Mlada modna kreatorka predstavlja Fashion Weekend Skopje na Berlinskoj nedjelji mode uz podršku programa koji finansira EU.
Sofija Urumović (28) je mlada, ali uspješna modna kreatorka. Za modu se zainteresovala vrlo rano. “Kao dijete, moj san je bio da budem svejezična, zapravo da imam sposobnost da govorim ili razumijem sve jezike. Naravno da je to nemoguće; međutim, s godinama sam shvatila da je moda jedan od najmoćnijih i najuniverzalnijih jezika na svijetu i da se može koristiti kao odlično sredstvo samoizražavanja i komunikacije“, kaže ona.
Kao rezultat toga, kada je Sofija napunila 18 godina, odlučila je da studira modu i završila je i osnovne i master studije. Njeno rano iskustvo u modi bilo je uglavnom iz časopisa, pa je modu shvatala kao bajku. Međutim, kaže da moda nije lak posao i u radu se suočila sa mnogim izazovima. Najveći izazov bila je potreba za većim finansijskim sredstvima i mrežom saradnika koji bi njen rad predstavili široj publici. Poslednje je riješeno uz podršku projekta koji finansira EU.
“Tokom godina sam shvatila da je moda jedan od najmoćnijih i najuniverzalnijih jezika na svijetu, te da se može koristiti kao odlično sredstvo samoizražavanja i komunikacije.“
Svijet mode se otvara
Posredstvom otvorenog poziva, Sofija je izabrana od strane partnera projekta United Fashion, Fashion Weekend Skopje, da predstavlja balkanski region. Sofija ima samo riječi hvale za projekat, opisujući cijelo iskustvo kao “nevjerovatno“. U sklopu projekta, njoj je – kao i mladim modnim kreatorima iz drugih zemalja – pružena prilika da predstavi svoj rad tokom Berlinske nedjelje mode 2018. i ModaLisboe 2020. godine.
Uspostavljanje veza
“U Berlinu sam upoznala jednog sjajnog agenta za njemačko tržište koji mi je dao izuzetno vrijedne poslovne savete, dok sam u Lisabonu mogla da vidim kako manji tim organizuje veliki modni događaj i nudi veliku platformu za mlade kreativce“, kaže.
Izlaganje svog rada na platformi poput Berlinske nedjelje mode iskustvo je koje opisuje kao san svakog mladog modnog kreatora, ali Sofija je imala i druge koristi od projekta. Govori da je možda najvažnije stvaranje novih veza i upoznavanje ljudi sa kojima je, kako tvrdi, “redovno u prijateljskom kontaktu, ali i zbog buduće profesionalne saradnje“.
“Mislim da nas je cijela ova pandemija naučila da je ono što radimo planeti na kojoj živimo zaista neodgovorno i veoma sramotno. Morali bi da promijenimo način funkcionisanja.”
O Projektu
United Fashion projekat sprovodi klaster evropskih asocijacija za podršku modi: Baltic Fashion Federation (Letonija), Fashion Council Germany (Nemačka), Fashion Weekend Skopje (Severna Makedonija), Flanders DC (Belgija), MAD Brussels (Belgija), Maison de Mode (Francuska), and ModaLisboa (Portugal). Cilj projekta je unapređivanje kulture modnih kreatora širom Evrope tako da bude više poslovno orjentisana, povećavajući međunarodnu konkurentnost bez ograničavanja kreativnosti. Projekat United Fashion podržan je kroz program Kreativna Evropa Evropske unije.
Sada Sofija razvija neke nove ideje, ali želi da njen brend ostane mali i da konstantno raste. “Mislim da nas je čitava ova pandemija naučila da je ono što radimo planeti na kojoj živimo zaista neodgovorno i veoma sramotno. Morali bismo da promijenimo način na koji funkcionišemo. Konkretno, modna industrija ima mnogo nedostataka. Sada je situacija primorala sve, čak i velike igrače koji postavljaju pravila igre u industriji, da preispitaju način na koji radimo i postave nove temelje za novi modni sistem“, kaže ona.
Kroz nekoliko događaja u međunarodnoj mreži i transdisciplinarnih obuka, više od 150 modnih kreatora imalo je priliku da iskoristi projekat United Fashion kroz predstavljanje svojih kolekcija, kao i da upoznaju i shvate funkcionisanje nekoliko evropskih tržišta, da razvijaju nove vještine u modnoj tehnologiji, održivoj modi, proizvodnji, zanatskim vještinama i poslovnim modelima.
Uspješna mlada preduzetnica iz Albanije dobija pristup međunarodnom tržištu uz podršku programa koji finansira EU.
Da je poslušala roditelje, Edona bi sada bila inženjerka. Njeni roditelji bili su naučnici i željeli su da i njihova ćerka krene istim putem. Ali odabrala je drugu profesiju. Ovako ona opisuje trenutak popunjavanja formulara za prijavu na fakultet inženjerstva: “Znala sam da se radi o velikoj odluci koja će vjerovatno uticati na ostatak mog života. Osjetila sam da ne treba da nastavim sa popunjavanjem obrasca, pa sam stala“, kaže ona. Izašla je van i otišla na Ekonomski fakultet, gdje je popunila obrazac za prijavu na smjer za poslovnu administraciju.
Ovo je moglo izgledati kao iznenadna odluka, ali nije bilo tako. Edona je već određeno vrijeme osjećala veliku želju da postane poslovni menadžer. Deset godina kasnije, njena odluka je urodila plodom.
Put do uspjeha
Njen upis na Ekonomski fakultet bio je početak uspješne karijere. Nekoliko godina nakon upisa postala je docentkinja, a kasnije je unapređena u zvanje profesorke. U isto vreme, počela je da radi u konsultantskoj firmi gdje je ubrzo postala suvlasnica i jedna od direktora.
