Skip to main content

Аутор: WeBalkans

EU finansira infrastrukturu za novu deonicu autoputa u Republici Srpskoj

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Prva deonica autoputa koja će biti završena duž Koridora Vc u Republici Srpskoj (RS), od Johovca do Rudanke, otvorena je na svečanosti kojoj su prisustvovali srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik, predsednica RS Željka Cvijanović i predstavnici Vlade RS, Autoputeva RS, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Kancelarije EU u Bosni i Hercegovini.

 

Deonica od 6,1 km završena je zahvaljujući bespovratnim sredstvima EU u iznosu od 15 miliona evra, što je olakšalo dalje finansiranje u vidu povoljnih kredita u vrednosti od skoro 70 miliona evra koje je obezbedio EBRD. Deonica Johovac-Rudanka obezbeđuje direktnu vezu sa autoputem Banjaluka–Doboj i postojećim magistralnim putem M17 u Bosni i Hercegovini. Ona se nadovezuje na deonice Vukosavlje-Johovac i Rudanka-Putnikovo Brdo, koje gradi Autoputevi RS. Brzina kretanja putnika i tereta duž deonice će se povećati sa 60 na 100 i 120 km/h.

 

Pored bržeg i bezbednijeg putovanja, autoputevi duž Koridora Vc koje EU podržava donose ekonomsku korist unapređujući povezanost na Zapadnom Balkanu, kao i između Zapadnog Balkana i jedinstvenog tržišta EU, koje je najveća svetska ekonomska oblast. Vlade i poreski obveznici i dalje imaju koristi od veoma povoljnih finansijskih uslova koji se nude za ove infrastrukturne projekte u Bosni i Hercegovini koje podržava EU.

Balkathon 3.0 winners announced

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

The Regional Cooperation Council (RCC) presented the winners of the Balkathon 3.0 third Western Balkans online competition for the best digital solutions. The winners include participants from all six Western Balkan economies. This year the competition received around 60 applications, with teams coming from all over the Western Balkans. The 12 finalist teams, seven of them led by girls, were made up of 37 members, of whom 18 were girls.

 

At the award ceremony organised in Prishtina, Johannes Stenbaek-Madsen, European Union Head of Cooperation in Kosovo, said “Balkathon is one of the many things the EU supports with this beautiful vision that all of the Western Balkans will be members in the European Union one day”.

 

In the past two years, close to 250 applicants have been a part of Balkathon’s magic, and have competed, pushed boundaries and thought laterally. Nine products by previous Balkathon winner have already been developed and marketed – and the number will soon grow to 15.

Otvoren novi konkurs za EU4AGRI-Recovery

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

U okviru projekta EU4AGRI-Recovery (oporavak), koji finansira Evropska unija, raspisan je konkurs za bespovratna sredstva za podršku unapređenja efikasnosti industrijskih resursa i kružnih lanaca vrednosti u poljoprivredno-prehrambenom sektoru.

 

Ovim konkursom, Evropska unija će podržati poljoprivredno-prehrambena preduzeća koja žele da usmeravaju svoje poslovanje ka resursno efikasnoj i čistijoj proizvodnji kroz zelene, digitalne i kružne poslovne modele u cilju postizanja održive poljoprivrede, kontrolisanog korišćenja prirodnih resursa i uvođenja dobrih praksi. Mogu se prijaviti zanatlije, privatni preduzetnici, zadruge i mikro, mala i srednja preduzeća koja se bave preradom poljoprivrednih proizvoda ili primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, a koja su registrovana najmanje godinu dana pre dana objavljivanja ovog konkursa.

 

Ukupna raspoloživa sredstva za ovaj poziv iznose 2,8 miliona KM, a grantovi po prijavi kretaće se između 20.000 i 80.000 KM. Kandidati su dužni da sufinansiraju 15% ukupne vrednosti prihvatljivih troškova projekta.

