Skip to main content

Аутор: WeBalkans

Približavanje lokalnih i EU perspektiva

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Žena iz Bosne i Hercegovine koristi svoje međunarodno iskustvo stečeno učešćem u Erazmusu kako bi približila lokalnu i EU perspektivu. Amela je u srednjoj školi učila za medicinsku sestru. Pošto je bila veoma dobra učenica, našla se u mogućnosti da studira medicinu i postane lekarka. Međutim, ubrzo nakon završetka srednje škole, njeni planovi vezani za karijeru počeli su da dobijaju drugačiji oblik. „Shvatila sam da bi, ako nastavim na medicinskom fakultetu, to značilo još šest godina velikog truda i učenja. Bila sam mlada i želela da steknem više životnog iskustva, tako da sam odlučila da napravim jednogodišnju pauzu“, kaže ona. Prvobitni plan o jednogodišnjoj pauzi produžen je za još pet godina. Počela je da radi u bratovoj pekari, zatim se preselila u Sjedinjene Države, radila kao fotografkinja, a zatim se vratila u Evropu i radila kao privatna guvernanta u Švajcarskoj i privatna profesorka engleskog jezika u Nemačkoj. Amela kaže da joj je to iskustvo bilo veoma vredno jer joj je proširilo kulturnu perspektivu i naučilo mnogo o životu. Takođe je iskreno uživala u međunarodnom radnom okruženju.

„Iskustvo u inostranstvu pokazalo je da mi uspostavljanje veza ide od ruke, a pored toga sam usavršila i strane jezike”

Povratak kući Po povratku u Bosnu i Hercegovinu završila je pripravnički staž, ali sa tolikim međunarodnim iskustvom nije više bila sigurna da li želi da radi kao medicinska sestra ili da studira medicinu. Iskustvo koje je stekla proteklih godina uticalo je da njene profesionalne težnje krenu u potpuno drugom smeru. „Iskustvo u inostranstvu pokazalo je da mi uspostavljanje veza ide od ruke, a pored toga sam usavršila i strane jezike. Odlučila sam da studiram međunarodne odnose na Univerzitetu u Sarajevu”, kaže Amela. Iz svog međunarodnog iskustva znala je i da je nivo obrazovanja na univerzitetima u EU bolji nego u Bosni i Hercegovini. Stoga, kada joj se ukazala prilika da preko programa ERAZMUS+ završi deo studija u nekoj zemlji EU, nije nimalo oklevala. Putem Erazmusovog programa razmene studenata imala je priliku da studira jedan semestar u Francuskoj, a drugi u Litvaniji. Novi odlazak u inostranstvo Amela opisuje iskustvo sa Erazmusom kao „neverovatno“. U pogledu kvaliteta, najviše je bila impresionirana pristupom bibliotekama i resursima koji su svi bili digitalni, sa mnogo više dostupnih izvora i bogatijim sadržajem nego što je navikla. „To je nešto što nam u Bosni i Hercegovini zaista nedostaje“, kaže ona. Još nešto što je na Amelu ostavilo utisak bio je otvoren profesionalni odnos između studenata i profesora. Amela objašnjava da u Bosni i Hercegovini, posebno na državnim univerzitetima, postoji stroga hijerarhija između studenta i profesora. „Ovde se vaše mišljenje ne uzima u obzir jer ste samo student, ali na univerzitetima u Litvaniji i Francuskoj moje mišljenje je bilo uvažavano i cenjeno. Od toga sam imala veliku korist“, kaže ona.

 „Ja sam iz Bosne, ali se u velikoj meri takođe osećam Evropljankom. Zahvaljujući svom profesionalnom i životnom iskustvu, mogu da sagledam obe perspektive“

Njena namera je da se, kad diplomira, zaposli u nekoj od institucija EU. Amela veruje da postoji karika koja nedostaje u pogledu evropskih integracija Bosne i Hercegovine. Ta karika je lokalna perspektiva. Prema njenim rečima, integracija na nivou vlade se uspešno odvija, ali se isto ne može reći za integraciju na nivou ljudi. „Biće mi drago da doprinesem ovome. Zato sam izabrala magistarski program pod nazivom „Globalne studije – evropska perspektiva“ na kojem mogu da spojim globalno i lokalno“, kaže ona. Pošto je videla šta se sve može steći iskustvom u okviru programa Erazmus, kada je Amela diplomirala, prijavila se i za master studije preko istog programa. Trenutno završava zajedničke master studije Erazmus Mundus u Lajpcigu i Beču. „Ja sam iz Bosne, ali se u velikoj meri takođe osećam Evropljankom. Zahvaljujući svom profesionalnom i životnom iskustvu, mogu da sagledam obe perspektive“, kaže Amela.

Sprečavanje poplava u saradnji s prirodom

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Jedan albanski univerzitet razvio je projekat za sprečavanje poplava postavljanjem biorazgradivih trupaca od prirodnih vlakana i sadnjom na obalama reka. “Ona je jedna od onih profesorki koje nas inspirišu da podrobnije istražimo svaku temu“, kaže jedna od studentkinja profesorke Enkelejde Kučaj na Univerzitetu Polis u Tirani opisujući njena predavanja o životnoj sredini. Profesorka Kučaj svom istraživačkom radu pristupa sa istom inspirativnom strašću. Kao deo svog doktorata razvila je veoma bitnu studiju o zagađenju reka Lane i Tirane u Albaniji. Zbog ovog rada poželela je da prouči podjednako važnu i srodnu temu – sprečavanje izlivanja reka – ali je morala da je odloži. “Zbog nedostatka vremena i resursa, jednostavno nisam mogla da se bavim ovim problemom“, kaže ona.

