Skip to main content

Аутор: WeBalkans

Projekat EU i Nemačke pomaže u razvoju zajedničkog sistema upravljanja otpadom u regionu Prištine

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Dana 12. decembra, u okviru projekta koji finansiraju EU i Nemačka koji rade na razvoju zajedničkog sistema upravljanja otpadom za region Prishtinë /Prishtine, gradonačelnici Fushë Kosova/Kosovo Polje, Gllogoc/Glogovac, Gračanica/ Graçanicë, Obiliq/Obilić , Podujeva/Podujevo i Prishtinë/Priština potpisali su Memorandum o razumevanju za početak saradnje.

 

U skladu sa relevantnim direktivama EU i kosovskim zakonima, opštine će sada raditi na razvoju međuopštinskog integrisanog plana upravljanja otpadom i međuopštinskog sporazuma o saradnji za zajednički rad u sektoru upravljanja otpadom. Implementacija Međuopštinskog plana integrisanog upravljanja otpadom biće sledeći korak u uspostavljanju integrisanog sistema upravljanja otpadom, koji je započet aktuelnim projektom koji sa 35 miliona evra finansiraju EU i Nemačka, a namenjen za izgradnju, proširenje i rehabilitaciju deponije i transfer stanice za čvrsti otpad u regionu.

 

Kako bi podržala relevantne reforme u sektoru upravljanja otpadom, EU zajedno sa nemačkom vladom finansira projekte u iznosu od 19 miliona evra koje implementira GIZ, za razvoj adekvatne politike i zakonodavstva za upravljanje otpadom, međuopštinskog integrisanog planiranja upravljanja otpadom i sporazuma o saradnji, izgradnje kapaciteta na centralnom i lokalnom nivou, uvođenje cirkularne ekonomije i implementacije prioritetnih investicionih projekata.

EU pokreće projekat vredan 10 miliona evra za jačanje zdravstvene zaštite u Bosni i Hercegovini

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Kancelarija EU u BiH najavila je 13. decembra projekat vredan 10 miliona evra za jačanje preventivne i primarne zdravstvene zaštite u Bosni i Hercegovini. Projekat je deo stalne podrške Evropske unije zdravstvenom sektoru u Bosni i Hercegovini, a implementiraće ga Unicef, Svetska zdravstvena organizacija(World Health Organization) i Svetska banka(World Bank).
 
U naredne četiri godine, projekat EU Support to Health Sector Reform u Bosni i Hercegovini će se fokusirati na podršku reformama primarne zdravstvene zaštite i izgradnju kapaciteta zdravstvenog sektora BiH. Takođe će doprineti razvoju politika za povećanje zdravstvenih usluga deci sa fokusom na imunizaciju dece, usluge usmerene na rani razvoj dece, ishranu i mentalno zdravlje.
 
Tokom pandemije, donator koji je pružio najveći iznos podrške BiH bila je EU, dajući više od 20 miliona evra za nabavku visokokvalitetne medicinske opreme, vakcina i opreme hladnog lanca za skladištenje vakcina. EU je takođe obezbedila više od 75 miliona evra za podršku socioekonomskom oporavku BiH od posledica pandemije COVID-19, s ciljem jačanja BiH ekonomije, omogućavanja zadržavanja postojećih radnih mesta i otvaranja novih.

EU jača kapacitete Agencije za lekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine donacijom IT opreme

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

U okviru stalne podrške Evropske unije zdravstvu u Bosni i Hercegovini, Kancelarija EU u BiH uručila je Agenciji za lekove i medicinska sredstva (Agency for Medicinal Products and Medical Devices) IT opremu u vrednosti od oko 20.000 evra. Za svakodnevni rad Agencije, Evropska unija je nabavila pet računara, 11 velikih monitora, dva multifunkcionalna laserska štampača i devet laptopova. Ova oprema će ojačati kapacitete Agencije, koja je zadužena za obezbeđivanje visokokvalitetnih i bezbednih medicinskih proizvoda i medicinskih sredstava za ljudsku upotrebu i uspostavljanje funkcionalnog sistema regulacije lekova u skladu sa međunarodnim standardima.

 

Donirana oprema će omogućiti lakši uvid u dijagrame složenih laboratorijskih analiza i velike količine podataka, ali i veću mobilnost zaposlenih i kontinuitet poslovanja u vanrednim uslovima.