“Naše tržište bilo je ograničeno na Albaniju i Kosovo, a ja sam bila zainteresovana za istraživanje drugih tržišta jer su naše zaposlene, uglavnom ženskog pola, kompetentne i imaju kapacitet da iznesu više posla.“
Kompanija pruža savjete preduzećima o primjeni ISO (Međunarodna organizacija za standardizaciju) standarda i o pripremi predloga projekata za lokalne i međunarodne donatorske programe grantova. Oni pružaju usluge za oko 200 preduzeća godišnje i kompanija konstantno raste. “Naše tržište bilo je ograničeno na Albaniju i Kosovo, a ja sam bila zainteresovana za istraživanje drugih tržišta jer su naše zaposlene, uglavnom ženskog pola, kompetentne i imaju kapacitet da iznesu više posla.“
Prodor na međunarodno tržište, posebno u konsultantskom poslu, predstavlja priličan izazov. Pogotovo u zemlji poput Albanije, koja se i dalje suočava sa mnogim ekonomskim izazovima. Edoni je bila neophodna pomoć. Prijatelj joj je savjetovao da potraži podršku od Preduzetničke mreže inicijativa za rast (Entreprenurial Network of Growth Initiatives – ENGI4NE-2). Ovaj projekat koji finansira EU pruža mladim preduzetnicima priliku da provedu vrijeme sa iskusnim preduzetnicima u inostranstvu kako bi naučili nove vještine u poslovnom upravljanju.
Poboljšanje vještina uz nove tehnologije
U početku, Edona nije bila sigurna da li da učestvuje, jer je smatrala da bi joj to moglo oduzeti previše vremena za upravljanje svojom firmom. Na kraju je ipak odlučila da učestvuje i još jednom se nije pokajala zbog odluke da se prijavi. Izabrala je kompaniju domaćina u Austriji jer je tamo već radila doktorat. “Međutim, bila sam zainteresovana za manju kompaniju, poput naše, a ne za čuvene korporacije kao što je Diloit (Deloitte) ili slične velike međunarodne kompanije. U manjoj kompaniji, izazovi bi bili slični našim, pa me je zanimalo da vidim kako se nose s njima“, objašnjava ona.
“To je iskustvo koje mi je otvorilo oči i učinilo da shvatim koliko se brzo stvari razvijaju u našem sektoru. Konkretno, naučila sam kako da unaprijedim komunikaciju pomoću tehnologije.”
O Projektu
Projekat je podržao Erazmus za mlade preduzetnike, program prekogranične razmjene koji finansira EU i koji novim ili budućim preduzetnicima daje priliku da uče od iskusnih preduzetnika koji vode mala preduzeća u drugim zemljama. Domaćin ima koristi od novih perspektiva, dobija priliku da se poveže sa stranim partnerima, kao i da upozna nova tržišta. Albanija učestvuje u programu, zajedno sa svim ostalim zemljama zapadnog Balkana.
Tvrdi da je tokom svog boravka, koji je u cjelini trajao sedam mjeseci, mnogo naučila. “To je iskustvo koje mi je otvorilo oči i učinilo da shvatim koliko se brzo stvari razvijaju u našem sektoru. Konkretno, naučila sam kako da unapredim komunikaciju pomoću tehnologije.”
Edona objašnjava da je do tada komunicirala sa klijentima, kao i unutar svog tima, koristeći tradicionalnije načine. Zahvaljujući iskustvu u Austriji, uvela je aplikacije kao što su Slek (Slack) za internu komunikaciju i Gugl disk (Google Drive) za komunikaciju sa klijentima. Ishod svega toga je da njena kompanija sada mnogo efikasnije funkcioniše na daljinu, što se pokazalo posebno korisnim u novom okruženju koje je nametnuto pandemijom koronavirusa. Ipak, osnovna svrha njenog učešća u projektu bila je da istraži i nauči kako da pristupi međunarodnim tržištima. Edona je i u tom smislu bila uspješna, jer je tokom svog boravka za klijenta stekla jednu austrijsku kompaniju.
Preduzetnici u razvoju
Osim Edone, još 126 preduzetnika (75 novih i 51 postojeći) imalo je koristi od ovog projekta razmjene. Konzorcijum za sprovođenje projekta je geografski mješovit, što omogućava potpunu pokrivenost destinacija koje su privlačne novim preduzetnicima, uključujući Albaniju i Tursku. Vodeći partner bila je Confindustria Ancona (CA) iz Italije, a Regionalna razvojna agencija Tirana partner u Albaniji.
Upoznajte Kostu – IT zvijezdu u usponu iz Severne Makedonije, mladića koji želi da uz pomoć tehnologije učini svijet boljim.
Kosta Đorđevski je osamnaestogodišnjak iz Skoplja. Uprkos njegovoj mladosti, već je postao jedan od najpoznatijih IT stručnjaka u svojoj zemlji. Sa svega deset godina počeo je da se bavi programiranjem. Kako kaže, gotovo svakodnevno igrao je video igrice sve dok nije shvatio da tako samo traći vreme. “Palo mi je na pamet, zašto ne bih uradio nešto izazovnije? Tada sam odlučio da počnem da smišljam svoje video igrice“, objašnjava Kosta.
Kosta je jedno vrijeme radio na razvoju igrica. Dobro mu je išlo, ali kako je rastao i sazrijevao, osjećao je kako treba da stremi značajnijim stvarima. Znao je da, ako se pravilno koristi, informaciona tehnologija može doprinijeti da se svijet promeni nabolje.
“Palo mi je na pamet, zašto ne bih uradio nešto izazovnije? Tada sam odlučio da počnem da smišljam svoje video igrice .“
Učiniti svet boljim
Tada je donio odluku da se ozbiljnije pozabavi programiranjem i odustane od kreiranja video igrica. U okviru školskog projekta, Kosta je razvio softversko-hardverski sistem koji u zatvorenom prostoru u vazduhu detektuje otrovne gasove. Sistem otkriva otrovne gasove i obavještava ljude u blizini da nešto nije kako treba. Osim toga, uključuje se ventilacioni sistem sa ciljem uklanjanja opasnosti. Ovaj projekat je Fond za inovacije prepoznao kao jedan od najinovativnijih projekata u Sjevernoj Makedoniji. “Nakon ovog projekta, osjećao sam se veoma dobro, osjećao sam da svoje znanje koristim za nešto korisno“, kaže Kosta.
