EU smatra da je istraživačko novinarstvo vredna roba u koju se isplati ulagati.
Od pre nekoliko godina, na Kosovu je čitanje digitalnih vesti doživelo veliki porast. Kako je pandemija primorala ljude da provode više vremena kod kuće, moć digitalnih platformi se samo povećala, a one su najčešći izvori lažnih ili pogrešnih informacija.
Priličan broj informativnih internet portala na Kosovu pojavio se u vreme opštih izbora 2017. godine, kaže Arta Beriša, istaknuta novinarka koja istražuje fenomen lažnih vesti. U to vreme je tek počela da predaje novinarstvo. „Kao novinarka, bila sam zabrinuta zbog nedostatka standarda na tim portalima“, kaže ona.
„Želeli smo da obezbedimo platformu za novinare koji nisu u stanju da samostalno proizvode sadržaj; da rade svoj posao bez uticaja oglašivača ili svakodnevnog pritiska proizvodnje sadržaja u njihovim redakcijama.“
Za razliku od severoameričkog tržišta, gde se lažne vesti plasiraju zarad finansijskog interesa, cilj pogrešnih informacija na Kosovu su uglavnom politički poeni. „Sadržaj sa izazovnim naslovima, u kombinaciji sa subjektivnim i neproverenim sadržajem plasira se iz čisto političkih interesa, a to čine predstavnici medija vezanih za različite igrače na političkoj sceni Kosova“, kaže Beriša, koja je naširoko pisala o ovoj temi još od 2017. godine. Ova konstatacija je našla potvrdu u studiji Evropskog parlamenta koja se poziva na Berišin rad i zaključuje da pogrešne informacije na Zapadnom Balkanu proizvode i šire domaći činioci za lokalne potrebe. Ova studija o dezinformacijama, sprovedena u periodu od 2018. do 2020. godine otkriva tri ključna izazova pogrešnog obaveštavanja: spoljni izazovi kredibilitetu EU; dezinformacije vezane za pandemiju koronavirusa; i uticaj dezinformacija na izbore i referendume.
Serija od 12 Berišinih tekstova rasvetlila je ovaj rasprostranjeni fenomen u digitalnim medijima koji obuhvata niz tema, od izbora do provere činjenica i neopravdanog vladinog finansiranja odabranih medija s mogućnošću da utiču na njihovu uređivačku politiku. U svojim člancima ona skreće pažnju na informativne portale koji su članovi Novinarskog saveta i koji su u više navrata objavili lažne informacije koje su nanele štetu ugledu neke osobe ili organizacije. Javna medijska ustanova RTK nije bila izuzetak.
„Sadržaj sa izazovnim naslovima, u kombinaciji sa subjektivnim i neproverenim sadržajem plasira se iz čisto političkih interesa, a to čine predstavnici medija vezanih za različite igrače na političkoj sceni Kosova.“
O programu
BIRN i Udruženje novinara Kosova sproveli su projekat „Doprinos jačanju nezavisnog, istraživačkog i javno korisnog novinarstva i slobode izražavanja na Kosovu“ finansiran grantom EU. Stipendirano je 20 novinara, dok je putem pod-grantova obezbeđena podrška za još 48 dobitnika, uključujući 26 novinara (od kojih su 12 bile žene) i 22 medijske organizacije, od kojih su 16 smeštene u ne-većinskim zajednicama. U okviru ove aktivnosti priliku je dobilo 57 pripravnika, od čega su 41 bile ženskog pola. U okviru projekta proizvedeno je 440 novinarskih članaka, a veći deo njih objavljen je u medijima širom Kosova i regiona.
Beriša je bila jedna od 46 novinara koji su objavili sopstvene zaključke o nizu tema od javnog interesa, u sklopu Programa za jačanje istraživačkog novinarstva i slobode izražavanja na Kosovu koji finansira EU. Ovaj koncept, sproveden putem stipendija i grantova, omogućio je novinarima da se upuste u detaljne istrage u periodu do šest meseci.
„Želeli smo da obezbedimo platformu za novinare koji nisu u stanju da samostalno proizvode sadržaj; da rade svoj posao bez uticaja oglašivača ili svakodnevnog pritiska proizvodnje sadržaja u njihovim redakcijama“, kaže Albulena Sadiku iz BIRN-a, Balkanske istraživačke novinarske mreže.
Istraživački članci izazvali su javnu i medijsku debatu, pa čak i raspravu u parlamentu o pitanjima od najvećeg javnog interesa. Pored toga, novinari su dobili nagrade za svoj rad, takav je slučaj i sa pričom o pravima dece koju dodeljuje koalicija nevladinih organizacija aktivnih na terenu. Tekstove Arte Beriše takođe su naširoko objavljivali i lokalni i mediji u drugim zemljama. Sve to doprinosi izgradnji poverenja u novinarstvo, kaže ona. „Lažne vesti čine da ljudi izgube poverenje u novinarstvo.“ Beriša dodaje da one negativno utiču na našu sposobnost da prepoznamo pouzdane izvore informacija. S namerom da u medijskoj zajednici podigne svest o tom pitanju, ona je organizovala izložbu na kojoj su bili izloženi odštampani uzorci iz njenog istraživanja. „Nijedan predstavnik medija koje sam istraživala nije se pojavio na izložbi.“
Crnogorska firma pronašla potencijal za razvoj poljoprivrede uz podršku EU.
Crna Gora je neto uvoznik poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Iako je u poslednjih nekoliko godina trgovinski deficit opao, istraživanje Instituta za perspektivne tehnološke studije koji finansira EU pokazuje da brojni elementi još uvek utiču na ovu situaciju. Među njima su fragmentirani posedi, mali obim primarne proizvodnje, nerazvijeni sektor prerade i nizak nivo primene savremenih proizvodnih tehnologija.
