Skip to main content

Аутор: WeBalkans

Udvostručena radna snaga u Catwalk-u Sarajevo

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat koji finansira EU podržao je modnu kompaniju iz Bosne i Hercegovine da razvija svoje poslovanje.

Catwalk Sarajevo je modna kompanija iz Sarajeva, koju je 2011. godine osnovala Ema Burdžović, u početku kao trgovačku firmu koja je uvozila robu u Bosnu i Hercegovinu i prodavala je u svojoj sarajevskoj radnji. Međutim, kako objašnjava Ema, uprkos visokom kvalitetu robe koju je uvozila, prodavnica nije uspela da ostvari zadovoljavajući promet zato što su cene bile isuviše visoke za kupovnu moć i sveukupnu ekonomsku situaciju potrošača u Bosni i Hercegovini. Pre šest godina odlučila je da promeni strategiju i pređe sa trgovine na proizvodnju tako što je zaposlila dva iskusna krojača.

Međutim, taj prelaz nije bio lak. Ema je ekonomista po profesiji i u vreme kada je menjala delatnost znala je vrlo malo o specifičnostima procesa proizvodnje tekstila. Seća se da se suočavala sa brojnim izazovima u obezbeđivanju sirovina, odgovarajuće opreme i potrebne radne snage. „Nažalost, postoji trend da kvalifikovani radnici odlaze iz Bosne i Hercegovine u potrazi za boljim životom. Nije bilo lako, ali smo uspeli da pronađemo kvalifikovane i ambiciozne radnike koji su kamen temeljac naše kompanije“, kaže Ema.

„Projekat koji finansira EU značajno je poboljšao naše poslovanje i pomogao nam da prevaziđemo negativne efekte pandemije koronavirusa.“

Taman kada je kompanija počela da se ustaljuje i gradi viziju za bolju budućnost, počela je pandemija koronavirusa. Tekstilne kompanije u Bosni i Hercegovini suočile su se sa brojnim izazovima u tom periodu. Narudžbe i prodaja su se značajno smanjile, a lanci snabdevanja su poremećeni, što je veoma otežalo kupovinu sirovina od početka februara 2020. godine. Tekstilna industrija procenjuje je se svaki treći posao izgubljen u zemlji tokom pandemije bio u tekstilnom sektoru.

Ema nije morala da otpusti nijednog radnika; međutim, nije mogla da raste kako je planirala. U to vreme naišla je na projekat EU4Business Recovery koji finansira EU i koji pruža finansijsku i tehničku podršku tekstilnoj industriji u Bosni i Hercegovini, ublažavajući uticaj pandemije na prodaju i radna mesta. Ema se prijavila i dobila podršku koja joj je bila potrebna. „Projekat koji finansira EU značajno je poboljšao naše poslovanje i pomogao nam da prevaziđemo negativne efekte pandemije koronavirusa“, kaže ona.

Ključni doprinosi projekta uključivali su kupovinu nove opreme i pokretanje online prodavnice, kao i nove maloprodajne radnje u Crnoj Gori.

„Uz podršku koju smo dobili od EU, udvostručili smo broj naših radnika sa 12 na 24.“

O projektu

Projekat „COVID-19 Investment Response-EU4 Business Recovery“ koji finansira EU sprovodi Međunarodna organizacija rada, u partnerstvu sa nemačkom razvojnom agencijom GIZ i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Cilj projekta je podrška oporavku privrede BiH od efekata pandemije koronavirusa. Specifični cilj je pružanje hitne podrške mikro, malim i srednjim preduzećima kako bi se osigurao njihov kontinuitet poslovanja, zadržalo više od 1.000 radnih mesta i stvorilo najmanje 100 novih, posebno za podršku ženama preduzetnicama, mladim ljudima i drugim ugroženim grupama.

Kao rezultat podrške projekta, uprava je prvobitno planirala da otvori pet novih radnih mesta. Ema ponosno ističe da taj cilj ne samo da je postignut, već je na kraju i prevaziđen. „Uz podršku koju smo dobili od EU, udvostručili smo broj naših radnika sa 12 na 24“, kaže ona.