“Proučavala sam vegetaciju 15 godina, a jedan od glavnih zaključaka za mene je da se priroda obnavlja sama ako se ljudi ne mešaju“

Nova prilika Međutim, posle izvesnog vremena pružena joj je odlična prilika da se prihvati ovog značajnog izazova. Nacionalna agencija za teritorijalno planiranje Albanije pozvala je Univerzitet Polis da predstavi inovativne predloge projekata vezanih za otpornost na poplave, suše i ekstremne vremenske uslove. Poziv je došao u okviru projekta BRIGAID koji finansira EU i koji je otvorio poziv za podnošenje predloga. Tim profesorke Kučaj na Univerzitetu Polis predstavio je inovativno rešenje zasnovano na prilagođavanju ekološki prihvatljivih tehnika za sprečavanje rečnih poplava. Predlog je odobren i profesorka Kučaj sa svojim timom studenata i drugih kolega sa univerziteta počela je da radi na sprovođenju projekta. Reka Erzeni je izabrana za probni rad.

“Verujem da je najvažniji uticaj ovog projekta uključivanje studenata. Oni su bili aktivni u ovom projektu i spremni su za dalje istraživanje”

BRIGAID projekat sprovode 24 partnera iz različitih zemalja; uglavnom univerziteti, mala i srednja preduzeća i istraživački instituti. Konzorcijum vodi Tehnološki univerzitet iz Delfta u Holandiji i finansira se iz programa Horizon 2020 Evropske unije. Partner na projektu u Albaniji je vladino odeljenje Nacionalne agencije za teritorijalno planiranje. Nensi Lalaj iz Nacionalne agencije za prostorno planiranje (NTPA) je lokalna koordinatorka projekta. Ona objašnjava da su uspešne inovacije u upravljanju klimatskim promenama posebno izazovne u Albaniji gde ljudi nisu upoznati sa ovim konceptima. Stoga je važno uključiti što veći broj zainteresovanih strana kako bi istraživači, akademska zajednica i krajnji korisnici mogli raditi zajedno. Prema rečima gospođe Lalaj, projekti poput BRIGAID-a takođe pomažu novoj generaciji da svoje znanje primeni u praksi. “Verujem da je najvažniji uticaj ovog projekta uključivanje studenata. Oni su bili aktivni u ovom projektu i spremni su za dalje istraživanje.”

Pretvaranje šar-planine u omiljenu destinaciju ruralnog turizma

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Mešavina prirode, sporta i kulture – kako jedan kosovski region raspolaže svojim turističkim potencijalom zahvaljujući projektu koji finansira EU. Prizren je šarmantan drevni grad koji je takođe i omiljena destinacija mnogih lokalnih i stranih turista. Prema podacima Kosovske statističke agencije, Prizren od svih kosovskih opština ima najviše posetilaca. Međutim, taj promet posetilaca se ne ogleda u broju noćenja. Pre četiri godine, opštinske vlasti su primetile tu protivrečnost i sprovele anketu među posetiocima ne bi li shvatili razlog. Nalazi su pokazali da je Prizren mali grad i da većina bitnih kulturnih spomenika može da se poseti u toku jednog ili dva dana. Stoga se turisti i ne zadržavaju duže. Prizren se nalazi u blizini Šar-planine, tako da grad, pored bogatog kulturnog nasleđa, ima i prelepu okolinu koja čeka na brdarenje i druge aktivnosti u prirodi: razlog da turisti ostanu duže. Ali do pre tri godine bilo je veoma malo infrastrukture zahvaljujući kojoj bi turisti mogli da uživaju u planini. Udruženje planinara Šar-planine, NVO iz Prizrena, odlučila je da preuzme stvar u svoje ruke. Zajedno sa kolegama iz druge, iskusnije NVO – Alpinističkog udruženja Marimangat iz Peći – počeli su da planiraju aktivnosti markiranja i postavljanja putokaza na novim planinskim stazama i da osmišljavaju reklamnu kampanju za region kao destinaciju za avanture u prirodi.

“To je bila odlična prilika zato što su nam bila potrebna sredstva da sprovedemo svoju zamisao u delo. Ali da bismo mogli da se prijavimo na taj poziv, morali smo da pronađemo partnera sa druge strane granice.“

Partneri s one strane granice Istovremeno je Program EU za prekograničnu saradnju Kosova i Severne Makedonije raspisao poziv za projekte koji doprinose razvoju turizma i kulturnog i prirodnog nasleđa u prekograničnoj oblasti između te dve zemlje. Tetovo, makedonski grad sa druge strane granice imao je slične probleme kao Prizren – malo ko se od turista tamo odlučivao da prenoći. Šar-planina se prostire između Kosova i Severne Makedonije, tako da je potencijal za saradnju bio očigledan. “To je bila odlična prilika zato što su nam bila potrebna sredstva da sprovedemo svoju zamisao u delo. Ali da bismo mogli da se prijavimo na taj poziv, morali smo da pronađemo partnera sa druge strane granice“, kaže Deni Hamelji iz Udruženja planinara Šar-planine. Razmatrajući potencijalne kontakte u Severnoj Makedoniji, Udruženje se odlučilo za NVO ALKA. Deni objašnjava da se ispostavilo da je ALKA savršen partner u ovoj prilici zato što su već imali iskustva sa sličnim projektima. “Oni su doneli značajno iskustvo u pisanju ponude i sprovođenju projekta“, kaže Deni. Ponuda je prihvaćena i tokom naredne dve godine, partnerske organizacije su radile na sprovođenju projekta koji se sada privodi kraju. Holistički pristup Projekat je primenio holistički pristup povećanju zainteresovanosti turista za ovu oblast. Rad se sastojao od poboljšanja infrastrukture tako što su mapirane i obeležene putokazima 21 nova planinska staza u dužini od preko 200 kilometara. Projekat je takođe radio na povećanju kapaciteta domaćinstava i turističkih vodiča za prijem posetilaca. Na kraju je projekat proizveo i video spotove, letke i reklamne kampanje, kako tradicionalne, tako i na društvenim mrežama, da bi se oblast reklamirala i domaćim i stranim turistima.