Potencijal za rast na poljoprivrednom tržištu primetila je kompanija Veletex, crnogorska kompanija koja posluje već 30 godina i bavi se distribucijom hrane i maloprodajom hortikulturnih proizvoda. Veleteksovi garden centri Kalia zapošljavaju preko 40 agronoma.
„Ne postoji nijedna druga firma ili ustanova u Crnoj Gori koja zapošljava toliko stručnjaka za poljoprivredu. Kalija takođe ima neposredan pristup izvoru nabavke svih sirovina za poljoprivrednu proizvodnju, što takođe pomaže.“
Potencijal za rast
Miloš Golubović je generalni direktor Veleteksa. On objašnjava da je primarna poljoprivredna proizvodnja bila dobra dopuna njihovom poslovanju. Sektor distribucije, najstariji sektor u kompaniji, bavi se distribucijom hrane, uključujući voće i povrće, tako da kompanija ima poslovne partnere i kontakte za prodaju poljoprivrednih proizvoda. „Ne postoji nijedna druga firma ili ustanova u Crnoj Gori koja zapošljava toliko stručnjaka za poljoprivredu. Kalija takođe ima neposredan pristup izvoru nabavke svih sirovina za poljoprivrednu proizvodnju, što takođe pomaže.“
Veletex je zbog toga pokrenuo novu kompaniju – Naše Voće – i kupio preko 44 hektara poljoprivrednog zemljišta od nekadašnje državne farme u okolini Nikšića.
Početna pomoć
Miloš objašnjava da su za rad sa savremenim tehnologijama u voćarstvu potrebne veće površine jer je neophodan jedan veoma skup komad infrastrukture – bez obzira da li imate jedan ili 40 hektara zemljišta. „Mislim na centralni sistem za navodnjavanje.“
Ulaganje u ovu vrstu tehnologije je popriličan izazov, čak i za etabliranu kompaniju kao što je Veletex. Iz tog razloga, Naše Voće je odlučilo da podnese zahtev za podršku iz programa EU Instrument za pretpristupnu pomoć za ruralni razvoj (IPARD), koji je fokusiran na ruralna područja i sektore agro hrane u zemljama u procesu pridruživanja EU. Zahvaljujući podršci koju su dobili preko IPARD-a, zasadili su, a kasnije i proširili jabučnjak i uložili u protivgradnu mrežu. U okviru poslednjeg poziva za podnošenje predloga projekata, potpisali su ugovor o bespovratnoj pomoći za izgradnju objekta za preradu i skladištenje voća. „Sa 2.500 kvadrata, objekat će biti jedan od najvećih u Crnoj Gori“, kaže Miloš.
„Sledeća sorta koju ćemo saditi je crveni delišes, ali na četiri hektara ćemo uvesti i novu sortu – japanski Fudži – koja je takođe crvena jabuka koja ima krupan plod, nešto potpuno novo u Crnoj Gori.“
O programu
Deo Instrumenta za pretprijemnu pomoć (IPA), koji ima za cilj podršku reformama u zemljama u procesu pridruživanja EU, Instrument za pretprijemnu pomoć ruralnom razvoju (IPARD) fokusiran je na ruralna područja i sektore agro hrane tih zemalja. Ovim sredstvom EU korisnicima pruža finansijsku i tehničku pomoć kako bi njihov poljoprivredni sektor i ruralna područja bili održiviji i uskladila ih sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.
Pored toga, potpisali su i ugovor o bespovratnoj pomoći za primarnu proizvodnju izgradnjom intenzivnog višegodišnjeg jabučnjaka. Investicija uključuje kupovinu sadnica i traktora.
Jabuke su glavno voće s kojim firma radi, zbog klimatskih uslova Župe Nikšićke koji su najbolji za uzgoj jabuka. Trenutno ovo preduzeće uzgaja sorte crvene jabuke. „Sledeća sorta koju ćemo saditi je crveni delišes, ali na četiri hektara ćemo uvesti i novu sortu – japanski Fudži – takođe crvenu jabuku koja ima krupan plod, nešto potpuno novo u Crnoj Gori.“
Sve veće mogućnosti za mlade u sektoru koji raste: program obuke koji podržava EU pomaže stvaranje tehnoloških profesionalaca na Kosovu.
Na Kosovu je visoka nezaposlenost stalan izazov i stvarnost koja posebno pogađa mlade ljude: nezaposlena je gotovo polovina osoba mlađih od 24 godine i mnogi traže prilike u inostranstvu. Međutim, jedna 20-godišnja grafička dizajnerka odbila je da se preda ovoj sumornoj stvarnosti i dobila je posao iz prvog pokušaja.
„Radila sam neki bezvezan posao kada sam dobila poziv od IKT startap kompanije da se uključim u jedan kratkoročni projekat. Uspešan završetak tog projekta u dogovorenom roku otvorio je vrata mom daljem, stalnom angažmanu, gde nastavljam srećno da radim do danas“, kaže Arbra Šalja, zadovoljna službenica AmamStudija u Prištini.
„Uživam u svom kreativnom okruženju koje mi omogućava da ilustrujem svet onako kako ga vidim.“
Tržišno orijentisano stručno mentorstvo u školama
Arbra je ubrzala svoje usavršavanje u poslednje dve godine tako što je uz rad u studiju upisala i fakultet grafičkog dizajna. Njena odlučnost nije prošla nezapaženo dok je pohađala program obuke, gde joj je sadašnji poslodavac bio mentor.
