Skip to main content

Аутор: WeBalkans

Transformacija obrazovanja u Albaniji: Hiljade dece započinju novu školsku godinu u najsavremenijim objektima

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Više od 11 hiljada učenika i 748 nastavnika u Albaniji započinju ovu školsku godinu u potpuno novim objektima zahvaljujući podršci programa EU4Schools. Kao deo ovog programa, izgrađeno je više od 40 škola, a 16 se trenutno nalazi u fazi izgradnje. Ove moderne škole i vrtići su snažniji, sigurniji i pristupačniji, izgrađeni u saradnji sa lokalnom zajednicom.

 

„Ponosan sam što sam danas ponovo u Albaniji i što vidim neverovatne rezultate koje smo postigli sa našim partnerom za implementaciju UNDP u Albaniji. Brz i efikasan odgovor EU na proces obnove obrazovnog sektora u Albaniji nakon zemljotresa sada je stvarnost za albanski narod“, izjavio je Charge d’affaires, ambasador Luigi Soreca.

 

„EU4Schools“ je program koji finansira Evropska unija kao odgovor na proces obnove nakon zemljotresa koji se dogodio 26. novembra 2019. godine. Program se sprovodi u saradnji sa albanskom vladom i ima za cilj podržavanje građana Albanije u jedanaest pogođenih opština, a to su: Kruja, Durrës, Kurbin, Kamza, Kavaja, Tirana, Mirdita, Lezha, Rrogozhina, Shijak, Vora, u oblasti obrazovanja. Program će pružiti brzu pomoć kako bi se obnovile obrazovne usluge u lokalnim zajednicama, kako bi se osiguralo da učenici izgube minimalan broj školskih dana i omogućilo postupno normalizovanje života u pogođenim opštinama, pri čemu je obrazovanje najveći prioritet.

Inspirativna priča o trijumfu nad izazovima

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Anes Kujović: Pionir promjena kao prvi UN volonter s Daunovim sindromom

Životna priča Anesa Kujovića, dvadesetjednogodišnjaka iz Sarajeva, Bosna i Hercegovina, bila je drugačija od priča njegovih vršnjaka. Od ranih godina, kretao se svijetom koji često nije razumio njegove jedinstvene sposobnosti. Anes je rođen s Daunovim sindromom, stanjem koje je značajno oblikovalo njegovo odrastanje i životna iskustva, utječući na njegovo obrazovanje, adolescenciju i njegovo prihvatanje u društvu. Međutim, svaki izazov s kojim se susreo postao je korak prema njegovom uspjehu. S nepokolebljivom odlučnošću i čvrstom podrškom svoje porodice i prijatelja, borio se za svoje zasluženo mjesto u zajednici.

Danas, Anes obavlja posao u Odjelu za obrazovanje, kulturu i sport u Općini Centar Sarajevo. Kao UN volonter, obavlja administrativne odgovornosti – postignuće koje označava povijesni trenutak, jer je prvi UN volonter s Daunovim sindromom na svijetu.

„Imam divne kolege. Vredno obavljamo svoje zadatke, ali takođe delimo opuštene trenutke i smeh. Moji zadaci uključuju unos podataka u tabele, distribuciju dokumenata različitim odeljenjima radi potpisa, prisustvovanje sastancima sa gradonačelnikom, dočekivanje gostiju i povremeno učestvovanje na sednicama Općinskog vijeća.“

Anes Kujović drži titulu svjetskog prvaka kao prva osoba sa Daunovim sindromom koja je preuzela ulogu UN volontera putem Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2). Ova jedinstvena prilika pružila mu je dragocjeno radno iskustvo. „Imam divne kolege. Vredno obavljamo svoje zadatke, ali takođe delimo opuštene trenutke i smeh. Moji zadaci uključuju unos podataka u tabele, distribuciju dokumenata različitim odeljenjima radi potpisa, prisustvovanje sastancima sa gradonačelnikom, dočekivanje gostiju i povremeno učestvovanje na sednicama Općinskog vijeća,“ elaborira Kujović. On izražava svoje zadovoljstvo znanjem koje je stekao tokom svog angažmana u Općini Centar Sarajevo. Međutim, kao i njegove kolege, suočava se s određenim zadacima koji mu mogu oduzeti malo više vremena da ih obavi. „Pisanje izvještaja može mi biti izazovno, ali optimističan sam da ću to savladati u predstojećem periodu,“ dodaje.

Anes je započeo svoju praksu kao deo Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2), projekt koji finansira Evropska unija i koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sa opštim ciljem promocije raznolikosti i inkluzivnosti u svim segmentima društva, ReLOaD2 je omogućio prilike za praksu mladima koji žive u ovoj općini i još 12 partnera lokalnih vlada, bez obzira na njihove sposobnosti ili invaliditet.