“Kao bonus, duž većine planinskih staza, posetioci će moći da vide kulturne spomenike. Dakle, ovde imamo kombinaciju prirode i kulture: savršenu destinaciju za planinski turizam.“

Projekat koji finansira EU pod nazivom “Podrška potencijalu regionalnog turizma“ finansiran je kroz Program prekogranične saradnje Kosovo* – Severna Makedonija, u okviru Instrumenta Evropske unije za pretpristup (IPA). Projekat je sproveden u saradnji nevladinih organizacija ALKA i Balkania iz Severne Makedonije i nevladinih organizacija Marimangat i Udruženje planinara Šar-planine sa Kosova. Jovan Božinoski je turistički vodič i član Planinarskog kluba Ljuboten iz Tetova. S obzirom da gotovo sve nove planinske staze prolaze pored restorana i domaćinstava koja nude hranu i smeštaj, Jovan veruje da će projekat imati značajan ekonomski uticaj i dovesti više turista u ove krajeve. “Kao bonus, duž većine planinskih staza, posetioci će moći da vide kulturne spomenike. Dakle ovde imamo kombinaciju prirode i kulture: savršenu destinaciju za planinski turizam“, kaže Jovan.

Nove ambicije stečene u Konstancu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Student političkih nauka iz Srbije upoznao je novi način sticanja znanja tokom svojih master studija u Nemačkoj uz pomoć programa Erazmus+. Goran Trailov veruje da je korupcija jedan od najvećih prepreka koje Srbija treba da prevaziđe. Zato je i odlučio da studira političke nauke, a kasnije izabrao vladavinu prava i korupciju kao predmet svog master rada. “To je pitanje kojim se treba pozabaviti čim pre a o toj temi sam pisao još od početka studija. To je veoma bitan problem koji muči sve zemlje Zapadnog Balkana“, kaže. Goran je završio master studije na Univerzitetu u Konstancu u Nemačkoj, a teza mu je bila o vladavini prava na Zapadnom Balkanu u kontekstu teorije evropeizacije. Odabrao je Srbiju i Crnu Goru za zemlje koje će proučavati a korupciju kao konkretnu temu studije. Jedan od zaključaka njegove teze je da po ovom pitanju ipak postoji nada za bolju budućnost u Srbiji. Goran objašnjava da se broj sudskih predmeta koji se tiču korupcije povećava, ali da još uvek mora mnogo toga da se uradi da bi se dostigao standard EU.

“Zamislite da u malom mestu ima 1000 ljudi iz celog sveta, koje sve možete da upoznate. Nema šanse da to bogatstvo kultura na takav način osetite u velikim gradovima kao što je na primer Berlin. Bilo je fascinantno.“

Umalo propuštena prilika Pošto je diplomirao, Goran je upisao master studije na Beogradskom univerzitetu. Nakon prve godine odlučio je da nastavi master studije u inostranstvu uz pomoć programa Evropske unije ERAZMUS+. Za ERAZMUS+ čuo je još tokom studentskih dana ali je tada zakasnio s prijavom i nije uspeo da se upiše. “Na kraju prve godine mojih master studija, asistent s mog fakulteta, koji je istovremeno i koordinator za ERAZMUS+ na Univerzitetu, savetovao me je da se prijavim“, kaže Goran. Primljen je na Univerzitet u Konstancu u Nemačkoj. “U prvom trenutku sam se uplašio. Čitav život sam proveo u Beogradu, po prvi put je trebalo da promenim sredinu i to da se preselim u mali grad u Nemačkoj“, Kaže Goran. Ali svaki strah je nestao čim je stigao tamo. Konstanc ima univerzitet sa dugom tradicijom, oko 80.000 stanovnika i prelepe krajolike na obali Bodenskog jezera. U gradu uči 10.000 studenata, od kojih je svaki deseti iz inostranstva. To je na samom početku ostavilo jedan od najjačih utisaka na Gorana. “Zamislite da u malom mestu ima 1000 ljudi iz celog sveta, koje sve možete da upoznate. Nema šanse da to bogatstvo kultura na takav način osetite u velikim gradovima kao što je na primer Berlin. Bilo je fascinantno“, kaže Goran.

“Profesori u Konstancu više su slušali šta smo mi imali da kažemo i bili su voljni da uče od studenata.“

Evropska integracija je cilj Sada kada je završio studije, Goran planira da se prijavi za stručnu praksu u institucijama EU u Briselu. Posle toga planira da konkuriše za posao u Ministarstvu za evropske integracije ili u nekoj drugoj organizaciji koja se bavi pitanjima EU u Srbiji zato što želi da radi na evropskoj integraciji svoje zemlje. On objašnjava da na Zapadnom Balkanu, a i u drugim zemljama, postoji potreba za većim brojem profesionalno obrazovanih političara. “Danas se baviš onim što si učio. Nekada si mogao da studiraš fiziku i na kraju da postaneš nemački kancelar. Mislim da više neće moći tako“, kaže.     Gorana je takođe impresionirao kvalitet nastave. Jedan od tih elemenata bio je raznolikost predmeta koja mu je bila na raspolaganju. On objašnjava da su neki predmeti godinama isti, ali da se većina menja i da je na početku svakog semestra studentima na raspolaganju novi katalog iz kojeg mogu da biraju. “To je bilo baš dobro. Zahvaljujući novim predmetima bili smo u prilici da ostanemo u toku sa onim što se dešava u svetu. Dakle, ne želim da upotrebim reč sofisticiraniji, ali mislim da ta reč najbolje opisuje razliku između Univerziteta u Konstancu i mog univerziteta u Beogradu“, kaže Goran. Druga dobra osobina na koju Goran skreće pažnju je pristup profesora nastavi i interaktivnost predavanja. “Profesori u Konstanci više su slušali šta smo mi imali da kažemo i bili su voljni da uče od studenata. To nije slučaj sa mnogim profesorima na Beogradskom univerzitetu.“ On takođe ceni to što su u nekoliko prilika profesori skretali sa zacrtanog nastavnog programa i dovodili goste iz ustanova EU da sa studentima podele svoja iskustva. “Sećam se da je jednom gostovao šef jedne evropske agencije u Africi. On nam je objasnio kako njegov tim tamo funkcioniše, govorio nam je o izazovima s kojima se susreću i kako ih prevazilaze. To je bilo baš zanimljivo“, kaže.

