Putem Erazmus+ programa Florian Muhaj iz Albanije uspeo je da svoju strast prema političkim naukama koju je gajio još od detinjstva pretvori u karijeru.
Još u detinjstvu, politika je bila Florianova strast. Dok su njegovi prijatelji šutirali loptu, Floriana su više zanimale vesti i politička dešavanja. Učlanio se u klub političkih nauka svoje škole kada mu je bilo 14 godina. Kasnije se pridružio školskom senatu i izabran je za predsednika. Svoj politički aktivizam nastavio je u gimnaziji, gde je među školskim drugovima promovisao pitanja zaštite životne sredine.
“Možda se neke stvari pojave u ranom detinjstvu i s vremenom postaju sve jače i jače“, kaže Florian. A kada je došlo vreme da bira šta će da studira, dileme nije bilo. Upisao je političke nauke na Univerzitetu u Tirani, grupu koja je, kako kaže, bila “prilično novi studijski program“. Kombinovao je njegova interesovanja za demokratizaciju, političko delovanje i međunarodne odnose.
“Toliko sam se uključio u proces da sam bio duboko uveren da ću za nekoliko meseci biti u prvoj grupi studenata koji će započeti program. I uspeo sam u tome!“
Izbor karijere
Florian je bio vrlo jasan u pogledu izbora karijere u oblasti kreiranja javnih politika i diplomatije sa fokusom na Zapadni Balkan i integraciju u EU, a ne toliko na političke stranke. Takođe je bio svestan da je to specifično područje studija koje zahteva posebnu vrstu znanja i veština koje nisu u potpunosti dostupne na njegovom fakultetu.
Jedan od njegovih profesora mu je 2017. godine savetovao da razmotri priliku za odlazak u inostranstvo na master studije političkih nauka, integracija i upravljanja, putem stipendije finansirane iz programa Erazmus+ Evropske unije.
Počeo je sa pripremom dokumenata za prijavu. “Toliko sam se uključio u proces da sam bio duboko uveren da ću za nekoliko meseci biti u prvoj grupi studenata koji će započeti program. I uspeo sam u tome!“ kaže Florian, a prizvuk tadašnjeg uzbuđenja još uvek se čuje u njegovom glasu.
Izabrao je da studira u Austriji. “Univerzitet u Salcburgu je u to vreme bio jedini univerzitet koji je nudio kurseve prve godine u okviru programa. Zatim sam za drugu godinu studija mogao da biram među partnerskim univerzitetima Zapadnog Balkana, ali kako su oni mogli da se takmiče sa Univerzitetom u Salcburgu?! Uvek bih, bez razmišljanja, izabrao Salcburg“, kaže Florian.
Novi pristup
Sa entuzijazmom govori o pristupu gradivu u Salcburgu. “Izbor modula kursa bio je veoma širok, gotovo kao da sami možete da osmislite kurs – nešto što se ne dešava svuda, a posebno ne na Zapadnom Balkanu, gde imate fiksni program kursa sa samo malom mogućnošću izbora.”
“Vratio sam se u Albaniju sa mnogo znanja o EU, njenim politikama i teorijama; i sa bezgraničnom ljubavlju prema Salcburgu.“
O programu
ERAZMUS+ je program EU za podršku obrazovanju, obuci, mladima i sportu u Evropi. Budžet od 14,7 milijardi evra pruža mogućnosti za preko 4 miliona Evropljana da studiraju, obučavaju se i stiču iskustvo u inostranstvu.
Tokom studija u Austriji imao je priliku i da poseti neke od ključnih institucija Evropske unije – u Luksemburgu i Briselu. Za njega je to bila veoma produktivna nedelja, jer je mogao iz prve ruke da vidi kako funkcioniše EU i njene ustanove. “Vratio sam se u Albaniju sa mnogo znanja o EU, njenim politikama i teorijama; i sa bezgraničnom ljubavlju prema Salcburgu i Austriji, i sa stečenim velikim istinskim prijateljstvima. Bio sam oduševljen primenom u praksi svega što sam naučio“, kaže on.
Karijera je počela
Florian sada ima 25 godina i radi u lokalnoj samoupravi svog rodnog grada, u Jedinici za evropske integracije i stranu pomoć, koja je novost u svim opštinama u Albaniji. U poslednje dve godine vredno je radio u svojoj opštini na povećanju mogućnosti za evropske integracije.
“Organizovao sam više od 25 aktivnosti, sa ukupno oko 1.000 učesnika, promovišući evropske vrednosti, građansko angažovanje mladih ljudi i važne svetske i evropske dane i informišući građane o procesu integracije u EU, njenim ustanovama i politikama“, kaže s ponosom.
Na konkursu za filmofile, jedan modni kreator iz Sarajeva dobio je priliku da poseti Kanski filmski festival.
Milan Senić (39) je modni kreator rođen u Sarajevu. Milan je i ljubitelj filmova, ali najčešće nema vremena da se posveti toj svojoj ljubavi zbog poslovnih obaveza. Prošle godine je na Fejsbuku video objavu projekta pod nazivom Evropski filmski izazov (European Film Challenge).
Ta objava pozivala je zainteresovane da tokom deset sedmica odgledaju deset evropskih filmova na bilo kojoj vrsti legalnih medija. Nakon gledanja filmova, takmičari su morali da podele svoje iskustvo na društvenim mrežama i sakupe bodove. Takmičar koji bi sakupio najveći broj bodova bi o trošku projekta dobio priliku da poseti i doživi jedan veliki filmski festival.
