Modna kreatorka iz Severne Makedonije u svojim kreacijama dočarava filozofiju panka.
Teodora je počela da sluša pank muziku sa 14 godina. „Pre toga sam bila kao svako drugo dete, igrala sam se sa barbikama a soba mi je bila obojena u ružičasto. Baš onako kako se zamišlja soba jedne devojčice”, kaže ona, prisećajući se odeće koju je šila svojim barbikama. Zatim dodaje da je odrasla okružena roditeljskom ljubavlju i brigom i da je imala gotovo idealno detinjstvo. Ali s pubertetom je stigao i bunt.
Kako pronaći pank stil u Skoplju?
Kada je Teodora prešla iz ružičastog sveta u pank, želela je i da se obuče u skladu s tim. Međutim, njen rodni grad Skoplje nije imao nijednu prodavnicu koja je prodavala pankersku odeću. Ona dodaje: „Poznavala sam neku decu čiji su roditelji u mladosti bili pankeri, pa su oni nosili njihovu staru odeću. Pošto to nije bio moj slučaj, počela sam da smišljam i šijem svoju”.
Tada Teodora nije znala da je to začetak njenog modnog brenda i njene karijere u modnom dizajnu, koji je kasnije odlučila da studira, te je otišla u London, kolevku panka. Dok je bila tamo, razvijala je svoje ideje za dizajn. „Pank je za mene oduvek bio samo odbacivanje društvenih stega i mišljenja, sinonim slobode“, kaže ona, a Teodorine kreacije to i odražavaju upotrebom neuobičajenih materijala i mešanjem ustaljenih rodnih normi.
„Poznavala sam neku decu čiji su roditelji u mladosti bili pankeri, pa su oni nosili njihovu staru odeću. Pošto to nije bio moj slučaj, počela sam da smišljam i šijem svoju.”
Kada je diplomirala na Univerzitetu Midleseks u Londonu, Teodora je počela da traži načine da uđe na modno tržište promocijom i prodajom sopstvenog brenda. Znala je da imati jedinstven brend može biti velika prednost, ali i da to nosi izazove – nije lako naći mesto na tržištu pored etabliranih brendova. Imala je samo 21 godinu i mogućnosti su bile oskudne, ali Fashion Weekend Skopje, nevladina organizacija iz njenog rodnog grada, pozvala ju je da predstavi svoj rad na Nedelji mode u Rigi, a kasnije i na Lisabonskoj nedelji mode.
„Nisam mogla da verujem da se to dešava! Sveta iz Fashion Weekend-a Skoplje čula je da sam diplomirala i spremila svoju diplomsku kolekciju. Nazvala me je i rekla da bih bila dobar kandidat za predstavljanje Severne Makedonije na tim manifestacijama. Bila sam oduševljena”, smeška se Teodora.
Zajedno sa partnerima iz Belgije, Francuske, Nemačke, Letonije i Portugala, Fashion Weekend Skopje pokrenuo je projekat United Fashion, finansiran iz programa Evropske unije Kreativna Evropa. Projekat pomaže mladim dizajnerima da promovišu svoj rad, nauče nove veštine u modnom marketingu i uspostave veze sa kolegama i modnim kompanijama širom Evrope.
Učenje osnova
Teodora kaže da je u tome videla odličnu priliku da se upozna s praktičnom stranom modne industrije. „Želela sam da naučim kako se pripremiti za jednu modnu reviju, kako se pripremaju frizure, kako se radi šminka ili kako izgledaju probe za manekenke.“
I u Lisabonu i u Rigi, Teodora je takođe učestvovala na radionicama i seminarima sa gostujućim predavačima razgovarajući o mogućnostima proizvodnje i saradnje, održivosti brendova i marketinškim strategijama. Ipak, shvatila je da joj je najviše pomoglo „druženje koje smo imali na koktelima na kojima sam razgovarala sa različitim proizvođačima i shvatila kako industrija zaista funkcioniše“.