Magija animiranog filma u Peći

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Pre jedanaest godina, pet tinejdžera sa Kosova pokrenulo je festival animiranog filma. Danas je ANIBAR jedan od vodećih festivala te vrste u Evropi. Pet tinejdžera je 2005. godine pokušavalo da pronađe način da nauče animaciju. Živeli su u kosovskom gradu Peći i u to vreme nigde na Kosovu nije postojala škola animacije, a oni nisu imali dovoljno sredstava da putuju u inostranstvo i tamo se obuče. Zato su odlučili da stvore priliku za učenje animacije u sopstvenom gradu. Čim su postali punoletni, registrovali su NVO i počeli da rade na pokretanju nečega što će postati jedan od najpoznatijih festivala animiranog filma u Evropi — ANIBAR. “Obično se festivali razvijaju suprotnim smerom“, kaže Arba Hataši, direktorka festivala. “Prvo se osnuje škola animacije u kojoj se uči kako se prave animirani filmovi, a zatim se pokrene festival na kojem radovi polaznika mogu da se prikazuju. Mi smo išli obrnutim putem: prvo smo pokrenuli festival da bismo mogli da dovedemo filmove i inostrane mentore u Peć da bismo naučili kako se prave animirani filmovi.“ Jedanaest godina kasnije, obuka je i dalje bitan aspekt festivala. U početku su osnivači festivala i drugi mladi ljudi imali koristi od master klasova i radionica koje su tokom festivalske sedmice držali gosti festivala. Onda su 2016. godine pokrenuli Akademiju za animaciju u Peći i Prištini kao stalni kurs animacije tokom čitave godine.

“Podučavanje mladih generacija veštini animacije bila je osnovna ideja festivala. To je još uvek najvažniji deo naše misije.”

Akademiju trenutno pohađa četvrta generacija studenata, dok se mnogi mladi ljudi iz prethodnih generacija bave animiranim filmom na Kosovu, a četvoro njih studiraju u zemljama EU. Akademija se finansira iz sredstava festivala i zahvaljujući podršci koju organizacija dobija sa raznih strana. “Podučavanje mladih generacija veštini animacije bila je osnovna ideja festivala. To je još uvek najvažniji deo naše misije”, kaže Arba. Sve bolje i bolje Na ANIBAR festivalu prikazane su stotine kratkometražnih filmova i na njemu su gostovale legende animiranog filma kao što su Dodž Jamamura i drugi koji su radili u poznatim animiranim produkcijama kao što su The Simpsons, BoJack Horseman i Rick & Morty.

“Prošle godine prikazali smo oko 300 kratkometražnih animiranih filmova i imali više radionica i master klasova. Festival je danas veoma bitan događaj kako za mlade ljude, tako i za privredu našeg grada.“

Lični i profesionalni razvoj Arba se pridružila festivalu kao volonterka još 2013. godine, kada je imala samo 14 godina. Od tada je naučila mnogo toga i izrasla u osobu koja je sastavni deo ANIBAR-a. “Kada sam se pridružila festivalu, nisam umela ni da napišem jedan imejl. Rad na festivalu i za festival mnogo je doprineo mom ličnom i profesionalnom razvoju“, kaže ona. Prošle godine je postavljena za direktorku Festivala i tako postala jedan od najmlađih direktora festivala u Evropi. Kaže da je uverena da će u narednim godinama na ovaj ili onaj način nastaviti da bude deo festivala. “Neko bi pomislio da će naša početna strast prema festivalu s godinama splasnuti“, kaže Arba. “Ali, iskreno govoreći, svakog dana dok radimo na pripremi festivala mi iznova pronalazimo strast iz prvih dana jer nas Festival neprestano ispunjava energijom i ljubavlju.“   ANIBAR je takođe doprineo lokalnoj privredi. Prošle godine je u toku festivalske nedelje 11.000 ljudi posetilo Peć. Za grad od 49.000 stanovnika to je značajan broj. “Prošle godine prikazali smo oko 300 kratkometražnih animiranih filmova i imali više radionica i master klasova. Festival je danas veoma bitan događaj kako za mlade ljude, tako i za privredu našeg grada“, kaže Arba. Ovakav uticaj nije mogao biti ostvaren bez pomoći donatora, a Evropska unija je već godinama jedan od onih koji pružaju najveću podršku. Alba objašnjava da su još na samom početku festivala zaposleni na festivalu imali koristi od obuka u okviru različitih aktivnosti vezanih za Erazmus+. Direktna podrška EU počela je 2014. godine i traje do danas. “Ta podrška je veoma dobrodošla zato što festival ima ogromne troškove, kao što su put i smeštaj gostiju iz zemlje i inostranstva, pa i troškovi prikazivanja“, kaže Arba. Ona se nada da će EU nastaviti da podržava festival i ubuduće, zato što se radi o ulaganju u privredu, umetnost i mlade.

“Životi svih bića na našoj planeti su povezani“

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Studentkinja veterine iz Tirane stiče novo znanje, veštine i ambicije – i mačku – učestvujući u programu ERAZMUS+. Armela Lato je apsolventkinja na Veterinarskom fakultetu u Tirani. Želela je da studira medicinu, ali na prijemnom ispitu nije uspela da dobije dovoljan broj bodova. Armela nikada nije obožavala životinje, ali rešila je da upiše Veterinarski fakultet zato što je to bilo najbliže njenom prvom izboru. “Tada sam to smatrala privremenim rešenjem. Planirala sam da naredne godine ponovo konkurišem na medicini“, kaže Armela. Međutim, već se tokom prvih nekoliko meseci na fakultetu predomislila i počela da razmišlja o veterini kao svojoj profesiji. Veterinarski fakultet u Tirani imao je dobre profesore i to je jedan od razloga zašto se Armela tamo dobro osećala. “Profesori su nas podržavali u svemu što nam je bilo potrebno i bili su veoma predusretljivi“, kaže. Dali su joj i drugačiji pogled na budući posao – seća se da je jedan profesor rekao da “kada pomažeš životinjama pomažeš čovečanstvu, zato što su životi svih živih bića na našoj planeti povezani“. Međutim, fakultet je imao ograničene uslove rada, kako zbog opreme, tako zbog broja pacijenata koje su imali na fakultetskoj klinici. Armelino teoretsko znanje je napredovalo, ali morala je da poradi i na praksi.

