Skip to main content

Area of Cooperation: Economy

Interreg i Green-Tex: Reciklirani tekstil – manje zagađenja

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Od 1. januara 2025. godine, sve zemlje EU moraće da odvojeno sakupe tekstilni otpad. Međutim, mnoge članice, kao i zemlje Zapadnog Balkana, nemaju efikasan sistem za ovu svrhu. Kako bi se rešio ovaj izazov i razvila rešenja primenljiva u celom regionu, 11 organizacija iz 9 zemalja udružilo je snage u okviru projekta Green-Tex.

Partnerske organizacije uključuju Razvojnu agenciju SERDA (Bosna i Hercegovina); Opštinu Postojna (Slovenija); Institut za održivi razvoj „Active Nativa“ (Slovenija); Građansko udruženje „Eko Charity Slovačka za Slovačku“ (Slovačka); „Eurotex“ D.O.O. (Bugarska); Opštinu Majur (Hrvatska); Fakultet tekstilne tehnologije, Univerzitet u Zagrebu (Hrvatska); Univerzitet „Donja Gorica“ (Crna Gora); Regionalnu razvojnu agenciju „Zlatibor“ (Srbija); Udruženje za razvoj među zajednicama „Metropolitan Area of Bucharest“ (Rumunija); i Inovativno udruženje „First Responsible Hungarian“ (Mađarska).

Proizvodnja tekstila jedna je od industrija koja najviše zagađuje, odgovorna je za 20% industrijskih otpadnih voda i za emisiju velikih količina gasova sa efektom staklene bašte. Na primer, za proizvodnju jedne pamučne majice potrebno je 2.700 litara vode—što je količina koju jedna osoba popije za 2,5 godine. Istovremeno, 86% odeće završava na deponijama ili se spaljuje nakon upotrebe, dok se reciklira samo 1%.

Green-Tex ima za cilj da stvori i testira nova rešenja u proizvodnom lancu, od dizajniranja novih proizvoda do sakupljanja tekstilnog otpada. Digitalni alati, kao što su interaktivne mape sa označenim mestima za sakupljanje, biće sastavni deo Green-Tex platforme za učenje i inovacije. Na primer, Opština Postojna, u saradnji sa udruženjem Prostor, podiže svest o posledicama prekomerne potrošnje tekstila, nudeći održive alternative tradicionalnim potrošačkim navikama kroz kreativne radionice i događaje na kojim se može razmeniti garderoba.

Slovenija, Slovačka, Hrvatska, kao i delovi Mađarske i Bugarske, primenili su uspešne prakse koje se mogu prilagoditi u zemljama koje još uvek razvijaju svoje sisteme za reciklažu tekstila, uključujući Rumuniju i zemlje kandidate za članstvo u EU – Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju.

Osnovana 2003. godine, Sarajevska regionalna razvojna agencija (SERDA) podržava ekonomski razvoj makroregiona Sarajeva kao i Bosnu i Hercegovinu. Sprovodi projekte u oblasti inovacija, preduzetništva, ekologije i održivog razvoja, često sarađujući sa domaćim i međunarodnim partnerima, uključujući EU, kako bi ojačala ekonomsku konkurentnost, privukla investicije i podržala mala i srednja preduzeća.

„Radeći sa našim partnerima iz Slovenije, shvatili smo da delimo zajednički problem sa tekstilnim otpadom i da možemo doprineti njegovom smanjenju time što ćemo olakšavati razmenu znanja i iskustava između država članica EU i zemalja kandidata“, objašnjava Amela Ikić Suljagić, menadžerka projekta u SERDA-i.

„U Bosni i Hercegovini, SERDA sakuplja tekstilni otpad. Nabavili smo deset pametnih kontejnera opremljenih senzorima i analiziraćemo lokalne obrasce potrošnje i otpada, optimizovati rute sakupljanja i raditi na pronalaženju najboljih rešenja za sakupljeni otpad – bilo kroz reciklažu, ponovnu upotrebu ili prenamenu“, kaže Ikić Suljagić. Dodaje da su partneri SERDA-e u ovom poduhvatu lokalno komunalno preduzeće i nadležno ministarstvo Vlade Kantona Sarajevo.

U Bugarskoj, u postrojenju za mehaničku reciklažu, uzorci sakupljenog otpada iz Bukurešta biće korišćeni za razvoj prototipova novih proizvoda napravljenih od istrošenih vlakana. U Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji, projekat će testirati širu primenu lokalno nabavljenih prirodnih vlakana u tekstilnoj proizvodnji i razviti prototip novog netkanog proizvoda, kombinujući recikliranu vunu sa recikliranim tekstilnim otpadom koji nije pogodan za ponovnu upotrebu. Inicijativa takođe traži rešenja za višestruku upotrebu vune, od kojih veliki deo trenutno završava na nelegalnim (divljim) deponijama. U Crnoj Gori i Sloveniji, projekat će istraživati inovativna rešenja za održiv i zeleni modni dizajn kroz kreiranje ekološki prihvatljivih modnih kolekcija.

Green-Tex će uvesti inovativne proizvodne tehnologije kao što su bojenje bez upotrebe vode, povećana upotreba recikliranih materijala, podrška održivim brendovima i proizvođačima koji koriste ekološki prihvatljive metode, kao i širenje reciklaže tekstila postavljanjem lako dostupnih punktova za sakupljanje na vidljivim lokacijama, poput tržnih centara i škola. Podsticaji za građane – popusti u prodavnicama ili programi za razmenu garderobe – promovišu „vintidž“ modu, razmenu odjeće, prodavnice polovne garderobe i programi reciklaže u maloprodajnim radnjama.

Green-Tex ima budžet od 1,79 miliona evra, od čega 80% obezbeđuje Interreg program. Trenutno su Slovačka, Slovenija, Hrvatska, Mađarska i Bugarska uspostavile najbolje prakse koje se mogu preneti na zemlje kandidate.