 

Tokom pandemije, donator koji je pružio najveću podršku BiH bila je EU, dajući više od 20 miliona evra za nabavku visokokvalitetne medicinske opreme, vakcina i opreme hladnog lanca za skladištenje vakcina. EU je takođe obezbedila više od 75 miliona evra za oporavak nakon pandemije.

Na samitu EU-Zapadni Balkan potpredsednica Pavlova obećala podršku EIB Global zbog energetske krize

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Na Samitu EU o zapadnom Balkanu održanom u Tirani, u Albaniji, potpredsednica Evropske investicione banke (EIB) Liljana Pavlova obećala je podršku regionu u rešavanju hitnih kratkoročnih potreba koje proističu iz ruskog rata u Ukrajini. Ova podrška će doći od EIB Global-a, ogranka Banke fokusiranog na operacije van Evropske unije, u vidu novih projekata koje planira da finansira u regionu za uvođenje čiste energije, proširenje električne mreže i infrastrukture za skladištenje, kao i pomoć privatnom sektoru koji sprovodi mere energetske efikasnosti. Ona je potvrdila da je Banka u potpunosti usklađena sa paketom energetske podrške od milijardu evra koji je objavila Evropska komisija i da planira da igra ključnu ulogu u njegovoj implementaciji.  
Pored podrške u oblasti energetike, banka EU će intenzivirati svoj sveobuhvatni miks kreditiranja, kombinovanja sredstava i savetodavnih usluga i rasporediti više stručnjaka na terenu, kako bi podržala povezanost, zelenu i digitalnu tranziciju i sektore obrazovanja i zdravstva. Banka će se usredsrediti i na promovisanje rasta, digitalizacije i dekarbonizacije privatnog sektora. U tom pogledu, Evropski investicioni fond (EIF), podređeno društvo Grupacije EIB, pokrenuo je Garanciju za otpornost MSP (Guarantee 4 SME Resilience) u okviru Programa za razvoj i inovacije preduzeća Zapadnog Balkana (WB EDIF), kako bi odgovorio na ekonomske probleme povećanjem pristupa finansiranju za oko 4000 malih i srednjih preduzeća u regionu.

EU će obezbediti dodatnih 10 miliona evra podrške Oružanim snagama Bosne i Hercegovine

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Veće Evropske unije usvojilo je meru pomoći vrednu 10 miliona evra za podršku Oružanim snagama Bosne i Hercegovine (OSBiH). Ova odluka je deo rada EU na daljem jačanju sigurnosnog angažmana sa svojim partnerima sa Zapadnog Balkana i nadovezuje se na prethodnu podršku EU za OS BiH, posebno kroz prethodnu meru pomoći najavljenu u novembru 2021. u vrednosti od 10 miliona evra za deminerski bataljon OS BiH. , što je bila mera pomoći u vrednosti od 6 miliona evra najavljena u junu 2022. u korist Balkanske medicinske operativne grupe (BMOG) i kontinuirane podrške za EUFOR Althea za Oružane snage BiH, koja je uključivala i obuku.  
Nova mera pomoći će finansirati terensku opremu, ključne alate za vojno inženjerstvo i materijal za zaštitu od hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih pretnji (CBRN). Ovu pomoć zatražio je ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine u junu 2022. godine. Merom pomoći će se kroz obezbeđivanje odgovarajuće opreme ojačati kapaciteti brigade taktičke podrške i OS BiH u celini.  
Nova mera pomoći usvojena je u okviru Evropskog mirovnog fonda (EPF). EPF je osnovan u martu 2021. kao alat za proširenje sposobnosti EU da pruži sigurnost svojim građanima i partnerima. On omogućava EU da obezbedi sve vrste opreme i infrastrukture oružanim snagama partnera EU, u skladu sa međunarodnim zakonima o ljudskim pravima i međunarodnim humanitarnim pravom. Nova mera pomoći usvojena je kao odgovor na zahtev Ministarstva spoljnih poslova BiH u junu 2022.

Regionalni program stambenog zbrinjavanja slavi dodelu 10 000 domova na Zapadnom Balkanu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Regionalni program stambenog zbrinjavanja (RHP) proslavio je značajan trenutak 30. novembra, dodeljivanjem svog 10 000. doma za najugroženije izbeglice i raseljena lica u regionu Zapadnog Balkana. Povod je obeležen tokom ceremonije uručenja ključeva od 40 novoizgrađenih stanova RHP izbegličkim porodicama u Vršcu u Srbiji. Regionalni program stambenog zbrinjavanja ima za cilj da do sredine 2023. dodeli ukupno 11 400 domova u četiri partnerske zemlje RHP – Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru i Srbiju.