„Pank je za mene oduvek bio samo odbacivanje društvenih stega i mišljenja, sinonim slobode“
Učiniti pank velikim
Teodora trenutno radi kao diplomirani akademski asistent na Univerzitetu Midleseks. Ona i dalje aktivno promoviše svoj brend koristeći sve što je naučila, i ima za cilj da postane kreatorka poznata u Evropi i šire. „Osećam da mogu da postignem nešto zaista veliko. Zvuči kao kliše, ali čvrsto verujem da ću jednog dana biti veoma poznata”, kaže ona.
Mladi preduzetnik sa Kosova razvija svoju kompaniju za ruralni turizam uz podršku Evropske unije.
Nol Krasnići član je kosovskog alpinističkog tima, ekološki aktivista i planinarski vodič. Živi u Peći, gradu koji je okružen Prokletijama – jednim od najspektakularnijih planinskih lanaca na Zapadnom Balkanu. Kada bacite pogled na krečnjačke litice, odmah shvatite zašto ove planine privlače veliki broj turista. Nol radi kao samostalni planinarski vodič od svoje 18. godine, a 2014. godine odlučio je da ovaj honorarni posao pretvori u posao sa punim radnim vremenom, zajedno sa svojim poslovnim partnerom Virtitom.
Bolja ponuda
Nol objašnjava da su o planinskom turizmu počeli da razmišljaju kada se povećao broj posetilaca u gradu i na okolnim planinama, a na tržištu se pojavili i prvi turoperateri. „Nudili su vrlo malo opcija za obilaske. Mislili smo da možemo da ponudimo nešto bolje i pokrenuli smo firmu“, kaže on. Šest godina kasnije, Balkan Natural Adventure postao je važan konkurent u sektoru planinskog turizma ne samo na Kosovu, već i u susednoj Albaniji i u Crnoj Gori.
„Podrška Evropske unije bila je važna prekretnica za održivost naše firme“Nova tržišna strategija
Firma je već ugostila preko 700 turističkih grupa. Međutim, uprkos ovom uspehu, nije sve prošlo bez poteškoća i izazova. Od samog početka, prevoz turista bio je veliki problem zbog cene i pouzdanosti usluge. U početku su iznajmljivali male autobuse i taksije u zavisnosti od broja posetilaca u grupi. Ali ovo je bilo samo kratkoročno rešenje.
„U našim grupama obično ima po osmoro ljudi. Tržište nije nudilo najbolja rešenja za ovu veličinu grupe: često smo morali da iznajmljujemo minibuseve sa 20 mesta, ili dva automobila. To nije bilo finansijski održivo“, kaže Nol. Osim toga, agencije za iznajmljivanje automobila nisu uvek bile pouzdane, što je dodatno povećalo izazov. „Koncentrisali smo se na planinski turizam, a onda smo videli da kulturni obilasci postaju popularniji, te smo morali da proširimo ponudu.“
Pre tri godine, Nolov poslovni partner Virtit video je otvoreni poziv za podršku preduzećima koji je Evropska unija pokrenula na društvenim mrežama, uključujući i ona koja se bave turizmom. Kako je Balkan Natural Adventure-u bila potrebna podrška, odlučili su da konkurišu. Tražili su pomoć u međunarodnom oglašavanju, istraživanju za razvoj obilazaka kulturnih znamenitosti i kupovinu kombija sa osam putničkih mesta za rešavanje njihovih prevoznih poteškoća. Njihov predlog je odobren, a za sve njihove potrebe sufinansirala ih je Evropska unija. „Podrška Evropske unije bila je važna prekretnica za održivost naše firme. Osim povećanja pouzdanosti i obima naših usluga, zaposlili smo još ljudi. Sada imamo troje ljudi sa punim radnim vremenom koji rade u odeljenju prodaje i administracije, a imamo i 15 honorarnih saradnika koji rade kao vodiči i vozači“, kaže Nol.
