Skip to main content

Аутор: WeBalkans

58 novih projekata strukovnog obrazovanja i obuke izabrano u okviru prvog poziva za izgradnju kapaciteta koji je sproveo Erazmus+

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

U saradnji sa ustanovama i organizacijama za strukovno obrazovanje i obuku (VET) širom sveta, od 93 ocenjena projekta, izabrano je 58 novih Erazmus+ projekata izgradnje kapaciteta za strukovno obrazovanje i obuku, sa ukupnim iznosom od 21,3 miliona evra finansijskih sredstava EU. Projekti iz poziva za „Izgradnju kapaciteta u stručnom obrazovanju i obuci“ uključuju tela za strukovno obrazovanje i osposobljavanje iz 75 zemalja sveta.

 

Erazmus+ je mnogo više od razmene studenata. Njime se podstiče saradnja između obrazovnih organizacija iz EU i drugih evropskih zemalja i šire. Akcije vezane za strukovno obrazovanje i obuku koje se odvijaju u okviru projekta Erazmus+ osposobljavaju polaznike za tržište rada. Ovakve aktivnosti postavljaju organizacije za strukovno obrazovanje i obuku u povoljnu poziciju da podrže druge prioritete programa Erazmus+ i EU vezane za zelenu i digitalnu tranziciju.

Evropski investitori se okupili na prezentaciji mogućnosti i prednosti poslovanja na Zapadnom Balkanu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Na Investicionoj konferenciji Zapadnog Balkana 6 u Ljubljani, Savet za regionalnu saradnju (RCC) i Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana 6 (WBCIF) okupili su investitore iz Austrije, Hrvatske, Italije i Slovenije, kao i agencije za promociju investicija sa Zapadnog Balkana, ministarstva nadležna za investicionu politiku i promociju, regionalne organizacije i međunarodne finansijske institucije.
 

Na konferenciji su se mogle čuti informacije o investicionom okviru, predstavljene su mogućnosti i prednosti poslovanja na Zapadnom Balkanu, prikazivani primeri uspešnih investicija u regionu i podržano je umrežavanje. Na konferenciji su takođe predstavljene prednosti Zapadnog Balkana u poređenju sa drugim investicionim destinacijama, u svetlu novih globalnih kretanja i prelivanja lanaca snabdevanja u susedne zemlje.

 

Konferencija je bila deo implementacije Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište Zapadnog Balkana (CRM) koji je finansirala Evropska unija. Više informacija o CRM-u može se naći na https://www.rcc.int/pages/143/common-regional-market.

Izabrani pobednici foto konkursa „Biti mlad u Srbiji“

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Zabava, sportske aktivnosti, umetnost, borba za bolju budućnost – sve to obeležava svakodnevni život mladih u Srbiji, a nadahnulo je i učesnike ovogodišnjeg foto konkursa sa temom „Biti mlad u Srbiji“.

 

Petočlani žiri izabrao je četiri pobednika među više od 1.000 fotografija pristiglih na konkurs koji su organizovale Delegacija Evropske unije u Srbiji, National Geographic Serbia, Politikin Zabavnik i Erazmus studentska mreža Srbija. Ovo je jedna od aktivnosti kojom je Delegacija EU u Srbiji obeležila 2022. godinu kao Evropsku godinu mladih.

 

U kategoriji za najbolje fotografije građana, dodeljene su sledeće nagrade:

  1.mesto – Miloš Krstić, Festival euforije (festival Exit, Novi Sad) 2.mesto – Irena Ljubanović, Žena ženi solidarna (Beograd) 3.mesto – Jana Cekić, I šta ćemo sad? (Beograd)  

Fotografija koja je osvojila prvu nagradu biće objavljena u srpskom izdanju časopisa National Geographic, kao i u časopisu Politikin zabavnik. Četiri pobedničke fotografije, kao i 16 fotografija koje su se našle u užem izboru, biće izložene tokom decembra u Info centru EU u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Fotografima najboljih radova biće dodeljeni vaučeri za elektronsku opremu; dobitnoj fotografiji biće dodeljen vaučer za kupovinu elektronske opreme u vrednosti od 1.000 evra, druga nagrada je vaučer u vrednosti od 500 evra, treća nagrada je vaučer u vrednosti od 300 evra, dok najbolja fotografija nekog EU projekta dobija sertifikat.