 

„Podrška Evropske unije oporavku i otpornosti poljoprivrede i ruralnog razvoja u Bosni i Hercegovini“, EU4AGRI-Recovery, je inicijativa koja je više od dve i po godine usmerena ka pružanju podrške Bosni i Hercegovini u ublažavanju ekonomskih posledica pandemije koronavirusa na poljoprivredno-prehrambena preduzeća i subjekte u ruralnom turizmu i obezbeđivanju kontinuiteta njihovog poslovanja.

EU pokreće kampanju za podsticanje izlaznosti birača na predstojećim izborima u BiH

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropska unija je u Bosni i Hercegovini pokrenula kampanju pod nazivom „Sve počinje izborom“ sa ciljem podsticanja i motivisanja građana BiH da ostvare svoja demokratska prava glasanjem na predstojećim izborima u oktobru mesecu.

 

Kampanja je otvorena uličnim akcijama pod sloganom „Izbor je jednostavan“ u BBI centru u Sarajevu, parku „Petar Kočić“ u Banjaluci i tržnom centru „Mepas“ u Mostaru. Prolaznici u sva tri grada pozvani su da učestvuju u izvlačenju nagrada ulaskom u glasačku kabinu i jednostavnim izborom, na primer, između modnih artikala, putnih destinacija u BiH ili muzičara u usponu. Skrećući pažnju na to koliko je lako glasati za jednostavnu nagradu, akcija je imala za cilj da istakne vrednost glasanja za nešto mnogo vrednije – budućnost zemlje.

 

Kampanja će takođe sadržati svedočenja o značaju izlaska na izbore. Biće to svedočenja istaknutih građana BiH, kao što je košarkaška zvezda Jusuf Nurkić, i ići će zajedno sa drugim akcijama osmišljenim da se poveća angažovanost javnosti i podigne svest o vrednosti ostvarivanja demokratskih prava.

Kampanja će trajati do izbora, koji treba da se održe u oktobru.

Bosna i Hercegovina se pridružuje Mehanizmu civilne zaštite EU

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Bosna i Hercegovina postala je punopravna članica Mehanizma civilne zaštite EU – Evropskog okvira solidarnosti koji pomaže zemljama koje prolaze kroz teškoće posle prirodnih nepogoda. Evropski komesar za upravljanje kriznim situacijama Janez Lenarčič boravio je u Sarajevu da bi potpisao sporazum u ime Evropske unije.

 

Bosna i Hercegovina je već imala koristi od Mehanizma civilne zaštite EU kao primalac pomoći, ali sada kao punopravna članica takođe će moći putem Mehanizma da pruža pomoć gde god to bude bilo potrebno.

 

Mehanizam civilne zaštite EU za cilj ima jačanje saradnje između 27 zemalja članica EU i sedam učesnica (Crna Gora, Island, Norveška, Severna Makedonija, Srbija, Turska, a sada i Bosna i Hercegovina) u oblasti civilne zaštite u nameri unapređenja sprečavanja, spremnosti i reakcije na vanredne situacije. Članstvo Bosne i Hercegovine u Mehanizmu unaprediće evropski regionalni kapacitet za reakciju i spasavanje.

Solarna energija ulepšava budućnost preduzeća iz BiH

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Jednu od najvećih solarnih elektrana za sopstvene potrebe u regionu ugradilo je uz podršku EU prehrambeno preduzeće iz Bosne i Hercegovine.

Preduzeće Madi, sa sedištem u Tešnju, jedna je od retkih firmi ovlašćenih za izvoz svežeg pilećeg mesa u Evropsku uniju. Preduzeće je osnovano 1989. godine, a 2000. godine su pokrenuli prvi pogon za preradu pilećeg mesa. Do 2015. godine proradila im je i najveća i najmodernija klanica živine u regionu sa kapacitetom od 6.000 brojlera na sat i 24 miliona živine godišnje. Danas su priznati kao lider na tržištu Bosne i Hercegovine.

Međutim, pandemija koronavirusa negativno je uticala na poslovanje Madija, uprkos tome što je jedna od najuspešnijih kompanija u Bosni i Hercegovini. Pretrpeli su probleme sa snabdevanjem, tako da su morali da preispitaju svoju potrošnju i uštede gde god je moguće. Da bi prevazišli taj problem, rukovodstvo je odlučilo da formira radnu grupu za optimizaciju troškova.