Kada je imao 15 godina, osvojio je važnu nagradu na državnom takmičenju Codefest Tech Hackathon. U okviru ovog takmičenja, Kosta je kao član tima razvio aplikaciju za istorijsku video igricu o Hladnom ratu. On objašnjava kako je namjera bila da pronađu određeni istorijski događaj na osnovu kojeg može da se razvije video igrica koja se osim togana neki način može učiniti i edukativnom. Na kraju, Kosta i njegov tim su u ukupnom plasmanu osvojili drugo mjesto, a prvo u kategorijama dizajna korisničkog interfejsa i korisničkog iskustva. Nakon ovih dostignuća, osvojio je niz drugih nagrada, što je izuzetno impresivno za tako mladu osobu.
“Ova iskustva su imala veliki uticaj na moju viziju budućnosti. Još uvijek moram da učim i nastavljam da tragam za novim prilikama za učenje.”
O programu
ERAZMUS+ je program EU za podršku obrazovanju, obuci, mladima i sportu u Evropi. Budžet od 14,7 milijardi eura pruža mogućnosti za preko 4 miliona Evropljana da studiraju, obučavaju se i stiču iskustvo u inostranstvu.
Međutim, njegov put do uspjeha nije bio lak. Uvek je imao snažnu podršku porodice, ali ipak su postojali i drugi izazovi sa kojima se morao nositi. Jedan od najvećih bilo je učenje komplikovanih matematičkih radnji koje su ključne za računarsko programiranje. Morao je da pohađa niz privatnih kurseva da bi poboljšao svoje poznavanje matematike i povezanih oblasti. Kosta objašnjava da su ta nova saznanja kod njega prouzrokovala suštinsku promjenu, kako profesionalno, tako i lično. “Ova iskustva su imala veliki uticaj na moju viziju budućnosti. I dalje moram da učim i nastavljam da tragam za novim prilikama za učenje,” kaže.
Inspiracija u Barseloni
Prošle godine se prijavio i dobio priliku da se pridruži studijskom putovanju u Barselonu. Program Evropske unije ERAZMUS+ finansirao je i podržao to putovanje. Kosta je sa grupom mladih ljudi proveo 16 dana u Barseloni, a tamo su posjetili univerzitete koji rade na softveru za Formulu 1. Posjetili su i fabriku automobila SEAT, gdje su učili o mehatronici – robotima koji stvaraju automobile. “Bilo je izvanredno i fascinantno“, kaže Kosta.
Kosta pojašnjava da ga je iskustvo u Barseloni inspirisalo i odvelo u nove projekte i dodatno ga motivisalo da nastavi karijeru u IT-u. Tokom boravka u Barseloni, posjećivao je i muzeje i druga mjesta iz oblasti kulture, upoznao nove prijatelje i proširio svoje kulturne vidike. Kosta sada planira da studira i nastavi svoju karijeru u računarskom inženjeringu, uključujući rad na hardverskom i softverskom programiranju. “Izabrao sam taj smjer jer će mi omogućiti da napravim uređaje koji su zaista inovativni“, kaže on.
Putem Erazmus+ programa Florian Muhaj iz Albanije uspio je da svoju strast prema političkim naukama koju je gajio još od djetinjstva pretvori u karijeru.
Još u djetinjstvu, politika je bila Florianova strast. Dok su njegovi prijatelji šutirali loptu, Floriana su više zanimale vijesti i politička dešavanja. Učlanio se u klub političkih nauka svoje škole kada mu je bilo 14 godina. Kasnije se pridružio školskom senatu i izabran je za predsjednika. Svoj politički aktivizam nastavio je u gimnaziji, gdje je među školskim drugovima promovisao pitanja zaštite životne sredine.
“Možda se neke stvari pojave u ranom djetinjstvu i vremenom postaju jače i jače“, kaže Florian. A kada je došlo vrijeme da bira šta će da studira, dileme nije bilo. Upisao je političke nauke na Univerzitetu u Tirani, grupu koja je, kako kaže, bila “prilično novi studijski program“. Kombinovao je njegova interesovanja za demokratizaciju, političko djelovanje i međunarodne odnose.
“Toliko sam se uključio u proces da sam bio duboko uvjeren da ću za nekoliko mjeseci biti u prvoj grupi studenata koji će započeti program. I uspio sam u tome!“
Izbor karijere
Florian je bio vrlo jasan u pogledu izbora karijere u oblasti kreiranja javnih politika i diplomatije sa fokusom na Zapadni Balkan i integraciju u EU, a ne toliko na političke stranke. Takođe je bio svjestan da je to specifično područje studija koje zahtijeva posebnu vrstu znanja i vještina koje nisu u potpunosti dostupne na njegovom fakultetu.
Jedan od njegovih profesora mu je 2017. godine savjetovao da razmotri priliku za odlazak u inostranstvo na master studije političkih nauka, integracija i upravljanja, putem stipendije finansirane iz programa Erazmus+ Evropske unije.
Počeo je sa pripremom dokumenata za prijavu. “Toliko sam se uključio u proces da sam bio duboko uvjeren da ću za nekoliko mjeseci biti u prvoj grupi studenata koji će započeti program. I uspio sam u tome!“ kaže Florian, a prizvuk tadašnjeg uzbuđenja još uvijek se čuje u njegovom glasu.
Izabrao je da studira u Austriji. “Univerzitet u Salcburgu je u to vrijeme bio jedini univerzitet koji je nudio kurseve prve godine u okviru programa. Zatim sam za drugu godinu studija mogao da biram među partnerskim univerzitetima Zapadnog Balkana, ali kako su oni mogli da se takmiče sa Univerzitetom u Salcburgu?! Uvek bih, bez razmišljanja, izabrao Salcburg“, kaže Florian.
Novi pristup
Sa entuzijazmom govori o pristupu gradivu u Salcburgu. “Izbor modula kursa bio je veoma širok, gotovo kao da sami možete da osmislite kurs – nešto što se ne dešava svuda, a posebno ne na Zapadnom Balkanu, gdje imate fiksni program kursa sa samo malom mogućnošću izbora.”
“Vratio sam se u Albaniju sa mnogo znanja o EU, njenim politikama i teorijama; i sa bezgraničnom ljubavlju prema Salcburgu.”