Interreg je ključni instrument Evropske unije (EU) za jačanje saradnje između Zapadnog Balkana i država članica EU. U periodu 2021-2027, program je usmeren na rešavanje izazova kao što su klimatske promene, digitalna transformacija i socijalna inkluzija. Sa budžetom od 10 milijardi evra, deo sredstava namenjen je najudaljenijim regionima EU i susednim zemljama kao i specifičnim geografskim područjima od strateškog značaja za Evropu, poput Gvinejskog zaliva, Indijskog okeana i Mozambičkog kanala. Cilj programa je unapređenje kohezione politike EU, rešavanje specifičnih izazova širom Evrope i van nje. Prioriteti do 2027. godine uključuju pametan rast, zelenu tranziciju, socijalnu inkluziju, teritorijalni razvoj i efikasnu i održivu infrastrukturu.

Od krize do prilike: Nova era trgovine na Zapadnom Balkanu

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Tokom pika pandemije COVID-19, granice su postale uska grla, preteći protok osnovnih dobara i ugrožavajući živote miliona ljudi. Lanac snabdevanja bio je pod velikim pritiskom zbog kašnjenja, a preduzeća su se suočavala sa sve većim gubicima. Ipak, u borbi sa ovom krizom, pojavilo se inovativno rešenje – inicijativa Zeleni koridori. 

Razvijene kroz saradnju između Transportne zajednice, CEFTA-e i Evropske unije, zeleni koridori su dizajnirane da budu više od privremene mere. Oni su predstavljali novu, hrabru viziju povezanosti, izgrađenu na modernizaciji, digitalizaciji i saradnji. Rezultati? Ušteđeno je gotovo 20 godina ukupnog vremena čekanja na granici i postavljena je osnova za otporniju trgovinsku mrežu.  

 

Priča o transformaciji  

Za Mateja Zakonjšeka, direktora Transportne zajednice, zeleni koridori su značili osetnu razliku. „Kamioni poput ovog ranije su predugo čekali na graničnim prelazima Zapadnog Balkana. To je negativno uticalo na trgovinu, emisiju CO2 i bezbednost na putevima,“ kaže on. 

„Zahvaljujući podršci EU, sada vidimo kraće vreme čekanja, modernizovane prelaze i sigurnija putovanja. Ovo stvara pravu vrednost za naše građane, preduzeća i posetioce ovog prelepog regiona.„

Ove promene nadmašuju samo otklanjanje logističkih uskih grla. Zeleni koridori su postali simbol onoga što je moguće kada regionalna saradnja napreduje. Vlade, carinske uprave i preduzeća udružili su snage, pokazujući snagu zajedničkog delovanja u rešavanju zajedničkih izazova. 

 

Vizija za budućnost  

Oslanjajući se na uspeh, inicijativa Zelenih koridora evoluira kako bi dublje povezala Zapadni Balkan sa EU i modernizovala ključne granične prelaze. Digitalne inovacije, kao što su SEED+ sistem i Program ovlašćenog ekonomskog operatera (AEO), pojednostavljuju carinske postupke, smanjuju kašnjenja i troškove. Sporazumi između zemalja, kao što su oni koji povezuju Hrvatsku i Crnu Goru, Italiju i Albaniju ili Grčku i Severnu Makedoniju, pokazuju kako zeleni koridori postaju most do jedinstvenog tržišta EU. 

Kako to slikovito kaže Danijela Gačević, vršilac dužnosti direktorke CEFTA-e, „Usmeravanje zelenih koridora između regiona i EU je prekretnica. Čini trgovinu bržom, jeftinijom i sigurnijom, stvarajući više mogućnosti za preduzeća i ljude“. 

U međuvremenu, investicije od 50 miliona evra unapređuju 11 glavnih graničnih prelaza novom infrastrukturom, digitalnim sistemima i poboljšanim bezbednosnim merama. To uključuje dodatne trake, vage i elektronske sisteme za čekanje, čime se obezbeđuju brži i efikasniji prelazi. 

Iz perspektive poslovne zajednice, Stevica Čarapić ističe hitnost rešavanja problema sa graničnim neefikasnostima. „Najveći izazov sa kojim se danas suočavamo su ogromna vremena čekanja na graničnim prelazima. Ova neefikasnost utiče ne samo na pojedinačne zemlje, već i na konkurentnost celog regiona. Sa inicijativom Zelenih koridora, nadamo se da ćemo videti značajna poboljšanja u protoku tereta i saradnji vlada kako bi se smanjila kašnjenja i pojednostavili procesi“. 

On takođe ističe da su u nekim slučajevima kolone bile dugačke i do 15 kilometara, sa vozačima koji su čekali i po nekoliko dana da pređu granicu. „Ovo nije samo logistički problem; to je barijera napretku za sve u regionu”, dodaje on. 

Pristup usmeren na čoveka 

Inicijativa Zeleni koridori ne koristi samo preduzećima – ona transformiše živote. Profesionalni vozači sada provode manje vremena čekajući i više su vremena na putu, što smanjuje stres i poboljšava bezbednost. Putnici se suočavaju s manjim zadržavanjima, što odmor čini prijatnijim. Lokalna zajednica oseća posledice u obliku jačih ekonomija i povećanih mogućnosti za zapošljavanje. 

Kako Matej primećuje, „Sa modernizovanim prelazima, ne samo da smanjujemo vreme čekanja, već stvaramo i bezbedniju i efikasniju okolinu za sve. Ovo je najbolji način da dodamo vrednost našem regionu“. 

 

Put pred nama  

Uspeh Zelenih koridora je dokaz snage partnerstva. To je priča o otpornosti i inovacijama, koja pokazuje kako krize mogu inspirisati trajne promene. Kako Zapadni Balkan i EU nastavljaju da sarađuju, vizija besprekidne povezanosti i zajedničkog prosperiteta dolazi sve bliže stvarnosti. 