„Uvek smo znali da je struja jedan od naših najvećih troškova. Jedna od prvih stavki koju smo analizirali je bila smanjenje troškova za energiju. Nakon detaljnog istraživanja došli smo do zaključka da bi postavljanje solarne elektrane bilo jedno od najboljih rešenja.“

Za rukovodioca ove radne grupe određen je Mirel Dedukić. On objašnjava da je jedna od glavnih stavki rashoda koju su primetili bila struja. „Uvek smo znali da je struja jedan od naših najvećih troškova. Jedna od prvih stavki koju smo analizirali je bila smanjenje troškova za energiju.“

On je znao da je najveća potreba Madija za električnom energijom tokom leta, kada solarni paneli proizvode struju punim kapacitetom. „Nakon detaljnog istraživanja došli smo do zaključka da bi postavljanje solarne elektrane bilo jedno od najboljih rešenja“, objašnjava Mirel. Kompanija je potom krenula u investiciju koja je jedinstvena u BiH.

Dok je Madi radio na sopstvenoj studiji izvodljivosti za ulaganje u solarnu elektranu, program EU4AGRI koji finansira EU raspisao je poziv za podnošenje predloga. Poziv je uključivao i preduzeća koja se bave preradom mesa. „Imali smo skoro spreman projekat i bilo nam je lako da konkurišemo“, kaže Mirel.

Uz sufinansiranje EU4AGRI, Madi je instalirao solarnu elektranu kapaciteta 1.000 kW. Elektrana je postavljena u tri proizvodne hale površine 5500m2. Ukupan godišnji proizvodni kapacitet je 1.147 MWh, što pokriva 15% potrošnje električne energije kompanije. Pored toga, 2021. godine ugradili su još jednu solarnu elektranu kapaciteta 1.000 kW, tako da sada preko 30% utrošene električne energije dolazi iz obnovljivih izvora.

„Veoma smo ponosni što smo ovim projektom doprineli očuvanju životne sredine. Povrh toga, smanjili smo naše troškove i postigli samoodrživost u snabdevanju električnom energijom.“

O projektu

Projekat EU4AGRI je četvorogodišnja inicijativa (2020-2024) usmerena na modernizaciju poljoprivredno-prehrambenog sektora, otvaranje novih radnih mesta i zadržavanje postojećih, kao i na pružanje podrške u oporavku od krize izazvane pandemijom koronavirusa u Bosni i Hercegovini. Ukupna vrednost projekta je 20,25 miliona evra, uglavnom iz izvora Evropske unije, ali projekat zajednički sprovode i finansiraju Češka razvojna agencija i Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) u BiH.

Projekat EU4AGRI do sada je podržao poljoprivrednike i preduzeća u BiH sa 45 investicija u vrednosti od skoro 5,5 miliona evra, od čega je preko 3,2 miliona finansirala Evropska unija.

Prema Mirelovim rečima, energija koju proizvodi njihova solarna elektrana predstavlja smanjenje od nešto više od 1.800.000 kgCO2 zagađenja, što je ravno uštedi od 600.000 litara dizela ili 800 tona uglja. „Veoma smo ponosni što smo ovim projektom doprineli očuvanju životne sredine. Povrh toga, smanjili smo naše troškove i postigli samoodrživost u snabdevanju električnom energijom“, kaže Mirel.

Plan je da Madi ostane najveća kompanija u mesnoj industriji u Bosni i Hercegovini, kroz kontinuirano ulaganje u ljudske resurse i savremenu tehnologiju. Pored toga, pokrenuli su i novu kompaniju „Mipower d.o.o.“, koja će se baviti samo proizvodnjom i trgovinom električnom energijom. Planiraju da postave još najmanje 10MW solarnih panela.

Stvaranje nove generacije volontera

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat koji finansira EU na Kosovu podržava okretanje škola ka volonterizmu.