“Pruži životinji malo nege i biće ti zauvek zahvalna.“

U potrazi za praksom Još u srednjoj školi, Armela je želela da se obrazuje u inostranstvu. Jedan od razloga za to bila je činjenica da bi tako imala veće šanse da pronađe posao. “Nije lako naći posao u Albaniji. Ali ako bih diplomirala u inostranstvu, imala bih međunarodno priznatu diplomu i veću šansu da se zaposlim u inostranstvu“, objašnjava. Imajući to u vidu, počela je da traži stipendije u inostranstvu. Na trećoj godini studija na internet portalu fakulteta saznala je za razmenu studenata preko programa Erazmus+. Imala je tri opcije: Bolonja, Milano i Zagreb. Pošto je smatrala da bi i u Hrvatskoj i Italiji mogla mnogo da nauči, prijavila se na sva tri fakulteta. “Dobila sam pozitivne odgovore iz Milana i Zagreba, ali odlučila sam se za Zagreb, jer su mi moji profesori rekli da je po njihovom mišljenju tamošnji Veterinarski fakultet bolje opremljen i da ima dužu tradiciju“, kaže Armela. Zagrebačka avantura Svoje iskustvo na zagrebačkom Veterinarskom fakultetu započela je u drugom semestru treće godine studija i ostala je tamo šest meseci. Dok prepričava svoje zagrebačko iskustvo sva treperi od uzbuđenja: “Tamo je sve bilo mnogo drugačije: mnogo bolje.“ Fakultetska klinika bila je bolje opremljena od one u Albaniji. Pored hirurške opreme, imali su i savremenu dijagnostičku opremu kao što je ehografija i radiografija, kojih nije bilo na fakultetu u Tirani. “Takođe je bilo mnogo više pacijenata na fakultetskoj klinici a oprema nam je bila na raspolaganju kad god bi nam zatrebala. To je bilo fantastično.“

“Imali smo mnogo više pacijenata na fakultetskoj klinici a oprema nam je bila na raspolaganju kad god bi nam zatrebala. To je bilo fantastično.“

Studiranje veterine unelo je još jednu promenu u njen život. Iako nikada nije mrzela životinje, kaže da naprosto nije osećala ništa prema njima. Pogotovo nije nimalo volela mačke. “Ne znam zašto, ali naprosto nisam mogla ni da pogledam ni da dodirnem mačku. Ali sada imam svoju mačku“, kaže uz osmeh. “Pruži životinji malo nege i biće ti zauvek zahvalna“, kaže Armela. Ali nisu sva Armelina zagrebačka iskustva bila lepa. Na klinici su imali i pacijente obolele od neizlečivih bolesti čiji su se vlasnici odlučivali za eutanaziju ne bi li svojim ljubimcima skratili muke. To je bio jedan od susreta sa emotivnom stranom profesije. Na bolan način je naučila da ne može svaki pacijent da se spasi. Tokom svog boravka, Armela je imala priliku da nauči i nešto novo. Na primer, saznala je za bolest krvi za koju nikada ranije nije čula i koja se dijagnostikuje tako što se meri veličina kostiju i dimenzije lobanje, jer je jedan od simptoma te bolesti smanjivanje pomenutih delova tela. “Bila sam fascinirana kako su dijagnosticirali bolest korak po korak i poredili simptome sa druge dve ili tri moguće bolesti pre nego što su došli do krajnjeg zaključka“, kaže. Planovi za budućnost Posle svega što je naučila u Zagrebu, Armela je sada još više posvećena svojoj veterinarskoj karijeri i želi što više da se usavrši. Kada diplomira, planira da upiše postdiplomske studije iz dermatologije ili fizioterapije, po mogućstvu na nekom univerzitetu u inostranstvu, da bi se zatim vratila u Albaniju i pokušala da otvori sopstvenu kliniku, ili da radi u državnoj veterinarskoj ustanovi.

“Napraviti prvi korak sa erazmusom+ bila je moja najbolja investicija“

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Od detinjstva obeleženog ratom i ekonomskom krizom u Jugoslaviji, do rada i učenja za mirnu, prosperitetnu budućnost u EU. Bojana Zimonjić (30), iz Srbije, o Evropskoj uniji je prvi put saznala na času građanskog vaspitanja u srednjoj školi. Kaže da je o Uniji čula i ranije, u vestima, ali da zapravo nije znala o čemu se radi. Međutim, još dok je bila dete, Bojana je veliku važnost pridavala miru i prosperitetu. Kao i kod većine dece rođene u Jugoslaviji, rat i ekonomska kriza uticali su na Bojanino detinjstvo. U srednjoj školi je naučila da osnovne vrednosti EU imaju za cilj sprečavanje ova dva problema promovisanjem mira i ekonomskog prosperiteta za sve. “Ta ideja me je očarala i zaljubila sam se u EU i ideju koja stoji iza nje“, kaže ona. Bojana dalje objašnjava da je još u srednjoj školi shvatila da se za promovisanje ovih vrednosti mora aktivno angažovati. Stoga je odlučila da studira političke nauke.