Investiranjem u digitalizaciju, modernizaciju i regionalnu saradnju, Inicijativa Zelenih koridora trasira put ka svetlijoj budućnosti. To je više od logističkog unapređenja; to je kretanje ka jedinstvu, rastu i mogućnostima za buduće generacije.

EU podržava regionalnu saradnju za održivi razvoj

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Peti zajednički poziv za projekte EU i Fonda za Zapadni Balkan (WBF) usmeren je na jačanje regionalne saradnje i kohezije u regionu WB6, sa tri glavna područja intervencije: kulturna saradnja, obrazovne i naučne razmene, te održivi razvoj. Ovaj poziv potvrđuje značaj saradnje među zemljama Zapadnog Balkana u rešavanju pitanja koja pomažu organizacijama i pojedincima da unaprede život zajednica u ovom regionu. 

 

U okviru ovog poziva podržane su različite inicijative koje se odnose na klimatske vanredne probleme, kao i inicijative za uspostavljanje regionalne saradnje i razmene u oblasti promocije i očuvanja tradicionalnih zanatskih proizvoda, uključujući ciljane lokalne intervencije uz istovremeno promovisanje ekonomskog osnaživanja žena. 

 

Sa novim pozivom Poziv WBF i EU koji se bliži, donosimo uspešne priče udruženja Prijatelji Korče iz Albanije i organizacije Jednakost (Equality) sa Kosova u sprovođenju regionalnih projekata. 

 

Solarna energija za građane Zapadnog Balkana  

 

Nekoliko organizacija civilnog društva iz Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije okupile su se oko jedne misije: da se posvete rešavanju klimatskih promena na Zapadnom Balkanu i da promovišu prednosti korišćenja solarne energije. Ovaj projekat predvođen udruženjem Prijatelji Korce iz Albanije je okupio partnere kao što su Balkanska mreža WASH (BWN) iz Severne Makedonije, Centar za održivi razvoj zajednice iz Severne Makedonije, Fond za inovacije Crne Gore, MSJA iz Crne Gore zajedno sa Ambasadorima održivog razvoja i životne sredine iz Srbije, Politehnički univerzitet u Tirani iz Albanije, kao i Albansko udruženje za obnovljivu energiju i Univerzitet Korča iz Albanije. Ovi partneri su osnovali mrežu Solar-PV4Western Balkans, čiji je cilj ukjlučivanje relevantnih aktera na institucionalnom nivou i na nivou zajednice kako bi zagovarali i promovisali najbolje prakse samostalnih proizvođača solarne energije. 

Razmena informacija i znanja o zakonodavstvu, inicijativama i inovativnim rešenjima u oblasti solarne energije bila je ključna za postavljanje temelja za efikasno zagovaranje i edukativne aktivnosti mreže u svim predstavljenim zemljama. 

 

„Danas je solarna energija za građane, zajednice i mala preduzeća fascinantna prilika. Evropska unija je odobrila veoma važne programe i zakonodavstvo o razvoju solarne energije. Jednostavno moramo što pre da usvojimo ovo zakonodavstvo i programe u našim zemljama, da obezbedimo čistu energiju, pristupačnu energiju za građane, zapošljavanje i prihode za lokalnu ekonomiju“, rekao je Đerđi Đinko, predsednik udruženja Prijatelji Korče, koji je vodio projekat Solarna energija za građane na Zapadnom Balkanu. 

 

Stručnjaci uključeni u projekat iz svih partnerskih organizacija doprineli su projektu svojom specifičnom ekspertizom koja se kretala od iskustva u identifikaciji i promovisanja najboljih praksi za žensko liderstvo u održivoj energiji i pružanju rodno jednakih, pristupačnih, energetskih usluga za nepovezana područja sa niskim prihodima do rešavanje klimatskih vanrednih situacija na akademskom nivou. 

 

Projekat je dostavio četiri državna izveštaja (iz Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije) koji će građanima služiti kao informacije o zakonodavstvu, mogućnostima i prednostima korišćenja solarne energije i u svrhu zagovaranja na nivou kreiranja politike. Veb-stranica kreirana u okviru projekta oličava misiju svojih partnera obezbeđujući dugoročni uticaj projektnih rezultata, širu publiku kao i nastavak misije, odnosno ciljeva, svojih partnera. 

 

Osnaživanje žena kroz stvaranje tradicionalnih rukotvorina 

 

„Udružili smo se sa organizacijama Pazarski bazar Rukotvorina i centrom Žene u javnim službama da promovišemo žene sa Kosova, Albanije i Srbije u našem regionu i da podržimo očuvanje i razvoj tradicionalnih zanata. Naš cilj je bio da istaknemo i zaštitimo od zaborava neprocenjiv rad vrednih žena našeg društva, dok istovremeno prikazujemo sve osobenosti i specifičnosti naše tradicije koja će se nastaviti kroz rad i u budućnosti“, Ubejda Osmani iz nevladine organizacije Jednakost sa sedištem u Prizrenu, Kosovo. Ova je organizacija posvećena promociji bošnjačke zajednice i širenju njenog uticaja u javnoj, političkoj i kulturnoj sferi, sa fokusom na osnaživanje žena i mladih kroz edukaciju.  

 

Sa ciljem da podstakne regionalnu saradnju i razmenu u promovisanju i očuvanju tradicionalnih zanatskih proizvoda, uključujući ciljane lokalne aktivnosti uz istovremeno jačanje ekonomskog osnaživanja žena, projekat je počeo sa terenskim radom u Prizrenu, pokrivajući različita sela i zajednice. To je uključivalo posete ženama koje izrađuju tradicionalne rukotvorine, preduzećima koje vode žene i samostalno zaposlenim ženama. Usledile su dve radionice sa učesnicima iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova. Jedna radionica je bila fokusirana na promociju i brendiranje zanatskih proizvoda dok je druga davala smernice za kreiranje biznis planova i privlačenje investicija. Regionalna konferencija održana u Draču, u Albaniji, okupila je tridesetak žena iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova kako bi se fokusirale na promociju zanatskih proizvoda i nematerijalnog kulturnog  nasleđa koje su stvorile žene. 