Pored iskustva prakse, Anes je imao priliku da unapredi svoje veštine kroz niz obrazovnih inicijativa koje nudi projekt ReLOaD2. Osim toga, dobio je dragocenu podršku od Farisa Bečića, mladog entuzijaste koji je angažovan u okviru ReLOaD2. Faris preuzima ulogu mentora, prateći Anesov napredak i radnu etiku. Zajedno obavljaju administrativne zadatke kao što su upravljanje slučajevima, skeniranje i štampanje dokumenata, arhiviranje, vođenje sastanaka sa različitim zainteresovanim stranama i organizacijama civilnog društva, te beleženje dolaznih projekata putem javnih poziva, među ostalim odgovornostima.

Bečić ističe važnu ulogu mentorske podrške u okviru programa ReLOaD2, posebno tokom tranzicije ka zapošljavanju osoba s invaliditetom. Prema njemu, mentorski proces služi kao sredstvo za pažljivo posmatranje pojedinčevog puta u oblastima rada, razvoja veština i ukupnog profesionalnog rasta. Takođe obuhvata procenu njihove radne etike i pristupa rešavanju jednostavnih i složenih zadataka. U toku njihove saradnje, Bečić ističe razvijanje izvanrednog odnosa obilježenog senzibilnošću i razumevanjem.

„Praksa je donela ogromne promene Anesu. Njegovo samopouzdanje je poraslo, razvio je kritičko razmišljanje i mnogo je odgovorniji prema radu nego što je bio prema školskim obavezama. Srećan je jer zaista gradi prijateljske odnose sa svojim kolegama na poslu, koji su središte njegovih svakodnevnih priča.“

O projektu

Regionalni program za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) nastavak je inicijativa podržanih od strane EU – Projekt za jačanje lokalne demokratije (LOD, 2009-2016) i naknadno proširenog Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD, 2017-2020). Kao i prethodni, ovaj projekt finansira Evropska unija (EU) i sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). ReLOaD2 se sprovodi na Zapadnom Balkanu, posebno u Albaniji, Bosni i Hercegovini (BiH), Kosovu*, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.

Anes redovno prima nadoknadu za svoj volonterski rad, koju sa ljubavlju naziva svojom „platom“. Ima jasne namere za ove prihode, jer namerava da ih iskoristi za pokrivanje troškova polaganja vozačkog ispita i konačno za kupovinu automobila. „Praksa je donela ogromne promene Anesu“, rekla je Anesova majka, Sevdija. „Njegovo samopouzdanje je poraslo, razvio je kritičko razmišljanje i mnogo je odgovorniji prema radu nego što je bio prema školskim obavezama. Srećan je jer zaista gradi prijateljske odnose sa svojim kolegama na poslu, koji su središte njegovih svakodnevnih priča.“

Općina Centar Sarajevo teži da postavi primer drugim institucijama aktivnim razvojem programa za osnaživanje mladih osoba sa invaliditetom. Do sada je ReLOaD2 omogućio prakse za 22 mlade osobe širom Bosne i Hercegovine, uključujući četiri osobe s invaliditetom.

Početak radova na prvoj školi u okviru obrazovnog programa podržanog od strane WBIF-a u Crnoj Gori

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Značajna prekretnica u sveobuhvatnom planu Crne Gore za obnovu predškolskih i osnovnoškolskih ustanova obeležena je 26. avgusta kada je postavljen temeljni kamen za osnovnu školu „Vladimir Nazor“ u Podgorici. Ceremoniji su prisustvovali premijer Crne Gore Dritan Abazović, ministar prosvete Miomir Vojinović i direktorka škole Ljiljana Marković. Očekuje se da će izgradnja škole biti završena za 17 meseci.

 

Obrazovne ustanove Crne Gore suočavaju se sa posebnim izazovima zbog nedovoljnog finansiranja i održavanja, što utiče na kvalitet obrazovanja. Ovaj sveobuhvatni program podržan od strane WBIF-a za obnovu sistema predškolskog i osnovnoškolskog obrazovanja obuhvata izgradnju, obnovu i opremanje obrazovnih objekata i vrtića u Podgorici i devet drugih opština. Fokus je na povećanju kapaciteta školstva zemlje stvaranjem 2.100 novih mesta i otvaranjem oko 530 stalnih radnih mesta, uglavnom za nastavnike. Planirani razvoji će pomoći u ublažavanju pretrpanosti škola i povećanju pristupa deci boljim obrazovnim alatima, čime će se unaprediti zapošljivost mladih. Do 2026. godine, više od 10.000 studenata godišnje će imati koristi od inovativnih obrazovnih okruženja zahvaljujući ovim investicijama.

 

Očekuje se da će u okviru ovog programa biti investirano više od 64 miliona evra u infrastrukturu obrazovanja, pri čemu će polovinu tog iznosa obezbediti crnogorski nacionalni budžet. Bilateralni donatori i EU doprinose sa 11,4 miliona evra putem WBIF grantova, dok Evropska investiciona banka (EIB) daje zajam od 18 miliona evra i dodatnih 2,5 miliona evra u grantovima. EIB grant će pokriti tehničku i savetodavnu podršku za pripremu projekta i nabavku, kao i razvoj nacionalnog standarda za praćenje i evaluaciju koji će se koristiti u sličnim projektima. Ovaj investicioni paket ubrzaće modernizaciju infrastrukture javnog obrazovanja u zemlji.

