Skip to main content

Аутор: WeBalkans

Respiratori za sve

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Jedan profesor i grupa njegovih studenata na Univerzitetu u Prištini razvili su prototip jeftinog respiratora uz podršku EU

Medicinski respiratori su dali značajan doprinos tokom pandemije koronavirusa, pomažući pacijentima koji su bili u teškom stanju. Pošto ubacuju i izbacuju vazduh iz pluća kako bi telo dobilo kiseonik koji mu je potreban, respiratori mogu biti spasonosne mašine za pacijente koji imaju otežano disanje ili nisu u stanju samostalno da dišu. Otežan pristup respiratorima bio je izazov za studente i profesore sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Prištini da traže alternative.

„Respiratori su bili dostupni na tržištu, ali su njihove cene bile veoma visoke: do 40.000 evra. Želeli smo da razvijemo mašinu koja će omogućiti pacijentima u siromašnim zemljama da dobiju odgovarajuću negu i u vanrednim situacijama kao što je pandemija koronavirusa.“

Od ideje do primene

Profesor Arbnor Pajaziti je stručnjak u oblasti robotike i šef katedre za mehatroniku na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Prištini. Profesor Pajaziti i njegov tim razvili su prototip jeftinog medicinskog respiratora pogodnog za respiratorne probleme kao što je koronavirus, koji je usmeren na zemlje sa nižim primanjima. Osim niskih troškova, proizvod ima i značajnu novinu koja može da se patentira: za razliku od većine postojećih sistema koji forsiraju ritam disanja pacijenta, ovaj uređaj omogućava pacijentu da pokrene svaku sekvencu disanja. „Respiratori su bili dostupni na tržištu, ali su njihove cene bile veoma visoke: do 40.000 evra. Želeli smo da razvijemo mašinu koja će omogućiti pacijentima u siromašnim zemljama da dobiju odgovarajuću negu i u vanrednim situacijama kao što je pandemija koronavirusa“, kaže profesor Pajaziti.

Radovi na mehaničkom respiratoru inicirani su na samom početku pandemije. Kao što obično radi na početku semestra, profesor je zadužio svoju grupu studenata da smisle ideje za razvoj prototipa. Kako je postojala potreba za respiratorima, gotovo jednoglasno tim je odlučio da je to uređaj na kojem hitno treba da rade. Sproveli su istraživanje i otkrili da svetu zapravo ne nedostaju respiratori, već da su veoma skupi i da im nedostaju zalihe. Sledeća faza je bila da se radi na ideji respiratora koji bi se mogao proizvesti po niskoj ceni i brzo sklopiti. Paralelno, radili su na testiranju u virtuelnom okruženju. Profesor Pajaziti objašnjava da je danas kompjuterski softver prilično uspešan u testiranju prototipa mašinskog inženjerstva. „Uspevaju da simuliraju 95% učinka pravog prototipa“, kaže on. Nakon uspešnog testiranja softvera, njegov tim je morao da pređe na fizički prototip, ali ovde su imali izazov – nedostatak sredstava za kupovinu delova i stručnosti za patentiranje uređaja.

„Bez podrške EU4TECH POC-a, ovaj projekat bi bio samo još jedan akademski rad na papiru.“

O projektu

EU4TECH Proof of Concept (PoC) Western Balkans bio je dvogodišnji projekat Instrumenta za pretpristupnu saradnju (IPA) koji je uključivao više zemalja i koji je finansirala EU kroz Instrument za preduzetništvo i razvojne inovacije Zapadnog Balkana (WBEDIF). Projekat je obuhvatio šest privreda regiona Zapadnog Balkana. Podržani projekti potekli su od javnih istraživačkih organizacija i novoosnovanih preduzeća/malih i srednjih preduzeća.

WBEDIF je jedan od instrumenata privatnog sektora podržan od strane Investicionog okvira za Zapadni Balkan(WBIF) – zajedničke inicijative EU, finansijskih organizacija, bilateralnih donatora i korisnika, čiji je cilj unapređenje harmonizacije i saradnje u investicijama za društveno-ekonomski razvoj regiona i doprinos evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.