Zajedno sa drugim srednjoškolcima, Arbra je prošla jednomesečnu prilagođenu obuku iz informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) koja je uključivala grafički dizajn, dizajn pokreta, društvene medije i multimedije. Škola u koju je upisana bila je jedna od dve srednje škole za stručno obrazovanje i obuku koje su izabrane da učestvuju u programu koji finansira EU, a koji sprovodi Inovacioni centar Kosovo (ICK).
Po uspešno završenoj obuci, da bi stekli praktično iskustvo, polaznici su poslati da rade kao pripravnici, a mnogi od njih su dobili poslove u poznatim firmama. „Uživam u svom kreativnom okruženju koje mi omogućava da ilustrujem svet onako kako ga vidim. U svakom dizajnu, odnosno ilustraciji, postoje elementi preterivanja koji me definišu“, kaže Arbra o svom radu.
Povećati učešće žena
U sektoru u kojem tradicionalno dominiraju muškarci, porast broja žena u IKT-u je važan – ne samo da je raznolikost radne snage dobra za biznis, već sektor nudi mnoge mogućnosti. IKT je jedan od najperspektivnijih sektora za privredni rast na Kosovu. Programi obuke koje nudi ICK veoma su korisni i traženi, a do sada su postigli upečatljive rezultate.
Šezdeset jedna devojka od ukupno 205 učenika i 30 nastavnika iz dve srednje škole za stručno obrazovanje i obuku u Prištini i Prizrenu učestvovalo je u programu obuke. To je tada omogućilo 51 mladoj osobi da pronađe posao u IKT-u – sektoru koji se pojavljuje kao svetionik nade mlađim generacijama da oslobode svoj potencijal kod kuće i doprinesu svetlijoj budućnosti zemlje. Pored razvoja veština, projekat je doprineo unapređivanju ekosistema preduzetništva, pružajući podršku grupi od 70 startapa i preduzeća obezbeđujući im prilagođene konsultantske usluge i usluge inkubatora u Centru.
„Iskreno verujem da mogu profesionalno da se bavim grafičkim dizajnom.“
O projektu
Projekat Obuka i obrazovanje sa tržišnim IKT veštinama, zapošljavanje i samozapošljavanje na Kosovu, koji vodi Inovacioni centar Kosovo, uspostavljen je sredstvima EU IPA. Cilj projekta bio je da se otvore nova radna mesta, pospeši uspešno poslovanje na Kosovu, kroz razvoj veština i inovacija, kao i podrška preduzetnicima, startapovima i postojećim preduzećima.
Veštine koje se traže
„Ovaj program imao je veliki uticaj s obzirom da su te veštine veoma tražene“, kaže Dorina Grezda iz ICK-a. „Omogućili smo mladima da steknu potrebne veštine i upotrebe ih u praksi tokom stažiranja. Tako su njihove šanse za zapošljavanje i samozapošljavanje povećane, a mladima je pružena prilika da IKT razmotre kao oblast kojom bi mogli u životu da se bave.“
Ubrizgavanje novih veština pokazalo se uspešnim u otvaranju mogućnosti za mlade koji su u procesu određivanja svojih profesija. Takav je slučaj i sa Arbrom, kojoj je obuka omogućila da otkrije da je grafički dizajn ono što najbolje radi. Njena namera je da se nadoveže na sve što je do sada naučila i učvrsti se kao profesionalna grafička dizajnerka. „Iskreno verujem da mogu profesionalno da se bavim grafičkim dizajnom“, kaže ona sa samopouzdanjem.
Projekat koji finansira EU dovodi starorimsko nasleđe Zapadnog Balkana u centar pažnje posetilaca.
Da li ste znali da između drugog i četvrtog veka politički centar Rimskog carstva nije bio u Rimu, već u Ilirikumu? Tako se zvala oblast koja se protezala od zapadne granice savremene Grčke do Alpa na zapadu i od Dunava na severu do Jadranskog mora, obuhvatajući ono što danas zovemo Zapadni Balkan.
Posetiocima nije poznato svo bogatstvo rimskog nasleđa Zapadnog Balkana, ali projekat koji finansira EU sada nudi digitalnu platformu koja predstavlja lokacije u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji i privlači turiste u region.
„Ako posetite Diokleju, u blizini Podgorice, na primer, možda će vam biti potrebni i smeštaj i hrana, a možda ćete želeti da posetite i druga mesta u okolini. Stoga smo u paket uvrstili restorane, hotele i prirodne atrakcije.“
Stari Rim u virtuelnoj stvarnosti
Regionalna nevladina organizacija Dunavski centar za kompetencije (DCC) uspešno je pokrenula Put rimskih careva i dunavski put vina, a onda mu se obratio Savet za regionalnu saradnju (RCC), mreža saradnje koju finansira EU, da razvije sličnu rutu na Zapadnom Balkanu. Svrha je bila da se napravi ruta na manje poznatom delu Balkanskog poluostrva za putnike koji žele da iskuse nešto novo. Prema DCC-u, nedavna istraživanja pokazuju da do 40 odsto svih turističkih putovanja spada u kategoriju kulturnog turizma. Međutim, Zapadni Balkan i ilirikumski ogranak Puta još uvek su relativno nepoznati među evropskim turističkim operaterima i turistima.
Danko Ćosić je koordinator ovog projekta. On objašnjava da je odabrano devet arheoloških lokacija koje će biti uključene u Iliričku rutu. Među njima su drevni grad Stobi u Severnoj Makedoniji, Apolonija i Butrint u Albaniji i Diokleja (Duklja) u Crnoj Gori.
Projekat je osmislio paket virtuelnih tura za sve lokacije. Glavni deo prezentacije svakog arheološkog nalazišta je virtuelna tura, sa audio snimkom. Ali, kako Danko objašnjava: „Ako posetite Diokleju u blizini Podgorice, na primer, možda će vam biti potrebni i smeštaj i hrana, a ako ostanete duže, možda ćete želeti da posetite i druga mesta u okolini. Stoga smo u paket uvrstili restorane, hotele i prirodne atrakcije“.