“Što kaže narod, kad stvarno želiš nešto da učiniš, naći ćeš vremena, a ako ne želiš, naći ćeš izgovor.“
Dobra navika
Milan je odlučio da prihvati izazov i počeo je da bira i gleda filmove. Pre ovog izazova, bio je jedan od onih koji bi voleli da više gledaju filmove, ali nisu imali vremena za to. “Izazov mi je pomogao da ponovo uspostavim dobru naviku da redovno gledam filmove. Kao što se kaže, kad stvarno želiš nešto da učiniš, naći ćeš vremena, a ako nećeš, naći ćeš izgovor.“
Milanu je učešće u takmičenju veoma prijalo jer je veliki ljubitelj evropskog filma. U potrazi za najboljim evropskim filmovima, kaže da je otkrio mnoge zanimljive reditelje i filmove. Do tada je najviše voleo španske, italijanske i francuske autore, ali kaže da mu je tokom izazova, na primer, bilo drago što je otkrio mađarske filmove, koje ranije nije gledao.
Glavna nagrada
Njegov trud doneo je plodove. Milan je imao sreće da pobedi na takmičenju i dobio je priliku da poseti Filmski festival u Kanu. “Ponešto sam i znao o Kanu, ali kada sam stigao, ostao sam zapanjen koliko je tamo sve skupo i lepo. Bilo je neverovatno iskustvo videti sav taj glamur i luksuz“, kaže on.
Većina ljudi dolazi na Festival u Kanu radi posla, susreta sa producentima, rediteljima i drugim partnerima u filmskoj industriji. U tom smislu, Milan je imao prednost: nije morao ništa da radi osim da uživa u festivalu i da gleda filmove.
Ali od posete festivalu imao je i profesionalnu korist. Kan je poznat kao filmski festival na kojem je moda suštinski deo svega, a bilo je i izuzetno iskustvo sve to videti uživo. “Sve u svemu, bilo je to i korisno profesionalno iskustvo, jer je Kan veoma važan i za filmsku i za modnu industriju“, kaže Milan.
“Sve u svemu, bilo je to i korisno profesionalno iskustvo, jer je Kan veoma važan i za filmsku i za modnu industriju“
Promocija evropskog filma
Milan je bio samo jedan od pobednika iz zemalja učesnica u projektu. Nakon uspeha prethodnih izdanja, projekat je ušao u narednu fazu širenja publike i zajednice.
Ovo uključuje četiri glavne inovativne ideje koje treba sprovesti: program za filmske influensere i platformu za plasiranje sadržaja, dešavanja za ljubitelje bioskopa i studiju tržišta filmofila koja sažima podatke prikupljene tokom takmičenja. Zemlje partneri su Bosna i Hercegovina, Češka, Španija, Letonija, Litvanija, Severna Makedonija, Portugal i Srbija. Projekat European Film Challenge finansira Program Evropske unije Kreativna Evropa koji podržava kulturne i kreativne sektore.
Ahmed, student vizuelnih umetnosti iz Bosne i Hercegovine, priča kako ga je razmena studenata u Turskoj “promenila kao osobu“
Ahmed je jedan od mnogih ljudi u Bosni i Hercegovini koji se bave vizuelnom umetnošću i komunikacionim dizajnom. Međutim, on je do te profesije stigao neobičnim putem. Ahmed je u srednjoj školi učio teologiju. “Iskreno govoreći, dok sam pohađao srednju školu, nisam mislio da imam talenat, a to je uticalo na moje ukupno psihičko stanje. Bio sam prilično deprimiran jer nisam mogao da se opredelim šta ću da studiram“, kaže on.
Ahmed je bio u nedoumici oko svoje buduće profesije tokom srednje škole, ali neposredno pre mature najbolji prijatelj mu je rekao da planira da se prijavi za studije vizuelnih umetnosti i komunikacionog dizajna na Internacionalnom univerzitetu u Sarajevu. Ahmed je odlučio da mu se pridruži, iako uopšte nije bio siguran da li ima dovoljno talenta za ovaj novi poduhvat. Kako objašnjava, tu odluku je doneo na osnovu nagona koji je osećao u sebi. Na njegovo iznenađenje, primljen je na fakultet. Izgleda da je ipak bio talentovan.
“Duboko sam uronio u sve predmete. Imao sam malo postojećeg znanja, ali sam bio voljan da učim i istražujem. Da bih popunio prazninu, vredno sam radio i danju i noću.”
Vredan rad se isplati
Kurs se sastojao iz različitih predmeta kao što su grafički dizajn, fotografija, video montaža i slikanje. Sve su to bile potpuno nove oblasti za Ahmeda. “Duboko sam uronio u sve predmete. Imao sam malo postojećeg znanja, ali sam bio voljan da učim i istražujem. Da bih popunio prazninu, vredno sam radio i danju i noću.”
Trud mu se isplatio. Ahmed je od univerziteta dobio stipendiju koja mu je pokrivala pola školarine. Kako je nastavio da se usavršava i da mu raste samopouzdanje, počeo je da pravi planove da međunarodnim iskustvom proširi svoje veštine. Ali pošto nije imao finansijskih sredstava da to učini, znao je da mora da pronađe podršku.
Službeni jezik na Internacionalnom univerzitetu u Sarajevu je engleski, jezik koji nije bio jedna od Ahmedovih jačih strana. Zbog toga je morao da pohađa kurs jezika za osobe koje ne govore engleski. Objašnjava da je učešće na ovom kursu doprinelo širenju njegovih gledišta i načina razmišljanja jer je, osim učenja jezika, isti kurs uključivao i teme poput kritičkog mišljenja i planiranja karijere. Profesor ih je upoznao i sa programom ERAZMUS+ koji stipendira studente koji žele da studiraju u inostranstvu. Ahmed je odmah iskoristio priliku.