WBIF je glavno sredstvo za implementaciju ambicioznog Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan. Suština plana je unapređenje konkurentnosti privatnog sektora i jačanje podrške istraživanju i inovacijama.

Tada je projekat EU4TECH Proof of Concept (PoC) koji finansira EU raspisao poziv za podnošenje predloga za finansiranje razvoja inovativnih ideja širom Zapadnog Balkana. Kako je profesor Pajaziti već bio upoznat sa ovim evropskim projektom, odlučio je da prikupi dokumentaciju i podnese zahtev za podršku. Pokušaj je bio uspešan i oni su bili jedan od prvih timova izabranih u okviru sheme dokazivanja koncepta kako bi se kvalifikovali za podršku za izradu prototipa.

EU4TECH PoC je podržao projekat za nabavku minimalnog hardvera potrebnog za dokazivanje osnovnog koncepta, izradu profesionalne patentne prijave na engleskom jeziku na osnovu sveobuhvatne prethodne pretrage i istraživanja regulatornog okruženja za uređaj. „Bez podrške EU4TECH PoC, ovaj projekat bi bio samo još jedan akademski rad na papiru“, kaže profesor Pajaziti.

Sa završetkom Proof of Concept sheme, projekat mehaničkog respiratora treba da pronađe dalju podršku. Ovo bi moglo biti u obliku bespovratnih sredstava (oko 50.000 €) za kupovinu hardvera i razvoj neophodnog softvera da se ovo prenese sa nivoa tehnološke spremnosti (TRL) 3 na TRL4. Sertifikacija bi tada bila potrebna pre nego što bi mogla da se testira na Klinici Univerziteta u Prištini. Dugoročno posmatrano, projekat će morati da identifikuje industrijskog partnera da bi pretvorio prototip u potpuno sertifikovan proizvod.

Profesor Pajaziti objašnjava da njegovi studenti jedva čekaju da dodatno doprinesu ovom i drugim sličnim projektima. „Uz odgovarajuće finansiranje i podršku, možemo značajno da doprinesemo našoj zajednici i čovečanstvu“, kaže on.

Tradicionalna odeća za savremene kosovske svadbe

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat koji finansira EU pomaže oživljavanju starih zanata

Janičari su bili elitna pešadijska jedinica koja je bila lična garda otomanskog sultana. Bili su poznati po strogoj disciplini, organizaciji, žestini i hrabrosti u borbi. Takođe su bili prepoznatljivi po odeći poznatoj kao kaftan dolama. Dolama je bila uniseks strukirani kaput koji je dosezao do kolena ili do pola potkolenice, sa uzanim donjim delom i dugim, vrlo širokim rukavima. Bukvalno značenje reči dolama je „omotač“, što znači da je odevni predmet bio namenjen za nošenje preko odeće. Tokom vekova, dolama je postala odeća koju nisu nosili samo janičari, već i drugi, a posebno bogate žene. Međutim, čak i među bogatima, dolama je bila odeća za posebne prilike. Kroz istoriju, dolama je postala važna za mnoge druge zajednice kao deo odeće za posebne prilike širom bivših teritorija Osmanskog carstva, uključujući i Zapadni Balkan.

Na Kosovu je dolama zadržala svoj sjaj i značaj, a u pojedinim regionima, svadbe su nezamislive bez ove posebne nošnje. Danas je nose neveste i žene u onoliko verzija koliko ima zajednica koje žive na Kosovu.

„U jednom periodu su tradicionalne nošnje bile gotovo potpuno zaboravljene. Nekako su se mladi bili modernizovali i nisu se više venčavali u tradicionalnim odevnim predmetima kao što su dolame. S vremenom se tradicionalna odeća vratila u svadbenu modu. Danas je devojke kombinuju i sa suknjama: dolama se modernizuje.”