 

Pored samih korisnika, uručenju ključeva prisustvovali su i Nataša Stanisavljević, poverenica za izbeglice i migracije Republike Srbije; Holger Šreder, šef odeljenja, Regionalni programi za Zapadni Balkan i Plan ekonomskih investicija u DG NEAR i drugi nacionalni i međunarodni predstavnici.

 

U ime Evropske unije – glavnog donatora RHP – gospodin Holger Schroder čestitao je porodicama na novim domovima i osvrnuo se na značaj RHP-a kako za region, tako i za EU. „Regionalni program stambenog zbrinjavanja simbolizuje solidarnost EU prema ugroženim porodicama koje su ostavile svoje živote iza sebe“, rekao je on.

 

Poseta stejkholdera RHP-a Vršcu usledila je nakon sastanka Skupštine donatora RHP tog jutra, a prethodila je sastanku Upravnog odbora RHP u Beogradu 30. novembra, čiji je domaćin bio Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, kojim je predsedavala Evropska Unija, a kopredsedavala Švajcarska, još jedan ključni donator programa.

MADE OF US: U proleće 2023. počinje neverovatna avantura

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

WeBalkans sa ponosom pokreće poziv za podnošenje prijava namenjen mladim vlogerima sa Zapadnog Balkana koji žele da postanu deo putovanja „Made of Us“ kroz Zapadni Balkan. Ova avantura će se održati na proleće 2023. Pozivamo sve talentovane vlogere sa Zapadnog Balkana, starosti od 21 do 30 godina, da se prijave preko namenskog portala WeBalkans.eu.

 

Odabrani vlogeri će posetiti projekte koje podržava EU i upoznati se sa zanimljivim i inspirativnim ličnostima, a istovremeno će prikazati prirodne pejzaže, izuzetne znamenitosti i jedinstveno kulturno nasleđe koje Zapadni Balkan može da ponudi. Odabrani putnici će zabeležiti svoja iskustva koristeći sopstvenu opremu i pretočiti putovanje u visokokvalitetne sadržaje, fotografije i video zapise za društvene mreže i veb, koji će biti distribuirani putem njihovih ličnih i WeBalkans kanala.

 

Putovanje će biti još uzbudljivije jer šest pobednika sa Zapadnog Balkana neće putovati sami. Početkom 2023. pridružiće im se šest mladih kreatora iz EU kako bi zajedno putovali i sarađivali na celokupnoj produkciji sadržaja. Ovih šest putničkih parova EU-Zapadni Balkan imaće šansu da istraže najbolje od Zapadnog Balkana, govoreći ostatku sveta o tome sopstvenim rečima u aprilu-maju 2023!

 

Pozivamo sve zainteresovane da posete naš sajt webalkans.eu za više informacija o procesu selekcije, uključujući odredbe i uslove učešća. Faza prijave počinje 7. decembra i biće otvorena do 7. januara 2023. „Made of Us“ je treća regionalna kampanja podizanja svesti koju je pokrenuo WeBalkans, projekat koji finansira Evropska unija.

Samit EU-Zapadni Balkan u Tirani ponovo potvrđuje perspektivu zapadnog Balkana za članstvo u EU i strateško partnerstvo EU sa regionom