Forum tužilaca TAIEX-a o prekograničnom privrednom i sajber kriminalu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Bliska prekogranična saradnja je srž iskorenjivanja prekograničnog kriminala. Ova ključna poruka ponovljena je tokom dvodnevnog programa 22. Međunarodnog foruma tužilaca TAIEX-a za borbu protiv prekograničnog organizovanog kriminala u Budvi 8. i 9. novembra 2022. godine. Ovo je bio prvi put da je TAIEX Forum organizovan u nekoj od zemalja učesnica.  

Manifestacija je organizovana u saradnji sa Vrhovnim državnim tužilaštvom Crne Gore, Agencijom EU za saradnju u krivičnom pravosuđu Eurojust-om, Evropskim javnim tužilaštvom (EPPO) i Javnim tužilaštvom nemačke savezne države Saksonije. Okupila je preko 100 tužilaca i predstavnika pravosuđa, kako lično, tako i onlajn iz više od 30 zemalja, uključujući regione proširenja i susedstva, države članice EU, kao i agencije i ustanove EU. Govornici su se bavili različitim nedavnim slučajevima, od pranja novca i istraga o sajber kriminalu do povrata imovine, zajedničkih istražnih timova i korišćenja digitalnih dokaza.

 

Forum je doprineo unapređivanju međunarodne saradnje u krivičnim pitanjima. Prvo, pružio je praktičarima iz lanca krivičnog pravosuđa mogućnost da izgrade i ojačaju svoje stručne mreže. Kao drugo, ojačao je institucionalni kapacitet za rešavanje prekograničnih slučajeva u kritičnim oblastima, kao što su šeme pranja novca i korišćenje digitalnih dokaza. Konačno, jačanje prekogranične pravosudne saradnje neće ostati samo na dvodnevnom Forumu. TAIEX će nastaviti da podržava svoje partnere u ključnim reformama vladavine prava ciljanim i prilagođenim aktivnostima tehničke pomoći.

Naredna stanica: budućnost

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

EU podržava nadogradnju crnogorske železničke infrastrukture.

Prva železnička pruga u Crnoj Gori bila je uskotračna pruga iz Gabele Zelenike, koja je otvorena 1901. godine. Ovu prugu je izgradila Austrougarska, koja je u to vreme upravljala teritorijom Boke Kotorske. Železnički sistem je nastavio da se unapređuje tokom decenija, a najveći skok je napravljen sedamdesetih godina 20. veka puštanjem u promet pruge koja povezuje glavni grad Srbije Beograd sa glavnom crnogorskom lukom Barom.

Kada je ova pruga otvorena 1976. godine, bila je to najsavremenija železnica, moderna i udobna kao i svaka druga železnička mreža na svetu. Bio je to najveći i najskuplji infrastrukturni projekat u bivšoj jugoslovenskoj federaciji i jedno od najlepših putovanja u Evropi. Prvi voz koji je prešao 167 kilometara bio je Plavi voz, luksuzni prevoz tadašnjeg jugoslovenskog lidera Josipa Broza Tita, koji je u njemu zabavljao strane dostojanstvenike i kraljevske porodice, uključujući kraljicu Elizabetu II i bivšeg etiopskog cara Hailea Selasija.

„Teške krizne godine ostavile su traga na crnogorskim železnicama, jer je železničkom sistemu potrebno kontinuirano praćenje i remont. U vreme ekonomske krize za državu i društvo to nije bilo moguće uraditi kako treba.”

Dragan Radević je zamenik direktora za kapitalne investicije u Železnicama Crne Gore i u kompaniji radi od 2004. godine. Međutim, njegovo iskustvo i ljubav prema železnici datira iz davnina. Dragan se živo seća svog prvog iskustva putovanja vozom, osamdesetih godina prošlog veka – zlatnog doba crnogorskih železnica – kada je imao samo pet godina, a roditelji su najavljivali da će porodica na letovanje ići na more, vozom. „Sećam se da nisam spavao celu noć od uzbuđenja: ne samo što smo išli na more, već više zato što ćemo putovati vozom. Putovanje vozom je u to vreme bilo poseban događaj, a putovanje vozom i danas mi donosi romantičan i gotovo mističan osećaj“, kaže Dragan.