U Prizrenu su ručno rađene dolame veoma tražene, za razliku od onih koje su mašinski proizvedene. Potrebne su nedelje – i naravno, mnogo pažnje i ljubavi – da se napravi jedan komad, a prelepe ručno rađene kreacije prodaju se i po 2.000 evra. Tehnika izrade dolame je jedinstvena i ne uči se u školama ili u bilo kojoj drugoj ustanovi. Stoga je ovaj zanat bio u opasnosti da bude zaboravljen, uprkos značajnoj potražnji na tržištu.

Stoga je nevladina organizacija iz Prizrena pod nazivom „Ec ma ndryshe“ počela da radi na održavanju tradicije, pomažući onima koji žele da sačuvaju i obnove običaje, ali sa savremenim primesama. Uz podršku EU, oni su organizovali obuku žena za ručno pravljenje dolama.

Sebahate Kabaši ima znatno iskustvo u izradi dolama, pa je svoje umeće prenela i na druge žene. „U jednom periodu su tradicionalne nošnje bile gotovo potpuno zaboravljene. Nekako su se mladi bili modernizovali i nisu se više venčavali u tradicionalnim odevnim predmetima kao što su dolame. S vremenom se tradicionalna odeća vratila u svadbenu modu. Danas je devojke kombinuju i sa suknjama: dolama se modernizuje”, kaže ona.

„Znala sam da ću nakon završetka ove obuke imati posla, ali nikada nisam mislila da će narudžbine početi da stižu tako brzo.“

O projektu

Obuka je sprovedena u okviru projekta „Žene i mladi za razvoj zajednice i kulturno nasleđe“, koji sprovodi NVO „Ec Ma Ndryshe“. Projekat se realizuje uz finansijsku podršku koju obezbeđuje projekat „Kulturno nasleđe kao pokretač dijaloga između zajednica i socijalne kohezije“ koji finansira Instrument Evropske unije za doprinos stabilnosti i miru (IcSP), a sprovodi ga UNDP Kosovo.

Polaznice kursa kažu da je ovo odlična prilika da se nauči stara veština. Za njih je to korak napred u životu, jer korišćenjem svog umeća mogu da zarade i pomognu svojim porodicama. Jedna od polaznica je i 30-godišnja Mirlinda. Ona kaže da joj je tradicija oduvek bila bitna, ali da je i finansijski faktor važan u izradi dolame. „Od ovog zanata može da se zaradi, a daje i mogućnost da se radi od kuće, što je važno za nas domaćice. Dolama je veoma tražena u Prizrenu”, kaže ona.

Sebahate, instruktorka, dodaje da su mnoge polaznice počele da rade još dok su pohađale kurs. Jedna od uspešnijih je i Ćamile Bitići. Kada je završila kurs, objavila je svoje radove na Fejsbuku i Instagramu i odmah su počele da stižu porudžbine. „Znala sam da ću nakon završetka ove obuke imati posla, ali nikada nisam mislila da će narudžbine početi da stižu tako brzo”, kaže ona.

 

 

YEA se pridružuju akciji čišćenja EU na Kosovu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Mladi evropski ambasadori (YEA) pridružili su se 16. septembra Kancelariji Evropske unije na Kosovu i GIZ-u na Kosovu koji su organizovali čišćenje Gračaničkog jezera u okviru ovogodišnjeg Dana čišćenja plaža u EU. Drugi zvanični partneri čišćenja bili su PAMKOS (Udruženje za zaštitu životne sredine i čišćenje Kosova) i Regionalna kompanija za otpad Pastrimi. U okviru inicijative prikupljeno je više od 200 kesa smeća. S obzirom na veliki značaj koji Gračaničko jezero ima za građane Prištine kao njihovo glavno izvorište vode za piće, smatralo se važnim da se pošalje poruka o tome kako da jezero ostane bez otpada dok se tamo provodi slobodno vreme.