Njihov trenutni tim opisuje kao profesionalan i objašnjava da uključuje vodiče iz Albanije i Crne Gore. „U početku smo imali problema da pronađemo posvećene vodiče. Međutim, nakon što smo imali nekoliko dobrih primera vodiča koji su za četiri meseca zaradili godišnju platu, stvari su počele da se menjaju.“
Da nije bilo pandemije COVID-19, Balkan Natural Adventure bi ove godine ugostio 500 turističkih grupa. To bi bio bitan rast. Uprkos pandemiji, Nol i njegov partner smatraju da je pred njihovom firmom svetla budućnost: očekuju da će u narednih deset godina imati još 40 honorarnih vodiča i vozača i da će se broj stalno zaposlenih povećati na deset.
„Sve više ljudi u održivom turizmu vidi svoju budućnost“
Ali pred nama su i druge vrste izazova. Glavni su ilegalna gradnja u planinama, hidroelektrane i zagađenje vazduha. Nol je ipak optimista. „Sve više ljudi u održivom turizmu vidi svoju budućnost“, kaže.
„Nakon naše reklamne kampanje imali smo više rezervacija za 2020. nego što smo imali za poslednje tri godine. COVID je odigrao svoju ulogu, ali na sreću većina klijenata je odložila: nisu otkazali, pa naša investicija nije izgubljena“, naglašava Nol.
Žena iz Bosne i Hercegovine koristi svoje međunarodno iskustvo stečeno učešćem u Erazmusu kako bi približila lokalnu i EU perspektivu.
Amela je u srednjoj školi učila za medicinsku sestru. Pošto je bila veoma dobra učenica, našla se u mogućnosti da studira medicinu i postane lekarka. Međutim, ubrzo nakon završetka srednje škole, njeni planovi vezani za karijeru počeli su da dobijaju drugačiji oblik. „Shvatila sam da bi, ako nastavim na medicinskom fakultetu, to značilo još šest godina velikog truda i učenja. Bila sam mlada i želela da steknem više životnog iskustva, tako da sam odlučila da napravim jednogodišnju pauzu“, kaže ona.
Prvobitni plan o jednogodišnjoj pauzi produžen je za još pet godina. Počela je da radi u bratovoj pekari, zatim se preselila u Sjedinjene Države, radila kao fotografkinja, a zatim se vratila u Evropu i radila kao privatna guvernanta u Švajcarskoj i privatna profesorka engleskog jezika u Nemačkoj. Amela kaže da joj je to iskustvo bilo veoma vredno jer joj je proširilo kulturnu perspektivu i naučilo mnogo o životu. Takođe je iskreno uživala u međunarodnom radnom okruženju.
„Iskustvo u inostranstvu pokazalo je da mi uspostavljanje veza ide od ruke, a pored toga sam usavršila i strane jezike”
Povratak kući
Po povratku u Bosnu i Hercegovinu završila je pripravnički staž, ali sa tolikim međunarodnim iskustvom nije više bila sigurna da li želi da radi kao medicinska sestra ili da studira medicinu. Iskustvo koje je stekla proteklih godina uticalo je da njene profesionalne težnje krenu u potpuno drugom smeru. „Iskustvo u inostranstvu pokazalo je da mi uspostavljanje veza ide od ruke, a pored toga sam usavršila i strane jezike. Odlučila sam da studiram međunarodne odnose na Univerzitetu u Sarajevu”, kaže Amela.
Iz svog međunarodnog iskustva znala je i da je nivo obrazovanja na univerzitetima u EU bolji nego u Bosni i Hercegovini. Stoga, kada joj se ukazala prilika da preko programa ERAZMUS+ završi deo studija u nekoj zemlji EU, nije nimalo oklevala. Putem Erazmusovog programa razmene studenata imala je priliku da studira jedan semestar u Francuskoj, a drugi u Litvaniji.
Novi odlazak u inostranstvo
Amela opisuje iskustvo sa Erazmusom kao „neverovatno“. U pogledu kvaliteta, najviše je bila impresionirana pristupom bibliotekama i resursima koji su svi bili digitalni, sa mnogo više dostupnih izvora i bogatijim sadržajem nego što je navikla. „To je nešto što nam u Bosni i Hercegovini zaista nedostaje“, kaže ona.