Međutim, konstantno nedovoljno finansiranje ostavilo je velike probleme železnici do 1990-ih. Crnogorski deo pruge je u velikoj meri patio od neodržavanja, a putovanje železnicom do Beograda koje je nekada trajalo sedam sati počelo je da traje skoro 11 sati jer je voz morao često da usporava zbog loših koloseka i infrastrukture. Broj putnika je pao sa vrhunca od skoro 2 miliona u 1987. na 1,2 miliona u 2016. Teretni promet je smanjen sa skoro 4 miliona tona na 1,4 miliona. „Teške krizne godine ostavile su traga na crnogorskim železnicama, jer je železničkom sistemu potrebno kontinuirano praćenje i remont. U vreme ekonomske krize za državu i društvo to nije bilo moguće uraditi kako treba“, kaže Dragan.

Postojala je potreba za revitalizacijom, ali ni železnička kompanija ni Vlada Crne Gore nisu imali finansijskih sredstava da podrže nadogradnju.

 

„Očekujemo uspešnu saradnju sa EU i Evropskom investicionom bankom i u budućim projektima.”

O projektu

Produženje koridora Orijent/Istok-Med ka Zapadnom Balkanu duž rute 4 je dugačko oko 580 km i ide od Vršca (granica Srbije i Rumunije) do Beograda (Srbija), a zatim do Podgorice i Bara (Crna Gora). Bar – Vrbnica (poslednja na granici Crne Gore i Srbije) je najznačajnija deonica crnogorske železničke mreže, koja prevozi oko 20% svih putnika i oko 60% tereta. Preko WBIF-a i nacionalnog instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), EU je izdvojila milione evra za pripremu konkretnih investicionih paketa, kao i hitne radove na sanaciji padina u opasnosti od klizišta. Pored toga, u okviru Agende povezivanja, EU je izdvojila više od 20 miliona evra za pokrivanje 50% troškova vezanih za postavljanje savremenih signalnih i telekomunikacionih sistema u Podgorici i okolini, kao i rehabilitaciju 29 betonskih mostova i 20 tunela.

U 2017. prišla je EU. Evropska investiciona banka (EIB) odobrila je kredit od 20 miliona evra za sanaciju najkritičnijih kosina, tunela, mostova i signalnih sistema na pruzi od Bara do Vrbnice na granici Srbije. Pored toga, zajam je kombinovan sa grantom u vrednosti od 20 miliona evra, u okviru Agende povezivanja EU kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF). To je značilo da će skoro 90% ukupnih troškova projekta od 45 miliona evra biti pokriveno iz budžeta EU. Projekat je pri kraju i rukovodstvo železničke kompanije očekuje povećanje prevoza putnika i robe kao rezultat ove investicije. „Zbog toga očekujemo uspešnu saradnju sa EU i Evropskom investicionom bankom i u budućim projektima“, kaže Dragan.

Kako se ovaj projekat privodi kraju, Dragan objašnjava da se očekuje da crnogorske železnice uz podršku EU krenu u novi projekat. Novi projekat obuhvata sanaciju daljih tunela i mostova, zamenu koloseka od Lutova do Bioča i renoviranje tri radionice, sve na koridoru Bar Vrbnica.

Albanija se pridružila Mehanizmu civilne zaštite EU

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

 

Kao punopravna članica Mehanizma za civilnu zaštitu EU, Albanija neće samo moći da dobije neposrednu podršku, već putem Mehanizma može i da pošalje pomoć zemljama pogođenim nepogodama, što će dovesti do snažnijeg i bolje koordiniranog reagovanja u kriznim situacijama u Evropi i ostatku sveta. Pre nego što se pridružila kao punopravna članica, Albanija je već bila podržana od strane timova civilne zaštite EU nakon razornog zemljotresa u novembru 2019. godine i požara tokom poslednja tri leta.

 

Komesar Janez Lenarčič boravi u Tirani povodom ovog događaja. Tamo se sastao sa premijerom Edijem Ramom i ministrom odbrane Nikom Pelešijem, sa kim je potpisao sporazum kojim je Albanija postala član Mehanizma.

 

Mehanizam EU za civilnu zaštitu ima za cilj jačanje saradnje između zemalja EU i 8 država učesnica (Island, Norveška, Srbija, Severna Makedonija, Crna Gora, Turska, Bosna i Hercegovina, a sada i Albanija) u oblasti civilne zaštite u cilju unapređenja prevencije, pripremljenosti i odgovora na prirodne nepogode.