„Ovim projektom želimo da na kompjuterske ekrane ljudi prenesemo rimsko nasleđe Zapadnog Balkana u njegovom punom sjaju, a nadamo se da će ih to navesti u iskušenje i da ga vide uživo.“
O projektu
Projekat razvoja i promocije turizma, koji finansira EU, a sprovodi Savet za regionalnu saradnju, vredan je 5 miliona evra. On radi na razvoju i međunarodnom promovisanju zajedničkih regionalnih kulturnih i avanturističkih turističkih ponuda, povećanju broja turista koji posećuju šest privreda Zapadnog Balkana i produženju turističkih boravaka u regionu. Njegov drugi krug grantova – u vrednosti do 54.000 evra – dodeljen je u oktobru 2019. godine. Dunavski centar za kompetencije (DCC) jedan je od 16 primalaca grantova iz drugog kruga.
Zajedno sa prezentacijama za svaku lokaciju, ruta će biti dostupna na adresi https://romanemperorsroute.org za posetioce koji žele da istraže region. Staza Ilirika biće pretvorena u funkcionalnu platformu za promociju i saradnju ključnih lokacija kulturnog nasleđa i zainteresovanih strana, kao što su turističke organizacije i firme.
Prema Dankovim rečima, turistički posrednici, agenti i turoperateri su ostaci prošlosti. Savremeni putnik danas bira gde će da putuje i rezerviše hotel i letove preko interneta. Lokacije i zemlje koje žele da postanu ili ostanu konkurentne na tržištu stoga moraju da imaju savremene promotivne pakete na internetu. „To je upravo ono što ovim projektom pokušavamo da uradimo. Da na ekranima računara ljudi predstavimo rimsko nasleđe zapadnog Balkana u njegovom punom sjaju, a nadamo se da će ih to navesti u iskušenje i da ga vide uživo i provedu neko vreme ovde“, kaže Danko.
Biblioteka igračaka u Bosni i Hercegovini nudi ugroženoj deci priliku da se igraju i uče čak i usred pandemije.
Petogodišnji Denis* želi da postane doktor kada poraste. Svakog dana, Denis crta ljude u medicinskim uniformama i igra se lečenja druge dece koju naziva svojim pacijentima. Sva ta kreativnost prošla bi nezapaženo da u romskom centru Romalen u Denisovom gradu Kaknju u centralnoj Bosni i Hercegovini ne postoji inovativna biblioteka igračaka. Visokokvalitetne edukativne igračke biblioteke i knjige sa pričama učinili su da je zajednica oberučke prihvati, a biblioteku pohađa do 84 dece, većina iz romske zajednice.
Romi su u Evropi jedna od najvećih manjinskih zajednica ali i jedna od onih koje su u najnepovoljnijem položaju. Diskriminacija romskih zajednica je uobičajena, što podstiče njihovo otuđenje iz društva. Problemi sa kojima se suočavaju romska deca mogu da počnu u ranom detinjstvu i da ostave traga do kraja života. Mali broj njih pohađa vrtiće, a samo 50 odsto završava obavezno obrazovanje. Zato je, u pokušaju da se prekine taj ciklus, podrška razvoju u ranom detinjstvu od vitalnog značaja.
„Biblioteka igračaka je mesto gde se događa magija obrazovanja. Deca se igraju i stvaraju sopstveni univerzum, a istovremeno otkrivaju svet.“
Inicijativu koju podržava EU vodi Fond za obrazovanje Roma (REF). REF je od 2017. godine otvorio 64 biblioteke igračaka u 13 zemalja širom centralne i istočne Evrope, uključujući i Zapadni Balkan, čije usluge koriste na hiljade dece. „Odlučni smo u stvaranju takvih prostora za romsku decu, prostora posvećenih njihovom učenju i igri“, kaže Joan Tanase, menadžer projekta. „Biblioteka igračaka je mesto gde se događa magija obrazovanja. Deca se igraju i stvaraju sopstveni univerzum, a istovremeno otkrivaju svet. To je igra i obrazovanje u isto vreme – prava čarolija.“
Ostati na okupu uz distancu
Kao i mnoge druge aktivnosti širom sveta, aktivnosti u kakanjskoj biblioteci igračaka zaustavljene su pandemijom koronavirusa 2020. godine. Centar je zatvoren početkom proleća, ali je koncept ostao u životu uglavnom zahvaljujući dva ključna faktora. Prvo, deca su nastavila da pozajmljuju igračke, slagalice i knjige. Drugo, koncept biblioteke igračaka podstakao je angažovanje cele zajednice, posebno u izgradnji odnosa između dece, porodica i osoblja biblioteke. Roditelji su znali da biblioteka nudi rešenje za iznenadni prekid obrazovanja njihove dece.
„Biblioteke igračaka nude nešto roditeljima koji ne mogu sebi da priušte da šalju decu u obdanište.“
O projektu
Projekat „Regionalna akcija EU za obrazovanje Roma: povećane mogućnosti obrazovanja za romske učenike i omladinu na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“ (RARE) sufinansiran je od strane IPA II Godišnjeg višečlanog akcionog programa 2017 i Fonda za obrazovanje Roma, koji takođe realizuje projekat.
„Biblioteke igračaka nude nešto roditeljima koji ne mogu sebi da priušte da šalju decu u obdanište, a to je svakodnevna šansa da provedu vreme tamo gde deca mogu da razvijaju svoje veštine i u velikoj meri povećaju stepen inkluzije“, kaže Tanase.