Još nešto što je na Amelu ostavilo utisak bio je otvoren profesionalni odnos između studenata i profesora. Amela objašnjava da u Bosni i Hercegovini, posebno na državnim univerzitetima, postoji stroga hijerarhija između studenta i profesora. „Ovde se vaše mišljenje ne uzima u obzir jer ste samo student, ali na univerzitetima u Litvaniji i Francuskoj moje mišljenje je bilo uvažavano i cenjeno. Od toga sam imala veliku korist“, kaže ona.
„Ja sam iz Bosne, ali se u velikoj meri takođe osećam Evropljankom. Zahvaljujući svom profesionalnom i životnom iskustvu, mogu da sagledam obe perspektive“
Njena namera je da se, kad diplomira, zaposli u nekoj od institucija EU. Amela veruje da postoji karika koja nedostaje u pogledu evropskih integracija Bosne i Hercegovine. Ta karika je lokalna perspektiva. Prema njenim rečima, integracija na nivou vlade se uspešno odvija, ali se isto ne može reći za integraciju na nivou ljudi. „Biće mi drago da doprinesem ovome. Zato sam izabrala magistarski program pod nazivom „Globalne studije – evropska perspektiva“ na kojem mogu da spojim globalno i lokalno“, kaže ona.
Pošto je videla šta se sve može steći iskustvom u okviru programa Erazmus, kada je Amela diplomirala, prijavila se i za master studije preko istog programa. Trenutno završava zajedničke master studije Erazmus Mundus u Lajpcigu i Beču. „Ja sam iz Bosne, ali se u velikoj meri takođe osećam Evropljankom. Zahvaljujući svom profesionalnom i životnom iskustvu, mogu da sagledam obe perspektive“, kaže Amela.
Jedan albanski univerzitet razvio je projekat za sprečavanje poplava postavljanjem biorazgradivih trupaca od prirodnih vlakana i sadnjom na obalama reka.
“Ona je jedna od onih profesorki koje nas inspirišu da podrobnije istražimo svaku temu“, kaže jedna od studentkinja profesorke Enkelejde Kučaj na Univerzitetu Polis u Tirani opisujući njena predavanja o životnoj sredini.
Profesorka Kučaj svom istraživačkom radu pristupa sa istom inspirativnom strašću. Kao deo svog doktorata razvila je veoma bitnu studiju o zagađenju reka Lane i Tirane u Albaniji. Zbog ovog rada poželela je da prouči podjednako važnu i srodnu temu – sprečavanje izlivanja reka – ali je morala da je odloži. “Zbog nedostatka vremena i resursa, jednostavno nisam mogla da se bavim ovim problemom“, kaže ona.
“Proučavala sam vegetaciju 15 godina, a jedan od glavnih zaključaka za mene je da se priroda obnavlja sama ako se ljudi ne mešaju“
Nova prilika
Međutim, posle izvesnog vremena pružena joj je odlična prilika da se prihvati ovog značajnog izazova. Nacionalna agencija za teritorijalno planiranje Albanije pozvala je Univerzitet Polis da predstavi inovativne predloge projekata vezanih za otpornost na poplave, suše i ekstremne vremenske uslove.
Poziv je došao u okviru projekta BRIGAID koji finansira EU i koji je otvorio poziv za podnošenje predloga. Tim profesorke Kučaj na Univerzitetu Polis predstavio je inovativno rešenje zasnovano na prilagođavanju ekološki prihvatljivih tehnika za sprečavanje rečnih poplava.
Predlog je odobren i profesorka Kučaj sa svojim timom studenata i drugih kolega sa univerziteta počela je da radi na sprovođenju projekta. Reka Erzeni je izabrana za probni rad.