Kompanija trenutno pokreće svoju novu liniju proizvoda – kupaće kostime – i poboljšali su svoje proizvodne procese kupovinom softvera za dizajn odeće. Oni takođe imaju za cilj da počnu da izvoze u zemlje EU. Prema Emi, njihova vizija je da izgrade jaku fabriku srednje veličine koja neće postati prevelika, ali će biti u stanju da ostvari dovoljan profit i, što je još važnije, da dobro plaća svoje radnike.

Nova mašina za elitni kvalitet

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Mlečna kompanija u Bosni i Hercegovini unapređuje svoj proizvodni proces uz pomoć EU.

Meggle BH jedno je od najuspešnijih preduzeća za proizvodnji mlečnih proizvoda na tržištu u Bosni i Hercegovini. Zahvaljujući uvođenju inovativnih pristupa u radu i usklađenosti sa visokim proizvodnim standardima, plava detelina na ambalaži belih mlečnih proizvoda postala je nezaobilazna oznaka za kvalitet u bosanskohercegovačkim domaćinstvima. Megle grupa ima dugu tradiciju u proizvodnji mleka, koju je 1887. započeo Jozef Anton Megle u Bavarskoj.

„S obzirom na zahteve domaćeg i inostranog tržišta, bilo nam je potrebno da modernizujemo fabriku i proširimo kapacitete za proizvodnju svežeg sira i kajmaka, što smo i učinili instaliranjem najsavremenije opreme, za koju smo delimično dobili podršku kroz projekat EU4AGRI.“

Meggle je ušao na bosansko tržište početkom devedesetih godina. U početku su uvozili i distribuirali Megleove proizvode. Uskoro je kompanija počela da pravi planove za pokretanje proizvodnih pogona u zemlji, a početkom 2000-ih kupili su fabriku mleka u Bihaću i etablirali se kao kompanija za proizvodnju mlečnih proizvoda. Megle BH nudi više od 150 proizvoda u svom asortimanu; posebno mesto u mnogim domaćinstvima zauzimaju domaće mleko, jogurt, kefir, pavlaka, pavlaka za kuvanje, kajmak, vaj-krem i drugi proizvodi.

Jadranka Penava pridružila se Megleu na samom početku njihovog rada u Bosni i Hercegovini početkom devedesetih godina i danas je generalna direktorka preduzeća Megle BH. Ona objašnjava da ih je bosansko tržište srdačno primilo od početka, te da su imali kontinuirani uspeh i stalni rast od početka svog poslovanja u Bosni i Hercegovini. „Prošle godine smo prikupili 50 miliona litara mleka od naših 2.500 poljoprivrednika širom zemlje, koje smatramo veoma važnim delom našeg poslovanja, jer ako nemate kvalitetno mleko u svojoj okolini onda ne možete biti uspešni u ovom poslu“, kaže Jadranka.

Tokom 2021. godine, uz podršku projekta EU4AGRI, kompanija je unapredila svoje proizvodne procese kupovinom savremene mašine za pakovanje svežeg sira i kajmaka. Kapaciteti stare mašine za proizvodnju i pakovanje sira i kajmaka bili su 1.800 pakovanja na sat, dok nova ima kapacitet od 3.200 do 4.100 pakovanja različitih težina, u istom vremenskom periodu. Ova mašina takođe omogućava pakovanje proizvoda u različite oblike ambalaže, što je od suštinskog značaja prilikom stavljanja proizvoda na tržište. „S obzirom na zahteve domaćeg i inostranog tržišta, bilo nam je potrebno da modernizujemo fabriku i proširimo kapacitete za proizvodnju svežeg sira i kajmaka, što smo i učinili instaliranjem najsavremenije opreme, za koju smo delimično dobili podršku kroz projekat EU4AGRI“, objašnjava Jadranka.

„Kao lider na tržištu BiH, očekuje se da će Meggle zadovoljiti potrebe tržišta i poboljšati i razviti proizvodne procese, kao i da će imati kontinuirano lansiranje novih i inovativnih proizvoda. Ova investicija nam mnogo pomaže u tom pogledu.“

O projektu

Projekat EU4AGRI je četvorogodišnja inicijativa (2020-2024) usmerena na modernizaciju poljoprivredno-prehrambenog sektora, otvaranje novih radnih mesta i zadržavanje postojećih, kao i na pružanje podrške u oporavku od krize izazvane pandemijom koronavirusa u Bosni i Hercegovini. Ukupna vrednost projekta je 20,25 miliona evra, uglavnom finansiranih od strane Evropske unije, ali zajednički implementiranih i sufinansiranih od strane Češke razvojne agencije i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) u BiH.