Turska: pun pogodak
Dobio je priliku da nastavi studije na Univerzitetu Anadolu u Eskisehiru u Turskoj. Ahmed objašnjava da je tada bio spreman da rado ode bilo gde. Nikada nije čuo za ovaj univerzitet, a nije ga čak ni potražio na Guglu. “Kad sam stigao tamo, shvatio sam da je to najbolji izbor koji sam ikada napravio jer sam se zaljubio u grad, univerzitet i ljude. Osećao sam se kao da sam na nekoj drugoj planeti. Tih pet meseci bili su najboljih pet meseci u mom životu“, kaže Ahmed.
“Zvuči kao kliše, ali postao sam otvoreniji. Promenio sam se nabolje“
ERASMUS+ je program EU za podršku obrazovanju, obuci, mladima i sportu u Evropi. Budžet od 14,7 milijardi evra pruža mogućnosti za preko 4 miliona Evropljana da studiraju, obučavaju se i stiču iskustvo u inostranstvu.
Jedno od iskustava sa univerziteta Eskisehir koje najviše ceni je pristup profesora koji su ga podržavali i bili spremni da mu pomognu kad god mu zatreba. Seća se da je to posebno važilo za studente koji su, poput njega, bili na razmeni. Ahmed je tokom boravka na univerzitetu Anadolu znatno razvio svoje profesionalne sposobnosti, ali je stekao i druge prednosti.
Rast samopouzdanja
Ahmed kaže da je pre odlaska u Eskisehir bio prilično povučene prirode. Iskustvo u Eskisehiru ga je promenilo. Kad se vratio u Sarajevo, shvatio je kolika je ta promena. Počeo je da se prijavljuje za dobrovoljne programe i projekte i postao redovan u volonterskoj službi univerziteta. “Pošto je moje iskustvo sa Erazmusom bilo tako lepo, hteo sam da se povežem sa drugim programima EU. Nedavno sam postao član studentske mreže Erazmus. Zvuči kao kliše, ali postao sam otvoreniji. Promenio sam se nabolje“, kaže Ahmed. Ahmed je ovog leta diplomirao i trenutno radi pola radnog vremena, ali planira da pronađe posao u struci sa punim radnim vremenom. Nada se da će u nekom trenutku u budućnosti osnovati i sopstvenu firmu.
Karijera mlade crnogorske glumice dobila je zamah zahvaljujući predstavi Kapital koju finansira EU.
Jelena (22) je od malih nogu gajila sklonost ka umetnosti, a posebno prema glumi. U školi je redovno učestvovala u aktivnostima vezanim za pozorište i glumu. Ali tada nije znala da će, kada dođe vreme za odabir njene profesionalne karijere, ova radost doneti i neke komplikacije.
Tokom srednje škole gluma je za nju postala prava strast i počela je ozbiljno da je smatra svojim životnim pozivom. Njena porodica i neki prijatelji upozoravali su je da bi odabir glume kao profesije mogao biti rizičan. “Rekli su da u glumi nema novca i da se od ljubavi prema umetnosti ne može živeti. Mislim da ima malo istine u tome, ali takođe mislim da ako želite nešto da postignete – ako ste posvećeni i ako zaista volite ono što radite – uspećete to i da ostvarite“, kaže ona. U svakom slučaju, Jelena nije bila sasvim sigurna da može da položi prijemni ispit za Fakultet dramskih umetnosti. Postarala se da ima i plan B i plan C, u slučaju da se ne upiše. U međuvremenu je vredno učila i pripremala se za prijemni. Na njenu sreću, plan A je uspeo, te je primljena na glumu.
“Ako želite nešto da postignete – ako ste posvećeni i ako zaista volite ono što radite – uspećete to i da ostvarite.“
Velika stvar
Međutim, kako i sama kaže, „to nije bio srećan kraj“, zato što izazovi za nekoga ko se bavi umetnošću ne prestaju sa upisom na fakultet. Znala je da mora mnogo da uči i radi, na šta je bila spremna. Ali još uvek nije bila sigurna da će joj sav taj trud doneti konkretne rezultate u smislu uspešne karijere i finansijske stabilnosti. Međutim, već na prvoj godini studija pozvana je na audiciju za jednu predstavu – ili, kako ona to voli da kaže, performans. Predstava je bila deo projekta Kolektivne predstave EU! (EU Collective Plays!), koji se finansira iz sredstava programa Evropske unije Kreativna Evropa. Nekoliko meseci kasnije obaveštena je da je dobila ulogu. To je bila njena prva predstava.
Neobično je da studenti prve godine nastupaju u predstavi, a kamoli u onoj koja uključuje međunarodne nastupe. „To je zaista bila velika stvar!“ Kaže Jelena.
“Radi se o vrlo upečatljivoj predstavi. Pored mnogo muzike, ona predstavlja sijaset različitih pogleda na svaku temu ili problem. Dakle, ljudi su bili šokirani, ljudi su bili zapanjeni; ljudi su plakali, ljudi su se smejali.“
Kolektivne predstave EU! je projekat koji promoviše međunarodnu saradnju dramskih pisaca, pozorišnih organizacija i zajednica različitih nacionalnosti radi uzajamnog stvaranja i postavljanja zajedničkih predstava. Projekat takođe promoviše mlade dramske pisce, pomaže im u razvoju njihovih karijera i povećava njihovu prepoznatljivost na evropskom i globalnom nivou. Projekat eksperimentiše sa širenjem pozorišne publike organizujući različite vrste radionica, predstava i obrazovnih laboratorija.