“Verujem da je najvažniji uticaj ovog projekta uključivanje studenata. Oni su bili aktivni u ovom projektu i spremni su za dalje istraživanje”
BRIGAID projekat sprovode 24 partnera iz različitih zemalja; uglavnom univerziteti, mala i srednja preduzeća i istraživački instituti. Konzorcijum vodi Tehnološki univerzitet iz Delfta u Holandiji i finansira se iz programa Horizon 2020 Evropske unije. Partner na projektu u Albaniji je vladino odeljenje Nacionalne agencije za teritorijalno planiranje.
Nensi Lalaj iz Nacionalne agencije za prostorno planiranje (NTPA) je lokalna koordinatorka projekta. Ona objašnjava da su uspešne inovacije u upravljanju klimatskim promenama posebno izazovne u Albaniji gde ljudi nisu upoznati sa ovim konceptima. Stoga je važno uključiti što veći broj zainteresovanih strana kako bi istraživači, akademska zajednica i krajnji korisnici mogli raditi zajedno.
Prema rečima gospođe Lalaj, projekti poput BRIGAID-a takođe pomažu novoj generaciji da svoje znanje primeni u praksi. “Verujem da je najvažniji uticaj ovog projekta uključivanje studenata. Oni su bili aktivni u ovom projektu i spremni su za dalje istraživanje.”
Mešavina prirode, sporta i kulture – kako jedan kosovski region raspolaže svojim turističkim potencijalom zahvaljujući projektu koji finansira EU.
Prizren je šarmantan drevni grad koji je takođe i omiljena destinacija mnogih lokalnih i stranih turista. Prema podacima Kosovske statističke agencije, Prizren od svih kosovskih opština ima najviše posetilaca. Međutim, taj promet posetilaca se ne ogleda u broju noćenja. Pre četiri godine, opštinske vlasti su primetile tu protivrečnost i sprovele anketu među posetiocima ne bi li shvatili razlog. Nalazi su pokazali da je Prizren mali grad i da većina bitnih kulturnih spomenika može da se poseti u toku jednog ili dva dana. Stoga se turisti i ne zadržavaju duže.
Prizren se nalazi u blizini Šar-planine, tako da grad, pored bogatog kulturnog nasleđa, ima i prelepu okolinu koja čeka na brdarenje i druge aktivnosti u prirodi: razlog da turisti ostanu duže. Ali do pre tri godine bilo je veoma malo infrastrukture zahvaljujući kojoj bi turisti mogli da uživaju u planini. Udruženje planinara Šar-planine, NVO iz Prizrena, odlučila je da preuzme stvar u svoje ruke. Zajedno sa kolegama iz druge, iskusnije NVO – Alpinističkog udruženja Marimangat iz Peći – počeli su da planiraju aktivnosti markiranja i postavljanja putokaza na novim planinskim stazama i da osmišljavaju reklamnu kampanju za region kao destinaciju za avanture u prirodi.
“To je bila odlična prilika zato što su nam bila potrebna sredstva da sprovedemo svoju zamisao u delo. Ali da bismo mogli da se prijavimo na taj poziv, morali smo da pronađemo partnera sa druge strane granice.“
Partneri s one strane granice
Istovremeno je Program EU za prekograničnu saradnju Kosova i Severne Makedonije raspisao poziv za projekte koji doprinose razvoju turizma i kulturnog i prirodnog nasleđa u prekograničnoj oblasti između te dve zemlje. Tetovo, makedonski grad sa druge strane granice imao je slične probleme kao Prizren – malo ko se od turista tamo odlučivao da prenoći. Šar-planina se prostire između Kosova i Severne Makedonije, tako da je potencijal za saradnju bio očigledan. “To je bila odlična prilika zato što su nam bila potrebna sredstva da sprovedemo svoju zamisao u delo. Ali da bismo mogli da se prijavimo na taj poziv, morali smo da pronađemo partnera sa druge strane granice“, kaže Deni Hamelji iz Udruženja planinara Šar-planine. Razmatrajući potencijalne kontakte u Severnoj Makedoniji, Udruženje se odlučilo za NVO ALKA.