Projekat EU4AGRI do sada je podržao poljoprivrednike i preduzeća u BiH sa 45 investicija u vrednosti od skoro 5,5 miliona evra, od čega je preko 3,2 miliona finansirala Evropska unija.

Nabavka nove mašine doprinela je i povećanju kvaliteta proizvoda i bezbednosti proizvodnog procesa, a automatizacija određenih koraka smanjila je mogućnost ljudske greške. „Kao lider na tržištu BiH, očekuje se da će Megle zadovoljiti potrebe tržišta i poboljšati i razviti proizvodne procese, kao i da će imati kontinuirano lansiranje novih i inovativnih proizvoda. Ova investicija nam mnogo pomaže u tom pogledu“, dodaje Jadranka.

Podrška EU4AGRI projekta kroz uvođenje novih tehnologija svakako će doprineti daljem razvoju i pozicioniranju ove kompanije na domaćem i inostranom tržištu, a posebno u ispunjavanju kvalitetnih standarda za proizvode obeležene plavom detelinom.

Vrednost investicije podržane kroz EU4AGRI projekat je oko 730.000 KM (skoro 375.000 €) od čega je sufinansiranje Evropske unije iznosilo oko 300.000 KM (skoro 155.000 €).

 

Predsednica Fon der Lajen na Zapadnom Balkanu razgovara o podršci EU za rešavanje energetske krize

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Ruska energetska ucena i manipulacija tržištima ne štedi Zapadni Balkan. EU je rešena da podrži naše partnere u suočavanju sa visokim cenama energije i dugoročnom poboljšanju njihove energetske bezbednosti. Ovo je kontekst posete predsednice Fon der Lajen Zapadnom Balkanu ove nedelje. Predsednica je prvo posetila Republiku Severnu Makedoniju, gde se sastala sa predsednikom Stavom Pendarovskim i premijerom Dimitarom Kovačevskim. U četvrtak ujutru, predsednica Fon der Lajen otputovala je u Prištinu, gde se sastala sa predsednicom Vjosom Osmani-Sadriu i premijerom Aljbinom Kurtijem. U popodnevnim časovima, predsednica je otputovala u Tiranu, gde se sastala sa predsednikom Albanije Bajramom Begajem i premijerom Edijem Ramom.

 

U petak ujutru će otputovati u Sarajevo. Tamo će se predsednica sastati sa novoizabranim članovima Predsedništva BiH, kao i sa izabranim članovima Parlamentarne skupštine i predstavnicima društva. U popodnevnim časovima, predsednica Fon der Lajen otputovaće u Beograd, gde će se sastati sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić. Ona će, zajedno sa predsednikom Vučićem, obići i Gasni interkonektor Srbija-Bugarska u selu Jelašnica. Na kraju, predsednica će u subotu boraviti u Podgorici, gde će se sastati sa crnogorskim predsednikom Milom Đukanovićem i premijerom Dritanom Abazovićem. Ona će posetiti projekat „Transbalkanski elektroenergetski koridor: deonica mreže u Crnoj Gori“.

Upravljanje granicom: EU potpisala sporazum sa Severnom Makedonijom

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropska unija i Severna Makedonija potpisale su 26. oktobra sporazum o operativnoj saradnji na upravljanju granicama sa Evropskom agencijom za granice i obalsku stražu (Frontex). Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski prisustvovali su potpisivanju sporazuma komesarke za unutrašnje poslove Ilve Johanson i češkog ambasadora u Severnoj Makedoniji Jaroslava Ludve koji predstavlja češko predsedavanje Saveta u ime EU, kao i ministra unutrašnjih poslova Olivera Spasovskog u ime Severne Makedonije.