Rina Recica ima 14 godina i jedna je od najboljih učenica u svojoj generaciji. Pored učenja, ona je prilično zaokupljena društvenim pitanjima i problemima kao što su zaštita životne sredine i ljudska prava. Tokom proteklih godina, ona i njeni prijatelji redovno su davali svoj doprinos kroz volonterske aktivnosti u školi. „Organizovali smo inicijativu čišćenja školskog dvorišta i redovno izrađivali plakate protiv vršnjačkog nasilja. Ali nekako sam uvek imala osećaj da ne radimo dovoljno i da možemo više“, objašnjava Rina.

To se promenilo kada se nevladina organizacija TOKA obratila školi i ponudila da organizuje Klubove učenja uz praksu (klubove volontera) uz pomoć dvoje školskih nastavnika. „To je mnogo pomoglo“, kaže Rina, „jer sada imamo više redovnih i dobro koordiniranih aktivnosti, a upoznali smo i druge učenike u školi koji su se bavili volonterskim aktivnostima za koje nismo znali“.

„Razlog za pokretanje ovog programa bio je prilično jednostavan. Cilj nam je bio da se mladi aktiviraju po pitanjima koja se tiču zajednice i da istovremeno doprinesemo njihovom neformalnom obrazovanju.“

Program učenja uz praksu počeo je na Kosovu pre pet godina, a u poslednje tri godine realizovan je uz podršku Evropske unije. Ukratko, program ima za cilj da pomogne mladima da se više uključe u volonterske aktivnosti, a da istovremeno steknu nova znanja, vrednosti i veštine, kao što su kritičko razmišljanje, komunikacija, rešavanje problema, društvene veštine, donošenje odluka, liderstvo, povećana samoinicijativna efikasnost i svest o aktivnom građanstvu.

Menadžerka programa Hatidže Zeka objašnjava da su mnoge zemlje uključile volonterizam u svoj formalni obrazovni sistem kroz programe učenja uz praksu. Međutim, Kosovo je među onima koji nemaju volonterizam u okviru svog formalnog obrazovanja. „Razlog za pokretanje ovog programa bio je prilično jednostavan. Cilj nam je bio da se mladi aktiviraju po pitanjima koja se tiču zajednice i da istovremeno doprinesemo njihovom neformalnom obrazovanju“, kaže Hatidže.

Program je počeo tako što je raspisan konkurs otvoren za sve nastavnike širom Kosova, nakon čega je usledilo šest dana obuke za izabrane kandidate kako da koordinišu i pokrenu volonterske aktivnosti u školi. Posle toga, obučeni nastavnici su se vratili u svoje škole i počeli da organizuju volonterske klubove sa svojim učenicima. Aktivnosti su nastavljene sedmičnim sastancima na kojima su nastavnici i učenici počeli da govore o konkretnim volonterskim akcijama. Na ovim sastancima, uz podršku programa, nastavnici su isprobali upotrebu određenih modula obuke kako bi njihovi članovi kluba bili bolje pripremljeni za volonterske aktivnosti.

Prvi modul je bio o razmišljanju o sopstvenim veštinama i kapacitetima učesnika, drugi je uveo ciklus priprema za volontersko delovanje, uključujući analizu potreba zajednice i o tome kako razviti ideje za rešavanje problema, a u trećem su analizirani uspesi i nedostaci projekta. Volonterski klubovi u svakoj od odabranih škola redovno su se sastajali tokom nekoliko meseci, a pored podučavanja novih veština, svaki od klubova je do kraja programa realizovao i najmanje jedan volonterski projekat. Svaki projekat je takođe finansijski podržan kroz simboličan doprinos tamo gde je to bilo neophodno.