Romski centar za podršku Romalen morao je brzo da pronađe rešenja za svoju decu. Postavili su onlajn edukativni program koristeći aplikacije za video komunikaciju, gde su deca mogla da se povežu. Nije bilo garancija ni da će ovaj sistem funkcionisati, a kamoli biti uspešan. Međutim, rezultati su bili izvanredni. Inspirisan napretkom koji je postignut pre pandemije i odlučnošću da se održe veze stvorene između Centra, porodica i dece, broj učesnika ostao je sličan onome od pre prekida redovnih aktivnosti.
Što se tiče malog Denisa, on se brzo prilagodio novom formatu komunikacije koji mu je nametnula pandemija, i za tili čas je postao neprikosnoveni lider svoje digitalne zajednice. On je sada još nepokolebljiviji u svom ubeđenju da će postati lekar koji nudi medicinsku pomoć svojoj zajednici i svima kojima je potrebna.
*Ime deteta je promenjeno radi zaštite identiteta.
Dragoceno stanište mrkog medveda prostire se širom Crne Gore i BiH. Radeći na prekograničnom projektu, naučnici su došli do novih uvida u vezi ovih legendarnih stvorenja.
Borko ima samo pet godina, ali je već poznata ličnost u Crnoj Gori. Prošle godine su o njemu izveštavali svi crnogorski mediji i još uvek se gleda 24 sata dnevno, kao da je lik iz TV rijalitija. Borko je medved, a prate ga i nadgledaju u naučne svrhe u sklopu projekta „Bear in Mind“ (čiji naziv je igra reči koja znači i „Imajte na umu“ i „Medved na umu“) koji finansira EU.
Borko je nakratko uhvaćen pre godinu dana kada mu je tim naučnika zakačio ogrlicu sa GPS čipom i satelitskim predajnikom pre nego što su ga oslobodili. Predajnik se sastoji od kartice koja do sedam puta dnevno kontrolnom centru šalje Borkove koordinate. Na taj način, projektni tim je u mogućnosti da sazna više o njegovom kretanju, ishrani i drugim navikama.
„Pre neki dan je osam puta preplivao Plivsko jezero, a ono je ogromno. Nismo znali da tako mlad medved ima snage za to.“
Jasmin Murić je koordinator projekta. On opisuje šta ih je sve iznenadilo u Borkovom ponašanju: „Pre neki dan je osam puta preplivao Plivsko jezero, a ono je ogromno: odličan je plivač. Nismo znali da tako mlad medved ima snage za to.“ Jasmin navodi još jednu Borkovu osobenost: da većinu vremena provodi u dubokim kanjonima reke Sušice, gde se najverovatnije sklanja od hladnoće, jer je tamo strujanje vazduha slabije.
Prekogranični rad
Broj medveda u oblasti u kojoj Borko živi daleko je od minimalno održive populacije i oni se suočavaju sa brojnim pretnjama od strane ljudi. To je zbog, kako Jasmin opisuje, preuveličane percepcije rizika od napada medveda, gubitka staništa zbog urbanizacije i klimatskih promena. Razdvojeno prekogranično upravljanje takođe je bilo prepreka u prošlosti. Međutim, pošto medvedi ne poznaju granice bilo je važno da se udruže sa organizacijama u Bosni i Hercegovini, da podele iskustva i osmisle zajedničke planove. Jasmin zna da će zahvaljujući prekograničnoj saradnji na praćenju medveda i upravljanju njihovim staništem Borku i njegovoj široj porodici biti bolje.
Uz pomoć podataka dobijenih zahvaljujući Borkovom GPS tragaču, Jasminov tim radi na izradi sveobuhvatnog desetogodišnjeg plana koji će obezbediti strateški pristup uspešnijem očuvanju ove vrste i njenog okruženja. Na primer, ako Borko redovno izlazi iz zaštićenog dela Nacionalnog parka Durmitor, oni mogu da preporuče proširenje teritorije parka. Ako vide da ide u sela, onda mogu da rade na merama koje bi podigle svest kod lokalnih stanovnika kako bi se osiguralo da medvedi ne budu ugroženi zamkama. Jasmin zna da će zahvaljujući prekograničnoj saradnji na praćenju medveda i upravljanju njihovim staništem Borku i njegovoj široj porodici biti bolje.
„Zahvaljujući prekograničnoj saradnji na praćenju medveda i upravljanju njihovim staništem Borku i njegovoj široj porodici biti bolje.“
O projektu
Projekat „Bear in Mind“ sprovodi Centar za zaštitu i istraživanje ptica iz Crne Gore u saradnji sa partnerskim organizacijama iz Bosne i Hercegovine. Projekat finansira Evropska unija u okviru Programa prekogranične saradnje Bosna i Hercegovina – Crna Gora IPA 2014-2020.
Nadovezivanje na dobre rezultate
Projekat se ne bavi samo Borkom, niti čak samo mrkim medvedom. Tim naučnika takođe planira da uhvati i obeleži dve lokalne vrste ptica – jarebicu kamenjarku i crnog tetreba. To bi na sličan način trebalo da pomogne da se izvrše bitni uvidi i razumeju njihove navike i kretanje.
Borko je sada u zimskom snu u jazbini. Jasmin i njegov tim očekuju da će do kraja aprila ponovo biti budan, što oni s nestrpljenjem očekuju i jedva čekaju da ga ponovo prate. Jasmin objašnjava da su informacije o vrsti staništa koje medved koristi za hibernaciju i vremenu kada odlazi u zimski san i budi se takođe važne. „Ti podaci mogu da nam pomognu da dođemo do zaključaka kako klimatske promene utiču na sezonske navike medveda.“
Projekat koji finansira EU podržava oživljavanje stogodišnje železničke trase za biciklizam i turizam u Bosni i Hercegovini.