 

Potpredsednik za promovisanje našeg evropskog načina života Margaritis Skinas izjavio je: „Sve bliža saradnja Severne Makedonije na polju migracija deo je njenog puta ka EU. Potpis ovog sporazuma o statusu sa Fronteksom je snažan dokaz za to. Migracije su nešto čime možemo da upravljamo samo zajednički.“

 

Komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson izjavila je: „Drago mi je što danas mogu da potpišem ovaj sporazum o statusu, jer će on ojačati našu saradnju na polju migracija i upravljanja granicama. Fronteks će moći da raspoređuje stajaće jedinice koji će raditi rame uz rame sa graničarima Severne Makedonije, sprečavajući prekogranični kriminal, posebno krijumčarenje i trgovinu ljudima, i obezbeđujući bezbednost građana Severne Makedonije i Evropske unije.“

 

Pojačana saradnja partnera sa Zapadnog Balkana i Fronteksa doprineće rešavanju problema neregularnih migracija i dodatno pojačati bezbednost na spoljnim granicama EU. Fronteks već raspolaže sa oko 300 oficira u regionu, u šta spadaju i oni koji učestvuju u zajedničkih operacija na spoljnim granicama Unije sa Albanijom, Crnom Gorom i Srbijom u skladu sa trenutnim sporazumima o statusu. Da bi se osigurala implementacija sporazuma o statusu, operativni plan biće usaglašen direktno između Fronteksa i vlasti Severne Makedonije. Njime će se omogućiti Fronteksu da pomogne Severnoj Makedoniji u upravljanju granicama, u sprovođenju zajedničkih operacija i raspoređivanju osoblja kako na granicu sa EU, tako i na granicama susednih partnera sa Zapadnog Balkana. To će pomoći u rešavanju problema sve većeg broja neregularnih migracija i prekograničnog kriminala.

Bolja komunikacija umetničkih i kulturnih projekata u javnom prostoru

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat koji finansira EU podržava nevladinu organizaciju sa Kosova da unapredi svoje kapacitete na društvenim mrežama.

Foundation 17 je nevladina organizacija sa Kosova koju su pokrenule aktivistkinje Nita Zećiri i Ajete Kerćeli. Na samom početku, one su sarađivale na stvaranju vizuelnog i intelektualnog umetničkog dela koje istražuje psihološku i društvenu perspektivu kroz eksperimentalne video umetnosti. Imale su ideje i motivaciju, ali iako su ova dva elementa bila važna, nisu bila dovoljna: bila im je potrebna podrška u smislu većeg broja saradnika, sredstava i – što je najvažnije – radnog i izložbenog prostora. Pošto su bile svesne da se sa ovim problemima suočava većina umetnika na Kosovu, odlučile su da pokrenu inicijativu koja će pomoći ne samo njima samima, već i kosovskoj kulturnoj sceni uopšte.

Kako su bile početnice u ovom poslu i bilo je teško dobiti sredstva od donatora, odlučile su da iznajme i renoviraju prostor od sopstvene ušteđevine, i pokrenule projektni prostor koji je otvoren i za druge umetnike i organizacije.

„Foundation 17 nastoji da podstakne pozitivne promene u društvu osnaživanjem zajednica kroz kulturni aktivizam.“

Liri Hašani se pridružila Foundation 17 tri meseca nakon pokretanja projekta Space 17, prvobitno kao asistentkinja na projektu Space a kasnije je unapređena u koordinatorku društvenih medija i informisanja. Ona objašnjava da je organizacija izgrađena na ličnom iskustvu osnivačica i potrebi da ponovo počnu da se koriste alternativni javni prostori. Pored toga, verovale su da su umetnost i kultura sredstvo koje se može koristiti za pokretanje važnih društvenih promena. Kako Liri ukratko objašnjava: „Foundation 17 nastoji da podstakne pozitivne promene u društvu osnaživanjem zajednica kroz kulturni aktivizam“.

Od njenog pokretanja 2018. godine, organizacija je realizovala niz projekata spajanjem novih ideja ljudi različitog iskustva i profesija, ujedinjujući umetnost, dotičući se različitih društvenih pitanja i pokušavajući da angažuje mlade ljude na različite načine.

Jedan od njihovih programa je Metamorfoza, koji ima za cilj da uvede umetnost i kulturu u dijalog kako bi razgovarali o značaju korišćenja javnog prostora. Oživljavanjem i revitalizacijom napuštenih zgrada, makar i na jedan dan, cilj je da se dokumentuje kolektivno sećanje na prošlost o kojoj se retko govori, kao i da se pozabavi korišćenjem javnog prostora za dobrobit zajednice. Do sada su intervenisali u četiri napuštena prostora u kojima su imali direktne umetničke intervencije, ali i izdali publikacije koje predstavljaju i analiziraju vezu između zgrada, spomenika i javne svesti.