Fond za Zapadni Balkan (WBF) je međunarodna organizacija sa sedištem u Tirani, u Albaniji, koju su osnovale vlade Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije. Njegovo osnovanje, kao sveobuhvatna i regionalna inicijativa, smatra se jasnim znakom novog duha saradnje koji se ukorenjuje na Balkanu. WBF ima za cilj da promoviše saradnju i zajedničke vrednosti između građana, civilnog društva i kontakata između ljudi, pružajući sredstva za male i srednje projekte, u sledećim ključnim oblastima. 

„Ova podrška Fonda za Zapadni Balkan nam je omogućila da promovišemo i ojačamo regionalnu saradnju”, rekla je gospođa Osmani, ističući učešće žena sa Kosova, Albanije i Srbije, kao i različitost njihove etničke pripadnosti i porekla. „Projekat je okupio žene i mlade devojke iz različitih etničkih zajednica, starosti od 20 do 65 godina, koje poseduju veštine tradicionalnih zanata i koje su zainteresovane za start-up inicijative ili samostalno zapošljavanje. Među njima su bile samohrane majke, udovice, udate i neudate žene različitog obrazovanja, zanimanja i interesovanja. Učesnici su bili iz različitih zajednica, uključujući albanske, srpske, bošnjačke, turske i romske, sa posebnim fokusom na starije žene“, dodala je ona. 

 

Priče žena koje su učestvovale u projektu prikazane su u ovom dokumentarcu koji je proizvela nevladina organizacija Jednakost i njeni partneri. 

YEA učestvuje na Balkanskom ekonomskom forumu

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Sa ciljem da se podstakne trajan pozitivan uticaj na ekonomski rast, regionalnu saradnju i promovisanje mira i bezbednosti širom balkanskih zemalja, Balkanski ekonomski forum 2023. Sastao se u Tirani 17. novembra. Ova ekspanzivna konferencija služi vitalnoj ulozi u podršci razvoju i implementaciji inovativnih strategija, istovremeno tražeći efikasna rešenja za trenutne ekonomske izazove sa kojima se suočavaju balkanske zemlje. Ove godine su na forumu aktivno učestvovali i Mladi evropski ambasadori (YEA). Ovo angažovanje predstavljalo je dragocenu priliku za YEA da sarađuje sa liderima, akademicima, studentima, predstavnicima medija, kao i zainteresovanim stranama u javnom i privatnom sektoru u razgovoru i rešavanju značajnih ekonomskih izazova sa kojima se region suočava. Razgovori su se vrteli oko balkanskih perspektiva i istraživali strategije za besprekornu integraciju regiona na tržište EU.

Danas je Evropska komisija usvojila Paket proširenja za 2023.

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Danas je Evropska komisija usvojila Paket proširenja za 2023. godinu, pružajući detaljnu procenu stanja i napretka koji su postigli Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Turska, i prvi put i Ukrajina, Republika Moldova i Gruzija na njihovim putanjama prema pridruživanju Evropskoj uniji. Izveštaj se posebno fokusira na napredak u sprovođenju fundamentalnih reformi, kao i pružanje jasnih smernica za predstojeće prioritete u reformama. Pridruživanje ostaje proces zasnovan na zaslugama, u potpunosti zavisno o objektivnom napretku postignutom od strane svake zemlje.

 

 

Zapadni Balkan

 

Napredak u reformama za pristupanje EU uglavnom je zastao, jer je Crna Gora patila od duboke polarizacije i političke nestabilnosti u izveštajnom periodu. EU pozdravlja formiranje novog parlamenta i formiranje vlade, od koje se očekuje da brzo pokaže kapacitet i posvećenost putu Crne Gore prema EU i sprovede reforme vezane za pristupanje EU. Uopšteno, napredak u pregovorima o pristupanju zavisiće od reformi u oblasti vladavine prava (tj. ispunjenja privremenih mera utvrđenih u Poglavljima 23 i 24). Crna Gora se i dalje potpuno usklađuje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.

 

Srbija je nastavila s implementacijom reformi vezanih za pristupanje EU, uključujući oblast vladavine prava. Srbija je počela s primenom ustavnih amandmana iz 2022. godine kako bi ojačala nezavisnost pravosuđa i usvojila nova medijska zakonodavstva. Implementacija ovoga može značajno poboljšati regulatorno okruženje. Međutim, potrebne su dalje izmene kako bi u potpunosti bile u skladu sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima. Srbija mora poboljšati, kao prioritet, usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere i izjave o Rusiji. Takođe su potrebni dalji rad i politička posvećenost kako bi se sprovele reforme u oblasti vladavine prava. Procena Komisije ostaje da je Srbija tehnički ispunila kriterijume za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast). Srbija mora potpuno sarađivati i preduzeti sve potrebne korake kako bi obezbedila odgovornost za nasilni napad na kosovsku policiju 24. septembra i napad na KFOR 29. maja. Što se tiče normalizacije odnosa sa Kosovom, iako je postignut dogovor u EU-facilitiranom dijalogu, kako Srbija tako i Kosovo još nisu počeli sa sprovođenjem svojih obaveza, koje su obavezujuće za obe strane i ključni deo njihovih evropskih puteva.