 

Aktivnosti tokom Dana čišćenja plaže EU nastavljene su nakon toga u Domu Evrope na Kosovu, gde je oko 30 mladih evropskih ambasadora sa Zapadnog Balkana imalo živu debatu o ekološkim pitanjima u regionu sa specijalistima za životnu sredinu EU i Mrikom Nikći, mladom ekološkinjom i influenserkom sa Kosova. Mladi evropski ambasadori sa celog Zapadnog Balkana podelili su svoje lične ideje o malim, ali značajnim koracima koji se mogu preduzeti kako bi se napravila pozitivna razlika i podržalo čisto okruženje. Primeri uključuju čišćenje i smanjenje otpada u našim zajednicama, izradu kratkih video snimaka o svesti o zaštiti životne sredine i promovisanje alternativnih načina prevoza.

 

EU kampanja Čišćenje plaže je globalna inicijativa za zaštitu okeana, koju zajedno sa Štrumpfovima organizuju EU i UN. Manifestacija se održava svakog septembra oko Svetskog dana čišćenja obale i važna je za podizanje svesti o ekološkim pitanjima. U 2022. godini, peto izdanje kampanje EU Čišćenje plaže usmereno je na mlade u okviru Evropske godine mladih. Unutar sveobuhvatne teme „Ujedinjeni protiv morskog otpada“, sledeća generacija sarađuje sa međunarodnim organizacijama, nacionalnim liderima i nevladinim organizacijama u borbi protiv ovog problema.

EU i Kosovo potpisali sporazum o prvom godišnjem programu finansiranja IPA III

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Kosovo i Evropska unija su 13. septembra potpisali prvi godišnji sporazum o finansiranju u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć III (IPA III), u vrednosti od 63,96 miliona evra. Posle potpisivanja i stupanja na snagu Sporazuma o okvirnom finansijskom partnerstvu između EU i Kosova, ovo je bio jedan od poslednjih formalnih koraka koji omogućava postepeno isplaćivanje finansijske pomoći EU Kosovu kao deo okvirnog sporazuma o partnerstvu IPA III koji obuhvata period 2021-2027. godine. Skupština Kosova takođe će morati da ratifikuje sporazum.

Kroz 14 uzastopnih godišnjih programa finansiranja od 2007. do 2020. godine, u okviru IPA I i IPA II, EU je do sada obezbedila Kosovu više od 1,21 milijarde evra finansijske pomoći.

 

„Početnih 63,96 miliona evra iz IPA III biće iskorišćeno za povećanje konkurentnosti kosovskog poljoprivredno-prehrambenog sektora i za pomoć u ostvarivanju kriterijuma za ekonomsko pridruživanje EU. Finansiranje će nadalje biti usmereno ka poboljšanju zaštite ljudskih prava i napredovanju u oblasti rodne ravnopravnosti, kao i unapređivanje obezbeđivanja opštinskih usluga i sigurnosti i javne bezbednosti na Kosovu“, rekao je ambasador EU na Kosovu Tomaš Sunjog.

 

Godišnje finansiranje IPA III biće ukombinovano sa dodatnih 16 miliona evra od strane Vlade Kosova i finansiranjem od strane drugih partnera u iznosu od 3,8 miliona evra. EU ostaje najveći trgovinski partner Kosova i najveći pružalac finansijske pomoći.

 

Evropska unija donirala kombi vozilo Bosansko-podrinjskom kantonu Goražde

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

EU je nastavila da pruža podršku policijskim jedinicama u Bosni i Hercegovini u svakodnevnim operacijama na terenu. U sklopu ove podrške, donirali su kombi vozilo u vrednosti od 79.900 KM Ministarstvu unutrašnjih poslova Bosansko-podrinjskog kantona Goražde. Kombi će omogućiti veći kapacitet za prevoz ljudi, kao i bolju mobilnost policijskih službenika na terenu – kako u kantonu, tako i, po potrebi, širom BiH.

 

Od 2018. godine, Evropska unija je nastavila da podržava Bosnu i Hercegovinu u sistemima migracija i upravljanja granicama u kontekstu povećanog broja izbeglica i migranata prisutnih u zemlji od kraja 2017. godine. Do sada je Evropska unija uložila više od 8 miliona evra u podršku policijskim jedinicama u BiH kroz nabavku opreme i izgradnju kapaciteta. Evropska unija je od 2017. godine izdvojila preko 100 miliona evra za podršku migracionim sistemima i sistemima upravljanja granicama u BiH.