 

Kada vanredna situacija nadvlada sposobnosti reagovanja neke zemlje u Evropi i šire, ona može zatražiti pomoć preko Mehanizma. Evropska komisija igra ključnu ulogu u koordinaciji reagovanja na prirodne nepogode širom sveta. Od svog osnivanja 2001. godine, Mehanizam civilne zaštite EU odgovorio je na više od 600 zahteva za pomoć unutar i izvan EU.

Novo izdanje Medijske konferencije EU i Zapadnog Balkana u Albaniji potvrđuje značaj slobode medija i slobode izražavanja

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Novo izdanje Medijske konferencije EU-Zapadni Balkan održano je 10. i 11. novembra 2022. godine u albanskoj prestonici Tirani. Među gotovo 200 učesnika bilo je novinara, ljudi iz medija i organizacija civilnog društva, osoba koje proveravaju činjenice, profesora i mnogih drugih sa Zapadnog Balkana, iz EU i njenih partnera.

 

Konferencija koju su zajednički organizovali Evropska komisija i Evropska služba za spoljno delovanje počela je radionicom koju je otvorio Andris Kesteris, glavni savetnik za medije i civilno društvo u Generalnoj direkciji za susedstvo i pregovore o proširenju, koji je, zajedno sa glavnim partnerima Komisije, kao što su USAID i GIZ, predstavio najnovije programe pomoći medijima na Zapadnom Balkanu.

 

Konferencija je zvanično počela sa ambasadorom Hohmanom, šefom Delegacije EU u Albaniji, koji je istakao da su slobodni i nezavisni mediji ključni stub demokratije u formiranju javne sfere, oblikovanju javnog mnjenja i odgovornosti onih koji su na vlasti.

 

Zatim se Mikela Matuela, vršiteljka dužnosti direktora za Zapadni Balkan u Generalnoj direkciji za susedstvo i pregovore o proširenju, obratila prisutnima: „Sloboda izražavanja je osnovna evropska vrednost i preduslov za pristupanje i ona je takođe u centru politike proširenja EU“. Međutim, ona je naglasila da vlade i relevantni akteri (regulatorna tela, javni medijski servisi i vlasnici medija) takođe moraju da ulože više truda, kako bi stvorili povoljan ambijent za slobodu medija.

 

Konferencija je nastavljena sa nekoliko panela o ključnim pitanjima kao što su manipulacija informacijama i strano mešanje, savremena produkcija sadržaja, dezinformacije i saradnički pristup.

 

Tokom konferencije uručena je nagrada EU za istraživačko novinarstvo na Zapadnom Balkanu, koju su dobila tri glavna istraživačka novinara iz WB6.

Kad dečja strast preraste u profesiju

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat koji finansira EU pomaže mladim ljudima na Kosovu da ostvare svoje profesionalne ambicije u IKT i digitalnom sektoru.

Detjon Ćoćaj je 21-godišnjak iz Prizrena i jedan je od mnogih mladih ljudi koji poslednjih godina vide informacionu tehnologiju kao atraktivan sektor za svoj profesionalni život. Odluka da se otisne na profesionalno putovanje u IKT za Detjona nije bila tehničke prirode: počela je kao strast kada je imao samo 10 godina. Tada se Detjon u kući jednog druga prvi put susreo sa kompjuterom. „To je bilo polje gde ste mogli beskrajno da pronalazite nove informacije: bila je to ljubav na prvi pogled“, kaže on. Posle tog nezaboravnog iskustva počeo je da moli roditelje da mu kupe kompjuter. Kada su mu uslišili molbu, za Detjona je počelo uzbudljivo putovanje.

„Iako je fakultet na koji idem prilično ažuran, oni i dalje ne mogu u potpunosti da prate brzi razvoj IKT-a. Profesionalni kursevi su uvek dobra opcija za popunjavanje ove praznine.“

Detjon je dalje razvijao svoje IKT i digitalne veštine, a kada je došlo vreme za fakultet, nije se dvoumio šta će studirati. Započeo je studije 2020. godine, ali je želeo da uči više i brže. Shodno tome, počeo je da traži dodatne opcije i mogućnosti za unapređenje svojih veština i naišao je na obaveštenje o projektu koji finansira EU, a koji nudi besplatne kurseve o IKT veštinama za mlade sa Kosova. „Iako je fakultet na koji idem prilično ažuran, oni i dalje ne mogu u potpunosti da prate brzi razvoj IKT-a. Profesionalni kursevi su uvek dobra opcija za popunjavanje ove praznine“, kaže Detjon.