 

U Severnoj Makedoniji, vlasti su dosledno izjavljivale da je pristupanje EU njihov strateški cilj. Severna Makedonija nastavila je potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (CFSP). Zemlja je takođe ostvarila određeni napredak u oblasti pravde, slobode i bezbednosti, uključujući borbu protiv organizovanog kriminala i upravljanje migracijama. Kao zemlja koja pregovara, Severna Makedonija mora ispuniti implementaciju reformi vezanih za EU, uključujući u pravosuđu, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, reformu javne uprave, uključujući upravljanje javnim finansijama i javnu nabavku. Severna Makedonija se obavezala da će pokrenuti i postići relevantne ustavne promene kao prioritet, s ciljem da uključi građane koji pripadaju drugim narodima. Proces pregleda nabavke EU napredovao je glatko, a vlasti su pokazale visok nivo posvećenosti. Komisija je Savetu predstavila izveštaje o pregledu „fundamentalnog klastera“ za Severnu Makedoniju u julu i očekuje brzo praćenje, s ciljem otvaranja pregovora o ovom klasteru do kraja godine.

 

Albanija je nastavila pokazivati odlučnost u sprovođenju EU reformi i ostvarivanju napretka u reformama u „fundamentalnom klasteru“. Nastavljeno potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU takođe je snažan signal strateškog izbora zemlje za pridruživanje EU. Potrebni su dalji napori u oblastima slobode izražavanja, pitanjima manjina i vlasničkim pravima, kao i u ključnim oblastima vladavine prava, kao što su borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Proces pregleda nabavke EU napredovao je glatko, a vlasti su pokazale visok nivo posvećenosti. Komisija je Savetu predstavila izveštaje o pregledu „fundamentalnog klastera“ za Albaniju u julu i očekuje brzo praćenje. Cilj je otvaranje pregovora o klasteru 1 (fundamentalni) do kraja godine.

 

U Bosni i Hercegovini, prošlogodišnje dobijanje statusa kandidata donelo je potrebnu pozitivnu dinamiku. Nova vlada je brzo formirana nakon izbora i počela je s implementacijom reformi, posebno kroz amandmane koji uvode provere integriteta u pravosuđu. Ipak, potrebni su dalji napori. To uključuje usvajanje važnih reformi u oblasti vladavine prava i pravosuđa i nastavak sa ustavnim i izbornim reformama, koje su od najvećeg prioriteta za obezbeđivanje jednakih prava za sve građane. Takođe je važno očuvati ustavni poredak zemlje. Seperatističke i autoritarne mere u entitetu Republika Srpska nisu u skladu s evropskim putem. Potrebni su dalji napori za Bosnu i Hercegovinu kako bi ispunila ključne prioritete utvrđene u mišljenju Komisije o njenoj aplikaciji za članstvo. Stoga Komisija preporučuje otvaranje pregovora o pristupanju EU sa Bosnom i Hercegovinom, kada se postigne potreban stepen usklađenosti sa kriterijumima članstva.

 

Kosovo ostaje posvećeno svom evropskom putu. Nastavilo je dobrovoljno potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući osudu ruskog rata agresije protiv Ukrajine i primenu restriktivnih mera protiv toga. Period izveštavanja obeležen je legislativnim postignućima, uključujući važnu reformu izbornog sistema. Ipak, potrebno je još rada, uključujući i plan akcija o reformama pravosuđa. Od 1. januara 2024. godine, vizna liberalizacija za Kosovo će stupiti na snagu. Situacija na severu Kosova bila je pogođena nekoliko kriza, poslednja od njih je bila nasilan napad na kosovsku policiju 24. septembra 2023. godine. Što se tiče normalizacije odnosa sa Srbijom, iako je postignut sporazum u EU-facilitiranom dijalogu, kako Kosovo tako i Srbija još nisu počeli sa sprovođenjem svojih obaveza, koje su obavezujuće za strane i ključni deo njihovih evropskih puteva.

 

Sledeći koraci

 

Sada je na Savetu da razmotri preporuke Komisije od danas i donese odluke o koracima koji slede u procesu proširenja.

Komisija predstavlja novi Plan rasta za Zapadni Balkan, uključujući 6 milijardi evra grantova i kredita kako bi ubrzala ekonomsku konvergenciju sa EU

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Danas je Evropska komisija usvojila novi Plan rasta za Zapadni Balkan, s ciljem da unapredi neke od koristi članstva u regionu pre pristupanja, podstakne ekonomski rast i ubrza neophodnu socijalno-ekonomsku konvergenciju. Cilj je omogućiti partnerima da ubrzaju reforme i investicije kako bi značajno ubrzali proces proširenja i rast njihovih ekonomija. U tu svrhu, predložen je novi Fond za reforme i rast za Zapadni Balkan u iznosu od 6 milijardi evra za period 2024-2027. Isplate će se vršiti tek nakon ispunjenja dogovorenih reformi.Kao deo Plana rasta, svaki partner sa Zapadnog Balkana biće pozvan da pripremi Reformsku agendu na osnovu postojećih preporuka, uključujući one iz godišnjeg Paketa proširenja i programa ekonomske reforme zemalja (PER). Agenda reformi će biti predmet konsultacija, ocene i usvajanja od strane Komisije.

 

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je: „Usvajanjem novog Plana rasta za Zapadni Balkan u iznosu od 6 milijardi evra, danas približavamo ekonomije Zapadnog Balkana EU. Potencijal ovog Plana rasta je izuzetan. Ovaj Plan rasta može udvostručiti ekonomiju Zapadnog Balkana u narednih 10 godina. Svojom kombinacijom reformi i investicija omogućiće Zapadnom Balkanu da uskoro profitira iz ključnih oblasti našeg jedinstvenog tržišta, uključujući slobodno kretanje robe, usluga i radne snage, jedinstveno evropsko područje plaćanja, transport, energetiku i digitalno jedinstveno tržište.“

 

Sledeći koraci

 

Sada je na Evropskom parlamentu i Savetu da ispita predlog za Fond u okviru paketa pregleda srednjeročnih finansijskih okvira (MFF). Kada bude usvojen, šest partnera sa Zapadnog Balkana biće pozvano da dostave svoje individualne reformne agende u kojima će opisati socijalno-ekonomske i osnovne reforme koje će preduzeti kako bi podstakli rast i konvergenciju u okviru Plana rasta tokom perioda od 2024. do 2027. godine. Srbija i Kosovo moraju konstruktivno učestvovati u dijalogu o normalizaciji odnosa, koji vodi Visoki predstavnik EU, kao neophodan preduslov.