Krajem 19. veka, Austrougarsko carstvo započelo je izgradnju železničke pruge koja je trebalo da poveže veće gradove u centralnoj Bosni i Hercegovini. Radovi su započeti 1891. a nekoliko godina kasnije tom oblašću se moglo putovati vozom.
Za većinu stanovništva ovo je bilo potpuno novo iskustvo. Putovanje vozom takođe je bila izuzetna prilika za razgledanje krajolika zato što je pruga prolazila kroz planinske klisure i pored srednjovekovnih zamaka i prelepih predela. Železnica je bila u funkciji skoro 80 godina, dok vlasti socijalističke Jugoslavije 1976. nisu odlučile da ukinu prugu, zatvore stanice i uklone tračnice. Razlog je bila izgradnja novih puteva i povećanje broja motornih vozila i njihova sve veća upotreba.
„Ljudi su bili emotivno vezani za ovu prugu.“
Oživljavanje
Miroslav Matošević živi u predgrađu Travnika. Kuća mu se nalazi u blizini trase stare pruge i seća se da se kao dete igrao na železničkoj pruzi i oko napuštene železničke stanice. „Ljudi su bili emotivno vezani za ovu prugu.“ Sećam se priča da su, kada je pruga zatvorena, neke katolkinje iz regiona mesecima nosile crne šalove u znak žalosti. Kao da im je umro rod rođeni“, kaže on.
Miroslav je sada predsednik Turističke organizacije Srednjebosanskog kantona. Zajedno sa kolegama i vodećom partnerskom organizacijom, Razvojnom agencijom REZ, on je preduzeo inicijativu za oživljavanje stare železničke pruge, ali u druge svrhe. Oni rade na pokretanju biciklističke staze duge 100 kilometara koja prati trasu stare pruge i uspešno su konkurisali za podršku Evropske unije i projekta koji finansira Nemačka vlada. Svrha projekta Stara železnička staza je proširenje turističke ponude za boravak u prirodi u ovom regionu i omogućavanje dužeg boravka turistima koji posećuju centralnu Bosnu tokom leta.
Predstavljanje regiona
Radovi uključuju uspostavljanje biciklističke staze na trasi stare pruge, međunarodnu promociju staze i regiona i umrežavanje preduzeća koja pružaju usluge u sistemu prilagođenom biciklistima. Miro je posebno naklonjen inovativnom pristupu ove treće komponente koji podrazumeva pokretanje mobilne aplikacije za bicikliste koja bi ih povezala s lokalnim preduzećima – restoranima, hotelima i drugim. U zamenu za to što su uključeni u aplikaciju, preduzeća bi trebalo da prilagode svoje standarde potrebama biciklista tako što će da obezbede parking mesta za bicikle, prostor za presvlačenje i popuste za bicikliste.
„Neverovatno je koliko se ljudi obradovalo i hvalilo nas kada smo najavili pokretanje projekta.“
O projektu
Staru železničku stazu podržavaju projekat Evropske unije EU4Business i sprovode Regionalna razvojna agencija (REZ) i Turistička asocijacija Srednjebosanskog kantona, i Nesa Sistem d.o.o. Travnik. Cilj EU4Business je da stimuliše razvoj preduzetništva, izvozno orijentisanih sektora, turizma i poljoprivrede u Bosni i Hercegovini. Ukupan budžet za finansiranje EU4Business iznosi 16 miliona evra i zajednički ga finansiraju Evropska unija (15 miliona evra) i Savezna Republika Nemačka (1,1 milion evra). Projekat zajedno sprovode GIZ, ILO i UNDP i trajaće do marta 2022.
Staza će ići istom putanjom kao i stara pruga i prolaziće kroz pet gradova Srednjebosanskog kantona: kroz Busovaču, Donji Vakuf, Jajce, Travnik i Vitez. Biciklisti će moći da zastanu i posete ove gradove ali i spomenike kulturnog nasleđa kao što je srednjovekovni zamak Travnik.
„Neverovatno je koliko se ljudi obradovalo i hvalilo nas kada smo najavili pokretanje projekta. Očigledno, pored ekonomske koristi postoji i emotivna povezanost i uspomene“, kaže Miroslav.
Staru železničku stazu podržavaju projekat Evropske unije EU4Business i sprovode Regionalna razvojna agencija (REZ) i Turistička asocijacija Srednjebosanskog kantona, i Nesa Sistem d.o.o. Travnik.
Upoznajte Doniku, vizuelnu umetnicu iz Tirane koja čuva sećanje na jednu staru kuću i njenu prkosnu vlasnicu koja je odbila da popusti pred nemilosrdnim talasom urbanog razvoja.
Mislim Širi je jedna od najprometnijih ulica u Tirani, glavnom gradu Albanije. Decenijama je to bio miran, stambeni kvart bez prodavnica i kafića. To se promenilo posle pada komunizma devedesetih godina dvadesetog veka, kada su prizemlja gotovo svih kuća i zgrada pretvorena u lokale. Svih osim jednog prizemlja.
Ovo je stambena zgrada kao i mnoge druge, ali u njenom prizemlju nema ni prodavnice ni kafića. Mnogo ljudi svakodnevno tuda prolazi, a jedna od osoba koja je redovno tuda prolazila bila je Donika Ćina, vizuelna umetnica koja živi u Tirani. Dobila je inspiraciju da stan postane deo njene umetnosti performansa.