Otvaranje mogućnosti
Naziv predstave bio je Kapital, a ideja koja je stajala iza predstave bila je preispitivanje svega – od teorija koje ljudi prihvataju kao istinu preko podataka o siromaštvu, zvaničnih statističkih podataka o potrošačkom društvu, do nacionalističkih rasprava. “Bila sam oduševljena. Pre svega, dobila sam priliku da sarađujem sa poznatim rediteljem Andrašem Urbanom. Naš rad se veoma razlikovao od klasičnog pozorišta, tako da sam u radu s njim naučila da klasično pozorište nije jedino pozorište. Postoji mnogo drugih načina da se pristupi temama i problemima koji se trenutno dešavaju, a ne samo u nekim knjigama ili predstavama“, kaže ona.
Glumačka ekipa je naširoko putovala sa predstavom, kako unutar, tako i van Crne Gore, što je dovelo do toga da Jelena dobije pozive na audicije i ponude da glumi u drugim predstavama.
Osim Kapitala, bilo je i drugih predstava i performansa koje su učesnici osmislili u okviru projekta Kolektivne predstave EU! Oni su osnovali devet transnacionalnih kolektivnih grupa za pisanje dramskih tekstova i pripremili devet novih originalnih drama koje su zajednički napisane.
Kapital je dobio pozitivne kritike a publika ga je veoma lepo prihvatila u gradovima u kojima su nastupali. „Radi se o vrlo upečatljivoj predstavi. Pored mnogo muzike, ona predstavlja sijaset različitih pogleda na svaku temu ili problem. Dakle, ljudi su bili šokirani, ljudi su bili zapanjeni; ljudi su plakali, ljudi su se smejali“, kaže Jelena. A možda je negde u nekom gradu u publici bila još jedna devojčica koja je netremice posmatrala čaroliju pozorišta i počinjala da veruje da ako zaista nešto želiš, možeš to i da ostvariš.
Mladi naučnik iz Crne Gore svoju strast prema naučnom istraživanju prenosi u transnacionalni projekat koji se bavi obnovljivom energijom.
Dok je većina Mihailovih drugova bila zainteresovana za igranje fudbala i drugih igara u školskom dvorištu, njegovo omiljeno igralište bila je školska laboratorija. On ne zna odakle mu ta strast prema nauci: „Ne sećam se da sam imao neki poseban razlog zbog kojeg sam zavoleo nauku, nekako je to uvek bilo u meni“, tvrdi.
Tokom detinjstva, njegova strast prema nauci bila je sve veća i veća. Dobijao je pohvale od nastavnika, a u srednjoj školi je počeo da osvaja nagrade za svoje naučne eksperimente. „U srednjoj školi sam počeo više da radim na temama vezanim za elektrotehniku. Kao rezultat toga, kada sam maturirao, odluka da studiram elektrotehniku bila je sasvim prirodna“, kaže on.
Mihailo je upisao Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Podgorici. Kao predani student, nastavio je da dobija visoke ocene i ubrzo je privukao pažnju svojih profesora. Bio je jedan od najboljih studenata svoje generacije i ubrzo pošto je diplomirao dobio je poziv da radi kao docent na Tehničkom fakultetu. Iako je Mihailu godilo što je dobio taj poziv, ipak nije bio siguran da je to ono što želi. Njegov primarni cilj bio je istraživački i naučni rad i nije bio siguran da li će mu novo zvanje omogućiti dovoljno vremena i mogućnosti da radi ono što najviše voli.
“Naša sadašnjost i budućnost cele planete i energetskog sistema zavise od obnovljivih izvora energije“
Veći i bolji
Crna Gora je mala država, ima oko 600.000 stanovnika. Shodno tome, Univerzitet u Podgorici ima ograničena sredstva za rad na većim naučnim projektima. Međutim, Mihailo je imao poriv da radi na nečemu većem što bi imalo uticaja ne samo u Crnoj Gori već i izvan granica njegove zemlje.
Ubrzo pošto je Mihailo počeo da radi kao asistent, fakultet mu je ponudio priliku da radi na projektu Crossbow koji finansira EU. To je bilo upravo ono što je tražio: važno novo polje eksperimentisanja koje bi imalo pozitivan uticaj na mnogo veći broj ljudi.
Prelaženje granica
U projektu učestvuje 13 zemalja, među kojima je i Crna Gora. Njegov cilj je da promoviše prekogranično upravljanje varijabilnom obnovljivom energijom i skladišnim jedinicama sa konačnim ciljem osnaživanja transnacionalnog veleprodajnog tržišta obnovljive energije.
Naučni timovi iz svih partnerskih zemalja radili su na različitim komponentama projekta. “Pre svega, iskreno sam bio iznenađen što mi je ponuđena ova sjajna prilika imajući u vidu da nemam mnogo iskustva. Bio sam pun entuzijazma i sa zadovoljstvom sam prihvatio poziv“, kaže on.
Mihailovi zadaci u okviru ovog projekta uključivali su modeliranje solarne energije i energije biomase. To uključuje predviđanje proizvodnje energije iz ovih tipova elektrana, za šta kaže da je “nešto novo, zanimljivo i uzbudljivo“.
Mihailo je učestvovao na radionicama i konferencijama organizovanim u okviru projekta. Radionice su mu pružile priliku da se upozna sa naučnicima iz partnerskih zemalja koji iza sebe imaju značajne rezultate na polju obnovljive energije. Ovo je bilo veoma važno iskustvo, jer je imao vrlo malo znanja i iskustva u ovoj oblasti. “ Rad na projektu zahtevao je mnogo vremena i energije, ali nisam osećao nikakav pritisak niti iscrpljenost jer je to za mene bilo kao da živim u snu“, kaže on.