“Ceo moj profesionalni život i buduće težnje odnose se na EU, a početak tog puta sa programom ERAZMUS+ bila je najbolja investicija u mom životu.“

Nove mogućnosti sa ERAZMUS-om Bojana je verovala da se vrednosti do kojih ona drži mogu najbolje promovisati kroz promociju evropskih integracija. Kada je došlo vreme za master studije, počela je da traži mogućnosti da sazna više o Evropskoj uniji. Na Bojaninom univerzitetu su objavili da je Srbija upravo uključena u program ERAZMUS. Čim je to saznala, odlučila je da se prijavi za neku od obrazovnih prilika koje program pruža. U početku joj je data prilika da iskoristi program Žan Mone (Jean Monnet) koji je deo programa ERAZMUS+. Taj program posvećen je promovisanju izvrsnosti u studijama EU u visokom obrazovanju širom sveta radi izgradnje mostova između studenata, profesora, istraživača i kreatora politike EU. Bojana kaže da je učešće u programu Žan Mone značajno doprinelo kvalitetu njene master diplome. “Na primer, predavači iz EU došli su da nam prenesu svoju viziju evropskih integracija. Takođe smo besplatno dobili udžbenike. Za nezaposlene studente to nije mala stvar“, kaže ona. Širenje vidika Bojani to, međutim, nije bilo dovoljno. Želela je da sazna više o politikama EU i evropskim integracijama, i želela je da proširi svoje kulturne vidike; najradije na nekom univerzitetu u EU. Odlučila je da se prijavi za ERAZMUS+ razmenu na Univerzitetu Konstanca u Nemačkoj, i primili su je. “Za mene je to bilo ostvarenje sna“, kaže ona.

“Imala sam predavanja o liderstvu, što je bilo zaista zanimljivo. Bilo je drugačije od svega što sam mogla da naučim na mom fakultetu. Ta predavanja su mi zaista ponudila drugačiju perspektivu o tome kako pravi lider treba da se ponaša.“

Bojana planira da se u budućnosti više uključi u administraciju EU kako bi podržala ideju koja stoji iza Evropske unije. “Ceo moj profesionalni život i buduće težnje odnose se na EU, a prvi korak tog puta sa programom ERAZMUS+ bila je najbolja investicija u mom životu.“ Bojana tvrdi da joj je iskustvo u Nemačkoj “promenilo život“. Objašnjava da je za nju bilo od suštinskog značaja da nauči više o različitim kulturama i iz prve ruke iskusi kako je živeti i učiti u multikulturalnom okruženju. Druženje s ljudima iz drugih krajeva Evrope – i sveta – mnogo je pomoglo u tome. Bojani je takođe bilo bitno da vidi kako univerziteti funkcionišu u Nemačkoj i kako predstavljaju nastavne planove i programe. “Imala sam predavanja o liderstvu, što je bilo zaista zanimljivo. Bilo je drugačije od svega što sam mogla da naučim na mom fakultetu. Ta predavanja su mi zaista ponudila drugačiju perspektivu o tome kako pravi lider treba da se ponaša.“ Bojana je takođe bila impresionirana dobrodošlicom na univerzitetu, a posebno strukturom i pažnjom posvećenom svakom stranom studentu. Promovisanje duha pomirenja Bojana trenutno radi u Regionalnoj kancelariji za saradnju mladih (Regional Youth Cooperation Office – RYCO) koja promoviše duh pomirenja i saradnje među mladima u regionu Zapadnog Balkana. “Moje iskustvo sa programom ERAZMSUS+ mi je zaista pomoglo da se brzo prilagodim multikulturalnom radnom okruženju RYCO-a“, rekla je. “Pošto ste imali priliku da čujete moju priču, ne bi trebalo da vam bude teško da pogodite da je RYCO osnovan uz podršku Evropske komisije.“

Doživeti san: izložba mode na velikoj sceni

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Mlada modna kreatorka predstavlja Fashion Weekend Skopje na Berlinskoj nedelji mode uz podršku programa koji finansira EU. Sofija Urumović (28) je mlada, ali uspešna modna kreatorka. Za modu se zainteresovala veoma rano. “Kao dete, moj san je bio da budem svejezična, što znači da imam sposobnost da govorim ili razumem sve jezike. Naravno da je to nemoguće; međutim, s godinama sam shvatila da je moda jedan od najmoćnijih i najuniverzalnijih jezika na svetu i da se može koristiti kao odlično sredstvo samoizražavanja i komunikacije“, kaže ona. Kao rezultat toga, kada je Sofija napunila 18 godina, odlučila je da studira modu i završila je i osnovne i master studije. Njeno rano iskustvo u modi bilo je isključivo iz časopisa, pa je modu shvatala kao bajku. Međutim, kaže da moda nije lak posao i u radu se suočila sa mnogim izazovima. Najveći izazov bila je potreba za većim finansijskim sredstvima i mrežom saradnika koji bi njen rad predstavili široj publici. Potonje je rešeno uz podršku projekta koji finansira EU.

“Tokom godina shvatila sam da je moda jedan od najmoćnijih i najuniverzalnijih jezika na svetu i da se može koristiti kao odlično sredstvo samoizražavanja i komunikacije.“

Svet mode se otvara Putem otvorenog poziva, Sofija je izabrana od strane partnera projekta United Fashion, Fashion Weekend Skopje, da predstavlja balkanski region. Sofija ima samo reči hvale za projekat, opisujući celo iskustvo kao “neverovatno“. U okviru projekta, njoj je – kao i mladim modnim kreatorima iz drugih zemalja – pružena prilika da predstavi svoj rad tokom Berlinske nedelje mode 2018. i ModaLisboe 2020. godine. Uspostavljanje veza “U Berlinu sam upoznala jednog sjajnog agenta za nemačko tržište koji mi je dao veoma vredne poslovne savete, dok sam u Lisabonu mogla da vidim kako manji tim organizuje veliki modni događaj i nudi veliku platformu za mlade kreativce“, kaže. Izlaganje svog rada na platformi poput Berlinske nedelje mode iskustvo je koje opisuje kao san svakog mladog modnog kreatora, ali Sofija je imala i druge koristi od projekta. Kaže da je možda najvažnije stvaranje novih veza i upoznavanje ljudi sa kojima je, kako tvrdi, “redovno u prijateljskom kontaktu, ali i zbog buduće profesionalne saradnje“.