Uvodna reč predsednice fon der Lajen na Samitu Berlinskog procesa

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Hvala puno, premijeru, dragi Edi,

 

Herr Bundeskanzler,

 

Dragi prijatelji,

 

Kakva priča koju smo upravo videli na ekranu, kakva priča. I kakva je moćna poruka da je to ne samo deseti Berlinski proces već prvi put u zemlji zapadnog Balkana. Snažna poruka u svetu koji si opisao, Edi, gde smo svedoci užasnog rata koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine. Ukrajina se bori za svoj suverenitet i teritorijalni integritet i za naše vrednosti. Takođe smo videli gnusni teroristički napad Hamasa koji je ubio više od 1.400 ljudi, muškaraca, žena, dece, beba, samo zato što su Jevreji. Živimo na zapaljenoj planeti. Izaziva nas GenAI. U ovim vremenima, potrebni su vam najbolji prijatelji. I rekao si, ti si najbolji prijatelj kog možemo poželeti. Dozvolite nam da radimo tako da se pridružite Evropskoj uniji koja je dokazala da je moguće zajedno imati trajni mir i održivi prosperitet.

 

I zaista, kakva moćna poruka juče, kada smo započeli registraciju u Tirani College of Europe. A ti mladi studenti će sada studirati evropske poslove. Oni dolaze iz Albanije, celog Zapadnog Balkana, iz Evropske unije. Kakva moćna poruka za sledeću generaciju koja će prenositi ideju Evropske unije napred.

 

Berlinski proces je, kako ste rekli, počeo 2014. I vredi pogledati papire iz tog vremena: „Cilj da se ostvari stvarni napredak u procesu reformi i regionalnoj ekonomskoj saradnji.“ Zato smo ovde. A mi smo već sa našim Ekonomsko-investicionim planom od 30 milijardi evra postavili dobre temelje. Isporučuje. Polovina Plana, 16 milijardi evra, zapravo je već realizovana. Ali treba učiniti više. I želim da se fokusiram nekoliko minuta na to.

 

Naše ekonomije, Zapadni Balkan i jedinstveno evropsko tržište, još uvek su previše udaljeni. Ekonomije Zapadnog Balkana su 35% proseka EU. Dakle, zaista moramo da iskoristimo potencijal koji postoji ovde na Zapadnom Balkanu i da ga približimo jedinstvenom evropskom tržištu. I to je ono o čemu se radi u Planu rasta. Znamo da je, iz iskustva proširenja, snaga proširenja naravno u vrednostima koje nas spajaju sa zemljama koje su se korak po korak pridružile Evropskoj uniji. Ali druga moć je ekonomski razvoj. Kad god je došlo do proširenja, ne samo one zemlje koje su pristupile Evropskoj uniji imale su ogroman podsticaj u svom ekonomskom razvoju jer su pristupile Jedinstvenom tržištu, već je i Evropska unija napredovala jer je jedinstveno tržište postalo veće.

 

I ovo je sada princip Plana rasta. U osnovi želimo da u određenim oblastima otvorimo vrata jedinstvenog tržišta, jedinstvenog evropskog tržišta, kompanijama sa Zapadnog Balkana. I to sada moramo da osmislimo. Otvaramo ga u oblastima kao što su slobodno kretanje roba i usluga, drumski transport, energija, električna energija, jedinstveno digitalno tržište EU i, što je veoma važno, olakšavanje bezgotovinskog plaćanja sa jedinstvenim evropskim platnim područjem, da navedemo samo nekoliko elemenata.

 

Ali, naravno, otvaranje vrata nije dovoljno. Zemlje zapadnog Balkana takođe treba da upotpune svoje zajedničko regionalno tržište. A to znači da je uslov da i zemlje Zapadnog Balkana svojim susedima daju pristup svom tržištu [da svojim susedima daju pristup svom tržištu]. Drugim rečima, ako okrenem, ako postoje blokade, jedino možete da blokirate sebe. Ostali će krenuti dalje.

 

A da bismo krenuli dalje, potrebne su reforme, duboko ukorenjene reforme, takođe da bi se poboljšala poslovna klima, da bi okruženje postalo privlačnije. Ove reforme će biti praćene finansiranjem investicija iz Evropske unije, ako do njih dođe. Ovaj plan rasta je veoma snažan podsticaj. To je podsticaj da se vrata ekonomski otvore, ali i da se traži otvaranje granica između zemalja Zapadnog Balkana i da se urade neophodne reforme. Sa tim dolazi i finansiranje investicija.

 

Samo zajedničkim radom dovešćemo Zapadni Balkan tamo gde i pripadate, u srce Evropske unije. Istorija je, zaista, u pokretu. Moja poruka je: Ovo je sada odlučujući trenutak. Ne propustite priliku, zgrabite priliku, iskoristite trenutak i radimo zajedno sa vama na tome.

Mnogo hvala, Edi.

Open4Business je otvoren za registraciju

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Da li ste vlasnik malog biznisa na Zapadnom Balkanu? Želite da proširite svoje horizonte i ostvarite veći uticaj? Pridružite se regionalnom informativnom događaju koji obećava da će rasvetliti finansijske mogućnosti za mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP).

 

„Open4Business – Made in the Western Balkans – Supported by EU“ je posvećen događaj za MMSP na Zapadnom Balkanu kako bi saznali više o mogućnostima finansiranja, uključujući i iz Evropske unije koje su dostupne kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF).

 

Podrška razvoju snažnog privatnog sektora, jačanje konkurentnosti i otvaranje novih radnih mesta u regionu ključni su ciljevi Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, plana oporavka regiona koji je 2020. godine uspostavila EU i podržala partnere Zapadnog Balkana.