O programu
ERAZMUS+ je program EU za podršku obrazovanju, obuci, mladima i sportu u Evropi. Budžet od 14,7 milijardi eura pruža mogućnosti za preko 4 miliona Evropljana da studiraju, obučavaju se i stiču iskustvo u inostranstvu.
Tokom studija u Austriji imao je priliku i da posjeti neke od ključnih institucija Evropske unije – u Luksemburgu i Briselu. Za njega je to bila veoma produktivna nedelja, jer je mogao iz prve ruke da vidi kako funkcioniše EU i njene ustanove. “Vratio sam se u Albaniju sa mnogo znanja o EU, njenim politikama i teorijama; i sa bezgraničnom ljubavlju prema Salcburgu i Austriji, i sa stečenim velikim istinskim prijateljstvima. Bio sam oduševljen primjenom u praksi svega što sam naučio“, kaže on.
Karijera je počela
Florian sada ima 25 godina i radi u lokalnoj samoupravi svog rodnog grada, u Jedinici za evropske integracije i stranu pomoć, koja je novost u svim opštinama u Albaniji. U posljednje dvije godine vrijedno je radio u svojoj opštini na povećanju mogućnosti za evropske integracije.
“Organizovao sam više od 25 aktivnosti, sa ukupno oko 1.000 učesnika, promovišući evropske vrijednosti, građansko angažovanje mladih ljudi i važne svetske i evropske dane i informišući građane o procesu integracije u EU, njenim ustanovama i politikama“, kaže s ponosom.
Na konkursu za filmofile, jedan modni kreator iz Sarajeva dobio je priliku da posjeti Kanski filmski festival.
Milan Senić (39) je modni kreator rođen u Sarajevu. Milan je i ljubitelj filmova, ali najčešće nema vremena da se posveti svojoj ljubavi zbog poslovnih obaveza. Prošle godine je na Fejsbuku vidio objavu projekta pod nazivom Evropski filmski izazov (European Film Challenge).
Ta objava pozivala je zainteresovane da tokom deset sedmica odgledaju deset evropskih filmova na bilo kojoj vrsti legalnih medija. Nakon gledanja filmova, takmičari su morali da podele svoje iskustvo na društvenim mrežama i sakupe bodove. Takmičar koji bi sakupio najveći broj bodova bi o trošku projekta dobio priliku da posjeti i doživi jedan veliki filmski festival.
“Što kaže narod, kad stvarno želiš nešto da učiniš, naći ćeš vremena, a ako ne želiš, naći ćeš izgovor.”
Dobra navika
Milan je odlučio da prihvati izazov i počeo je da bira i gleda filmove. Pre ovog izazova, bio je jedan od onih koji bi voljeli da više gledaju filmove, ali nijesu imali vremena za to. “Izazov mi je pomogao da ponovo uspostavim dobru naviku da redovno gledam filmove. Kako se govori, kad stvarno želiš nešto da učiniš, naći ćeš vremena, a ako nećeš, naći ćeš izgovor.“
Milanu je učešće u takmičenju veoma prijalo jer je veliki ljubitelj evropskog filma. U potrazi za najboljim evropskim filmovima, kaže da je otkrio mnoge zanimljive reditelje i filmove. Do tada je najviše volio španske, italijanske i francuske autore, ali kaže da mu je tokom izazova, na primjer, bilo drago što je otkrio mađarske filmove, koje ranije nije gledao.
Glavna nagrada
Njegov trud doneo je plodove. Milan je imao sreće da pobijedi na takmičenju i dobio je priliku da posejti Filmski festival u Kanu. “Nešto sam i znao o Kanu, ali kada sam stigao, ostao sam zapanjen koliko je tamo sve skupo i lijepo. Bilo je nevjerovatno iskustvo videti sav taj glamur i luksuz“, kaže on.
Većina ljudi dolazi na Festival u Kanu zbog posla, susreta sa producentima, rediteljima i drugim partnerima u filmskoj industriji. Kad je riječ o tome, Milan je imao prednost: nije morao ništa da radi osim da uživa u festivalu i da gleda filmove. Ali od posete festivalu imao je i profesionalnu korist. Kan je prepoznat kao filmski festival na kojem je moda suštinski dio svega, a bilo je i izuzetno iskustvo sve to videti uživo. “Sve u svemu, bilo je to i korisno profesionalno iskustvo, jer je Kan veoma važan i za filmsku i za modnu industriju“, kaže Milan.
“Sve u svemu, bilo je to i korisno profesionalno iskustvo, jer je Kan izuzetno važan kako za filmsku i za modnu industriju“
Promocija evropskog filma
Milan je bio samo jedan od pobednika iz zemalja učesnica u projektu. Nakon uspjeha prethodnih izdanja, projekat je ušao u narednu fazu širenja publike i zajednice.
Ovo uključuje četiri glavne inovativne ideje koje treba sprovesti: program za filmske influensere i platformu za plasiranje sadržaja, dešavanja za ljubitelje bioskopa i studiju tržišta filmofila koja sažima podatke prikupljene tokom takmičenja.
Zemlje partneri su Bosna i Hercegovina, Češka, Španija, Letonija, Litvanija, Sjeverna Makedonija, Portugal i Srbija. Projekat European Film Challenge finansira Program Evropske unije Kreativna Evropa koji podržava kulturne i kreativne sektore.
Ahmed, student vizuelnih umjetnosti iz Bosne i Hercegovine, objašnjava kako ga je razmjena studenata u Turskoj “skroz promijenila kao osobu“
Ahmed je jedan od brojnih profesionalaca u Bosni i Hercegovini koji se bave vizuelnom umjetnošću i komunikacionim dizajnom. Međutim, stigao je neobičnim putem do svoje sadašnje profesije. Ahmed je u srednjoj školi učio teologiju. “Iskreno govoreći, tokom mog srednjoškolskog obrazovanja, nisam smatrao da sam naročito talentovan, tako da je to uticalo na moje ukupno psihičko stanje. Bio sam prilično deprimiran jer nisam mogao da se opredijelim šta da studiram“, kaže on.