„Bia je bila i jeste predmet mnogih glasina: njen život, njene namere i njeno mentalno stanje. Njena odluka da nikada ne prodaje ili iznajmljuje svoj dom u komercijalne svrhe deluje značajno.“
Sećanje živi
Doniku je posebno zainteresovala jedna starica, vlasnica stana u prizemlju, koja je redovno čistila i farbala spoljašnjost svog stana. Gospođa se zvala Bia. „Bia je bila i jeste predmet mnogih glasina: njen život, njene namere i njeno mentalno stanje. Njena odluka da nikada ne prodaje ili iznajmljuje svoj dom u komercijalne svrhe, kao što su mnogi drugi uradili u ulici Mislim Širi, delovala je značajno“, kaže Donika.
Kada je 2017. godine Donika počela da radi na svom performansu, saznala je da je Bia preminula. Stan je još uvek bio tamo, ali nije bila sigurna koliko dugo će to potrajati. „Morala sam nešto da preduzmem“, kaže ona, „da održim uspomenu na nju, pre nego što joj stan pretvore u još jedan kafić.“
U sklopu svog performansa, Donika je ponavljala Biine dnevne rituale čišćenja ispred kuće. Performans su zabeležile tri bezbednosne kamere koje su uživo prenosile sliku na monitor izložbenog prostora galerije Zeta u Tirani.
Njen nastup imao je za cilj da se osvrne na pitanja vezana za Biin dnevni ritual čišćenja ispred kuće: da li je Biin čin bio svojevrstan protest protiv zanemarivanja grada? Da li je smatrala da je prostor ispred njene kuće produžetak njenog privatnog prostora? „Ne možemo to da je pitamo. Ali možemo da nastavimo da dovodimo u pitanje našu umešanost u javni prostor; smisao naših svesnih postupaka; uticaj naših zidova na nas, beton i drveće, sve se kreči“, kaže Donika.
„Predstava će očuvati kulturno sećanje na grad i Biin gest kao krhki, ali značajan individualni protest.“
O projektu
Ove rezidencije su zamišljene u okviru dugoročnog projekta Beyond Matter, koji je međunarodni, saradnički istraživački projekat zasnovan na praksi koji vodi kulturno nasleđe i kulturu na ivicu virtuelne stvarnosti. Jedan od ciljeva projekta je izrada novih rešenja za pristupačnu digitalnu dokumentaciju i umreženo predstavljanje izložbi koje trenutno postoje, ili su ranije postojale, u fizičkom prostoru – uključujući umetnička dela, artefakte i edukativne materijale. Projekat jepodržan kroz program Kreativna Evropa Evropske unije.
U njeno ime
Spoljašnjost Biine kuće je i dalje netaknuta, čak i sada, pet godina nakon što je preminula. Međutim, potrebno je uložiti malo truda da bi izgledala kao kada je Bia bila živa. Donika je nedavno preuzela inicijativu da se nastavi na svoj umetnički projekat, radeći na spoljašnjosti stana, i snimajući spoljašnjost u 3D, pre nego što se stan pretvori u lokal, kao i drugi stanovi u prizemlju u komšiluku.
Za propratni rad na njenom projektu, Donika je podnela zahtev za podršku rezidenciji umetnika u Tirani koju finansira EU. „Predstava će očuvati kulturno sećanje na grad i Biin gest kao krhki, ali značajan individualni protest.“
Poziv za boravak pokrenuli su Tirana Art Lab – Centar za savremenu umetnost, Art Hall iz Talina i ZKM I Centar za umetnost i medije, pozivajući evropske umetnike ili teoretičare umetnosti da podnesu prijavu za jednu od tri produkcijske rezidencije koje se odvijaju u Karlsrueu, Talinu i Tirani.
Škole u Srbiji prelaze na digitalno obrazovanje uz podršku Evropske investicione banke.
Zatvaranje škole i univerziteta usled pandemije koronavirusa pogodilo je više od 90 odsto učenika i studenata u 194 zemlje sveta.
Vlade su morale brzo da reaguju i uspostave podučavanje na daljinu, a mnogi su usvojili programe onlajn učenja. Krizaje tako razotkrila digitalnu podelu između i unutar zemalja, kao i globalnu potrebu za digitalnom transformacijom obrazovne infrastrukture. Evropska investiciona banka (EIB) spremno je podržala Srbiju u tome a pomoć Banke znači da će sve škole u Srbiji biti digitalizovane do kraja 2021. godine.
„Bolja digitalna infrastruktura poboljšava efikasnost škole u vanrednim situacijama.“
Projekat koji pravovremeno zadovoljava potrebe
Kada je u Srbiji u martu 2020. uveden lokdaun, školski časovi su prešli iz učionica u televizore. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja počelo je da emituje edukativne sadržaje za osnovce i srednjoškolce na srpskim nacionalnim javnim televizijskim kanalima.
Kao i mnoge druge zemlje, Srbija je morala da se prilagođava u hodu i da se privikne na „novu normalu“ proizvodnjom specijalizovanog sadržaja za više uzrasta. Međutim, Srbija je poslednjih nekoliko godina već pripremala svoje sadržaje za digitalno obrazovanje jer su Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 2019. godine počela realizaciju projekta pod nazivom Povezane škole, sa ukupnim procenjenim troškovima od 111 miliona evra. Pre ovog projekta, u čitavoj Srbiji bilo je 2.000 digitalno opremljenih učionica, a u 2019. taj broj porastao je na preko 10.000. Prema podacima Eurostata, nivo individualnih digitalnih veština u Srbiji povećan je sa 32 odsto u 2015. na 46 odsto u 2019. godini.
„Do kraja sledeće godine, više od 1.800 većih škola biće potpuno pokriveno brzim bežičnim internetom.“
O EIB-u
Evropska investiciona banka je kreditna ustanova Evropske unije. EIB je najveća multilateralna finansijska institucija na svetu i jedan od najvećih pružalaca klimatskih finansijskih sredstava, koja ulaže u održivu budućnost za sve.