Festival Naivne Umetnosti otvoren u Kovačici

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Festival slovačkog naivnog slikarstva u Srbiji otvoren je po drugi put u Galeriji Babka u Kovačici. Izložba „Reformatori slovenske pismenosti i jezika među slovenskim narodima u Evropi“, autorke Veiroslave Svetlik, otvorena je u prisustvu ambasadora Evropske unije u Srbiji Emanuelea Žiofrea, potpredsednice Vlade Republike Srbije i ministarke kulture Maje Gojković, ambasadora Slovačke Republike u Srbiji Fedora Rosohe, kao i predstavnika Opštine Kovačica i direktora Foruma slovenske kulture Andreje Rihter. Naivna umetnost u Kovačici je nominovana za UNESCO listu kulturne baštine.

 

Tokom ceremonije otvaranja, brojni gosti, uključujući umetnike naivne umetnosti, i građani Kovačice prisustvovali su prezentaciji „Priručnik za slovačko naivno slikarstvo u Srbiji“ autora Juraja Hamara. Prilikom otvaranja festivala, ambasador Evropske unije u Srbiji istakao je izuzetnu saradnju između Evropske unije i Srbije u oblasti očuvanja kulturne baštine i podsetio na podršku Evropske unije tokom rekonstrukcije i očuvanja važnih kulturnih centara poput Golubačke tvrđave, tvrđave Fetislam, Bačke tvrđave i mnogih drugih.

 

Naivna umetnost u Kovačici je nominovana za uključenje na UNESCO Predstavničku listu nematerijalne kulturne baštine, a ambasador Žiofre je izrazio svoje oduševljenje tim povodom. Evropska unija s entuzijazmom nastavlja svoju saradnju sa Srbijom u oblasti očuvanja kulturne baštine, a jedan od pokrovitelja ovog festivala je potpredsednik Evropske komisije, Maroš Šefčovič.

Nedelja Ponosa Otvorena u Srbiji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Nedelja Ponosa je otvorena 4. septembra na Kalemegdanu, uz prisustvo ambasadora Evropske unije u Srbiji Emanuelea Žiofrea, zamenice šefa Delegacije Plamene Halačeve, kao i predstavnika diplomatskog korpusa. Aktivisti su nosili transparente na kojima je pisalo „Zakon o istopolnim unijama“, „Zakon o rodnom identitetu“, „Nismo ni blizu“.

 

Tokom Nedelje Ponosa planiran je niz događaja posvećenih ljudskim pravima LGBT+ osoba u Srbiji. Parada je najavljena za subotu, 9. septembar, a ruta je planirana kroz centar Beograda.

 

„Trenutna situacija uopšte nije optimistična za LGBT+ zajednicu, i situacija je mnogo gora u poređenju sa prethodnim periodom“, rekao je direktor Beogradskog Ponosa Goran Miletić na otvaranju.

 

Podsetio je da je prošle godine vlada zabranila planiranu rutu za Europrajd i da je odustala od usvajanja Zakona o Istopolnim Unijama. Neki od osnovnih vrednosti Evropske unije su jednakost i ljudska prava. Kroz moto „jedinstvo u raznolikosti“, EU želi da izrazi solidarnost, brani jednakost i ljubav u svim oblicima.

 

Nedelja Ponosa traje od 4. do 10. septembra.

EU pomaže kosovskim MSP-ovima da iskoriste solarne panele

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Podrška EU pomaže kosovskim MSP-ovima da iskoriste solarne panele i navigiraju prema pridruživanju EU.

Sunce je glavni izvor energije na planeti Zemlji, a procenjuje se da Kosovo ima 240 sunčanih dana godišnje. Iskorištavajući ovaj obilan potencijal i prelazeći na čiste izvore energije, mala i srednja preduzeća (MSP-ovi) na Kosovu su krenula u investicije u obnovljive izvore energije, koje je omogućila Evropska unija (EU), ostvarujući povezane koristi. Osim toga, ove investicije u obnovljive izvore energije ne pomažu samo kompanijama, već takođe otvaraju put Kosovu prema članstvu u EU, što nudi brojne prilike, posebno za MSP-ove. Ipak, put ka usvajanju acquis communautaire-a podrazumeva značajne regulatorne promene i nameće značajan finansijski teret preduzećima koja se trude da ispune ove nove standarde.