Projekat EU Podrška konkurentnosti IKT sektora na Kosovu bio je usmeren na pružanje obuke o IKT-u, digitalne veštine i poslovno upravljanje, uključujući razvoj veba, Java programiranje, sajber bezbednost, Pajton, big data, mašinsko učenje, upravljanje IT projektima i meke veštine. Pored toga, projekat je obezbedio kurseve poslovne obuke o menadžmentu i liderstvu u IKT sektoru. Detjon je učestvovao u dva modula kursa: razvoj Jave i Androida i veb razvoj.

„Znanje stečeno na ovom kursu mi je mnogo pomoglo. Na primer, na mom razgovoru za posao bilo je nekih tehničkih pitanja na koja sam znao da odgovorim zahvaljujući kursu, što je uticalo na moj uspeh na intervjuu.“

O projektu

Podrška EU konkurentnosti kosovskog IKT sektora, brendirana kao „IKT za rast Kosova“, ima za cilj da poboljša konkurentnost kosovskih digitalnih i tradicionalnih preduzeća podržavajući širenje kosovskog IKT sektora, što dovodi do otvaranja novih radnih mesta. Štaviše, projekat namerava da premosti jaz digitalnih i poslovnih veština na održiv način koji zadovoljava potrebe tržišta i povećava izvoz kosovskih IKT preduzeća, kao i izgradnju konkurentnosti kosovskih digitalnih i tradicionalnih preduzeća kroz upotrebu IKT-a.

Projektom upravlja Kancelarija Evropske unije na Kosovu, a sprovodi ga WeGlobal u partnerstvu sa European Projects Management Ltd i Prištinskom REA-om. Traje 42 meseca, od januara 2020. do jula 2023. godine.

Kao rezultat vrednog rada, znanja stečenog na fakultetu, a posebno onog stečenog na kursevima koje je finansirala EU, Detjon je dobio posao u Bottomline Technologies, kompaniji koja posluje u više od 90 zemalja širom sveta. „Znanje stečeno na ovom kursu mi je mnogo pomoglo. Na primer, na mom razgovoru za posao bilo je nekih tehničkih pitanja na koja sam znao da odgovorim zahvaljujući kursu, što je uticalo na moj uspeh na intervjuu“, kaže on.

Detjon ima velike lične ambicije u IKT i digitalnom sektoru. „U budućnosti sebe vidim kao vlasnika nekog proizvoda i generalnog direktora važne IKT kompanije koja zapošljava i stvara pozitivne perspektive za druge mlade ljude“, kaže on.

Približavanje mladih kulturi i umetnosti

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Interaktivni, inovativni alati u programu rada sa mladima koji finansira EU približavaju kulturne institucije mladima u Srbiji i šire.

Galerija Matice srpske u Novom Sadu, osnovana 1847. godine, danas predstavlja jedan od najbogatijih umetničkih muzeja u Srbiji. Stalna zbirka izlaže značajna umetnička dela iz osamnaestog, devetnaestog i dvadesetog veka i ilustruje poreklo i razvoj srpske umetnosti novog doba, pokazujući položaj nacionalne srpske kulture u evropskom kontekstu. Pored stalne izložbe, Galerija je mesto gde se održavaju međunarodni, monografski, tematski i drugi privremeni prikazi. Galeriji nikada nije nedostajalo posetilaca, međutim, među njima je bilo razočaravajuće malo mladih ljudi.

Nedostatak mladih posetilaca nije nešto specifično samo za ovu galeriju. Taj problem primećen je i u drugim zemljama u regionu i šire. Da bi se ovaj problem rešio u širem kontekstu i kulturne ustanove se, sve u svemu, približile mladima, udruženje nevladinih organizacija iz Srbije NAPOR, pokrenulo je projekat The Melting Pot zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske unije. Projekat je realizovan u tri zemlje – Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Srbiji.

„Ideja projekta bila je da se mladi približe kulturnim sadržajima uopšte, ali i da se kulturne ustanove podstaknu da stvaraju programe za mlade.“

Nedeljka Ivošević je menadžerka za komunikacije u Naporu. Ona objašnjava da je ideja ovog projekta bila zasnovana na strateškom planu organizacije, a to je da okupi ustanove i omladinske radnike i metodologiju rada s mladima. „Ideja projekta bila je da se mladi približe kulturnim sadržajima uopšte, ali i da se kulturne ustanove podstaknu da stvaraju programe za mlade“, kaže Nedeljka.