Ahmed je tokom srednje škole bio u nedoumici oko svoje buduće profesije, ali neposredno prije mature najbolji prijatelj mu je rekao da planira da se prijavi za studije vizuelnih umjetnosti i komunikacionog dizajna na Internacionalnom univerzitetu u Sarajevu. Ahmed je odlučio da mu se pridruži, iako uopšte nije bio siguran da li ima dovoljno talenta za taj novi poduhvat. Kako on objašnjava, tu odluku je donio na osnovu unutrašnjeg instinkta. Na njegovo iznenađenje, odabran je i primljen na fakultet. Izgleda da je ipak bio talentovan.
“Duboko sam se posvetio svim predmetima. Imao sam malo predznanja, ali sam bio motivisan da učim i istražujem. Da bih nadoknadio propušteno, vrijedno sam radio i danju i noću”
Vrijedan rad se isplati
Kurs se sastojao iz raznih predmeta kao što su grafički dizajn, fotografija, video montaža i slikanje. Svi ti predmeti su bili sasvim nove oblasti za Ahmeda. On govori o svom iskustvu: “Duboko sam zaronio u sve predmete. Imao sam malo postojećeg znanja, ali sam bio spreman da učim i istražujem. Da bih popunio prazninu, vrijedno sam radio i danju i noću.”
Naporan rad mu se isplatio. Ahmed je od univerziteta dobio stipendiju koja mu je pokrivala pola predviđene školarine. Nastavio je da se usavršava i vremenom mu je raslo samopouzdanje, pa je počeo da pravi planove da sticanjem međunarodnog iskustva proširi svoje vještine. Ali kako nije imao finansijskih sredstava za to, znao je da mora da pronađe podršku.
Službeni jezik na Internacionalnom univerzitetu u Sarajevu je engleski, jezik koji Ahmedu nije bio jača strana. S toga je morao da pohađa kurs jezika za osobe koje ne govore engleski. Objašnjava da je učešće na ovom kursu doprinijelo širenju njegovih vidika i načina razmišljanja jer je, osim učenja jezika, isti kurs uključivao i teme poput kritičkog mišljenja i planiranja karijere. Profesor ih je takođe upoznao i sa programom ERAZMUS+ koji stipendira studente koji žele da studiraju u inostranstvu. Ahmed je pohrlio i iskoristio priliku.
Turska: pun pogodak
Dobio je priliku da nastavi studije na Univerzitetu Anadolu u Eskisehiru u Turskoj. Ahmed objašnjava da je tada bio spreman da se vrlo rado zaputi bilo gdje. Nikada prije nije čuo za ovaj univerzitet, a nije ga čak ni tražio na Guglu. “Kad sam stigao tamo, shvatio sam da je to najbolji izbor koji sam ikada u životu napravio jer sam se odmah zaljubio u grad, univerzitet i ljude. Osjećao sam se kao da sam na nekoj sasvim drugoj planeti. Tih pet mjeseci bili su najboljih pet mjeseci u mom životu“, kaže Ahmed.
“Zvuči kao kliše, ali postao sam otvoreniji. Promijenio sam se nabolje.“
ERAZMUS+ je program EU za podršku obrazovanju, obuci, mladima i sportu u Evropi. Budžet iznosi 14,7 milijardi evra i pruža mogućnosti za preko 4 miliona Evropljana da studiraju, obučavaju se i stiču iskustvo u inostranstvu.
Jedno od iskustava sa univerziteta Eskisehir koje najviše cijeni je pristup profesora koji su ga podržavali i bili spremni da mu pomognu kad god mu zatreba. Prisjeća se da je to posebno važilo za studente koji su, poput njega, bili na razmjeni. Ahmed je tokom boravka na univerzitetu Anadolu znatno unaprijedio svoje profesionalne sposobnosti, ali je stekao i druge prednosti.
Rast samopouzdanja
Ahmed kaže da je prije odlaska u Eskisehir bio prilično introvertan. Iskustvo u Eskisehiru ga je promijenilo. Kad se vratio u Sarajevo, shvatio je koliko se zapravo promijenio. Počeo je da se prijavljuje za dobrovoljne programe i projekte i postao redovan u volonterskoj službi univerziteta.
“S obzirom na to da je moje iskustvo sa Erazmusom bilo tako lijepo, htio sam da se povežem sa drugim programima EU. Nedavno sam postao član studentske mreže Erazmus. Zvuči kao kliše, ali postao sam otvoreniji. Promijenio sam se nabolje“, kaže Ahmed. Ahmed je ovog ljeta diplomirao i trenutno radi pola radnog vremena, ali sa ciljem da pronađe posao u svojoj struci sa punim radnim vremenom. Nada se da će u nekom trenutku u budućnosti osnovati i sopstvenu firmu.
Karijera mlade crnogorske glumice dobila je zamah zahvaljujući predstavi Kapital koju finansira EU
Jelena (22) je od malih nogu gajila sklonost ka umjetnosti, a naročito prema glumi. U školi je redovno učestvovala u aktivnostima koje se tiču pozorišta i glume. Ali tada nije znala da će, kada dođe vrijeme za odabir njene profesionalne karijere, ova radost donijeti i određene komplikacije.
Za vrijeme srednje škole gluma je za nju postala prava strast i počela je ozbiljno da je vidi kao svoj životni poziv. Njena porodica i neki prijatelji upozoravali su je da bi odabir glume kao profesije mogao biti riskantan. „Govorili su da u glumi nema mnogo zarade i da se od ljubavi prema umjetnosti ne može živjeti. Vjerujem da ima malo istine u tome, ali takođe mislim da ako želite nešto da postignete – ako ste posvećeni i ako zaista volite ono što radite – uspjećete to i da ostvarite“, kaže ona. U svakom slučaju, Jelena nije bila sasvim sigurna da može da položi prijemni ispit za Fakultet dramskih umjetnosti. Postarala se da ima i alternativni plan B i plan C, u slučaju da ne uspije da se upiše. U međuvremenu je vrijedno učila i pripremala se za prijemni. Na njenu sreću, plan A je uspio, pa je primljena na glumu.