Mihailo je uspešno završio svoju ulogu na projektu i kaže da je naučio mnogo novih i bitnih stvari. Sada se raduje daljim iskustvima u oblasti obnovljive energije, jer, kako kaže, “naša sadašnjost i budućnost cele planete i energetskog sistema zavise od obnovljivih izvora energije“.
“Rad na projektu zahtevao je mnogo vremena i energije, ali nisam osećao nikakav pritisak niti iscrpljenost jer je to za mene bilo kao da živim u snu“
Crossbow je projekat vredan 17,2 miliona evra u sektoru pametnih mreža koji se finansira iz programa istraživanja i inovacija Evropske komisije Horizon2020. Dvadeset četiri partnera iz 13 evropskih zemalja učestvuju na projektu, sa osam nacionalnih prenosilaca električne energije. Projekat je počeo u novembru 2017. godine i predviđeno je da traje četiri godine.
Startap koji je osnovao mladi preduzetnik iz Srbije raste uprkos izazovnoj poslovnoj klimi
Strahinja Tirnanić (31) je preduzetnik iz Srbije. Karijeru je započeo kao veb administrator u kompaniji koja upravlja jednim portalom za zapošljavanje, a vrlo brzo je unapređen u menadžera za marketing i odnose sa javnošću i poslovnog programera.
Tada je shvatio da bi verovatno mogao da započne i sopstveni biznis. “Dugo sam se nosi mišlju da osnujem svoju firmu. Posle šest godina radnog iskustva, kontinuiranog obrazovanja i dobre baze poslovnih kontakata, moje samopouzdanje je poraslo. Shvatio sam da je pravo vreme da se otisnem u preduzetničke vode“, kaže on.
Preduzetničke vode
Njegovo istraživanje pokazalo je da postoji nedostatak marketinških i menadžerskih konsultantskih usluga na tržištu. To su bile oblasti koje je dobro poznavao. Napravio je poslovni plan, napustio posao i registrovao svoju startap konsultantsku firmu specijalizovanu za te oblasti. Međutim, kao i mnogim drugim mladim preduzetnicima na zapadnom Balkanu, bila mu je potrebna dodatna podrška – posebno za istraživanje novih tržišta van Srbije i za upravljanje projektima na daljinu.
U pravom trenutku je na društvenim mrežama video najavu za program Erazmus za mlade preduzetnike (EYE, Erasmus for Young Etrepreneurs) koji finansira EU.
“Na Fejsbuku sam video obaveštenje o informativnom danu o tom programu koji se održava u mom gradu. Kako sam upravo bio krenuo na odmor u Švajcarsku, kontaktirao sam organizatore i pitao da li možemo da zakažemo sastanak kada se vratim. Pristali su i kad sam krenuo za Ženevu, osetio sam da moje putovanje u međunarodnom biznisu zaista počinje!“
“Shvatio sam da je pravo vreme da se otisnem u preduzetničke vode“
Naziv projekta koji je podržao Strahinju je StartUp2. On omogućava razmenu, učenje i umrežavanje za nove preduzetnike. Razmena se odvija tokom boravka u inostranstvu sa iskusnim preduzetnikom koji novom preduzetniku pomaže da stekne veštine potrebne za vođenje male firme.
To je bilo upravo ono što je Strahinji bilo potrebno.
Put u Sloveniju
Za zemlju razmene odabrao je Sloveniju, a za domaćina u Sloveniji Luksemburški slovenački poslovni klub (LSBC). Privukao ga je niz aktivnosti kojim su se bavili, novi načini rada i kreativno i multikulturalno okruženje. “Bio sam siguran da će ovo biti veliki izazov za mene, a takođe sam se radovao prilici da bolje upoznam Sloveniju i njeno poslovno okruženje.“
Taj tromesečni boravak u Sloveniji i dan-danas Strahinja smatra za najbolji period u dosadašnjoj karijeri i životu. Pošto ima savetnike koji rade širom sveta, LSBC ima veliko iskustvo u radu na daljinu. Po Strahinjinim rečima, jedna od najvažnijih stvari koju je naučio tokom boravka bilo je kako upravljati ljudima na daljinu. Takođe je nadogradio svoje digitalne veštine za poboljšanje produktivnosti i efikasnosti. Međutim, za najveću dobit od razmene ipak smatra širenje svoje poslovne mreže.
Mreže donose posao
Tokom svog boravka, Strahinja je učestvovao u mnogim poslovnim događajima i radio na povećanju svoje mreže. Kao rezultat svega toga, njegov Sistem upravljanja odnosima sa kupcima sada uključuje imena preko 60 stručnjaka koje je upoznao na raznim događajima – a posebno je ponosan što je među njima i svetski poznati američki preduzetnik i osnivač mnogih startapa, Džef Hofman!
Strahinja se vratio sa pet klijenata i partnera iz Slovenije sa kojima i dalje sarađuje. Jedan od njih je PGN.global, startap za inovativne tehnologije, za koji kaže da je njegov najveći klijent. U međuvremenu je zaposlio još dvoje kolega, preselio se u novu kancelariju i stekao dva nova klijenta. Uprkos pandemiji koronavirusa, Strahinja je ostvario značajan rast tokom poslednjih šest meseci. Za ovaj uspeh posebno odaje priznanje projektu StartUp2. “Verujem da je ovaj uspeh rezultat naše sposobnosti da radimo na daljinu i našeg fokusiranja na međunarodno tržište. To su stvari koje sam naučio u LSCB-u u Sloveniji“, kaže on.