Drugi program je Galeria 17 gde su iznajmile i revitalizovale staru automehaničarsku radionicu, pretvarajući je u stalni umetnički izložbeni prostor kroz crowdfunding kampanju uz podršku umetničke zajednice. Sa posebnim osvrtom na društvena pitanja, umetnici i kustosi u Galeriji 17 eksperimentišu sa konceptima, idejama i prostorom.

„Podrška EU bila je veoma korisna, jer mi je omogućila da poboljšam svoje veštine, ali mi je takođe omogućila da koordinaciju društvenih mreža sagledam iz druge perspektive.“ 

O projektu

EU TACSO je regionalni projekat koji finansira Evropska unija, a koji poboljšava kapacitet i ulogu organizacija civilnog društva (OCD). Projekat pomaže organizacijama civilnog društva da aktivno učestvuju u demokratskim procesima u regionu, a takođe razvija podsticajno okruženje za civilno društvo i pluralistički razvoj medija.

Projekat funkcioniše u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Turskoj. TACSO je deo mehanizma EU Instrumenta za civilno društvo koji pruža podršku organizacijama civilnog društva u onim zemljama koje još nisu deo EU. OCD igraju važnu ulogu za EU kao ključni akteri u podršci procesu pridruživanja njihovih zemalja.

Međutim, organizacija je takođe imala podršku međunarodnih donatora u sprovođenju njihovih programa i unapređivanju njihovih upravljačkih i administrativnih kapaciteta. Jedan od projekata koji ih je podržao bio je Tehnička pomoć EU organizacijama civilnog društva na Zapadnom Balkanu i Turskoj (EU TACSO). Liri objašnjava da su one imale redovne komunikacione aktivnosti, ali da su i dalje radile na unapređenju svoje strategije na društvenim mrežama, a njoj je to bio prvi put da radi kao koordinatorka društvenih mreža. EU TACSO je omogućio Liri obuku, posle koje je usledio individualni koučing. „Podrška EU bila je veoma korisna, jer mi je omogućila da poboljšam svoje veštine, ali mi je takođe omogućila da koordinaciju društvenih mreža sagledam iz druge perspektive“, kaže Liri.

U okviru pregovaračkog procesa sa Albanijom i Severnom Makedonijom počinje provera klastera konkurentnosti i inkluzivnog rasta

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropska komisija je 17. oktobra napravila još jedan korak napred u procesu skrininga sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Skrining je prvi korak u procesu pregovora o pridruživanju, a proces skrininga struktuiran je u šest tematskih klastera. Ovi klasteri obuhvataju relevantna poglavlja pravne tekovine zajedno sa širokim temama koje se odnose na dobro upravljanje, unutrašnje tržište, ekonomsku konkurentnost i povezanost.

 

Eksperti Evropske komisije, Albanije i Severne Makedonije počeli su da ispituju zakone i politike EU u okviru 3. Klastera o konkurentnosti i inkluzivnom rastu. Ovaj klaster obuhvata digitalnu transformaciju i medije, nauku i istraživanje, preduzetničku i industrijsku politiku, kao i socijalnu politiku i zapošljavanje, obrazovanje i kulturu. Poglavlja uključuju carinsku uniju, ekonomsku i monetarnu politiku i oporezivanje.

 

Analitički pregled tela zakona EU (pravna tekovina), tzv. skrining, omogućava zemljama kandidatima da se upoznaju sa zakonima i standardima EU i obavezama koje oni podrazumevaju. On takođe omogućava ispitivanje nivoa pripremljenosti i planova zemalja za dalje usaglašavanje i time nudi preliminarne naznake pitanja koja će najverovatnije biti pokrenuta u pregovorima.

Prijateljski razgovor baš kada je potreban

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Projekat koji finansira EU pomaže onlajn savetovalištu u Srbiji.