Deni objašnjava da se ispostavilo da je ALKA savršen partner u ovoj prilici zato što su već imali iskustva sa sličnim projektima. “Oni su doneli značajno iskustvo u pisanju ponude i sprovođenju projekta“, kaže Deni. Ponuda je prihvaćena i tokom naredne dve godine, partnerske organizacije su radile na sprovođenju projekta koji se sada privodi kraju.
Holistički pristup
Projekat je primenio holistički pristup povećanju zainteresovanosti turista za ovu oblast. Rad se sastojao od poboljšanja infrastrukture tako što su mapirane i obeležene putokazima 21 nova planinska staza u dužini od preko 200 kilometara. Projekat je takođe radio na povećanju kapaciteta domaćinstava i turističkih vodiča za prijem posetilaca. Na kraju je projekat proizveo i video spotove, letke i reklamne kampanje, kako tradicionalne, tako i na društvenim mrežama, da bi se oblast reklamirala i domaćim i stranim turistima.
“Kao bonus, duž većine planinskih staza, posetioci će moći da vide kulturne spomenike. Dakle, ovde imamo kombinaciju prirode i kulture: savršenu destinaciju za planinski turizam.“
Projekat koji finansira EU pod nazivom “Podrška potencijalu regionalnog turizma“ finansiran je kroz Program prekogranične saradnje Kosovo* – Severna Makedonija, u okviru Instrumenta Evropske unije za pretpristup (IPA). Projekat je sproveden u saradnji nevladinih organizacija ALKA i Balkania iz Severne Makedonije i nevladinih organizacija Marimangat i Udruženje planinara Šar-planine sa Kosova.
Jovan Božinoski je turistički vodič i član Planinarskog kluba Ljuboten iz Tetova. S obzirom da gotovo sve nove planinske staze prolaze pored restorana i domaćinstava koja nude hranu i smeštaj, Jovan veruje da će projekat imati značajan ekonomski uticaj i dovesti više turista u ove krajeve. “Kao bonus, duž većine planinskih staza, posetioci će moći da vide kulturne spomenike. Dakle ovde imamo kombinaciju prirode i kulture: savršenu destinaciju za planinski turizam“, kaže Jovan.
Student političkih nauka iz Srbije upoznao je novi način sticanja znanja tokom svojih master studija u Nemačkoj uz pomoć programa Erazmus+.
Goran Trailov veruje da je korupcija jedan od najvećih prepreka koje Srbija treba da prevaziđe. Zato je i odlučio da studira političke nauke, a kasnije izabrao vladavinu prava i korupciju kao predmet svog master rada. “To je pitanje kojim se treba pozabaviti čim pre a o toj temi sam pisao još od početka studija. To je veoma bitan problem koji muči sve zemlje Zapadnog Balkana“, kaže.
Goran je završio master studije na Univerzitetu u Konstancu u Nemačkoj, a teza mu je bila o vladavini prava na Zapadnom Balkanu u kontekstu teorije evropeizacije. Odabrao je Srbiju i Crnu Goru za zemlje koje će proučavati a korupciju kao konkretnu temu studije. Jedan od zaključaka njegove teze je da po ovom pitanju ipak postoji nada za bolju budućnost u Srbiji. Goran objašnjava da se broj sudskih predmeta koji se tiču korupcije povećava, ali da još uvek mora mnogo toga da se uradi da bi se dostigao standard EU.
“Zamislite da u malom mestu ima 1000 ljudi iz celog sveta, koje sve možete da upoznate. Nema šanse da to bogatstvo kultura na takav način osetite u velikim gradovima kao što je na primer Berlin. Bilo je fascinantno.“
Umalo propuštena prilika
Pošto je diplomirao, Goran je upisao master studije na Beogradskom univerzitetu. Nakon prve godine odlučio je da nastavi master studije u inostranstvu uz pomoć programa Evropske unije ERAZMUS+. Za ERAZMUS+ čuo je još tokom studentskih dana ali je tada zakasnio s prijavom i nije uspeo da se upiše. “Na kraju prve godine mojih master studija, asistent s mog fakulteta, koji je istovremeno i koordinator za ERAZMUS+ na Univerzitetu, savetovao me je da se prijavim“, kaže Goran.