 

Projekat „Podrška EU migracijama i upravljanju granicama u Bosni i Hercegovini“ finansira Evropska unija kroz Instrument pretpristupne pomoći (IPA), a sprovodi ga Međunarodna organizacija za migracije u partnerstvu sa Danskim savetom za izbeglice, UNFPA, Visokim komesarom Ujedinjenih nacija za izbeglice i Unicefom.

EU podržava prvi Piknik festival talenata u BiH

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Oko 3.000 mladih iz cele Bosne i Hercegovine uživalo je u prvom izdanju Piknik festivala talenata koji je održan 9. i 10. septembra u Sarajevu. Tokom dva dana festivala mladi muzičari, bendovi, umetnici i dizajneri imali su priliku da predstave svoje muzičko i umetničko stvaralaštvo. Posle ovog prvog izdanja festival bi trebalo da postane redovna manifestacija.

 

Dve noći zaredom publika je uživala u koncertima poznatih regionalnih i bosanskih muzičara i muzičkih grupa. U petak uveče, Post Rem, Muha, Grše i TBF su se pobrinuli za dobru atmosferu, dok je subota uveče bila rezervisana za Mustra Orkestar, Frenkie, Kontra, Indigo, Z ++ i Velahavle. Sve predstave i aktivnosti u okviru festivala bile su besplatne, a brojni posetioci iskoristili su priliku da se lično upoznaju sa nekim od poznatih umetnika iz regiona.

 

Delegacija EU i Specijalno predstavništvo u BiH podržali su Piknik festival talenata u okviru programa EU4All, čiji je cilj da podstakne pozitivnu evropsku svest među građanima kako bi postali stalni zagovornici procesa integracije u EU u korist svojih lokalnih zajednica. Programom se promovišu zajedničke evropske vrednosti i identitet, jednakost, socijalna inkluzija, različitost, aktivno građanstvo i nediskriminacija u BiH.

Koliko vredi kreacija uma?

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Kreativne industrije na Kosovu jačaju svoju poziciju na polju intelektualne svojine uz pomoć EU

Festivali su na Kosovu ustaljeni oblik kulturnih dešavanja. Ima ih u izobilju tokom letnjih meseci, a dominiraju film i muzika. Neki od njih se ističu svojim kinematografskim programom i jedinstvenim mestima prikazivanja, kao što su Dokufest u Prizrenu i Anibar u Peći, kao i uticajem koji imaju na život u svojim gradovima tokom festivala. Ova kulturna čvorišta preuzela su inicijativu da se sa aktuelnim pitanjima nose putem filma, ali i za rešavanje pitanja sa kojima se stvaraoci suočavaju, uključujući zaštitu intelektualne svojine (IP).

„Audio-vizuelni sadržaj spada među materijale kojih ima najviše na piratskom tržištu.“

Autorska prava kao uslov EU

Kosovo nema funkcionalne kolektivne organizacije, tela ovlašćena da naplaćuju naknade za autorska prava za korišćenje autorskih dela i da plaćaju vlasnicima tih prava, kao što su tekstopisci, autori, umetnici i izdavači. Ta činjenica je uticala na način na koji društvo doživljava zahtev za plaćanjem autorskih prava i stvorio je potrebu za podizanjem svesti o tome kako autorska prava utiču na kreativne industrije, uključujući i filmske stvaraoce.

„Filmski festivali su vidljive prilike za širenje informacija o ulozi autorskih prava“, kaže Joanis Kikis, stručnjak za autorska prava, o prilici da direktno razgovara sa predstavnicima industrije. On je, zajedno sa drugim istaknutim stručnjacima iz ove oblasti, predstavio stvarne životne primere kako su stvaraoci i nosioci prava „lišeni mogućnosti“ na festivalima Dokufest i Anibar ovog leta. On je potvrdio da neki gledaoci nemaju jasnu sliku zašto je autorsko pravo važno za ovu industriju i zašto ga treba poštovati. Kikis je na Kosovu već više od dve godine i u okviru projekta koji finansira EU radi na jačanju položaja institucija u intelektualnoj svojini kroz podizanje svesti.