 

Značajne investicije podržavaju mala preduzeća, posebno u oblastima kao što su zelene investicije i tehnologije, mikrofinansiranje, energetska efikasnost, projekti obnovljive energije, održiva poljoprivreda, cirkularna ekonomija, eko-turizam i preduzeća koja vode žene i mladi.

 

Učestvujte uživo, na daljinu ili onlajn

 

U organizaciji Generalnog direktorata Evropske komisije za evropsko susedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR), u saradnji sa Ekonomskom komorom Severne Makedonije i 6 komorskim investicionim forumom Zapadnog Balkana (WB6CIF), prepodnevna sesija događaja biće održana uživo u Skoplje, udaljeno u ostalih pet prestonica Zapadnog Balkana i dostupno na mreži. Postoji više načina da učestvujete i maksimizirate svoje mogućnosti umrežavanja.

 

Ako ne možete da budete prisutni u Skoplju, prepodnevni sastanak možete pratiti na daljinu sa privrednim komorama u drugim glavnim gradovima regiona, zajedno sa svojim kolegama.

 

Popodnevna sesija će se odvijati istovremeno, u svih šest prestonica, tako da možete rezervisati termin za razgovor sa vašim lokalnim finansijskim institucijama na jednom od šest regionalnih mesta.

 

A ako ne možete da stignete na bilo koji od ovih mesta, još uvek možete da pratite događaj i rezervišete konsultacije sa vašim željenim finansijskim institucijama koristeći našu onlajn platformu za događaje.

EU pomaže kosovskim MSP-ovima da iskoriste solarne panele

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Podrška EU pomaže kosovskim MSP-ovima da iskoriste solarne panele i navigiraju prema pridruživanju EU.

Sunce je glavni izvor energije na planeti Zemlji, a procenjuje se da Kosovo ima 240 sunčanih dana godišnje. Iskorištavajući ovaj obilan potencijal i prelazeći na čiste izvore energije, mala i srednja preduzeća (MSP-ovi) na Kosovu su krenula u investicije u obnovljive izvore energije, koje je omogućila Evropska unija (EU), ostvarujući povezane koristi. Osim toga, ove investicije u obnovljive izvore energije ne pomažu samo kompanijama, već takođe otvaraju put Kosovu prema članstvu u EU, što nudi brojne prilike, posebno za MSP-ove. Ipak, put ka usvajanju acquis communautaire-a podrazumeva značajne regulatorne promene i nameće značajan finansijski teret preduzećima koja se trude da ispune ove nove standarde.

„Instalirali smo 112 kWp solarnih panela, što je značajno smanjilo naše troškove energije. Ranije smo imali mesečni račun za struju od oko 1200 evra. Sada nam je mesečni trošak oko 200 evra. To znači približno 80% smanjenje naših troškova za energiju.“

Forma SHPK, srednje preduzeće osnovano 2013. godine u selu Bresalc u opštini Gnjilane, ostvarilo je značajan napredak u svom sektoru zahvaljujući neumornom posvećenju i radu. Besim Rexhi, menadžer u Forma SHPK, ističe njihov primarni cilj proširenja na lokalna i međunarodna tržišta i privlačenja novih klijenata. On ističe ključne faktore koji doprinose njihovom uspehu, uključujući posvećeni tim i posvećenost kontinuiranoj inovaciji proizvoda i usluga.

Kompanija trenutno zapošljava 70 ljudi, što je značajan porast u odnosu na početni broj od 10-15 zaposlenih. Njihova osnovna proizvodnja uključuje proizvodnju plastičnih komponenti koje se koriste prvenstveno u prevozničkim uslugama, posebno za železničke i tramvajske usluge, pri čemu je Nemačka njihova glavna destinacija za izvoz.

Kako bi smanjili troškove energije i doprineli očuvanju životne sredine, Forma SHPK je uložila u solarne panele putem kredita koji je omogućila Kosovo SME Competitiveness Support Programme EBRD-a. Kao deo ove inicijative, Forma SHPK je takođe dobila dragocene besplatne tehničke savete od međunarodnog tima konsultanata i grant za povrat gotovine finansiran od strane EU. Besim Rexhi, menadžer kompanije, hvali izvanredne rezultate koji proizilaze iz ove investicije. „Instalirali smo 112 kWp solarnih panela, što je značajno smanjilo naše troškove energije. Ranije smo imali mesečni račun za struju od oko 1200 evra. Sada nam je mesečni trošak oko 200 evra. To znači približno 80% smanjenje naših troškova za energiju“, ponosno izjavljuje Rexhi.

„Jedini propust koji imam je što ranije nisam bio svestan ogromnih prednosti obnovljive energije. Iako trenutni solarni paneli adekvatno zadovoljavaju moje energetske potrebe, ako je moguće, instalirao bih dodatnih 100 panela. Prihvatanje ekološki prihvatljivih praksi ne samo da smanjuje vaše troškove energije, već pruža i ličan osećaj zadovoljstva, znajući da pozitivno doprinosite našoj planeti.“

O projektu

Program podrške konkurentnosti MSP-ova na Kosovu razvijen je posebno kako bi pomogao privatnim MSP-ovima da ispune nove propise i razumeju zahteve za unapređenje u oblastima zaštite životne sredine, zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, i kvaliteta i bezbednosti proizvoda. Kreditna linija koju je obezbedila EBRD putem lokalnih partner banaka, zajedno sa grantom od 15% i besplatnom tehničkom podrškom finansiranom od strane Evropske unije, pomaže MSP-ovima da identifikuju svoje investicione potrebe za usklađivanje sa prioritetnim direktivama EU. Besplatni tehnički saveti, pruženi od strane međunarodnog tima eksperata, pomažu MSP-ovima na Kosovu da pronađu najbolje rešenje za ispunjavanje direktiva EU, postanu konkurentni u trgovini sa partnerima iz EU i povećaju profitabilnost kod kuće kroz ponudu proizvoda i usluga veće kvalitete.