“Ako želite nešto da postignete – ako ste posvećeni i ako zaista volite ono što radite – uspjećete to i da ostvarite.“
Velika stvar
Međutim, kako i sama kaže, “ to nije bio srećan kraj“, zato što izazovi za nekoga ko se bavi umjetnošću ne prestaju sa upisom na fakultet. Znala je da mora mnogo da uči i radi, i bila je na to spremna. Ali još uvijek nije bila sigurna da će joj sav taj trud donijeti konkretne rezultate u smislu uspješne karijere i finansijske stabilnosti. Međutim, već na prvoj godini studija pozvana je na audiciju za jednu predstavu – ili, kako ona to voli da kaže, performans. Predstava je bila dio projekta Kolektivne predstave EU! (EU Collective Plays!), koji se finansira iz sredstava programa Evropske unije Kreativna Evropa. Nekoliko mjeseci kasnije obaviještena je da je dobila ulogu. To je bila njena prva predstava.Neobično je da studenti prve godine nastupaju u predstavi, a naročito u onoj koja uključuje međunarodne nastupe. “ To je zaista bila velika stvar!“ Kaže Jelena.
“Radi se o vrlo upečatljivoj predstavi. Pored mnogo muzike, ona predstavlja mnoštvo različitih pogleda na svaku temu ili problem. Dakle, ljudi su bili šokirani, ljudi su bili zapanjeni; ljudi su plakali, ljudi su se smijali.“
EU Collective Plays! je projekat koji promoviše međunarodnu saradnju dramskih pisaca, pozorišnih organizacija i zajednica različitih nacionalnosti u cilju uzajamnog stvaranja i postavljanja zajedničkih predstava. Projekat takođe promoviše mlade dramske pisce, pomaže im u razvoju njihovih karijera i povećava njihovu prepoznatljivost na evropskom i globalnom nivou. Projekat eksperimentiše sa širenjem pozorišne publike organizujući različite vrste radionica, predstava i obrazovnih laboratorija.
Otvaranje mogućnosti
Naziv predstave bio je Kapital, a ideja koja je stajala iza predstave bila je preispitivanje svega – od teorija koje ljudi prihvataju kao istinu preko informacija o siromaštvu, zvaničnih statističkih podataka o potrošačkom društvu, do nacionalističkih rasprava. “Bila sam oduševljena. Prije svega, dobila sam priliku da sarađujem sa poznatim rediteljem Andrašem Urbanom. Naš rad se veoma razlikovao od klasičnog pozorišta, tako da sam u radu s njim naučila da klasično pozorište nije jedino pozorište. Postoji mnogo drugih načina da se pristupi temama i problemima koji su trenutno aktuelni, a ne samo u nekim knjigama ili predstavama“, kaže ona.
Glumačka ekipa je nadaleko putovala sa predstavom, kako unutar, tako i van Crne Gore, što je dovelo do toga da Jelena dobije pozive na audicije i ponude da glumi u drugim predstavama.
Osim Kapitala, bilo je i drugih predstava i performansa koje su učesnici osmislili u okviru projekta Kolektivne predstave EU! Oni su osnovali devet transnacionalnih kolektivnih grupa za pisanje dramskih tekstova i pripremili devet novih originalnih drama koje su zajednički napisane.
Kapital je dobio pozitivne kritike a publika ga je veoma dobro prihvatila u gradovima u kojima su nastupali. “ Radi se o vrlo upečatljivoj predstavi. Pored mnogo muzike, ona predstavlja mnoštvo različitih pogleda na svaku temu ili problem. Dakle, ljudi su bili šokirani, ljudi su bili zapanjeni; ljudi su plakali, ljudi su se smejali“, govori Jelena. Ali, možda je negdje u nekom gradu u publici bila još jedna djevojčica koja je uzbuđeno posmatrala čaroliju pozorišta i počinjala da vjeruje da ako zaista nešto želiš, možeš to i da ostvariš.
Mladi naučnik iz Crne Gore svoju strast prema naučnom istraživanju prenosi u transnacionalni projekat koji se bavi obnovljivom energijom.
Dok je većina Mihailovih drugova bila zainteresovana za igranje fudbala i drugih igara u školskom dvorištu, njegovo omiljeno igralište bila je školska laboratorija. On se pita odakle mu ta strast prema nauci: „Ne sjećam se da sam imao neki poseban razlog zbog kojeg sam zavolio nauku, nekako je to uvijek bilo u meni“, tvrdi.
Tokom djetinjstva, njegova strast prema nauci bila je sve veća i veća. Dobijao je pohvale od nastavnika, a u srednjoj školi je počeo da osvaja nagrade za svoje naučne eksperimente. „U srednjoj školi sam počeo više da radim na temama vezanim za elektrotehniku. Kao rezultat toga, kada sam maturirao, odluka da studiram elektrotehniku bila je sasvim prirodna“, kaže on.
Mihailo je upisao Elektrotehnički fakultet na Univerzitetu u Podgorici. Kao posvećen student, nastavio je da dobija visoke ocjene i ubrzo je privukao pažnju svojih profesora. Bio je jedan od najboljih studenata svoje generacije i ubrzo pošto je diplomirao dobio je poziv da radi kao docent na Tehničkom fakultetu. Iako je Mihailu godilo što je dobio taj poziv, ipak nije bio siguran da je to ono što želi. Njegov primarni cilj bio je istraživački i naučni rad i nije bio siguran da li će mu novo zvanje omogućiti dovoljno vremena i mogućnosti da radi ono što najviše voli.
“Naša sadašnjost i budućnost cijele planete i energetskog sistema zavise od obnovljivih izvora energije“
Veći i bolji
Crna Gora je mala država, ima oko 600.000 stanovnika. Shodno tome, Univerzitet u Podgorici ima ograničena sredstva za rad na većim naučnim projektima. Međutim, Mihailo je imao poriv da radi na nečemu većem što bi imalo uticaja ne samo u Crnoj Gori već i izvan granica njegove zemlje.
Ubrzo nakon što je Mihailo počeo da radi kao asistent, fakultet mu je ponudio priliku da radi na projektu Crossbow koji finansira EU. To je bilo baš ono što je tražio: važno novo polje eksperimentisanja koje bi imalo pozitivan uticaj na mnogo veći broj ljudi.