“Mislim da nas je čitava ova pandemija naučila da je ono što činimo planeti na kojoj živimo zaista neodgovorno i veoma sramotno. Morali bismo da promenimo način na koji funkcionišemo.“

O Projektu  United Fashion projekat sprovodi klaster evropskih asocijacija za podršku modi: Baltic Fashion Federation (Letonija), Fashion Council Germany (Nemačka), Fashion Weekend Skopje (Severna Makedonija), Flanders DC (Belgija), MAD Brussels (Belgija), Maison de Mode (Francuska), and ModaLisboa (Portugal). Cilj projekta je unapređivanje kulture modnih kreatora širom Evrope tako da bude više poslovno orijentisana, povećavajući međunarodnu konkurentnost bez ograničavanja kreativnosti. Projekat United Fashion podržan je kroz program Kreativna Evropa, Evropske unije.   Trenutno Sofija razvija neke nove ideje, ali želi da njen brend ostane mali i da konstantno raste. “Mislim da nas je čitava ova pandemija naučila da je ono što činimo planeti na kojoj živimo zaista neodgovorno i veoma sramotno. Morali bismo da promenimo način na koji funkcionišemo. Konkretno, modna industrija ima mnogo nedostataka. Sada je situacija primorala sve, čak i velike igrače koji postavljaju pravila igre u industriji, da preispitaju način na koji radimo i postave nove temelje za novi modni sistem“, kaže ona. Kroz nekoliko događaja u međunarodnoj mreži i transdisciplinarnih obuka, više od 150 modnih kreatora imalo je priliku da iskoristi projekat United Fashion kroz predstavljanje svojih kolekcija, kao i da upoznaju i shvate funkcionisanje nekoliko evropskih tržišta, da razvijaju nove veštine u modnoj tehnologiji, održivoj modi, proizvodnji, zanatskim veštinama i poslovnim modelima.

Nove veštine upravljanja stečene van granica domovine

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Uspešna mlada albanska preduzetnica dobija pristup međunarodnom tržištu uz podršku programa koji finansira EU.
Da je poslušala roditelje, Edona bi sada bila inženjerka. Njeni roditelji bili su naučnici i želeli su da i njihova ćerka krene istim stopama. Ali izabrala je drugu profesiju. Evo kako ona opisuje trenutak popunjavanja formulara za prijavu na fakultet inženjerstva: “Znala sam da se radi o velikoj odluci koja će verovatno uticati na ostatak mog života. Osetila sam da ne treba da nastavim sa popunjavanjem obrasca, pa sam prestala“, kaže ona. Izašla je i otišla na Ekonomski fakultet, gde je popunila obrazac za prijavu na smer za poslovnu administraciju.
Ovo je moglo delovati kao iznenadna odluka, ali nije bilo tako. Edona je već neko vreme osećala veliku želju da postane poslovni menadžer. Deset godina kasnije, njena odluka je urodila plodom. Put do uspeha Njen upis na Ekonomski fakultet bio je početak uspešne karijere. Nekoliko godina nakon upisa postala je docentkinja, a kasnije je unapređena u zvanje profesorke. U isto vreme, počela je da radi u konsultantskoj firmi gde je ubrzo postala suvlasnica i jedna od direktora.

“Naše tržište bilo je ograničeno na Albaniju i Kosovo, a ja sam bila zainteresovana za istraživanje drugih tržišta jer su naše zaposlene, uglavnom ženskog pola, kompetentne i imaju kapacitet da iznesu više posla.“

Kompanija pruža savete preduzećima o primeni ISO (Međunarodna organizacija za standardizaciju) standarda i o pripremi predloga projekata za lokalne i međunarodne donatorske programe grantova. Oni pružaju usluge za oko 200 preduzeća godišnje i kompanija stalno raste. “Naše tržište bilo je ograničeno na Albaniju i Kosovo, a ja sam bila zainteresovana za istraživanje drugih tržišta jer su naše zaposlene, uglavnom ženskog pola, kompetentne i imaju kapacitet da iznesu više posla.“ Prodor na međunarodno tržište, posebno u konsultantskom poslu, predstavlja priličan izazov. Pogotovo u zemlji poput Albanije, koja se i dalje suočava sa mnogim ekonomskim izazovima. Edoni je bila potrebna pomoć. Prijatelj joj je savetovao da potraži podršku od Preduzetničke mreže inicijativa za rast (Entreprenurial Network of Growth Initiatives – ENGI4NE-2). Ovaj projekat koji finansira EU pruža mladim preduzetnicima priliku da provedu vreme sa iskusnim preduzetnicima u inostranstvu kako bi naučili nove veštine u poslovnom upravljanju. Poboljšanje veština sa novom tehnologijom U početku, Edona nije bila sigurna da li da učestvuje, jer je mislila da bi joj to moglo oduzeti previše vremena za upravljanje svojom firmom. Na kraju je ipak odlučila da učestvuje i još jednom se nije pokajala zbog odluke da se prijavi za nešto. Izabrala je kompaniju domaćina u Austriji jer je tamo već radila doktorat. “Međutim, bila sam zainteresovana za manju kompaniju, poput naše, a ne za čuvene korporacije kao što je Diloit (Deloitte) ili slične velike međunarodne kompanije. U manjoj kompaniji, izazovi bi bili slični našim, pa me je zanimalo da vidim kako se nose s njima“, objašnjava ona.

“To je iskustvo koje mi je otvorilo oči i učinilo da shvatim koliko se brzo stvari razvijaju u našem sektoru. Konkretno, naučila sam kako da unapredim komunikaciju pomoću tehnologije.“