„Autorska prava su temelj celokupne filmske produkcije. To daje kreatorima samopouzdanje da poseduju svoj rad i da će imati pravo da upravljaju distribucijom gotovog proizvoda“, kaže Kikis. „Istovremeno, audio-vizuelni sadržaj spada među materijale kojih ima najviše na piratskom tržištu.“

Učesnici festivala takođe su informisani o najboljim praksama EU i mogućnostima koje zaštita i plaćanje autorskih prava obezbeđuju, a to su, između ostalog, finansiranje filmova, zaštita animiranih kreacija u industriji kompjuterskih igara, a saznali su nešto i o mnogim drugim ekonomskim temama vezanim za zaštitu autorskih prava.

„Zemlje usvajaju strateški pristup ulozi intelektualne svojine da bi oslobodile kreativne sposobnosti u korist stvaralaca i društva u celini.“

O projektu

Projekat EU Podrška pravima intelektualne svojine (IPR) podržava pravne, administrativne i strukturne kapacitete kosovskih institucija zaduženih za razvoj i sprovođenje tih prava. Ona je pomogla Kosovu u izradi zakonodavnog okvira u skladu sa standardima Evropske unije. Projekat pomaže javnim ustanovama da imaju potpuno funkcionalan sistem intelektualnog vlasništva usklađen sa praksom EU, koji pruža čvrst okvir za podsticanje ekonomskih transakcija u okviru kojih su sadržana i prava intelektualne svojine.

Zaštita prava kao nadahnuće za inovacije

Radovi koji zahtevaju registraciju, a ne autorska prava, su kreacije koje spadaju u industrijsku svojinu, kao što su robne marke, industrijski dizajn i patenti. Kosovo svake godine registruje na hiljade robnih marki preko svoje Agencije za industrijsku svojinu. Poslednjih godina uložen je trud da se lokalna preduzeća podstaknu da učine više u tom smislu, tako što će registrovati svoje proizvode i obezbediti da zaštita postane konkurentnija u zemlji i inostranstvu. Zaštita postojećih proizvoda daje razlog stvaraocima da izmišljaju nove stvari, uvodeći inovativna rešenja za savremene probleme koja takođe nagrađuju i zakonite vlasnike inovacija na duge staze.

U međuvremenu, intelektualno vlasništvo postaje sve prihvaćenije kao ključni element u kreativnoj privredi. „Zemlje usvajaju strateški pristup ulozi intelektualne svojine u oslobađanju potencijala kreativnosti u korist stvaralaca i društva u celini“, kaže Kikis.

Unapređivanje omladinskog rada u Srbiji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat koji finansira EU podržava omladinsku organizaciju za poboljšanje kvaliteta programa vezanih za mlade u Srbiji.

N.A.P.O.R. – Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada – je nevladina organizacija iz Srbije koju su 2009. godine osnovale organizacije civilnog društva koje se bave omladinskim radom u Srbiji. Oni su bili podstaknuti da pokrenu Asocijaciju iz potrebe da se poveća kvalitet programa za mlade. Konkretno, postojala je potreba za postavljanjem standarda za neformalno obrazovanje mladih, za pružanjem podrške onima koji obučavaju mlade, kao i za saradnjom sa ustanovama koje se bave tom oblašću. Više od deset godina kasnije, NAPOR je izrastao u jednog od najznačajnijih igrača u oblasti omladinskih programa u Srbiji i trenutno broji 48 organizacija pod svojim okriljem.