Nacionalna dečija linija (NADEL) je centar za pomoć i sastavni deo Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu, a uspostavljena je kao jedan od mehanizama za sprečavanje nasilja nad decom. Pozivi na broj telefona 116-111 su besplatni i otvoren je 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Nadel podržava decu i njihove roditelje od 2005. godine, a u protekloj deceniji, savetnici iz Nadela odgovorili su na više od milion poziva, nudeći pomoć, savete ili praktične smernice, pomažući deci i mladima da pronađu odgovore na pitanja i rešenja za svoje probleme. Možda najviše od svega, linija je pomogla deci i mladima tako što im je pružila nekoga ko ume da ih sasluša.

Međutim, pandemija je donela nove izazove i krize. Istraživanja tokom pandemije pokazala su da se mladi ljudi plaše. Neki su se povukli u izolaciju, dok je mnogima nedostajalo druženje sa vršnjacima u školi. Uprkos ovim izazovima, broj poziva ka Nadelu tokom pandemije je opao.

Logično objašnjenje za nas je bilo da je zbog lok dauna cela porodica bila zajedno 24 sata dnevno. Nije bilo privatnosti i mnogi nisu bili u prilici da uzmu telefon i razgovaraju sa bilo kim izvan porodice, pa ni sa Nadelom.“

Ova paradoksalna situacija privukla je pažnju Unicefa u Srbiji koji je bio dugogodišnji partner i pristalica Nadela. Vesna Dejanović je specijalistkinja za zaštitu dece u Unicefu. Ona izlaže svoje mišljenje: „Logično objašnjenje za nas je bilo da je zbog lok dauna cela porodica bila zajedno 24 sata dnevno. Nije bilo privatnosti i mnogi nisu bili u prilici da uzmu telefon i razgovaraju sa bilo kim izvan porodice, pa ni sa Nadelom.“

Imajući to u vidu, Unicef je u februaru 2021. godine, uz podršku EU, pokrenuo projekat koji bi pomogao mladim ljudima da budu u kontaktu sa Nadelom čak i u situacijama bez privatnosti, zahvaljujući inovativnoj funkciji podrške na mreži koja bi se odvijala paralelno sa tradicionalnom telefonskom linijom. Podržali su Nadel sa razvojem softvera za čet liniju, kupovinom dodatne opreme i obezbeđivanjem sredstava za plate dodatnih savetnika za upravljanje čet linijom.

Vesna objašnjava da su ih podržali i u povećanju kapaciteta, što je uključivalo obuku za sve savetnike, i stare i nove, i druge pružaoce usluga kao što su socijalni radnici iz malih nevladinih organizacija – svi pružaoci usluga koji bi mogli biti u poziciji ili već imaju potencijal da se uključe u onlajn savetovanje kako bi podelili to znanje. „U pogledu izgradnje kapaciteta, pružili smo im logističku podršku i skroman finansijski doprinos za pripremu priručnika za obuku. Obuku je obezbedio Nadel, jer imaju veliko iskustvo i veoma kompetentno osoblje za obuku“, kaže Vesna.

„Kao rezultat kampanje na društvenim mrežama, broj savetovanja putem čet sesija bio je tri puta veći od prethodnog meseca, a ukupan broj poseta veb lokaciji Nadela bio je veći od ukupnog broja kontakata u periodu od januara do maja.“

O projektu

Ova inicijativa je bila moguća zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske unije kroz Generalnu direkciju Evropske komisije za susedsku politiku i pregovore o proširenju (DG NEAR), a u partnerstvu sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Centrom za zaštitu novorođenčadi, dece i omladine Beograda.

Inovativna onlajn čet podrška za Nadel pokrenuta je uz podršku Programa za ublažavanje efekata pandemije koronavirusa na živote dece i porodica na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. Program je dvogodišnja inicijativa koju su 2021. godine pokrenuli regionalna kancelarija Unicefa i Evropska komisija.

Svrha inicijative je jačanje nacionalnog zdravlja, obrazovanja, razvoja u ranom detinjstvu i sistema zaštite dece kako bi se obezbedile osnovne usluge za ugroženu decu i njihove porodice u neposrednom i dugoročnom odgovoru na koronavirus. Očekuje se da će zahvaljujući ovom programu vrednom pet miliona evra 490.000 dece i roditelja imati bolji pristup javnim uslugama koje promovišu razvoj u ranom detinjstvu, obrazovanje, zdravlje i zaštitu u okviru oporavka od koronavirusa.