„Instalirali smo 112 kWp solarnih panela, što je značajno smanjilo naše troškove energije. Ranije smo imali mesečni račun za struju od oko 1200 evra. Sada nam je mesečni trošak oko 200 evra. To znači približno 80% smanjenje naših troškova za energiju.“

Forma SHPK, srednje preduzeće osnovano 2013. godine u selu Bresalc u opštini Gnjilane, ostvarilo je značajan napredak u svom sektoru zahvaljujući neumornom posvećenju i radu. Besim Rexhi, menadžer u Forma SHPK, ističe njihov primarni cilj proširenja na lokalna i međunarodna tržišta i privlačenja novih klijenata. On ističe ključne faktore koji doprinose njihovom uspehu, uključujući posvećeni tim i posvećenost kontinuiranoj inovaciji proizvoda i usluga.

Kompanija trenutno zapošljava 70 ljudi, što je značajan porast u odnosu na početni broj od 10-15 zaposlenih. Njihova osnovna proizvodnja uključuje proizvodnju plastičnih komponenti koje se koriste prvenstveno u prevozničkim uslugama, posebno za železničke i tramvajske usluge, pri čemu je Nemačka njihova glavna destinacija za izvoz.

Kako bi smanjili troškove energije i doprineli očuvanju životne sredine, Forma SHPK je uložila u solarne panele putem kredita koji je omogućila Kosovo SME Competitiveness Support Programme EBRD-a. Kao deo ove inicijative, Forma SHPK je takođe dobila dragocene besplatne tehničke savete od međunarodnog tima konsultanata i grant za povrat gotovine finansiran od strane EU. Besim Rexhi, menadžer kompanije, hvali izvanredne rezultate koji proizilaze iz ove investicije. „Instalirali smo 112 kWp solarnih panela, što je značajno smanjilo naše troškove energije. Ranije smo imali mesečni račun za struju od oko 1200 evra. Sada nam je mesečni trošak oko 200 evra. To znači približno 80% smanjenje naših troškova za energiju“, ponosno izjavljuje Rexhi.

„Jedini propust koji imam je što ranije nisam bio svestan ogromnih prednosti obnovljive energije. Iako trenutni solarni paneli adekvatno zadovoljavaju moje energetske potrebe, ako je moguće, instalirao bih dodatnih 100 panela. Prihvatanje ekološki prihvatljivih praksi ne samo da smanjuje vaše troškove energije, već pruža i ličan osećaj zadovoljstva, znajući da pozitivno doprinosite našoj planeti.“

O projektu

Program podrške konkurentnosti MSP-ova na Kosovu razvijen je posebno kako bi pomogao privatnim MSP-ovima da ispune nove propise i razumeju zahteve za unapređenje u oblastima zaštite životne sredine, zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, i kvaliteta i bezbednosti proizvoda. Kreditna linija koju je obezbedila EBRD putem lokalnih partner banaka, zajedno sa grantom od 15% i besplatnom tehničkom podrškom finansiranom od strane Evropske unije, pomaže MSP-ovima da identifikuju svoje investicione potrebe za usklađivanje sa prioritetnim direktivama EU. Besplatni tehnički saveti, pruženi od strane međunarodnog tima eksperata, pomažu MSP-ovima na Kosovu da pronađu najbolje rešenje za ispunjavanje direktiva EU, postanu konkurentni u trgovini sa partnerima iz EU i povećaju profitabilnost kod kuće kroz ponudu proizvoda i usluga veće kvalitete.

Budući put kompanije obuhvata obavezu proširenja izvoza ulaskom na dodatna strana tržišta, negovanje snažnih odnosa sa klijentima, dobavljačima i različitim partnerima, kao i dalje unapređenje veština svoje radne snage. Besim takođe zagovara da i ostala preduzeća na Kosovu prihvate čiste izvore energije. „Jedini propust koji imam je što ranije nisam bio svestan ogromnih prednosti obnovljive energije. Iako trenutni solarni paneli adekvatno zadovoljavaju moje energetske potrebe, ako je moguće, instalirao bih dodatnih 100 panela. Prihvatanje ekološki prihvatljivih praksi ne samo da smanjuje vaše troškove energije, već pruža i ličan osećaj zadovoljstva, znajući da pozitivno doprinosite našoj planeti,“ zaključuje Rexhi.

Osnaživanje mladih filmskih stvaralaca: Uticaj Sarajevo Film Festivala

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Uloga Sarajevo filmskog festivala u promociji mladih talenata.

Prema zaključku četvorogodišnje opsade Sarajeva 1995. godine, Obala Art Centar preduzima inicijativu da osnuje Sarajevo filmski festival, sa ciljem da pomogne obnovi civilnog društva i sačuva kosmopolitski duh grada. Danas, nakon skoro tri decenije, Sarajevo filmski festival je postao vodeći filmski festival u regionu, koji je stekao priznanje kako filmskih profesionalaca, tako i raznolike publike. Svakog avgusta, festival okuplja predstavnike filmske industrije, filmske stvaraoce, medijske profesionalce i brojne zaljubljenike u film iz Bosne i Hercegovine i šire. Poznat po izvanrednom programiranju, snažnom industrijskom segmentu i platformi za mlade filmske stvaraoce da uče i povezuju se, festival je postao značajna manifestacija u filmskom kalendaru.