NAPOR doprinosi osnaživanju mladih na više načina. Oni uključuju obezbeđivanje standarda kvaliteta među svojim članovima kroz redovne procese praćenja i akreditacije osnovnih standarda učinka; programe obrazovanja za omladinske radnike i lidere, uključujući niz modula obuke, kao i kroz promovisanje etike u radu sa mladima. Potonje je posebno važna komponenta s obzirom na probleme u komunikaciji u digitalnom prostoru. Pored toga, organizacija je aktivno uključena u zagovaranje priznavanja omladinskog rada uopšte, posebno među javnim ustanovama kao što su ministarstva, opštine i drugi akteri koji su uključeni u podršku omladinskom radu.

„Mi smo veoma profesionalni u našoj oblasti, posebno u vezi sa radom mladih. Međutim, shvatili smo da imamo ozbiljne probleme u oblastima kao što su prikupljanje sredstava, stvaranje sistema koji obezbeđuju održivost naših programa, kao i u vođenju kancelarija i profesionalnom prenošenju našeg uticaja na širu publiku i zainteresovane strane.“

Nedeljka Ivošević je menadžerka za komunikacije u NAPOR-u. Ona objašnjava da su sa prirodnim rastom organizacije počeli da izlaze na površinu ozbiljni izazovi i nedostaci, posebno u vezi sa dugoročnom održivošću i korporativnim komunikacionim veštinama. „Mi smo veoma profesionalni u našoj oblasti, posebno u vezi sa radom mladih. Međutim, shvatili smo da imamo ozbiljne probleme u oblastima kao što su prikupljanje sredstava, stvaranje sistema koji obezbeđuju održivost naših programa, kao i u vođenju kancelarija i profesionalnom prenošenju našeg uticaja na širu publiku i zainteresovane strane“, kaže Nedeljka.

U potrazi za podrškom, NAPOR je stupio u kontakt sa TACSO 3, projektom koji finansira EU i koji doprinosi unapređivanju kapaciteta i jačanju uloge organizacija civilnog društva na zapadnom Balkanu i u Turskoj. Projekat EU TACSO 3 podržao je NAPOR uz obuku i mentorstvo, što je uticalo na poboljšanje njihove strategije prikupljanja sredstava i sveukupnog finansiranja. Njihov rad se znatno poboljšao od saradnje sa EU TACSO. U NAPOR-u tvrde da su unapredili i komunikaciju sa širom publikom, javnim ustanovama i donatorima.

„Glavno pitanje koje smo imali bilo je kako prevesti određene teme i stručnu terminologiju omladinskog rada publici koja nema osnovno znanje o toj temi. Pre saradnje sa EU TACSO koristili smo tehnički i birokratski jezik projekata, ali zahvaljujući mentorstvu prilagođenom potrebama našeg udruženja preko EU TACSO 3 projekta, dobili smo pomoć u prevođenju ove komunikacije na jednostavan, jasan i običan jezik koji je razumljiv svima, uključujući naše članove i širu zajednicu mladih. Na osnovu ukupnih povratnih informacija mogu da kažem da je podrška EU TACSO 3 našoj organizaciji jedna uspešna priča“, kaže Nedeljka.

„Bez podrške projekta EU TACSO 3 ne bismo mogli da dođemo do određene publike i da imamo jasnu viziju budućnosti našeg udruženja.“

O projektu

Tehnička pomoć organizacijama civilnog društva na Zapadnom Balkanu i u Turskoj (TACSO) je regionalni projekat koji finansira Evropska unija i kojim se unapređuju kapaciteti i jača uloga organizacija civilnog društva (OCD). Projekat pomaže organizacijama civilnog društva da aktivno učestvuju u demokratskim procesima u regionu, a takođe razvija podsticajno okruženje za civilno društvo i pluralistički razvoj medija.

Projekat funkcioniše u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Turskoj. TACSO je deo mehanizma EU Instrumenta za civilno društvo koji pruža podršku organizacijama civilnog društva u onim zemljama koje još nisu deo EU. OCD igraju važnu ulogu za EU kao ključni akteri u podršci procesu pridruživanja njihovih zemalja.