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Danas su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, visoki predstavnik/potpredsednik Žozep Borel, komesar Oliver Varhelji, kao i predsednici vlada država članica EU i partnerskih zemalja Zapadnog Balkana učestvovali na Samitu EU-Zapadni Balkan u Tirani. Samit je prvi put organizavan u regionu kao jasan snažne posvećenosti EU Zapadnom Balkanu i njihovom putu ka EU.  
Lideri EU su ponovo potvrdili punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Oni su pozvali na ubrzanje procesa pristupanja zasnovanog na kredibilnim reformama partnera, pravičnom i rigoroznom uslovljavanju i principu sopstvenih zasluga.  
Rastući agresorski rat Rusije protiv Ukrajine dovodi u opasnost evropski i globalni mir i bezbednost, te naglašava važnost strateškog partnerstva između EU i regiona Zapadnog Balkana.  
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je: „Ovaj samit, koji je prvi put održan u zemlji zapadnog Balkana, daje jasnu poruku o našem angažmanu, našem jedinstvu i našem snažnom partnerstvu. EU je više nego ikada posvećena zajedničkoj budućnosti, sa našim partnerima sa Zapadnog Balkana unutar EU. I koristimo svaku priliku da približimo naše regione i naše ljude. Od zajedničkog rešavanja energetske krize do otvaranja više mogućnosti za građane i poslovne subjekte, uključujući snižavanje troškova rominga. Ovo je veliko dostignuće.”  
Samit je takođe bio prilika da se razmotri napredak u implementaciji ekonomskog i investicionog plana od skoro 30 milijardi evra koji je fokusiran na vodeće projekte u zelenoj i digitalnoj tranziciji, održivom transportu, čistoj energiji, podršci privatnom sektoru i razvoju ljudskog kapitala kako bi se pomoglo premošćavanje socioekonomskog jaza između Zapadnog Balkana i EU. EU je do sada usvojila finansiranje za 40 vodećih projekata u oblasti transporta, povezivanja, energetske tranzicije, zelene agende, digitalne tranzicije i razvoja ljudskog kapitala, sa 1,8 milijardi evra podrške EU i ukupnom vrednošću ulaganja od 5,7 milijardi evra.  
Ovo uključuje 12 investicionih projekata usvojenih 5. decembra, od kojih je 6 projekata u energetskom sektoru ubrzano zahvaljujući paketu energetske podrške od milijardu evra, koji se sastoji od dve osnove:  
• 500 miliona evra za neposrednu podršku svim partnerima sa Zapadnog Balkana za ublažavanje povećanja cena energije za preduzeća i ugrožena domaćinstva, što je odobreno i biće spremno za isplatu početkom 2023. godine.
• 500 miliona evra kratkoročne i srednjoročne podrške kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan za unapređenje energetske tranzicije i energetske bezbednosti. Paket pokriva dopunu Regionalnog programa energetske efikasnosti za energetski efikasnu obnovu privatnih i javnih zgrada, šest novih investicionih grantova za obnovljive izvore energije, tri grant šeme za energetsku tranziciju privatnog sektora i niz garancija za podršku obnovljivoj energiji i energetskoj efikasnosti. Očekuje se da će se u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama mobilisati do 2,5 milijardi evra ukupnih investicija.  
Lideri su prisustvovali i potpisivanju deklaracije predstavnika telekomunikacionih operatera iz EU i Zapadnog Balkana o prvom dobrovoljnom snižavanju cena rominga između regiona i EU počev od oktobra 2023. godine. Evropska komisija i Savet za regionalnu saradnju omogućili su pregovore o sporazumu i odluke o daljim smanjenjima koja se očekuju se u maju 2023. godine.  
Na kraju, Samit je bio prilika da se razgovara i produbi saradnja EU sa regionom u oblasti upravljanja migracijama, sajber bezbednosti, obrazovanja i mladih. Komisija je nedavno odobrila 70 miliona evra za pomoć u poboljšanju sposobnosti upravljanja granicama i jačanju borbe protiv krijumčarenja migranata i trgovine ljudima na Zapadnom Balkanu. EU takođe pojačava svoju pomoć i saradnju sa Zapadnim Balkanom kako bi ojačala sajber otpornost nakon niza velikih sajber napada u regionu, što ostvaruje kroz novi program od 5 miliona evra za ceo region koji treba da počne početkom 2023. Univerziteti Zapadnog Balkana će takođe biti uključeni u Inicijativu Evropski univerziteti u okviru Erazmus+ na ravnopravnoj osnovi sa državama članicama EU, kako bi se stvorile dodatne mogućnosti za mlade ljude.

Značajno smanjenje cena roming podataka između Zapadnog Balkana i EU počinje od 1. oktobra 2023.

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Na Samitu EU-Zapadni Balkan održanom danas u Tirani, telekomunikacioni operateri Evropske unije (EU) i Zapadnog Balkana potpisali su Deklaraciju o romingu kojom se omogućava smanjenje cena rominga između EU i Zapadnog Balkana od 1. oktobra 2023. godine.

 

Oliver Varhelji, komesar za susedstvo i proširenje, rekao je:

 

„Pozdravljam deklaraciju koju su danas potpisali telekom operateri EU i Zapadnog Balkana i njihovu posvećenost da započnu prva smanjenja u oktobru 2023.