“Verujem da je ovaj uspeh rezultat naše sposobnosti da radimo na daljinu i našeg fokusiranja na međunarodno tržište. To su stvari koje sam naučio u LSCB-u u Sloveniji”
StartUp2 dobija podršku od programa Erazmus za mlade preduzetnike (EYE), prekograničnog programa razmene koji novim ili ambicioznim preduzetnicima pruža priliku da uče od iskusnih preduzetnika koji vode mala preduzeća u drugim zemljama učesnicama. Domaćin ima koristi od novih perspektiva i prilika za izgradnju veza sa stranim partnerima, kao i da upozna nova tržišta. Srbija učestvuje u programu, zajedno sa svim ostalim zemljama zapadnog Balkana.
Strahinja je jedan od mnogih mladih ljudi koji su imali koristi od projekta StartUp2. Projekat je do sada podržao 128 preduzetnika iz različitih zemalja praktičnom obukom, pomažući i konsolidujući uspešne startapove i olakšavajući malim firmama da uđu na druga evropska tržišta. Njime upravlja konzorcijum od osam partnera iz Finske, Francuske, Italije, Letonije, Portugalije, Srbije, Španije i Velike Britanije – a koordinira ga CESIE (Evropski centar za studije i inicijative) iz Italije. Centar za poslovni razvoj iz Kragujevca je projektni partner u Srbiji.
Napor da se očuva najstarija omorika u Evropi dobija podršku Evropske unije
Picea omorika, poznata i kao Pančićeva omorika, smatra se za “živi fosil“ svetske flore i endemska je vrsta na malom području koje zahvata Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. Proglašena je zaštićenom vrstom 1955. godine, ali naučnici kažu da će uskoro nestati ako se ne reše pitanja vezana za njeno očuvanje.
U evolucijskom smislu, to je najstarije živo drvo u Evropi, ali ironično je da je identifikovano tek 1875. godine – što ga čini jednom od poslednjih otkrivenih vrsta. Profesor Milan Mataruga sa Univerziteta u Banjaluci jedan je od vodećih naučnika koji radi na očuvanju ove retke biljke.
“Za Pančićevu omoriku sam saznao dok sam bio student Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1991. godine. Imali smo terensku posetu području gde je ovo drvo endemsko i to je bila ljubav na prvi pogled. Ta prelepa retka biljka me je odmah osvojila i od tada mi je omiljena vrsta“, kaže on. Još u studentskim danima profesor Mataruga je sanjao da odvoji malo vremena da radi na očuvanju Pančićeve omorike. Nešto slično je poslednji put učinjeno pre gotovo sedamdeset godina, 1951. godine, ali profesor zna da je danas potreban novi spektar inicijativa. Međutim, između akademskih i porodičnih obaveza i zbog nedostatka sredstava, nije mogao da pronađe način da počne da ostvaruje svoj san.
“Ta prelepa retka biljka me je odmah osvojila i od tada mi je omiljena vrsta“
Zajednički rad
Priliku je dobio 2019. godine, kada je počeo da radi na projektu koji finansira EU, a usmeren je na očuvanje ove retke endemske vrste. Projekat radi na proceni stanja populacije Pančićeve omorike, na predlaganju mera za njeno očuvanje i podizanju svesti o njenom očuvanju među stanovništvom, posebno među mladima širom područja na kojem Pančićeva omorika raste.
Lokaliteti projekta nalaze se sa obe strane Drine i on će zaštititi dvadeset staništa Pančićeve omorike u prekograničnoj oblasti. Aktivnosti zajednički sprovode Javno preduzeće Nacionalni park Tara u Srbiji i Javno preduzeće Šume Republike Srpske u Bosni i Hercegovini.
Marijana Josipović iz Nacionalnog parka Tara kaže da je ukupni cilj projekta da doprinese očuvanju biodiverziteta područja, uključujući i zaštitu Pančićeve omorike. Objašnjava da partneri na projektu zajedno rade na podršci opstanka ovih vrsta putem poboljšanog upravljanja ugroženim staništem Pančićeve omorike, podižući svest o značaju ugroženih vrsta.
“Očuvanje ove biljke je ponajpre zaveštanje budućih generacija.“
Stvaranje legata
Dr Jelena Aleksić sa Instituta za molekularnu genetiku i genetsko inženjerstvo u Beogradu naglašava potrebu za sveobuhvatnom genetskom studijom, za planom upravljanja i dugoročnom strategijom za opstanak Pančićeve omorike na ovim prostorima. Profesor Mataruga takođe razmišlja na duži rok. Kaže da je jedan od važnijih ishoda projekta dobrovoljno angažovanje studenata. Iz sopstvenog iskustva zna kakav uticaj ovo dragoceno drvo može da ima na mlade ljude, zaključujući: “Očuvanje ove biljke je ponajpre zaveštanje budućih generacija.“
Projekat je podržan putem prekograničnog programa koji finansira EU – Srbija i Bosna i Hercegovina.
Mladi preduzetnik iz Srbije odlazi u špansko selo da bi se usavršio u svom poslu
U selu Toralba de Ribota živi samo 120 ljudi, a privredna delatnost tog mesta se ne bi baš mogla opisati kao živahna. Ovo selo na severoistoku Španije nema nijednu prodavnicu, ima jednu kafanu, a stanovništvo se uglavnom bavi poljoprivredom. Ipak, upravo je ovde 31-godišnji srpski preduzetnik Mladen Savković odlučio da provede mesec dana da unapredi svoje poslovne veštine.
Nakon deset godina bavljenja novinarstvom i povremeno odnosima s javnošću za umetničke i kulturne aktivnosti, Mladen je nedavno otvorio svoju PR agenciju. Međutim, ubrzo je shvatio da mu je potrebna podrška da bi postigao bolje rezultate. “Naišao sam na priču o ženi iz Srbije koja je osnovala preduzeće za izradu domaće testenine. Da bi unapredila svoje poslovanje, prijavila se i dobila sredstva EU da ode na Siciliju na nekoliko meseci da nauči zanat od najboljih majstora. To mi se učinilo savršenim za mene! Pokušao sam da saznam kako je u tome uspela“, kaže on.