Osim toga, festival igra ključnu ulogu u podsticanju ličnog i profesionalnog rasta mladih pojedinaca putem prilika za volontiranje, zapošljavanje i posvećenih programa kao što je „Talenti Sarajevo“. Ove inicijative pružaju puteve mladim ljudima da razvijaju svoje veštine i napreduju u karijeri u filmskoj industriji.

„Verujem da je Sarajevo filmski festival pre svega mesto gde možete upoznati profesionalce iz celog sveta. Imate priliku da im priđete, postavljate pitanja i često čak popijete kafu s njima i učite od njih.“

Tarik Bico, dvadesetpetogodišnji nedavni diplomac Akademije scenskih umetnosti u Sarajevu, Bosna i Hercegovina, već nekoliko godina aktivno je uključen u festival. Njegovo putovanje počelo je tokom prvog semestra studija kada se pridružio festivalu, a nakon toga je radio kao asistent programa koordinatora u takmičarskom programu dokumentarnih filmova tokom tri godine. Od prošle godine, Tarik je preuzeo ulogu producenta, kreatora i reditelja, sarađujući sa svojim kolegama na kreiranju različitog festivalskog sadržaja.

Za Tarika, Sarajevo filmski festival ima ogromnu vrednost kao platforma za povezivanje sa profesionalcima iz celog sveta. Pruža neprocenjivu priliku da stupite u interakciju s njima, postavljate pitanja i čak podelite kafu dok učite iz njihovih iskustava. „Verujem da je Sarajevo filmski festival pre svega mesto gde možete upoznati profesionalce iz celog sveta. Imate priliku da im priđete, postavljate pitanja i često čak popijete kafu s njima i učite od njih“, izražava Tarik.

Iako je festival nesumnjivo mesto za zabavu i susrete sa iskusnim filmskim stvaraocima, Tarik ističe izazovnu prirodu posla koji je uključen. On vidi festival kao jedinstveno okruženje za testiranje i razvoj veština, jer postavlja pojedince u situacije gde moraju prilagoditi se i iskoristiti svoj puni potencijal. Tarik prepoznaje festival kao idealno okruženje za lični i profesionalni rast.

„Nestrpljiv sam zbog početka festivala. Uključuje puno posla, ali svaka godina donosi novu radost.“

O programu

Kreativna Evropa je program Evropske unije koji podržava sektore kulture i kreativnosti. Novi program Kreativna Evropa 2021-2027, sa budžetom od 2,44 milijarde evra, će ulagati u akcije koje jačaju kulturnu raznolikost i odgovaraju na potrebe i izazove sektora kulture i kreativnosti. Njegove novosti će doprineti oporavku ovih sektora, jačajući njihove napore da postanu digitalniji, ekološki odgovorniji, otporniji i inkluzivniji.

Pre dve godine, Tarik je završio svoj filmski diplomski rad, koji je imao premijeru na Sarajevo filmskom festivalu. To služi kao još jedan dokaz kako festival predstavlja ključnu platformu za mlade filmske stvaraoce da prikažu svoj rad. Trenutno je Tarik duboko uključen u svoj prvi projekat dugometražnog filma, sa ciljem da ga završi u naredne tri godine. Dok marljivo radi na svom filmu, s nestrpljenjem iščekuje nadolazeće izdanje Sarajevo filmskog festivala. „Pun sam nestrpljenja zbog početka festivala. Uključuje puno posla, ali svaka godina donosi novu radost“, kaže Tarik.

Tokom proteklih decenija, Sarajevo filmski festival je dobio značajnu podršku od strane Evropske unije, pre svega kroz program Kreativna Evropa. Ova podrška je odigrala ključnu ulogu u rastu i uspehu festivala.

Od Male Farme do Pticarske Korporacije

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Program IPARD, finansiran od strane EU, podržava crnogorsku kompaniju za uzgoj peradi da postane veća.

U svojim dvadesetima, Radovan Jovović je završio pravni fakultet Univerziteta u Beogradu sa namerom da postane advokat i radi za državnu kompaniju. Međutim, sve se promenilo tokom putovanja Evropom kada je naišao na farmu sa kokoškama koja ga je fascinirala. Zaintrigiran, zaustavio se da razgovara sa vlasnikom farme, nesvestan da će ovaj susret duboko uticati na njegov život. „Kako sam razgovarao sa vlasnikom farme sa kokoškama, počeo sam shvatati da bi ovo mogao biti zanimljiv poslovni poduhvat za istraživanje,“ razmišlja Radovan.