O Projektu Projekat je podržao Erazmus za mlade preduzetnike, program prekogranične razmene koji finansira EU i koji novim ili budućim preduzetnicima daje priliku da uče od iskusnih preduzetnika koji vode mala preduzeća u drugim zemljama. Domaćin ima koristi od novih perspektiva, dobija priliku da se poveže sa stranim partnerima, kao i da upozna nova tržišta. Albanija učestvuje u programu, zajedno sa svim ostalim zemljama zapadnog Balkana. Kaže da je tokom svog boravka, koji je sve u svemu trajao sedam meseci, mnogo naučila. “To je iskustvo koje mi je otvorilo oči i učinilo da shvatim koliko se brzo stvari razvijaju u našem sektoru. Konkretno, naučila sam kako da unapredim komunikaciju pomoću tehnologije.“ Edona objašnjava da je do tada komunicirala sa klijentima, kao i unutar svog tima, koristeći tradicionalnije načine. Zahvaljujući iskustvu u Austriji, uvela je aplikacije kao što su Slek (Slack) za internu komunikaciju i Gugl disk (Google Drive) za komunikaciju sa klijentima. Ishod svega toga je da njena kompanija sada mnogo efikasnije funkcioniše na daljinu, što se pokazalo posebno korisnim u novom okruženju koje je nametnula pandemija koronavirusa. Ipak, primarna svrha njenog učešća u projektu bila je da istraži i nauči kako da pristupi međunarodnim tržištima. Edona je i u tom pogledu bila uspešna, jer je tokom svog boravka za klijenta stekla jednu austrijsku kompaniju. Preduzetnici u razvoju Pored Edone, još 126 preduzetnika (75 novih i 51 postojeći) imalo je koristi od ovog projekta razmene. Konzorcijum za sprovođenje projekta je geografski mešovit, čime se obezbeđuje potpuna pokrivenost destinacija koje su privlačne novim preduzetnicima, uključujući Albaniju i Tursku. Vodeći partner bila je Confindustria Ancona (CA) iz Italije, a Regionalna razvojna agencija Tirana partner u Albaniji.

Erazmus+ razmena inspiriše novu generaciju programera

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Upoznajte Kostu – nadolazeću IT zvezdu iz Severne Makedonije, mladića koji želi da pomoću tehnologije učini svet boljim Kosta Đorđevski je osamnaestogodišnjak iz Skoplja. Uprkos mladosti, već je postao jedan od najpoznatijih IT stručnjaka u svojoj zemlji. Počeo je da programira kada mu je bilo samo deset godina. Objašnjava da je gotovo svakodnevno igrao video igrice sve dok nije shvatio da tako samo traći vreme. “Pomislio sam, zašto ne bih učinio nešto izazovnije? Tada sam odlučio da počnem da smišljam svoje video igre“, objašnjava Kosta. Kosta je neko vreme radio na razvoju igrica. Lepo mu je išlo, ali kako je rastao i sazrevao, osećao je da bi trebalo da se usredsredi na značajnije stvari. Znao je da, ako se pravilno koristi, informaciona tehnologija može doprineti da se svet promeni nabolje.

“Pomislio sam, zašto ne bih učinio nešto izazovnije? Tada sam odlučio da počnem da smišljam svoje video igre.“

Učiniti svet boljim Tada je odlučio da se ozbiljnije pozabavi programiranjem i prestane da razvija video igre. U okviru školskog projekta, Kosta je razvio softversko-hardverski sistem koji u zatvorenom prostoru u vazduhu detektuje otrovne gasove. Sistem otkriva otrovne gasove i obaveštava ljude u blizini da nešto nije u redu. Pored toga, uključuje ventilacioni sistem kako bi uklonio opasnost. Ovaj projekat je Fond za inovacije prepoznao kao jedan od najinovativnijih projekata u Severnoj Makedoniji. “Nakon ovog projekta, osećao sam se veoma dobro, osećao sam da svoje znanje koristim za nešto korisno“, kaže Kosta. Kada je imao 15 godina, osvojio je važnu nagradu na državnom takmičenju Codefest Tech Hackathon. U okviru ovog takmičenja, Kosta je kao član tima razvio aplikaciju za istorijsku video igru o Hladnom ratu. On objašnjava da je namera bila da pronađu neki istorijski događaj na osnovu kojeg može da se razvije video igra koja se pritom na neki način može učiniti i edukativnom. Na kraju, Kosta i njegov tim su u ukupnom plasmanu osvojili drugo mesto, a prvo u kategorijama dizajna korisničkog interfejsa i korisničkog iskustva. Nakon ovih postignuća, osvojio je niz drugih nagrada, što je izuzetno impresivno za tako mladu osobu.

“Ova iskustva su imala veliki uticaj na moju viziju budućnosti. Još uvek moram da učim i nastavljam da tragam za novim prilikama za učenje.“

O programu ERAZMUS+ je program EU za podršku obrazovanju, obuci, mladima i sportu u Evropi. Budžet od 14,7 milijardi evra pruža mogućnosti za preko 4 miliona Evropljana da studiraju, obučavaju se i stiču iskustvo u inostranstvu.   Međutim, njegov put do uspeha nije bio lak. Uvek je imao snažnu podršku porodice, ali ipak su postojali i drugi izazovi sa kojima se morao nositi. Jedan od najvećih bilo je učenje komplikovanih matematičkih radnji koje su ključne za računarsko programiranje. Morao je da pohađa niz privatnih kurseva da bi poboljšao svoje poznavanje matematike i srodnih oblasti. Kosta objašnjava da su ta nova saznanja kod njega izazvala suštinsku promenu, kako profesionalno, tako i lično. “Ova iskustva su imala veliki uticaj na moju viziju budućnosti. Još uvek moram da učim i nastavljam da tragam za novim prilikama za učenje,“ kaže. Inspiracija u Barseloni Prošle godine se prijavio i dobio priliku da se pridruži studijskom putovanju u Barselonu. Program Evropske unije ERAZMUS+ finansirao je i podržao to putovanje. Kosta je sa grupom mladih ljudi proveo 16 dana u Barseloni, gde su posetili univerzitete koji rade na softveru za Formulu 1. Posetili su i fabriku automobila SEAT, gde su učili o mehatronici – robotima koji stvaraju automobile. “Bilo je izvanredno i fascinantno“, kaže Kosta. Kosta objašnjava da ga je iskustvo u Barseloni nadahnulo za nove projekte i dodatno ga motivisalo da nastavi karijeru u IT-u. Tokom boravka u Barseloni, posećivao je i muzeje i druga mesta vezana za kulturu, upoznao nove prijatelje i proširio svoje kulturne vidike. Kosta sada planira da studira i nastavi svoju karijeru u računarskom inženjeringu, uključujući rad na hardverskom i softverskom programiranju. “Izabrao sam taj smer jer će mi omogućiti da napravim uređaje koji su zaista inovativni,“ kaže on.