Prelaženje granica
U projektu učestvuje 13 zemalja, među kojima je i Crna Gora. Njegov cilj je da promoviše prekogranično upravljanje varijabilnom obnovljivom energijom i skladišnim jedinicama sa konačnim ciljem osnaživanja transnacionalnog veleprodajnog tržišta obnovljive energije.
Naučni timovi iz svih partnerskih zemalja radili su na različitim komponentama projekta. “Prije svega, iskreno sam bio iznenađen što mi je ponuđena ova sjajna prilika, ako uzmem u obzir da nemam mnogo iskustva. Bio sam pun entuzijazma i sa zadovoljstvom sam prihvatio poziv“, kaže on.
Mihailovi zadaci u okviru ovog projekta uključivali su modeliranje solarne energije i energije biomase. To uključuje i predviđanje proizvodnje energije iz ovih tipova elektrana, što opisuje kao “nešto novo, zanimljivo i uzbudljivo“.
Mihailo je učestvovao na radionicama i konferencijama organizovanim u okviru projekta. Radionice su mu dale priliku da se upozna sa naučnicima iz partnerskih zemalja koji iza sebe imaju značajne rezultate na polju obnovljive energije. Ovo je bilo veoma važno iskustvo, jer je imao vrlo malo znanja i iskustva u ovoj oblasti. “Rad na projektu zahtijevao je mnogo vremena i energije, ali nisam osjećao nikakav pritisak niti iscrpljenost jer je to za mene bilo kao da živim u snu“, kaže on. Mihailo je uspješno završio svoju ulogu na projektu i tvrdi da je naučio mnogo novih i bitnih stvari. Sada se raduje narednim iskustvima u oblasti obnovljive energije, jer, kako kaže, “naša sadašnjost i budućnost cijele planete i energetskog sistema zavise od obnovljivih izvora energije“.
“Rad na projektu zahtijevao je mnogo vremena i energije, ali nisam osjećao nikakav pritisak niti iscrpljenost jer je to za mene bilo kao da živim u snu“
Crossbow je projekat vrijedan 17,2 miliona evra u sektoru pametnih mreža koji se finansira iz programa istraživanja i inovacija Evropske komisije Horizon2020. Dvadeset četiri partnera iz 13 evropskih zemalja učestvuju na projektu, sa osam nacionalnih prenosilaca električne energije. Projekat je počeo u novembru 2017. godine i predviđeno je da traje četiri godine.
Startap koji je osnovao mladi preduzetnik iz Srbije raste uprkos izazovnoj poslovnoj klimi
Strahinja Tirnanić (31) je preduzetnik iz Srbije. Karijeru je započeo kao veb administrator u kompaniji koja upravlja jednim portalom za zapošljavanje, a ubrzo je unaprijeđen u menadžera za marketing i odnose sa javnošću i poslovnog programera.
Tada je shvatio da bi vjerovatno mogao da započne i sopstveni biznis. “Dugo sam se nosio idejom da osnujem svoju firmu. Nakon šest godina radnog iskustva, kontinuiranog obrazovanja i dobre baze poslovnih kontakata, moje samopouzdanje se uvećalo. Shvatio sam da je pravo vrijeme da se otisnem u preduzetničke vode“, kaže on.
Preduzetničke vodeNjegovo istraživanje pokazalo je da postoji nedostatak marketinških i menadžerskih konsultantskih usluga na tržištu. To su bile oblasti koje je odlično poznavao. Kreirao je poslovni plan, napustio posao i registrovao svoju startap konsultantsku firmu specijalizovanu za te oblasti. Međutim, kao i mnogim drugim mladim preduzetnicima na zapadnom Balkanu, bila mu je neophodna dodatna podrška – posebno za istraživanje novih tržišta van Srbije i za upravljanje projektima na daljinu.
U pravom trenutku je na društvenim mrežama uočio najavu za program Erazmus za mlade preduzetnike (EYE, Erasmus for Young Etrepreneurs) finansiran od strane EU.
“Na Fejsbuku sam vidio obavještenje o informativnom danu o tom programu koji se održava u mom gradu. Kako sam tada bio krenuo na odmor u Švajcarsku, kontaktirao sam organizatore i pitao da li možemo da zakažemo sastanak kada se vratim. Pristali su i kad sam krenuo za Ženevu, osjetio sam da moje putovanje u međunarodnom biznisu zaista počinje!“
“Shvatio sam da je pravo vrijeme da se otisnem u preduzetničke vode“
Naziv projekta koji je podržao Strahinju je StartUp2. On omogućava razmenu, učenje i umrežavanje za nove preduzetnike. Razmjena se odvija tokom boravka u inostranstvu sa iskusnim preduzetnikom koji novom preduzetniku pomaže da stekne vještine potrebne za vođenje male firme.
To je bilo upravo ono što je Strahinji bilo potrebno.
Put u Sloveniju
Za zemlju razmjene odabrao je Sloveniju, a za domaćina u Sloveniji Luksemburški slovenački poslovni klub (LSBC). Privukao ga je niz aktivnosti kojim su se bavili, novi načini rada i kreativno i multikulturalno okruženje. “Bio sam siguran da će ovo biti veliki izazov za mene, a takođe sam se radovao prilici da bolje upoznam Sloveniju i njeno poslovno okruženje.“
Taj tromesečni boravak u Sloveniji i danas Strahinja smatra za najbolji period u dosadašnjoj karijeri i životu. Pošto ima savjetnike koji rade širom svijeta, LSBC ima veliko iskustvo u radu na daljinu. Po Strahinjinim riječima, jedna od najvažnijih stvari koju je naučio tokom boravka bilo je kako upravljati ljudima na daljinu. Takođe je nadogradio svoje digitalne vještine za poboljšanje produktivnosti i efikasnosti. Međutim, za najveću dobit od razmjene ipak smatra širenje svoje poslovne mreže.