„Bilo je zaista inspirativno videti trud i posvećenost koje su i nastavnici i učenici uložili u svoje volonterske projekte – a postoji još veće interesovanje za nove klubove koje ćemo uskoro pokrenuti.“

O projektu

TOKA sprovodi program Učenje kroz praksu od 2017. godine. U ovaj program TOKA je uključila 2.500 mladih od 12 do 17 godina iz više od 80 škola u 20 kosovskih opština. Ovi mladi ljudi su deo volonterskih klubova u kojima se uči kroz praksu, a koje podržava TOKA. Klubove vode nastavnici ili članovi civilnog društva stariji od 18 godina, koji su obučeni za metodologiju iskustvenog učenja koja integriše učenje kroz iskustvo. Ovaj program takođe izlaže mlade konkretnim iskustvima implementacijom projekata učenja kroz praksu, izradom kataloga potreba njihove zajednice, rešavanjem ili smanjenjem problema njihove zajednice, postavljanjem ciljeva, upravljanjem projektnim aktivnostima, prikupljanjem sredstava, izradom budžeta i praćenjem i procenom projekata. Od 2019. godine projekat podržava Kancelarija Evropske unije na Kosovu, putem Evropskog instrumenta za demokratiju i ljudska prava EIDHR.

Za pet godina, projekat je uspeo da pokrene 29 klubova za učenje uz praksu u 15 opština širom Kosova, angažujući 60 lidera takvih klubova, a više od 500 volontera im se pridružilo. Tokom školske godine realizovano je 60 projekata učenja uz praksu u različitim zajednicama širom Kosova. Kao rezultat toga, preko 50.000 ugroženih ljudi je podržano na direktan ili indirektan način kroz projekte koji se sprovode u okviru volonterskih klubova. „Bilo je zaista inspirativno videti trud i posvećenost koje su i nastavnici i učenici uložili u svoje volonterske projekte – a postoji još veće interesovanje za nove klubove koje ćemo uskoro pokrenuti“, kaže Hatidže.

U programu su učestvovali i studenti Učiteljskog fakulteta i Odseka za psihologiju Univerziteta u Prištini koji će u budućnosti postati školski nastavnici i psiholozi. Oni su takođe imali koristi od neformalnih nastavnih tehnika koje su pružene u okviru klubova. Prema Hatidže, ukupan uticaj projekta bio je trostruk: nastavnici su naučili nove nastavne metode koje su se pokazale efikasnim i praktičnim, a njih će primeniti i u svojoj redovnoj nastavi; članovi kluba stekli su veće samopouzdanje u koordinaciji, analitičkim i mekim veštinama; a studenti Učiteljskog fakulteta i Odseka za psihologiju stekli su dragocen uvid u metode iskustvenog učenja, kao što je upravljanje omladinom, klubom i sprovođenjem projekata u svojim zajednicama.

Hatidže dalje objašnjava da je podrška EU ovom programu bila od presudnog značaja, i to ne samo sa finansijskog stanovišta. „Podrška EU povećala je kredibilitet i značaj programa među zainteresovanim stranama na opštinskom i centralnom nivou i dala je važan dodatni podsticaj u poslednje tri godine“, kaže ona.

Viši nivo roditeljstva

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

EU i Unicef udružuju snage u pružanju podrške Crnoj Gori u razvoju efikasnog programa razvoja u ranom detinjstvu kojim se unapređuje dobrobit dece i pruža podrška negovateljima.

Mišo Obradović je otac dvoje dece i poznati crnogorski glumac. Voli da provodi slobodno vreme sa svojom četvorogodišnjom ćerkom i jednogodišnjim sinom. Međutim, uprkos svojoj ambiciji da bude savršen otac, imao je problema u komunikaciji sa ćerkom. „Moja ćerka je provodila mnogo vremena za stolom za vreme ručka, što je problem sa kojim se mnogi roditelji suočavaju, ali ja nisam znao najbolji način da ga rešim“, kaže Mišo.

Priznaje da je pokušao sam da reši ovaj izazov na razne načine – od podmićivanja ćerke slatkišima do pretnji kažnjavanjem. Međutim, shvatio je da ovaj pristup ne daje željene rezultate. „Ponekad bih izgubio strpljenje. Ponekad bih imao previše strpljenja, a u tim slučajevima obroci bi trajali večno“, kaže on.