„Kao porodični posao, uspeli smo da ostvarimo pristojan prihod, posebno uzimajući u obzir ekonomske uslove devedesetih godina.“

Po povratku u Crnu Goru, Radovan je nastavio svoju karijeru kao advokat u državnoj instituciji. Ipak, njegova fascinacija pokretanjem farme sa kokoškama je i dalje postojala. Sa podrškom svojih roditelja, odlučio se i osnovao malu farmu sa oko 70 nosilja. Na njegovo zadovoljstvo, ovaj poduhvat se pokazao kao isplativ. Troškovi hrane za kokoške su bili pristojni, a tržišne cene jaja su bile povoljne. „Kao porodični posao, uspeli smo da ostvarimo pristojan prihod, posebno uzimajući u obzir ekonomske uslove devedesetih godina,“ deli Radovan.

Sukobi i ratovi koji su se odvijali u bivšoj Jugoslaviji negativno su uticali na posao; ipak, kompanija je opstala uprkos izazovima. Radovan objašnjava da su ekonomske sankcije koje su nametnute Jugoslaviji i nestabilni tržišni uslovi činili poslovanje vrlo teškim za njih. Međutim, oko 2004. godine, situacija je počela da se normalizuje, a tržište se postepeno stabilizovalo. Bilo je tokom ovog vremena da je Radovan krenuo na još jedno putovanje u Evropu, ovaj put sa ciljem da pronađe opremu i tehnologiju koja bi im omogućila da prošire svoje operacije kako bi mogli da smeste preko 10.000 nosilja.

Godine 2007. uspešno su nabavili najsavremeniju računarsku tehnološku opremu iz Evrope. Istovremeno, proširili su fizički prostor farme i izgradili novi, moderni objekat sa znatno većim kapacitetom od preko 15.000 nosilja. „Ova investicija označila je prekretnicu u istoriji naše kompanije, pretvarajući je iz malog porodičnog preduzeća u korporaciju“, tvrdi Radovan.

„Kao jedan od pionira koji su aplicirali za IPARD program u Crnoj Gori, mogu sa sigurnošću reći da je podrška koju smo dobili bila prekretnica i katalizator ne samo za našu kompaniju, već i za brojne druge firme u našoj zemlji.“

O programu

Deo Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) koji je osmišljen da podržava reforme u zemljama u procesu pridruživanja EU, Instrument za pretpristupnu pomoć za ruralni razvoj (IPARD) fokusira se na sektore agroindustrije i ruralnih područja ovih zemalja. Kroz ovaj alat, EU pruža korisnicima finansijsku i tehničku pomoć kako bi učinili svoj sektor poljoprivrede i ruralna područja održivijim, usklađujući ih sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.

Radovan objašnjava da su u poslednjim godinama suočili sa dodatnim izazovima, uključujući tržišne probleme koji proizlaze iz pandemije COVID-19 i nedostatak hrane za kokoške i sirovina zbog agresije Rusije na Ukrajinu. „Ipak, uspešno smo savladali ove izazove, što dodatno potvrđuje održivost i stabilnost naše kompanije,“ tvrdi Radovan.

Kao održivo i stabilno preduzeće, Alkoset je takođe mogao da iskoristi podršku EU putem IPARD programa za Crnu Goru. Kompanija je imala koristi od pomoći u izgradnji, rekonstrukciji i nabavci opreme, uključujući agregat, termotehniku, opremu za gajenje kokošaka u kavezima, opremu za nosilje i izgradnju novog objekta. „Kao jedan od pionira koji su aplicirali za IPARD program u Crnoj Gori, mogu sa sigurnošću reći da je podrška koju smo dobili bila prekretnica i katalizator ne samo za našu kompaniju, već i za brojne druge firme u našoj zemlji,“ dodaje Radovan.

Oživljavanje turizma u sjevernom crnogorskom regionu: pionirski projekat

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat finansiran od strane EU podržava osnaživanje ruralnog turizma u Crnoj Gori

Sjeverni dio Crne Gore obiluje prirodnim i kulturnim blagom, čineći ga privlačnom destinacijom za posjetioce. U poslednjim godinama, turizam u seoskim domaćinstvima doživio je značajan rast u ovom regionu, pri čemu se broj posjetilaca postepeno povećavao. Ovo se može pripisati, prije svega, dostupnosti visokokvalitetne domaće hrane i pića, kao i mogućnosti da se doživi tradicionalno okruženje. Međutim, uprkos ovim pozitivnim razvojima, broj noćenja među posjetiocima još uvek nije dostigao željeni nivo. Razlog tome bio je nedostatak dodatnih atrakcija ili opcija zabave koje bi privukle posjetioce da produže svoj boravak. Prepoznajući ovaj izazov, Udruženje za Ruralni Turizam, nevladina organizacija koja djeluje na sjeveru Crne Gore, krenula je u projekat s ciljem rješavanja ovog problema i poboljšanja ukupne situacije.