Mreže donose posao
Tokom svog boravka, Strahinja je učestvovao u mnogim poslovnim događajima i radio na povećanju svoje mreže. Kao rezultat svega toga, njegov Sistem upravljanja odnosima sa kupcima sada uključuje imena preko 60 stručnjaka koje je upoznao na raznim događajima – a posebno je ponosan što je među njima i svjetski poznati američki preduzetnik i osnivač mnogih startapa, Džef Hofman!
Strahinja se vratio sa pet klijenata i partnera iz Slovenije sa kojima i dalje sarađuje. Jedan od njih je PGN.global, startap za inovativne tehnologije, za koji kaže da je njegov najveći klijent. U međuvremenu je zaposlio još dvoje kolega, preselio se u novu kancelariju i stekao dva nova klijenta.Uprkos pandemiji koronavirusa, Strahinja je ostvario značajan rast tokom posljednjih šest mjeseci. Za ovaj uspjeh posebno odaje priznanje projektu StartUp2. “Vjerujem da je ovaj uspjeh rezultat naše sposobnosti da radimo na daljinu i našeg fokusiranja na međunarodno tržište. To su stvari koje sam naučio u LSCB-u u Sloveniji“, kaže on.
“Verujem da je ovaj uspeh rezultat naše sposobnosti da radimo na daljinu i našeg fokusiranja na međunarodno tržište. To su stvari koje sam naučio u LSCB-u u Sloveniji”
StartUp2 dobija podršku od programa Erazmus za mlade preduzetnike (EYE), prekograničnog programa razmjene koji novim ili ambicioznim preduzetnicima pruža priliku da uče od iskusnih preduzetnika koji vode mala preduzeća u drugim zemljama učesnicama. Domaćin ima koristi od novih perspektiva i prilika za izgradnju veza sa stranim partnerima, kao i da upozna nova tržišta. Srbija učestvuje u programu, zajedno sa svim ostalim zemljama zapadnog Balkana.
Strahinja je jedan od mnogih mladih ljudi koji su imali koristi od projekta StartUp2. Projekat je do sada podržao 128 preduzetnika iz različitih zemalja praktičnom obukom, pomažući i konsolidujući uspešne startapove i olakšavajući malim firmama da uđu na druga evropska tržišta. Projektom upravlja konzorcijum od osam partnera iz Finske, Francuske, Italije, Letonije, Portugalije, Srbije, Španije i Velike Britanije – a koordinira ga CESIE (Evropski centar za studije i inicijative) iz Italije. Centar za poslovni razvoj iz Kragujevca je projektni partner u Srbiji.
Napor da se očuva najstarija omorika u Evropi dobija podršku Evropske unije.
Picea omorika, takođe poznata i kao Pančićeva omorika, smatra se za “živi fosil“ svjetske flore i endemska je vrsta na malom području blizu granice Srbije i Bosne i Hercegovine. Proglašena je zaštićenom vrstom 1955. godine, ali naučnici smatraju da će uskoro nestati ako se ne riješe pitanja vezana za njeno očuvanje.
U evolucijskom smislu, to je najstarije živo drvo u Evropi, ali ironija je da je identifikovano tek 1875. godine – što ga svrstava u jednu od posljednjih otkrivenih vrsta. Profesor Milan Mataruga sa Univerziteta u Banjaluci jedan je od vodećih naučnika koji radi na očuvanju ove rijetke biljke.“Za Pančićevu omoriku sam saznao dok sam bio student Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1991. godine. Imali smo terensku posjetu području gdje je ovo drvo endemsko i to je bila ljubav na prvi pogled. Ta prelijepa rijetka biljka me je odmah osvojila i od tada mi je omiljena vrsta“, kaže on.
Još u studentskim danima profesor Mataruga je sanjao da odvoji malo vremena kako bi radio na očuvanju Pančićeve omorike. Nešto slično je posljednji put urađeno prije gotovo sedamdeset godina, 1951. godine, ali profesor je svjestan da je danas potreban novi spektar inicijativa. Međutim, između akademskih i porodičnih obaveza kao i zbog nedostatka sredstava, nije mogao da pronađe način da počne da ostvaruje svoj san.
“Ta prelijepa rijetka biljka me je odmah osvojila i od tada mi je omiljena vrsta“
Zajednički rad
Priliku je dobio 2019. godine, kada je počeo sa radom na projektu koji finansira EU, a usmjeren je na očuvanje ove rijetke endemske vrste. Projekat radi na procjeni stanja populacije Pančićeve omorike, na predlaganju mjera za njeno očuvanje i podizanju svijesti o njenom očuvanju među stanovništvom, posebno među mladima na području na kojem Pančićeva omorika raste.
Lokaliteti projekta nalaze se sa obje strane Drine i on će zaštititi dvadeset staništa Pančićeve omorike u prekograničnoj oblasti. Aktivnosti zajednički sprovode Javno preduzeće Nacionalni park Tara u Srbiji i Javno preduzeće Šume Republike Srpske u Bosni i Hercegovini. Marijana Josipović iz Nacionalnog parka Tara kaže da je sveukupni cilj projekta da doprinese očuvanju biodiverziteta područja, uključujući i zaštitu Pančićeve omorike. Objašnjava da partneri na projektu zajedno rade na podršci opstanka ovih vrsta putem poboljšanog upravljanja ugroženim staništem Pančićeve omorike, podižući svijest o značaju ugroženih vrsta.
“Očuvanje ove biljke je ponajprije zavještanje budućih generacija.“
Stvaranje legataDr Jelena Aleksić sa Instituta za molekularnu genetiku i genetsko inženjerstvo u Beogradu naglašava potrebu za sveobuhvatnom genetskom studijom, za planom upravljanja i dugoročnom strategijom za opstanak Pančićeve omorike na ovim prostorima.
Profesor Mataruga takođe razmišlja na duže staze. Smatra da je jedan od važnijih ishoda projekta dobrovoljno angažovanje studenata. Iz sopstvenog iskustva zna kakav uticaj ovo dragocjeno drvo može da ima na mlade ljude, zaključujući: “Očuvanje ove biljke je ponajprije zavještanje budućih generacija.“ Projekat je podržan od strane prekograničnog programa koji finansira EU – Srbija i Bosna i Hercegovina.