 

„Odlučio sam da se prijavim za program Brižne porodice ne samo zbog ovog konkretnog problema, već i zbog želje da budem bolji otac svojoj deci“, objašnjava on. Koristeći principe iz programa, zajedno sa stručnim savetima i razgovorima sa drugim očevima koji su učestvovali u programu, Mišo je naučio kako da motiviše ćerku da završi svoj obrok koristeći pozitivne podsticaje. „Mirno je prihvatila ovu novu situaciju i odlučio sam da ostanem pribran, tako da više nismo frustrirani zadržavanjem za stolom sat i po nakon ručka.“

„Programi o roditeljstvu ne samo da pomažu u smanjenju strogosti, već i pomažu deci da budu nenasilna. Roditelji su deci uzor ponašanja, tako da podizanje dece u nenasilnim porodicama može doprineti nenasilnim zajednicama.“

Brižne porodice je program za roditelje koji ih podržava da uspostave i neguju dobre odnose sa svojom decom. Program direktno finansira EU u Crnoj Gori u okviru projekta Razvoj u ranom detinjstvu koji sprovodi Unicef. Ida Ferdinandi je Unicefova službenica za razvoj u ranom detinjstvu u Crnoj Gori i objašnjava da su programi roditeljstva na globalnom nivou prepoznati kao jedna od ključnih strategija za sprečavanje nasilja nad decom. „U stvari, programi o roditeljstvu ne samo da pomažu u smanjenju strogosti, već i pomažu deci da budu nenasilna. Roditelji su deci uzor ponašanja, tako da podizanje dece u nenasilnim porodicama može doprineti nenasilnim zajednicama“, kaže ona.

Ida objašnjava da postoji nekoliko ovakvih programa zasnovanih na dokazima širom sveta, ali da je tim programima generalno teško pristupiti zbog naknade za licencu koja je veoma skupa. Svetska zdravstvena organizacija, kao i stručnjaci sa različitih univerziteta i iz Unicefa, stoga su razvili ovaj poseban program (Roditeljstvo za doživotno zdravlje, pod nazivom Brižne porodice, u Crnoj Gori) kao licencirani program zasnovan na dokazima ali otvorenog koda za zemlje sa niskim i srednjim primanjima kao što je Crna Gora.

Program se u Crnoj Gori sprovodi već duže od pet godina. Sa dva ciklusa godišnje, on je uključio više od 800 roditelja u sedam opština. Program je uspešno završilo 700 roditelja. Studija koja je izmerila uticaj programa među učesnicima pokazuje da je došlo do  smanjenja nasilnog roditeljstva za više od 70%, problematično ponašanje dece smanjeno je za 30% i roditeljska depresija se smanjila za 45%. „Uticaj projekta je fantastičan“, kaže Ida.

Onlajn verzija Brižnih porodica pod nazivom ParentChat je testirana tokom pandemije koronavirusa u pokušaju da se ublaže uticaji koronavirusa na decu i porodice na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.

„Pokušavamo da izgradimo stručne ljudske kapacitete da bi se program razvijao na održiv način. Takođe sarađujemo sa Ministarstvom zdravlja na nacionalnoj strategiji razvoja u ranom detinjstvu kako bi program postao sastavni deo vladine politike i redovna usluga.“

O projektu

Inicijativa za razvoj u ranom detinjstvu u Crnoj Gori je trogodišnji program koji će trajati do jula 2023. godine. Finansira ga Evropska unija sa milion evra, a sprovodi ga Unicef, u saradnji sa ministarstvima zdravlja, obrazovanja i rada i socijalnih pitanja. Zahvaljujući toj inicijativi, EU i Unicef će pomoći crnogorskim vlastima da razviju i sprovedu nacionalnu strategiju o razvoju u ranom detinjstvu, čime će se takođe podići svest o značaju ranog razvoja dece. Povećaće se kapaciteti zdravstvenih, zaštitnih i obrazovnih službi za pružanje odgovarajućih usluga porodicama i maloj deci, uključujući decu sa invaliditetom. Roditelji i negovatelji će takođe imati priliku da steknu nova znanja i veštine kroz program, što će im olakšati da svojoj deci obezbede pozitivnu, prisutnu i brižnu negu.