„Iako seoska domaćinstva na sjeveru Crne Gore nude odličnu hranu i smještaj, nedostajalo im je iskustvo pružanja zabave posjetiocima.“

Dalibor Sekularac, predstavnik Udruženja za Ruralni Turizam, ističe da je pitanje ograničenih opcija zabave za posjetioce redovna tema diskusija unutar udruženja već više od godinu dana. „Iako seoska domaćinstva na sjeveru Crne Gore nude odličnu hranu i smještaj, nedostajalo im je iskustvo pružanja zabave posjetiocima“, objašnjava Dalibor. Da bi riješili ovo pitanje, udruženje je osmislilo plan da uspostavi stazu za pješačenje dužine devet kilometara koja povezuje sela Lubnice i Kurkikuće. Ova staza bi pružila posjetiocima laganu i ugodnu šetnju, omogućavajući im istraživanje prirodnih atrakcija regiona. Fokus je bio posebno usmjeren na porodični turizam, jer je područje već imalo izazovne staze namijenjene iskusnim planinarima, ali nije imalo opcije pogodne za porodice s djecom koje preferiraju rekreativne pješačke ture.

Da bi sproveli svoju viziju, Udruženje za Ruralni Turizam apliciralo je za finansiranje putem Programa za Lokalnu Demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2), koji podržava EU i sprovodi UNDP. Njihov projekat se slagao sa kriterijumima programa, i dobili su neophodnu podršku. Uz pomoć ReLOaD2, identifikovali su i očistili stazu, koristili profesionalno označavanje GPS-om kako bi osigurali tačnost, postavili neophodnu signalizaciju i kreirali mapu i letke sa informacijama o stazi. Takođe su promovisali stazu na platformama za vanjski turizam poput Vikilock i na svom vlastitom veb sajtu. Kako bi poboljšali vidljivost, napravili su tri promotivna videa—jedan koji predstavlja stazu, drugi koji ističe seoska domaćinstva, i treći koji pruža pregled ruralnog turizma u regionu. Informacije o stazi uključuju i geokesing oznake, odražavajući trenutni trend u savremenom turizmu.

„Staza je dobro prihvaćena od strane posjetilaca, a neki vlasnici seoskih domaćinstava čak su počeli pružati usluge vodiča za stazu.“

O projektu

 Regionalni Program za Lokalnu Demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) nastavak je inicijativa podržanih od strane EU—Projekta za Jačanje Lokalne Demokratije (LOD, 2009-2016) i kasnije proširenog Regionalnog Programa za Lokalnu Demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD, 2017-2020). Opšti cilj projekta je jačanje participativnih demokratija i evropske integracije na Zapadnom Balkanu osnaživanjem civilnog društva i podsticanjem mladih da aktivno učestvuju u procesu donošenja odluka, kao i poboljšavanjem podržavajućeg pravnog i finansijskog okruženja za civilno društvo.

Staza je sada u funkciji već skoro godinu dana, a nedavno su predstavnici Udruženja Seoskih Domaćinstava, UNDP-a i EU posjetili sela kako bi ocijenili njeno izvođenje. „Staza je dobro prihvaćena od strane posjetilaca, a neki vlasnici seoskih domaćinstava čak su počeli pružati usluge vodiča za stazu“, kaže Dalibor.

Prema Daliboru, projekat nije samo pružio podršku domaćinstvima već je poslužio i kao vrijedna prilika za učenje. „Iako je bio projekat malog obima, opremio nas je važnim vještinama u nabavci, izvještavanju i drugim relevantnim oblastima“, objašnjava Dalibor. „S znanjem koje smo stekli, osjećamo se sigurnije u apliciranju za veće projekte i programe finansirane od strane EU i drugih donatora.“

Revolucionisanje poljoprivrednih istraživanja u Srbiji: Inovativni objekat Instituta BioSense uz podršku EIB kredita

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Uz podršku kredita Evropske investicione banke (EIB), Institut BioSense u Srbiji dobija novu zgradu sa visoko sofisticiranom opremom i prostranim radnim prostorom.

BioSense, pionirski institut za istraživanje i razvoj informacionih tehnologija u biosistemima, predvodi revoluciju u poljoprivredi putem digitalnih inovacija u Srbiji. Od svog osnivanja 2015. godine, institut je bio na čelu istraživanja najnovijih naučnih i tehnoloških dostignuća u primeni informacionih tehnologija u poljoprivredi. Njegov osnovni cilj je pružanje najsavremenijih digitalnih rešenja sektoru poljoprivrede u Srbiji i širom sveta, osnažujući poljoprivrednike da postižu veće prinose uz optimalne investicije. Uticaj naučnih dostignuća Instituta BioSense proteže se daleko izvan okvira njihovih laboratorija. Ove inovacije se besprekorno integrišu u društvo, koristeći poljoprivrednike, servise za proširenje, kompanije, donosioce odluka, studente i učenike.