“Pomislio sam: ako naučite kako da pokrenete publiku tamo, uspećete da je pokrenete bilo gde.“
Tako je Mladen saznao za projekat MOVE-YE koji finansira program Evropske unije COSME. Kao i mnogi drugi mladi ljudi, i Mladen je iskoristio priliku za radnu posetu zemlji EU. Pošto govori španski, Španija je bila logičan izbor.
Gde otići?
Njegova prva zamisao bila je da ode u Madrid ili Barselonu. Kaže da mu je na raspolaganju bio veliki broj kompanija koje je mogao da izabere za domaćina, većinom u turizmu, IT-u i drugim sektorima. Ali privukla ga je prilika u kulturnom sektoru koja se pojavila u Toralbi de Riboti.
“Intervjuisale su me dve dame koje su u selu organizovale festival umetnosti i muzike Saltamontes i ostavile su na mene veoma jak utisak. U jednom tako malom selu uspele su da organizuju uspešan umetnički festival! Pomislio sam: ako naučite da pokrenete publiku tamo, uspećete da je pokrenete bilo gde i zaključio sam da je to prava prilika za mene.“
Mladen je proveo punih mesec dana radeći na festivalu Saltamontes. Uvideo je važnost promocije umetnosti i kulture izvan urbanih područja, gde ona i dalje čini vitalni deo svakodnevnog života, ali na malo drugačiji način. “Postao sam svesniji važnosti interakcije sa lokalnom zajednicom i osluškivanja njihovih kulturnih potreba i interesa“, kaže on.
“Postao sam svesniji važnosti interakcije sa lokalnom zajednicom i osluškivanja njihovih kulturnih potreba i interesa.“
Projekat MOVE-YE (Pokretanje preduzetničkih vrednosti i ideja širom Evrope) koji finansira EU ima za cilj unapređenje preduzetničke kulture i umrežavanje evropskih preduzetnika. Finansiran u okviru programa COSME, nudi i mladim i iskusnim preduzetnicima priliku da se upoznaju sa različitim načinima poslovanja, da upoznaju i shvate nova tržišta i internacionalizuju i inoviraju svoje poslovanje putem prekogranične mobilnosti.
Donošenje iskustva kući
Mladen uglavnom radi sa ustanovama koje organizuju kulturne događaje i festivale. Sada planira da svojim klijentima u Srbiji predstavi načine angažovanja publike koje je naučio u Španiji. “Možete postaviti izložbu i tu stati. Ali naučio sam da je važno raditi sa publikom i usredsrediti se na intenzivnije angažovanje zajednice. Iskustvo na festivalu Saltamontes nateralo me da razmislim o idejama koje mogu da primenim ovde u Srbiji“, kaže.
Srpsko tekstilno preduzeće koje spaja kreativnost sa ekološkim dizajnom uspešno posluje uz podršku EU.
Regenerik je jedan od predstavnika novog talasa inovativnih brendova odeće kojih ima sve više u Srbiji. Preduzeće proizvodi urbanu odeću i ručno izrađene modne detalje od materijala kao što su prirodna vlakna i reciklirani i biorazgradivi materijali. Ova vrsta proizvodnje nije česta u Srbiji, kao ni u ostatku zapadnog Balkana.
Danica Tomić je jedna od osnivača Regenerika. Diplomirala je arhitekturu i do pre godinu dana nije mogla sebe ni da zamisli da radi bilo šta drugo. Po završetku studija iskoristila je priliku za praksu u arhitektonskoj firmi, ali se ubrzo razočarala (administrativnom) prirodom zadataka koji se dodeljuju pripravnicima. Danica je imala žarko želela da radi nešto kreativno.
Od arhitekture do mode
Kada je jedan njen bliski prijatelj odlučio da napusti svoj posao i predložio joj da mu se pridruži na novom projektu, složila se pod jednim uslovom – da na novom poslu može da upotrebi svoju kreativnost. Ubrzo se i njena sestra pridružila timu. Novoformirani trio bio je pun energije, ali nedostajala im je konkretna poslovna ideja. Niti su imali predstavu gde bi mogli da se obrate za savet.
„Kada sam otišla na prvu radionicu, nisam imala jasnu predstavu o vrsti posla koji želim da započnem… Ja sam arhitekta, ali modi dizajn me je uvek privlačio.“
Danica je preduzimljiva osoba, pa je odmah započela pretragu na internetu i pitala prijatelje za savet o pokretanju posla. Jedna prijateljica joj je rekla za program za start-up kompanije koji finansira Evropska unija i koji podržava mlade preduzetnike u razvoju njihovih poslovnih veština.
„Kada sam otišla na prvu radionicu, nisam imala jasnu predstavu o vrsti posla koji želim da započnem… Ja sam arhitekta, modi dizajn me je uvek privlačio, a posle razgovora i analize sa mentorima na kursu odlučila sam da osnujem Regenerik“, kaže Danica.
Danica je na radionicama proširila svoje znanje o razvoju proizvoda i unapredila veštine prezentacije, a naučila je mnogo i o vođenju preduzeća. Kombinujući ovo znanje sa svojom ljubavi prema modnom dizajnu, ona i njeni prijatelji uspešno su pokrenuli novi posao. Od tada su proširili poslovanje i zaposlili nove radnike koji zajedno s njima stvaraju Regenerikove proizvode.