Pored ove podrške, Unicef je putem projekta koji finansira EU takođe podržao Nadel da poveća svoju vidljivost podizanjem svesti o postojanju usluge. Tokom godina, Nadel je organizovao akcije podizanja svesti posećujući škole i deleći postere. Međutim, prema Vesninim rečima, ova strategija u poslednje vreme nije funkcionisala, jer je sada potrebno doći do dece preko društvenih mreža koje redovno koriste.

Kampanja na društvenim mrežama pokrenuta je u junu ove godine, a broj poziva i druga vrsta komunikacije povećali su se trostruko kao rezultat kampanje.

Marina Bogdanović, konsultantkinja za zaštitu dece od nasilja i prevenciju dečijih brakova u Unicefu, objašnjava da je, osim povećanja kontakta sa Nadelom, kampanja bila i iskustvo učenja za njih i njihovog partnera o tome kako da unaprede i inoviraju program. „Kao rezultat kampanje na društvenim mrežama, broj savetovanja putem čet sesija bio je tri puta veći od prethodnog meseca, a ukupan broj poseta veb lokaciji Nadela bio je veći od ukupnog broja kontakata u periodu od januara do maja“, kaže ona.

Potpredsednik Evropske komisije Skinas naglašava punu podršku EU upravljanju migracijama tokom posete Bosni i Hercegovini

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Potpredsednik Evropske komisije Margaritis Skinas posetio je Bosnu i Hercegovinu u okviru posete četiri zemlje Zapadnog Balkana sa ciljem da se u duhu partnerstva i saradnje angažuje sa partnerima u regionu, bolje razume situaciju na terenu i istraži kako da se uhvati u koštac sa sve većim brojem neregularnih prelazaka granice duž rute Zapadnog Balkana.

 

Tokom posete Bosni i Hercegovini, potpredsednik Skinas najavio je novi projekat vredan 39,5 miliona evra, usmeren na podršku Bosni i Hercegovini u mešovitim migracionim tokovima i upravljanju granicama. U okviru turneje u BiH posetio je i prihvatni centar u Ušivaku kod Sarajeva u kojem se nalaze migranti sa neregularnim dokumentima. Pored susreta sa migrantima, potpredsednik Skinas je bio u prilici da se uveri u poboljšane uslove u prihvatnom centru kao rezultat podrške EU, uključujući i prostoriju za šivenje, koja je bila polazna tačka za uspešnu novu modnu marku koju su pokrenuli migranti, „No Nation Fashion“.

Park za ljubitelje adrenalina u Skoplju

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Avantura park u Skoplju otvoren uz pomoć EU

Karpoš je najurbanija opština u Skoplju, glavnom gradu Severne Makedonije. U njoj živi više od 70.000 ljudi – gotovo svi u soliterima. Robert Jankovski radi u Opštini Karpoš i još pre 20 godina je sa svojim prijateljima došao do zaključka da je njihovoj opštini potrebna neka aktivnost ili atrakcija gde bi ljudi mogli da provode vikende ili da odlaze posle posla. Parkovi oko stambenih zgrada nisu bili dovoljni da ispune ovu potrebu. „Mislio sam da Skoplje treba da ima neku atrakciju po ugledu na veće evropske prestonice“, kaže Robert.

„Moji prijatelji i ja smatrali smo da je Karpošu potrebna atrakcija po kojoj će biti poznat: nešto slično avanturama Indijane Džonsa ili Lare Kroft, mesto za sport i zabavu. Tako je pokrenuta ideja o avantura parku.”

U razgovoru sa prijateljem, Robert je prvo razmišljao o otvaranju terena za golf ili parka. Međutim, analiza tržišta pokazala je da bi to bilo preskupo i da ne bi bilo dovoljno zainteresovanih. Onda je njegov prijatelj iz Engleske predložio pokretanje nečeg uzbudljivijeg. „Moji prijatelji i ja smatrali smo da je Karpošu potrebna atrakcija po kojoj će biti poznat: nešto slično avanturama Indijane Džonsa ili Lare Kroft, mesto za sport i zabavu. Tako je pokrenuta ideja o avantura parku”, kaže Robert.