U početku je projekat u ove tri zemlje sproveo istraživanje o potrebama različitih omladinskih grupa u oblasti kulture. Rezultati istraživanja su pokazali da je 60% mladih reklo da je kultura važan deo njihovog života, ali 90% njih je ustvrdilo da ih ustanove nikada nisu konsultovale kada je u pitanju uključivanje u planiranje programa, dodeljujući im tako ulogu pasivnih potrošača kulturnih sadržaja. Kao druge bitne razloge zbog kojih ne učestvuju redovno u kulturnim događajima, naveli su nedostatak informacija, da sadržaj nije privlačan i nedostatak kulturnih aktivnosti u oblasti u kojoj žive.

Kako bi se pružili dobri primeri povezivanja mladih sa kulturnim ustanovama i isprobali ovi dobri primeri, projekat je razvio i sproveo šest kulturnih programa: dva u svakoj zemlji. Programi su uključivali 20 mladih ljudi u svakoj zemlji i svaki je trajao oko četiri meseca. Na primer, u Srbiji je Galerija Matice srpske osmislila program pod nazivom „Igrajmo se: umetnost i slobodno izražavanje“ koji povezuje slike u galeriji sa informacijama pored slika kao što su podaci o drugim umetnicima koji su živeli u istom veku kada je slika nastala. „Svrha je bila da mladi osete galerijski prostor kao nešto što nije samo namenjeno eliti“, kaže Nedeljka.

 

„To je bio veliki i složen projekat koji se sprovodi u tri zemlje. Podrška EU bila je presudna jer bez tih sredstava ne bismo mogli da sprovedemo projekat.“

O projektu

Projekat  Melting Pot počeo je u martu 2021. i završio se u septembru 2022. godine. Projekat je realizovan u tri zemlje – Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Srbiji – kroz partnerstvo sa Naporom, Galerijom Matice srpske, Mrežom mladih Hrvatske, Pogonom – Zagrebačkim centrom za nezavisnu kulturu i mlade, Sojuzom za mladinsku rabotu Skoplje i Opštinskom ustanovom Muzej na gradu Negotino. Projekat finansira fondacija Tempus kroz ERAZMUS+ program Evropske unije.

Projekat je takođe osmislio obrazovni program za primenu neformalnih pristupa sa ciljem povećanja kapaciteta omladinskih radnika i kulturnih radnika da razumeju pristupe i principe koji podržavaju lični i društveni razvoj mladih. Njihova knjižica „Melting Pot, inovacija u omladinskom radu i institucijama kulture“ sadrži pregled omladinskog rada i kulture u Severnoj Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj i drugim zemljama EU. U brošuri se navode primeri inovativnog i kreativnog digitalnog omladinskog rada i više od 50 digitalnih platformi, alata i pristupa.

Preko 600 mladih bilo je direktno i indirektno uključeno u projektne aktivnosti. Nedeljka smatra da je projekat imao značajan uticaj i da je podrška EU bila od suštinskog značaja. „To je bio veliki i složen projekat koji se sprovodi u tri zemlje. Podrška EU bila je presudna jer bez tih sredstava ne bismo mogli da sprovedemo projekat“, kaže ona.

Čitanje sa READ-om širom Zapadnog Balkana

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat koji finansira EU promoviše čitalačke navike i veštine, kao i kulturnu saradnju.

Jedna od prvih stvari koje je bivša direktorka Gete instituta za Severnu Makedoniju Tanja Kriger primetila kada je preuzela dužnost bio je nedostatak čitalačkih navika među mladim Makedoncima. Stoga je odlučila da tokom svog mandata ona i njen tim treba da daju prioritet poboljšanju čitalačkih navika među mladima, posebno u ruralnim i udaljenim delovima zemlje. Gete institut je već imao projekte koji se sprovode na ovu temu u Severnoj Makedoniji, ali je postojala potreba da se uradi više, seća se Marija Čorbeva Penovska iz Instituta u Skoplju.

Prilika je došla uz poziv za podnošenje predloga kulturnih aktivnosti iz Programa civilnog društva i medija Evropske unije. Uz njihovu podršku, Gete institut je, zajedno sa partnerima iz drugih zemalja u regionu, pokrenuo projekat Regionalne mreže za kulturnu raznolikost (READ) koji ima za cilj promovisanje interkulturalnih veština čitanja i demokratskih vrednosti kroz kulturu čitanja i rukovanje nadregionalnim visokokvalitetnim književnim delima.