Budući put kompanije obuhvata obavezu proširenja izvoza ulaskom na dodatna strana tržišta, negovanje snažnih odnosa sa klijentima, dobavljačima i različitim partnerima, kao i dalje unapređenje veština svoje radne snage. Besim takođe zagovara da i ostala preduzeća na Kosovu prihvate čiste izvore energije. „Jedini propust koji imam je što ranije nisam bio svestan ogromnih prednosti obnovljive energije. Iako trenutni solarni paneli adekvatno zadovoljavaju moje energetske potrebe, ako je moguće, instalirao bih dodatnih 100 panela. Prihvatanje ekološki prihvatljivih praksi ne samo da smanjuje vaše troškove energije, već pruža i ličan osećaj zadovoljstva, znajući da pozitivno doprinosite našoj planeti,“ zaključuje Rexhi.

Oživljavanje turizma u sjevernom crnogorskom regionu: pionirski projekat

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat finansiran od strane EU podržava osnaživanje ruralnog turizma u Crnoj Gori

Sjeverni dio Crne Gore obiluje prirodnim i kulturnim blagom, čineći ga privlačnom destinacijom za posjetioce. U poslednjim godinama, turizam u seoskim domaćinstvima doživio je značajan rast u ovom regionu, pri čemu se broj posjetilaca postepeno povećavao. Ovo se može pripisati, prije svega, dostupnosti visokokvalitetne domaće hrane i pića, kao i mogućnosti da se doživi tradicionalno okruženje. Međutim, uprkos ovim pozitivnim razvojima, broj noćenja među posjetiocima još uvek nije dostigao željeni nivo. Razlog tome bio je nedostatak dodatnih atrakcija ili opcija zabave koje bi privukle posjetioce da produže svoj boravak. Prepoznajući ovaj izazov, Udruženje za Ruralni Turizam, nevladina organizacija koja djeluje na sjeveru Crne Gore, krenula je u projekat s ciljem rješavanja ovog problema i poboljšanja ukupne situacije.

„Iako seoska domaćinstva na sjeveru Crne Gore nude odličnu hranu i smještaj, nedostajalo im je iskustvo pružanja zabave posjetiocima.“

Dalibor Sekularac, predstavnik Udruženja za Ruralni Turizam, ističe da je pitanje ograničenih opcija zabave za posjetioce redovna tema diskusija unutar udruženja već više od godinu dana. „Iako seoska domaćinstva na sjeveru Crne Gore nude odličnu hranu i smještaj, nedostajalo im je iskustvo pružanja zabave posjetiocima“, objašnjava Dalibor. Da bi riješili ovo pitanje, udruženje je osmislilo plan da uspostavi stazu za pješačenje dužine devet kilometara koja povezuje sela Lubnice i Kurkikuće. Ova staza bi pružila posjetiocima laganu i ugodnu šetnju, omogućavajući im istraživanje prirodnih atrakcija regiona. Fokus je bio posebno usmjeren na porodični turizam, jer je područje već imalo izazovne staze namijenjene iskusnim planinarima, ali nije imalo opcije pogodne za porodice s djecom koje preferiraju rekreativne pješačke ture.

Da bi sproveli svoju viziju, Udruženje za Ruralni Turizam apliciralo je za finansiranje putem Programa za Lokalnu Demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2), koji podržava EU i sprovodi UNDP. Njihov projekat se slagao sa kriterijumima programa, i dobili su neophodnu podršku. Uz pomoć ReLOaD2, identifikovali su i očistili stazu, koristili profesionalno označavanje GPS-om kako bi osigurali tačnost, postavili neophodnu signalizaciju i kreirali mapu i letke sa informacijama o stazi. Takođe su promovisali stazu na platformama za vanjski turizam poput Vikilock i na svom vlastitom veb sajtu. Kako bi poboljšali vidljivost, napravili su tri promotivna videa—jedan koji predstavlja stazu, drugi koji ističe seoska domaćinstva, i treći koji pruža pregled ruralnog turizma u regionu. Informacije o stazi uključuju i geokesing oznake, odražavajući trenutni trend u savremenom turizmu.

„Staza je dobro prihvaćena od strane posjetilaca, a neki vlasnici seoskih domaćinstava čak su počeli pružati usluge vodiča za stazu.“

O projektu

 Regionalni Program za Lokalnu Demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) nastavak je inicijativa podržanih od strane EU—Projekta za Jačanje Lokalne Demokratije (LOD, 2009-2016) i kasnije proširenog Regionalnog Programa za Lokalnu Demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD, 2017-2020). Opšti cilj projekta je jačanje participativnih demokratija i evropske integracije na Zapadnom Balkanu osnaživanjem civilnog društva i podsticanjem mladih da aktivno učestvuju u procesu donošenja odluka, kao i poboljšavanjem podržavajućeg pravnog i finansijskog okruženja za civilno društvo.

Staza je sada u funkciji već skoro godinu dana, a nedavno su predstavnici Udruženja Seoskih Domaćinstava, UNDP-a i EU posjetili sela kako bi ocijenili njeno izvođenje. „Staza je dobro prihvaćena od strane posjetilaca, a neki vlasnici seoskih domaćinstava čak su počeli pružati usluge vodiča za stazu“, kaže Dalibor.

Prema Daliboru, projekat nije samo pružio podršku domaćinstvima već je poslužio i kao vrijedna prilika za učenje. „Iako je bio projekat malog obima, opremio nas je važnim vještinama u nabavci, izvještavanju i drugim relevantnim oblastima“, objašnjava Dalibor. „S znanjem koje smo stekli, osjećamo se sigurnije u apliciranju za veće projekte i programe finansirane od strane EU i drugih donatora.“