Primljen je na Univerzitet u Konstancu u Nemačkoj. “U prvom trenutku sam se uplašio. Čitav život sam proveo u Beogradu, po prvi put je trebalo da promenim sredinu i to da se preselim u mali grad u Nemačkoj“, Kaže Goran.
Ali svaki strah je nestao čim je stigao tamo. Konstanc ima univerzitet sa dugom tradicijom, oko 80.000 stanovnika i prelepe krajolike na obali Bodenskog jezera. U gradu uči 10.000 studenata, od kojih je svaki deseti iz inostranstva. To je na samom početku ostavilo jedan od najjačih utisaka na Gorana. “Zamislite da u malom mestu ima 1000 ljudi iz celog sveta, koje sve možete da upoznate. Nema šanse da to bogatstvo kultura na takav način osetite u velikim gradovima kao što je na primer Berlin. Bilo je fascinantno“, kaže Goran.
“Profesori u Konstancu više su slušali šta smo mi imali da kažemo i bili su voljni da uče od studenata.“
Evropska integracija je cilj
Sada kada je završio studije, Goran planira da se prijavi za stručnu praksu u institucijama EU u Briselu. Posle toga planira da konkuriše za posao u Ministarstvu za evropske integracije ili u nekoj drugoj organizaciji koja se bavi pitanjima EU u Srbiji zato što želi da radi na evropskoj integraciji svoje zemlje. On objašnjava da na Zapadnom Balkanu, a i u drugim zemljama, postoji potreba za većim brojem profesionalno obrazovanih političara. “Danas se baviš onim što si učio. Nekada si mogao da studiraš fiziku i na kraju da postaneš nemački kancelar. Mislim da više neće moći tako“, kaže.
Gorana je takođe impresionirao kvalitet nastave. Jedan od tih elemenata bio je raznolikost predmeta koja mu je bila na raspolaganju. On objašnjava da su neki predmeti godinama isti, ali da se većina menja i da je na početku svakog semestra studentima na raspolaganju novi katalog iz kojeg mogu da biraju. “To je bilo baš dobro. Zahvaljujući novim predmetima bili smo u prilici da ostanemo u toku sa onim što se dešava u svetu. Dakle, ne želim da upotrebim reč sofisticiraniji, ali mislim da ta reč najbolje opisuje razliku između Univerziteta u Konstancu i mog univerziteta u Beogradu“, kaže Goran.
Druga dobra osobina na koju Goran skreće pažnju je pristup profesora nastavi i interaktivnost predavanja. “Profesori u Konstanci više su slušali šta smo mi imali da kažemo i bili su voljni da uče od studenata. To nije slučaj sa mnogim profesorima na Beogradskom univerzitetu.“
On takođe ceni to što su u nekoliko prilika profesori skretali sa zacrtanog nastavnog programa i dovodili goste iz ustanova EU da sa studentima podele svoja iskustva. “Sećam se da je jednom gostovao šef jedne evropske agencije u Africi. On nam je objasnio kako njegov tim tamo funkcioniše, govorio nam je o izazovima s kojima se susreću i kako ih prevazilaze. To je bilo baš zanimljivo“, kaže.
Pre jedanaest godina, pet tinejdžera sa Kosova pokrenulo je festival animiranog filma. Danas je ANIBAR jedan od vodećih festivala te vrste u Evropi.
Pet tinejdžera je 2005. godine pokušavalo da pronađe način da nauče animaciju. Živeli su u kosovskom gradu Peći i u to vreme nigde na Kosovu nije postojala škola animacije, a oni nisu imali dovoljno sredstava da putuju u inostranstvo i tamo se obuče. Zato su odlučili da stvore priliku za učenje animacije u sopstvenom gradu. Čim su postali punoletni, registrovali su NVO i počeli da rade na pokretanju nečega što će postati jedan od najpoznatijih festivala animiranog filma u Evropi — ANIBAR.