Biljana Severinova, stručnjakinja za komunikacije iz projekta EU TACSO 3, kaže da su odlučili da podrže NAPOR iz više razloga. Jedan je zato što je NAPOR organizacija koja blisko sarađuje sa mladima; udruženje radi na nacionalnom konceptu motivisanja mladih da preuzmu inicijativu, pružajući im veštine i alate koji ih osnažuju. Podrška mladima trenutno je u fokusu EU i nastaviće da bude i u budućnosti. „Drugi razlog je što NAPOR nije samo organizacija, već i udruženje koje daje doprinos i pomoć mnogim drugim organizacijama. To je bio dobar model učenja za nas na daljem razvoju naše metodologije pružanja pomoći koju ćemo koristiti u budućnosti“, kaže Biljana.

Nedeljka objašnjava da je podrška EU TACSO 3 bila od ključnog značaja za unapređivanje ukupnog učinka njihove organizacije. Sada uspešnije mogu da planiraju i da imaju bolju perspektivu razvoja. „Bez podrške projekta EU TACSO 3 ne bismo mogli da dođemo do određene publike i da imamo jasnu viziju budućnosti našeg udruženja.“

NAPOR planira da dodatno proširi svoje aktivnosti i podršku omladinskom radu u Srbiji. Organizacija je trenutno samo udruženje omladinskih organizacija, ali one imaju za cilj da je prošire i pretvore u udruženje omladinskih profesionalaca koje će imati za cilj da pomogne pojedincima koji imaju uticaj i znanje u oblasti omladinskog rada.

Govor predsednice Ursule fon der Lajen o stanju Unije 2022. godine

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen održaće svoj treći govor o stanju Unije u Evropskom parlamentu 14. septembra 2022. godine. Kao i svake godine, njeno obraćanje će uzeti u obzir dosadašnja dostignuća i izneti svoju viziju za budućnost. Posle govora uslediće plenarna debata.

 

Posle dve godine pandemije i rata koji i dalje traje na evropskom kontinentu posle agresije Rusije na Ukrajinu, predsednica Evropske komisije predstaviće glavne najave za rešavanje ovih izazova i izneće svoju viziju budućnosti Evropske unije. S obzirom na specifičan geopolitički kontekst, ove godine, čak i više nego ranije, očekuje se da će obraćanje o stanju Unije privući veće interesovanje i van EU.

 

Obraćanje o stanju unije 2022 će se takođe emitovati uživo na Ebs-u, na društvenim mrežama Komisije: Facebook, Twitter, LinkedIn, Youtube i Telegram – kao i na Twitter, Instagram i LinkedIn stranicama predsednice Fon der Lajen.

Fond Zeleni za rast povećaće energetsku i resursnu efikasnost preduzeća i domaćinstva na Kosovu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Fond Zeleni za rast (GGF) obezbedio je subordinirani kredit od 7 miliona evra svom partneru BKT Kosovo. Ovaj priliv će se ojačati osnovni kapital banke i omogućiti BTK Kosovo da uveća svoje kreditne linije za energetsku i resursnu efikasnost u urbanim i poluurbanim delovima Kosova mikro, malim i srednjim preduzećima (MSME), privatnim licima, kao i projektima obnovljivih izvora energije.

 

Instrument ima za cilj jačanje kapaciteta banke za unapređivanje održivog dugoročnog zelenog finansiranja. Očekuje se da će investicija doprineti smanjenju godišnje emisije CO2 od 4.800 tona i 21.800 MWh uštede primarne energije. To je jednako emisiji gasova sa efektom staklene bašte koji za godinu dana proizvedu 1000 putničkih vozila sa benzinskim motorom. Dopunjujući ovaj instrument, BKT Kosovo će imati koristi od tehničke pomoći u okviru inicijative GGF-a „Duboko ozelenjavanje“, koja ima za cilj da izgradi održivost u osnovnim poslovnim operacijama BKT-a, poboljša njihov sistem upravljanja zaštitom životne sredine i društvenim okruženjem i ojača njihove kapacitete zelenog kreditiranja.