Program Brižne porodice u Crnoj Gori sprovode centri za osnovnu zdravstvenu zaštitu koji imaju savetodavne jedinice, kao i vrtići i nekoliko organizacija civilnog društva i osnovnih škola. Unicef takođe radi na proširenju programa kako bi se obezbedila njegova održivost. Program obezbeđuje obuku za nove lokalne moderatore sa ciljem da se izgradi grupa nacionalnih instruktora, tako da u budućnosti ne mora da se oslanja samo na međunarodne stručnjake. „Pokušavamo da izgradimo stručne ljudske kapacitete da bi se program razvijao na održiv način. Takođe sarađujemo sa Ministarstvom zdravlja na nacionalnoj strategiji razvoja u ranom detinjstvu kako bi program postao sastavni deo vladine politike i redovna usluga“, kaže Ida.

Mišo kaže da se model roditeljstva promenio u odnosu na vreme kada je on bio dete i da očevi žele da budu prisutniji u vaspitavanju svoje dece. „Želim da budem otac koji je blizak svojoj deci tokom kritičnih perioda njihovog života; da im budem podrška i da im pružim smernice za odluke koje ih očekuju u životu“, kaže on.

Podrška EU 16-om Guitar Art Summer Festu u Crnoj Gori

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Jedan od najboljih akustičnih gitarista sveta Tomi Emanuel i najbolji gitarista Balkana Vlatko Stefanovski otvorili su ovog meseca16. Guitar Art Summer Festival na Kanli kuli u Herceg Novom. Tomi Emanuel nije krio oduševljenje nastupom na prelepoj pozornici Kanli kule, naglašavajući koliko je srećan što posle duže pauze izazvane pandemijom koronavirusa ponovo nastupa na otvorenom. Legendarni gitarista Vlatko Stefanovski, koji je po drugi put učestvovao na festivalu, rekao je da obožava Herceg Novi, gde često nastupa.

 

Tokom festivala organizovano je sedam besplatnih koncerata na Trgu od muzike u Starom gradu, kao i izložba o vizuelnoj umetnosti posvećenoj gitari u galeriji Su Rajder na Belavisti. Petodnevni gitarski spektakl podržala je Evropska unija u Crnoj Gori sa ostalim sponzorima, među kojima su Ministarstvo kulture i medija, Opština Herceg Novi i Škola za osnovno muzičko obrazovanje.

Klara Šovagović i Josip Lukić osvojili nagradu Srce Sarajeva za najbolji studentski film

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Mladi hrvatski režiseri Klara Šovagović i Josip Lukić osvojili su nagradu Srce Sarajeva za najbolji studentski film na 28. Sarajevo Film Festivalu svojim filmom Nije hladno za komarce. Nagrada, čiji je pokrovitelj Savet za regionalnu saradnju (RCC), uručena je na ceremoniji zatvaranja festivala.  

Nagrada Srce Sarajeva za najbolji studentski film, čiji je pokrovitelj RCC, ima za cilj da promoviše filmove koje su snimili studenti iz regionalnih filmskih škola, fakulteta i umetničkih akademija. Ovim delom takmičarskog programa, Sarajevo Film Festival pruža novu platformu za obuku talentovanih filmskih profesionalaca na samom početku njihove karijere. Pažnja je usmerena na dugometražne, dokumentarne filmove , kao i animirane filmove trajanja do 60 minuta koji su nastali u okviru nastavnog procesa regionalnih filmskih škola.

RCC je pokrovitelj nagrade Srce Sarajeva Sarajevo Film Festivala za najbolji studentski film od njenog uvođenja 2017. godine. Prethodni laureati su: Aleksandru Mironesku (Rumunija) za Letnje planiranje 2021. godine; Zejnep Dilan Siren (Turska) za Veliku istanbulsku depresiju 2020. godine; Nikola Stojanović (Srbija) za Šerbet 2019. godine; Hajni Kiš (Mađarska) za Poslednji poziv 2018. godine; i Neven Samardžić (Bosna i Hercegovina) za Čistoću 2017. godine.