalu, odgovore na pet pitanja u kvizu i jedno pitanje za izjednačenje. Uspešni kandidati rođeni između 1. januara 2005. i 31. decembra 2005. moći će da putuju Evropom do 30 dana tokom perioda putovanja od 1. marta 2024. do 31. maja 2025. Poziv je otvoren za podnosioce prijava iz Evropske unije i pridruženih trećih zemalja u program Erazmus+, tj. Island, Lihtenštajn, Severna Makedonija, Norveška, Srbija i Turska.

 

Učesnici će moći da otkriju novu evropsku rutu Bauhausa, koja je pokrenuta u januaru 2023. Ona ima za cilj da inspiriše mlade ljude kada biraju svoje destinacije i podigne svest o važnosti da Evropska unija bude „lepa, održiva, zajedno“. Učesnici će takođe nastaviti da imaju koristi od inicijativa pokrenutih 2022. tokom Evropske godine mladih, kao što je Ruta kulture DiscoverEU. Ovaj poslednji kombinuje različite destinacije i kulturne grane, uključujući arhitekturu, muziku, likovnu umetnost, pozorište, modu, dizajn i još mnogo toga. Putnici DiscoverEU mogu da posete evropske prestonice kulture, destinacije dodate na prestižnu Uneskovu listu svetske baštine ili nosioce Oznake evropske baštine. Od 2018. mladima je stavljeno na raspolaganje 248.000 putnih karata.

Novi evropski Bauhaus: otvorene prijave za izdanje NEB nagrada 2024

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Komisija je otvorila prijave za nove evropske nagrade Bauhaus (NEB) za 2024. godinu, što uključuje prijave sa Zapadnog Balkana. Nakon više od 4.500 prijava primljenih za prošla izdanja, NEB Prizes 2024 će ove godine dodeliti 20 primernih inovativnih projekata i koncepata koji predstavljaju održivost, estetiku i inkluzivnost. Po prvi put ove godine pozdravićemo prijave projekata i koncepata u Ukrajini, pored država članica EU i Zapadnog Balkana. Nagrade „Posebno priznanje naporima za obnovu i oporavak Ukrajine“ će odati priznanje projektima i konceptima koji doprinose oporavku i rekonstrukciji Ukrajine u skladu sa novim evropskim Bauhaus vrednostima. Još jedna novost ove godine je fokus na projekte i koncepte iz regiona EU koji se suočavaju sa socio-ekonomskim pitanjima ili izazovima u dvostrukoj digitalnoj i zelenoj tranziciji.

 

Nagrade za 2024. će nagraditi postojeće projekte kao i koncepte koje su razvili mladi talenti u četiri kategorije: Ponovno povezivanje sa prirodom; Povratak osećaja pripadnosti; Davanje prioriteta mestima i ljudima kojima je to najpotrebnije i oblikovanje kružnog industrijskog ekosistema i podržavanje razmišljanja o životnom ciklusu.

 

Nagrade za 2024. biće dodeljene 20 pobednika koji će dobiti nagrade do 30.000 evra, kao i komunikacioni paket koji će im pomoći da dalje razvijaju i promovišu svoje projekte i koncepte. Oni će biti objavljeni tokom New European Bauhaus festivala, koji se održava u Briselu od 17. do 21. aprila, na ceremoniji dodele nagrada koju organizuje Komisija. Festival će okupiti pojedince iz različitih sredina, u raznim radionicama, aktivnostima i satelitskim događajima kako bi razgovarali i oblikovali našu budućnost. Poziv za satelitske događaje je i dalje otvoren do 31. decembra 2023.