Da bi podržao Institut BioSense, EU obezbeđuje finansiranje kroz ANTARES projekat, s velikodušnim grantom od 14 miliona evra iz programa EU za 2020. godinu „Širenje odličnosti i proširivanje učešća.“ Vlada Srbije takođe je dala značajan doprinos od 20 miliona evra, deo kojeg je dobijen kroz povoljan kredit od 18 miliona evra od Evropske investicione banke. Ova sredstva su posvećena razvoju istraživačke infrastrukture, uključujući novu, najsavremeniju zgradu instituta i naprednu naučnu opremu.

„Od našeg osnivanja 2015. godine sa samo 10 zaposlenih, doživeli smo značajan rast, sada zapošljavamo 150 ljudi. Obim našeg istraživanja se značajno proširio, što je zahtevalo izgradnju nove zgrade, unapređenu infrastrukturu i modernizovanu opremu.“

Profesor Vladimir Crnojević je direktor Instituta BioSense. On ističe hitnu potrebu za dodatnim radnim prostorom koja se pojavila tokom vremena. „Od našeg osnivanja 2015. godine sa samo 10 zaposlenih, doživeli smo značajan rast, sada zapošljavamo 150 ljudi. Obim našeg istraživanja se značajno proširio, što je zahtevalo izgradnju nove zgrade, unapređenu infrastrukturu i modernizovanu opremu,“ objašnjava profesor Crnojević.

Nova zgrada Instituta BioSense ističe se kao jedna od najinovativnijih struktura u Srbiji. Meticulozno je dizajnirana da zadovolji istraživače koji rade na projektima vezanim za mikro i nanotehnologije, veštačku inteligenciju, istraživanje biosistema, ćelijsku poljoprivredu, bioarheologiju i razne druge naučne discipline koje sprovodi istraživački institut za informacione tehnologije u biosistemima. Sa laboratorijama i kancelarijama koje čine oko 60% ukupne površine zgrade, pružen je dovoljan radni prostor za istraživače instituta. Zgrada, koja zauzima oko 6.500 kvadratnih metara, prikazuje jedinstvene arhitektonske elemente i kompleksna inženjerska rešenja. Zgrada je opremljena tehnologijom bazne izolacije, kombinujući seizmičke izolatore i izolacione temelje kako bi je zaštitila od seizmičkih aktivnosti i čak najmanjih spoljnih vibracija. Ova temeljna protiv-vibraciona tehnologija obezbeđuje da osetljiva oprema smeštena unutar zgrade ostane zaštićena od spoljnih smetnji.

Laboratorije Instituta BioSense zahtevaju izuzetan nivo čistoće, gde se čak i najmanji čestica prašine smatra suviše velikom. Da bi zadovoljile ove stroge zahteve, određene laboratorije unutar objekta su dizajnirane kao čiste sobe. Ovi kontrolisani okviri zahtevaju prisustvo čistog i nekontaminiranog vazduha, stvarajući pogodno radno mesto za rukovanje najosetljivijom opremom. Pristup ovim prostorijama je ograničen, zahtevajući od pojedinaca da se obuku u odgovarajuću odeću pre nego što postepeno uđu kroz sve čistije prostore. Vizuelna komunikacija između različitih prostorija omogućena je staklenim panelima, dok specijalne kutije za transfer omogućavaju razmenu materijala i opreme. Osim toga, institut se ponosi optičkim laboratorijem, potpuno obloženim crnim bojama za specijalizovana optička istraživanja.

„Zahvaljujući projektu ANTARES i podršci Evropske investicione banke, uspeli smo da nabavimo potrebnu opremu i investiramo u našu novu zgradu.“

O programu

Evropska investiciona banka, institucija za dugoročno finansiranje Evropske unije, podržava održive kapitalne investicione projekte koji doprinose ciljevima politike Unije. Finansijske operacije EIB-a u zemljama Zapadnog Balkana doprinose olakšavanju procesa integracije sa Evropskom unijom. Od 2001. godine, EIB je odobrio preko 7 milijardi evra za projekte u Srbiji.

Institut BioSense doživeo je značajan rast, proširivši se sa 50 zaposlenih na početku projekta na preko 140 zaposlenih danas, pri čemu više od 50 ima doktorat. Ovaj rast omogućen je kroz podršku EU-finansiranog programa ANTARES. Projekat je direktno stvorio 37 novih pozicija, a očekuje se da će još 15 pozicija biti popunjeno do završetka projekta. Ovo značajno pojačanje značajno je unapredilo naučne kapacitete instituta, rezultirajući uspešnim pokretanjem 36 Horizon projekata, 22 druga međunarodna projekta, 9 industrijskih projekata i 38 nacionalnih projekata, što ukupno iznosi oko 25 miliona evra.

Profesor Vladimir Crnojević priznaje ključnu ulogu projekta ANTARES i odluku države da obezbedi finansiranje od Evropske investicione banke. „Zahvaljujući projektu ANTARES i podršci Evropske investicione banke, uspeli smo da nabavimo potrebnu opremu i investiramo u našu novu zgradu,“ potvrđuje profesor Crnojević.