U novembru prošle godine, EIB je prihvatila da podrži ovaj projekat kreditom od 65 miliona evra. Projekat sada modernizuje osnovne i srednje škole u Srbiji novom digitalnom opremom i povezuje ih. Investicija EIB-a će na taj način podržati nacionalnu obrazovnu strategiju Srbije i doprineti ekonomskom rastu i rastu proizvodnje, zaposlenosti mladih i razvoju kapaciteta zemlje za inovacije.
„Pandemija koronavirusa i ograničenja koja su uvedena izazvala su veliki poremećaj u obrazovnim sistemima i procesima. Ove okolnosti bez presedana pokazale su da bolja digitalna infrastruktura poboljšava efikasnost škole u vanrednim situacijama“, kaže Izabel Stofel, viša kreditna službenica EIB-a koja je radila na sporazumu.
Milan Dobrijević nalazi se na čelu odeljenja za digitalnu agendu u okviru Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije i od samog početka radi na projektu. „Do kraja sledeće godine, više od 1.800 većih škola biće potpuno pokriveno brzim bežičnim internetom, dok će preostale, udaljene škole, biti povezane putem mobilnih jedinica za brzi internet“, kaže on.
Pored digitalne infrastrukture, projekat ulaže i u obuku nastavnika širom zemlje. Oko 50.000 nastavnika unaprediće svoje digitalne veštine kroz planiranu obuku. Počevši od ove školske godine, informatika će takođe postati obavezna za učenike prvog razreda osnovne škole, dok će programiranje biti uvedeno u trećem razredu.
Uklanjanje potopljenih brodova iz Drugog svetskog rata čini plovidbu Dunavom bezbednijom i predstavlja podsticaj za srpsku privredu.
Dunav je po dužini druga evropska reka i protiče kroz deset zemalja. Ceo njegov tok u Srbiji (588 km) je plovan, ali je dunavski vodostaj znatno uži kod Đerdapske klisure, zbog velike količine plovila koja su tamo potopljena krajem Drugog svetskog rata.
U tom delu Dunava, uzvodno od Prahova, reka je široka samo 180 metara, a 23 potonula plovila sužavaju vodeni put na samo 100 metara. Projekat Evropske investicione banke za uklanjanje ovih potonulih plovila je stoga od velikog značaja, jer prepreke pod vodom ometaju plovidbu, pogotovo kada je nivo vode nizak. Prvi deo projekta usmeren je na pronalaženje pravog načina za razminiranje i uklanjanje opasnih supstanci iz plovila, kao i na pronalaženje njihovih tačnih lokacija.
„Investicija će unaprediti rečni saobraćaj u Srbiji zato što zemlja gubi i do pet miliona evra godišnje zbog nebezbedne plovidbe u ovom delu Dunava.“
Brža i bezbednija plovidba Dunavom
Neki delovi brodova koji više od sedam decenija leže na dnu Dunava biće izloženi, a ostali će biti vraćeni u Nemačku. Ovo čišćenje rečnog korita učiniće plovidbu u ovom delu reke daleko bezbednijom i bržom, a takođe će unaprediti i životnu sredinu. Investicija će unaprediti rečni saobraćaj u Srbiji, jer zemlja gubi i do pet miliona evra godišnje zbog nebezbedne plovidbe u ovom delu Dunava, kako tvrdi bivša ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
Projekat uklanjanja plovila biće finansiran kreditom Evropske investicione banke (EIB) po izuzetno povoljnim uslovima, u saradnji sa Vladom Srbije. „Učiniti plovidbu Dunavom ponovo bezbednom je način na koji volimo da funkcionišemo: uklanjanje prepreka i rušenje vidljivih i nevidljivih barijera, u ovom slučaju ispod površine vode“, kaže Sem Fabrici, ambasador EU u Srbiji.
Integracija u EU je pre svega proces mira i jedinstva. Od svog osnivanja EU je usredsređena na prevazilaženje poteškoća iz prošlosti i oslobađanje puta daljoj integraciji. „Mi smo posvećeni cilju da Srbija i ceo region Zapadnog Balkana postanu deo ove velike avanture“, kaže Fabrici.
„Svi stanovnici ove zemlje emotivno su vezani za ovu reku koja otkriva važne priče iz prošlosti.“
O EIB-u
Evropska investiciona banka je kreditna ustanova Evropske unije. EIB je najveća multilateralna finansijska institucija na svetu i jedan od najvećih pružalaca klimatskih finansijskih sredstava, koja ulaže u održivu budućnost za sve. Evropska investiciona banka aktivna je u Srbiji od 1977. Najveći deo sredstava – gotovo 40 odsto (2,1 milijarda evra) – uložen je u transportne projekte, a u energetski sektor uloženo je 165 miliona evra.
Reka predstavlja neprocenjiv prirodni resurs za energiju, hranu i pijaću vodu, odgovorna je za 22 odsto nacionalnog snabdevanja energijom. Istovremeno se proteže duž ključne plovidbene rute, nudeći mogućnosti za efikasan prevoz unutar regionalnih i tržišta EU.
Dubravka Negre, šefica EIB na Zapadnom Balkanu, kaže da je ovaj projekat važan za ekonomski razvoj Srbije ali i od velikog istorijskog značaja. „Svi stanovnici ove zemlje emotivno su vezani za ovu reku koja otkriva važne priče iz prošlosti.“
Negre dodaje da doprinosom proširenju međunarodnih ekonomskih veza reka ponovo povezuje narode Balkana, koji dele istu prošlost. Danas, posle mnogo decenija, mogu da se sastanu na istom putu ka novom, zajedničkom tržištu sa evropskim vrednostima i izgledima za bolje sutra.