 

Digitalna tranzicija za EU i njene partnere je na čelu naše Agende za povezivanje. Učiniti mobilne telekomunikacione usluge pristupačnim i dostupnim je od suštinskog značaja za ovu tranziciju. Kako smanjujemo troškove rominga između EU i regiona, približavamo ljude i preduzeća. Naš cilj je da kada nas posetite ili kada vas posetimo, svi se osećamo sve više kao kod kuće. Ovo je prava integracija Zapadnog Balkana na kojoj svi treba da radimo.“

 

Ovo je početak procesa čiji je cilj da se postigne značajno smanjenje cena rominga za podatke 1. oktobra 2023. i dalja smanjenja koja vode ka cenama približnim domaćim cenama. Svaki telekomunikacioni operater Zapadnog Balkana i EU, potpisnik Deklaracije, razmotriće uvođenje maloprodajnih tarifnih planova i opcija, uz niže naknade za svoje korisnike u romingu u drugim mobilnim mrežama uz prvo značajno smanjenje cena roming podataka od 1. oktobra 2023. godine.

 

Važno je da kreatori politika na Zapadnom Balkanu ubrzaju sprovođenje reformi politika u sektoru telekomunikacija, koje su u skladu sa zaključcima Digitalnog samita Zapadnog Balkana 2022, sa ciljem stvaranja Zajedničkog regionalnog tržišta Zapadnog Balkana i povoljnijeg poslovnog okruženja. Ekonomije Zapadnog Balkana treba da sprovedu ove reforme politika najkasnije do kraja 2023. godine.

 

Nadovezujući se na uspeh režima Roam Like at Home u EU i na Zapadnom Balkanu, svrha ovog poduhvata je podrška mobilnosti i pojednostavljenje povezivanja građana i preduzeća EU i Zapadnog Balkana.

 

Prednosti su višestruke. Ovo će smanjiti troškove rominga za građane na celom Zapadnom Balkanu i EU dok putuju u region i EU, kao i smanjiti troškove poslovanja i podstaći poslovanje van svojih granica. Ova inicijativa je izuzetna, pogotovo što je urađena na dobrovoljnoj osnovi između telekomunikacionih operatera.

 

Ova Deklaracija je rezultat snažnog angažovanja telekomunikacionih operatera EU i Zapadnog Balkana i podrške Evropske komisije, Saveta za regionalnu saradnju, kao i posvećenosti vlasti regiona od stupanja na snagu Sporazuma o regionalnom romingu za Zapadni Balkan. Ostali telekomunikacioni operateri iz EU i sa Zapadnog Balkana su pozvani da se pridruže inicijativi.

Novi evropski Bauhaus: mogućnosti za zapadni Balkan i Tursku

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Komisija od danas otvara prijave za Nove evropske nagrade Bauhaus 2023. Nakon dva uspešna izdanja koja su primila preko 3.000 prijava iz svih država članica EU, konkurs za 2023. će nagraditi 15 primernih inicijativa koje povezuju održivost, estetiku i inkluzivnost – tri osnovne vrednosti Novog evropskog Bauhausa.

 

U kontekstu Evropske godine veština, ovogodišnje izdanje će se fokusirati na obrazovanje i učenje. Prvi put ćemo dočekati i prijave za projekte i koncepte na Zapadnom Balkanu. Kao i prošle godine, posebne nagrade su predviđene za osobe mlađe od 30 godina. Poziv je otvoren do 31. januara 2023. godine u 19:00 časova po srednjeevropskom vremenu.

 

Nagrade za 2023. će nagraditi postojeće projekte, kao i koncepte koje su razvili mladi talenti u četiri kategorije:

 

-Ponovno povezivanje sa prirodom -Povratak osećaja pripadnosti – Davanje prioriteta mestima i ljudima kojima je to najpotrebnije -Potreba za dugoročnim razmišljanjem o životnom ciklusu u industrijskom ekosistemu

 

U svakoj kategoriji, kandidati mogu da biraju između tri paralelna pravca konkursa:

 

-Pravac A: „Novi evropski šampioni Bauhausa“, posvećen postojećim i završenim projektima sa jasnim i pozitivnim rezultatima.

-Pravac B: „Nove evropske Bauhaus zvezde u usponu“ posvećen konceptima mladih talenata starosti 30 ili manje godina. Koncepti mogu biti u različitim fazama razvoja, od ideje sa jasnim planom do nivoa prototipa.

-Pravac C: „Novi evropski šampioni u obrazovanju Bauhausa“ posvećen inicijativama koje se fokusiraju na obrazovanje i učenje. Prihvatljivi su završeni projekti, kao i inicijative sa minimalnim stepenom razvijenosti.

 

Nagrade za 2023. biće dodeljene za 15 pobednika koji će dobiti novčanu nagradu u iznosu do 30.000 evra, kao i komunikacioni paket koji će im pomoći da dalje razvijaju i promovišu svoje projekte i koncepte.