„Osećam se bolje i prijatnije kad znam da će drugi ljudi rasti zajedno s nama. Ideja vodilja Regenerika: zajednički rad, zajednička korist i zaštita životne sredine.“
Projekat je takođe imao za cilj da dugoročno utiče na mogućnosti zapošljavanja mladih. Partneri na projektu radili su na unapređenju kapaciteta preko 120 organizacija civilnog društva na zapadnom Balkanu kako bi mogle da sarađuju u osmišljavanju i primeni inovativnih pristupa mogućnosti zapošljavanja i zapošljavanju mladih. Projektom upravlja Beogradska otvorena škola, u saradnji sa partnerima iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, sa Kosova, i sa Međunarodnim centrom Ulof Palme iz Švedske.
Lepo je biti mali
Danica ne sanja o velikoj kompaniji. Kaže da bi najsrećnija bila ako bi posao nastavio da raste kako bi mogla da angažuje više ljudi koji bi radili na ručnoj izradi Regenerikovih proizvoda.
„Osećam se bolje i prijatnije kada znam da će i drugi ljudi rasti zajedno sa nama, a ideja vodilja Regenerika je: zajednički rad, zajednička korist i zaštita životne sredine“, kaže ona.
Program obuke u kojem je Danica učestvovala organizovao je projekat WeB4YES koji finansira EU. Pored Danice, preko 1.000 mladih ljudi sa zapadnog Balkana iskoristilo je novostečene veštine i pokrenulo start-ap preduzeća ili je pronašlo posao u drugim kompanijama nakon učešća u ovom projektu.
Makedonska kompanija za muzičku produkciju koja muzičare podučava umetnosti muzičkog biznisa.
Luka Gorgievski član je benda Funk Shui iz Severne Makedonije. Bend je osnovan 2010. godine, a svoju muziku opisuje kao free-flow (slobodan tok). Na pitanje šta ga je podstaklo da postane muzičar, Luka odgovara: “ Bio sam potpuno očaran kad sam saznao da ljudi mogu da komuniciraju nečim drugim, osim rečima. To bi se gotovo moglo nazvati privilegijom elite.“
„Znajući to, cenim svoj dar i pokušavam da izmamim što više osmeha i nateram što više ljudi da plešu, da bih raspršio njihove strahove. A oni to osećaju. Sasvim slučajno sam naučio kako se to radi“, dodaje.
Bend ima nekoliko snimaka i dobro je poznat u Severnoj Makedoniji i drugim zemljama zapadnog Balkana. Međutim, na njihovom profesionalnom muzičkom putu bilo je mnogo izazova. Na pitanje koji su to izazovi, Luka kaže: “Bolje me pitajte šta nije bilo izazov. Bilo ih je na pretek!“
“Bio sam potpuno očaran kad sam saznao da ljudi mogu da komuniciraju nečim drugim, osim rečima. To bi se gotovo moglo nazvati privilegijom elite.“
Učenje poslovanja u umetnostiPoslovni aspekt njihovog rada bio je jedan od glavnih izazova. Funk Shui je ovaj problem rešio saradnjom sa profesionalnim muzičkim menadžerom. Gorjana Jordanovska, zaposlena u kompaniji Password Production, koja se bavi muzičkim menadžmentom, objašnjava da većina umetnika u Severnoj Makedoniji „nije vična poslovanju u muzici“. “ Ne znaju kako da se prodaju. Oni ne znaju kako da funkcionišu u profesionalnom muzičkom svetu. Znaju samo da sviraju“, kaže ona.
„Oni ne znaju kako da se prodaju… Znaju samo da sviraju.“
Ne samo za muzičare
Pored toga, HEMI će takođe olakšati objavljivanje kompozicija i promociju noviteta, povezujući mlade muzičare sa poznatim umetnicima, preduzetnicima, organizatorima festivala, menadžerima događaja u kulturi, muzičkim školama i mnogim drugim, u okviru jedinstvene zajednice muzičkog marketinga.
Projekat je započet 2019. a trajaće do kraja 2023. godine. Do tada će podržavati muzičare pokretanjem platforme za promociju i poslovno obrazovanje muzičara. Projekat će takođe ponuditi HEMI-jev inkubator za inovacije u muzici, gde će muzičari naučiti kako da koriste informaciono-komunikativnu tehonologiju i internet marketing za dalju promociju svoje muzike, kao i da razvijaju poslovanje i veštine upravljanja da bi odgovorili trenutnim i budućim izazovima muzičke industrije.
Dakle, dok se ljudi osmehuju i plešu na Lukinu muziku, Gorjana i njene kolege se staraju da on i njegove kolege umetnici u regionu posluju na solidnoj poslovnoj osnovi.
Ljudi iz Password Production-a odlučili su da se suoče sa ovim izazovom u nameri da svojim klijentima i drugim muzičarima pomognu u muzičkom poslovnom obrazovanju. Zajedno sa partnerima iz Češke, Estonije, Grčke, Mađarske, Poljske, Rumunije, Srbije i Slovenije, pokrenuli su projekat pod nazivom Hab za razmenu muzičkih inovacija u centralnoj i jugoistočnoj Evropi – HEMI. Projekat finansira program Evropske unije Kreativna Evropa.
„Projekat HEMI pruža ekspertizu, savete i module obuke muzičkim profesionalcima iz centralne i jugoistočne Evrope, odgovarajući na trenutne i buduće potrebe sektora kako u regionu, tako i širom Evrope“, kaže Gorjana.
Gorjana veruje da će ovaj projekat biti ključni doprinos profesionalnom razvoju muzičke zajednice. Pored pristupa profesionalnom konsaltingu u poslovnom obrazovanju, umetnici će takođe imati priliku da nastupe na festivalima koje u okviru projekta organizuju partnerske organizacije u svih devet zemalja.