„Naše posete bile su usmerene ka teško dostupnim zajednicama: mestima gde deca nikada ranije nisu imala priliku da učestvuju na kulturnom događaju.

Marija Čorbeva Penovska je menadžerka projekta READ. Ona objašnjava da projekat uključuje četiri različita programa, od kojih je jedan „READ (čitanje) na točkovima“, regionalna mobilna biblioteka opremljena knjigama i drugim sadržajima iz zemalja partnera projekta. Biblioteka obilazi region i Tursku sa posebnim fokusom na škole i biblioteke, u periodu od tri godine. Mobilna biblioteka je sa svojom ekipom u kombiju već obišla Severnu Makedoniju i Srbiju, obilazeći uglavnom udaljena sela gde su organizovale radionice pripovedanja i kreativnog pisanja, zatim predstavljanje novih pisaca, predavanja i rasprave, izdavanje knjiga i donacije knjiga i slični kulturni događaji sa decom i mladima. „Naše posete bile su usmerene ka teško dostupnim zajednicama: mestima gde deca nikada ranije nisu imala priliku da učestvuju na kulturnom događaju“, kaže Marija.

Druga komponenta projekta je podrška književnim festivalima u pet ciljanih zemalja, što je ključno sredstvo za promovisanje međukulturne saradnje u regionu. Projekat obuhvata i rezidencijalni program koji, kroz otvorene konkurse, pruža autorima u pet zemalja priliku da upoznaju književnu, umetničku i kulturnu scenu u regionu i podrže regionalnu diseminaciju književnih dela iz ciljanih zemalja. Istovremeno, lokalna publika dobija jedinstvenu priliku da se upozna sa radom odabranih umetnika.

Četvrta komponenta projekta je podrška kapacitetima civilnog društva, kroz sistem davanja podgrantova koji pruža podršku manjim organizacijama u oblasti prevođenja, objavljivanja i/ili promocije radova kako bi se povećao pristup i svest o književnosti izvan nacionalnog konteksta. Komponenta uključuje inovativne višejezične i interkulturalne projekte.

Marina Terpovska Stargo, koordinatorka projekta zadužena za grantove, objašnjava da su do sada obezbedili bespovratna sredstva za 54 organizacije kroz dva poziva za podnošenje predloga. Očekuje se da će kroz bespovratna sredstva projekta biti podržano ukupno 90 organizacija.

„Verujem da ćemo izgradnjom ove velike mreže kulturnih radnika i organizacija civilnog društva koje rade u kulturnom sektoru obezbediti održivost projekta.“

O projektu

Regionalna mreža za kulturnu raznolikost (READ) je četvorogodišnji regionalni kulturni projekat koji finansira EU, a sprovodi Gete Institut u Skoplju zajedno sa partnerskim organizacijama: Centrom za balkansku saradnju – Loja (Severna Makedonija), Instituti i Librit dhe i Promocionit (Albanija), Udruženjem za kulturu Kalem (Turska), Krokodilom (Srbija) i Qendra Multimedia (Kosovo). Projekat doprinosi pomirenju i interkulturalnoj toleranciji otvaranjem novih kanala komunikacije između nezavisnih kulturnih društava, nudeći im mogućnosti umrežavanja daleko od političke scene. Projekat ima za cilj da promoviše interkulturalne veštine čitanja i demokratske vrednosti kroz kulturu čitanja i rukovanje nadregionalnim visokokvalitetnim književnim delima.

Marija Čorbeva Penovska kaže da su veoma zadovoljni dosadašnjim rezultatima projekta, a posebno rezultatima podgrantova. „U početku smo bili skeptični prema ishodu ovih malih projekata jer je finansijski iznos bespovratnih sredstava bio simboličan. Međutim, svaki mali projekat se pretvorio u uspešnu priču zahvaljujući vrednom radu ovih manjih organizacija “, kaže Marija.

Međutim, Marija smatra da je najvažniji uspeh projekta olakšavanje saradnje između kulturnih organizacija i mladih u regionu „Verujem da ćemo izgradnjom ove velike mreže kulturnih radnika i OCD-a koje rade u kulturnom sektoru obezbediti održivost projekta“, kaže ona.