Robert objašnjava da je opština 2005. godine otvorila skejt park u Karpošu, prvi takve vrste u celoj zemlji. Razmenom ideja sa kolegama iz opštine došlo se na ideju da se ta lokacija iskoristi proširenjem parka i dodavanjem još nekih avanturističkih atrakcija kao što su viseći mostovi i platforme. Vremenom, ideja se dalje razvijala, ali im je nedostajalo sredstava da ih u potpunosti sprovedu. Robert je bio osoba u opštini zadužena za saradnju sa međunarodnim i nevladinim organizacijama i, zajedno sa Aleksandrom Teovom, šeficom sektora za lokalni razvoj, saznao je za projekat lokalne i regionalne konkurentnosti koji finansira EU i koji je pružao podršku opštinama u oblasti turizma i životne sredine. „Ovo je bila savršena i kao poručena prilika za naš projekat, pa smo odlučili da se prijavimo“, kaže on.

„Ne bismo uspeli bez podrške EU, jer naša opština nije bogata i imamo mnogo drugih prioriteta kao što su putevi i vodosnabdevanje.“

O projektu

Projekat lokalne i regionalne konkurentnosti (LRCP) je četvorogodišnja investiciona operacija koja se finansira iz bespovratnih sredstava Evropske unije (Instrument za pretpristupnu pomoć – IPA II). Projekat nudi holistički pristup razvoju turizma i upravljanju destinacijama i obezbediće investiciona sredstva i izgradnju kapaciteta za podršku rasta sektora, investicija u destinacije i specifičnog prosperiteta destinacije. Cilj LRCP-a je povećanje doprinosa turizma lokalnom ekonomskom razvoju i unapređenje kapaciteta vlade i javnih subjekata za podsticanje rasta turizma i olakšavanje upravljanja destinacijama.

Posle nekoliko krugova selekcije, njihova ideja je bila jedna od odabranih i san o avantura parku se ostvario. Avantura park koji je finansirala EU uključuje avanturistički deo sa visećim mostovima i platformama, kao i zip line, ali i deo za fudbal, odbojku na pesku i deo za najmlađe. Kako Robert objašnjava, park sada posećuju ljudi koji vole avanture, ali i porodice, a koristi se i za proslave rođendana i korporativna okupljanja. Park takođe privlači međunarodne posetioce iz regiona i šire.

Kada se osvrne na vreme kada je ideja bila još u začetku, Robert kaže: „Ne bismo uspeli bez podrške EU, jer naša opština nije bogata i imamo mnogo drugih prioriteta kao što su ulice i vodosnabdevanje“.

Park je sada u potpunosti samoodrživ od prodaje karata. Njime upravlja privatna firma, a opština redovno nadgleda stanje i vrši inspekciju usluga, uključujući mere sigurnosti i bezbednosti. Međutim, Robert i njegove kolege planiraju da ga još prošire. Kako je park pored reke Vardar, prvo planiraju da izgrade zip line koji ide preko reke, a kasnije bungee jumping platformu. „To su dugoročni planovi, ali ako se sprovedu, park će postati jedan od glavnih simbola Skoplja“, kaže Robert.

Paket proširenja 2022: Evropska komisija procenjuje reforme na Zapadnom Balkanu i u Turskoj i preporučuje status kandidata za Bosnu i Hercegovinu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropska komisija je 12. oktobra 2022. godine usvojila svoj Paket proširenja za 2022. godinu, koji daje detaljnu procenu trenutnog stanja i napretka koji su postigle zemlje Zapadnog Balkana i Turska na njihovim putevima ka Evropskoj uniji, sa posebnim fokusom na sprovođenje temeljnih reformi, kao i jasne smernice o prioritetima reformi koje predstoje.

 

Svake godine Komisija usvaja svoj „Paket proširenja“ – skup dokumenata koji objašnjavaju njenu politiku o proširenju EU. Osnova ovog paketa je „Obaveštenje o proširenju“, koje izveštava o razvoju situacije u prethodnih godinu dana. Ono proučava napredak koji su ostvarile zemlje kandidati i potencijalni kandidati, izazove sa kojima su se suočile i reforme kojima treba da se bave i daje predloge kako nastaviti dalje. Pored glavnog Obaveštenja, paket sadrži i Izveštaje u kojima službe Komisije daju svoje detaljne godišnje procene o stanju i napretku reformi u svakoj zemlji kandidatu i potencijalnom kandidatu u protekloj godini. Ove procene su propraćene preporukama i smernicama o prioritetima reformi.