“Obično se festivali razvijaju suprotnim smerom“, kaže Arba Hataši, direktorka festivala. “Prvo se osnuje škola animacije u kojoj se uči kako se prave animirani filmovi, a zatim se pokrene festival na kojem radovi polaznika mogu da se prikazuju. Mi smo išli obrnutim putem: prvo smo pokrenuli festival da bismo mogli da dovedemo filmove i inostrane mentore u Peć da bismo naučili kako se prave animirani filmovi.“
Jedanaest godina kasnije, obuka je i dalje bitan aspekt festivala. U početku su osnivači festivala i drugi mladi ljudi imali koristi od master klasova i radionica koje su tokom festivalske sedmice držali gosti festivala. Onda su 2016. godine pokrenuli Akademiju za animaciju u Peći i Prištini kao stalni kurs animacije tokom čitave godine.
“Podučavanje mladih generacija veštini animacije bila je osnovna ideja festivala. To je još uvek najvažniji deo naše misije.”
Akademiju trenutno pohađa četvrta generacija studenata, dok se mnogi mladi ljudi iz prethodnih generacija bave animiranim filmom na Kosovu, a četvoro njih studiraju u zemljama EU. Akademija se finansira iz sredstava festivala i zahvaljujući podršci koju organizacija dobija sa raznih strana. “Podučavanje mladih generacija veštini animacije bila je osnovna ideja festivala. To je još uvek najvažniji deo naše misije”, kaže Arba.
Sve bolje i bolje
Na ANIBAR festivalu prikazane su stotine kratkometražnih filmova i na njemu su gostovale legende animiranog filma kao što su Dodž Jamamura i drugi koji su radili u poznatim animiranim produkcijama kao što su The Simpsons, BoJack Horseman i Rick & Morty.
“Prošle godine prikazali smo oko 300 kratkometražnih animiranih filmova i imali više radionica i master klasova. Festival je danas veoma bitan događaj kako za mlade ljude, tako i za privredu našeg grada.“
Lični i profesionalni razvoj
Arba se pridružila festivalu kao volonterka još 2013. godine, kada je imala samo 14 godina. Od tada je naučila mnogo toga i izrasla u osobu koja je sastavni deo ANIBAR-a. “Kada sam se pridružila festivalu, nisam umela ni da napišem jedan imejl. Rad na festivalu i za festival mnogo je doprineo mom ličnom i profesionalnom razvoju“, kaže ona. Prošle godine je postavljena za direktorku Festivala i tako postala jedan od najmlađih direktora festivala u Evropi. Kaže da je uverena da će u narednim godinama na ovaj ili onaj način nastaviti da bude deo festivala. “Neko bi pomislio da će naša početna strast prema festivalu s godinama splasnuti“, kaže Arba. “Ali, iskreno govoreći, svakog dana dok radimo na pripremi festivala mi iznova pronalazimo strast iz prvih dana jer nas Festival neprestano ispunjava energijom i ljubavlju.“
ANIBAR je takođe doprineo lokalnoj privredi. Prošle godine je u toku festivalske nedelje 11.000 ljudi posetilo Peć. Za grad od 49.000 stanovnika to je značajan broj. “Prošle godine prikazali smo oko 300 kratkometražnih animiranih filmova i imali više radionica i master klasova. Festival je danas veoma bitan događaj kako za mlade ljude, tako i za privredu našeg grada“, kaže Arba. Ovakav uticaj nije mogao biti ostvaren bez pomoći donatora, a Evropska unija je već godinama jedan od onih koji pružaju najveću podršku. Alba objašnjava da su još na samom početku festivala zaposleni na festivalu imali koristi od obuka u okviru različitih aktivnosti vezanih za Erazmus+. Direktna podrška EU počela je 2014. godine i traje do danas.
“Ta podrška je veoma dobrodošla zato što festival ima ogromne troškove, kao što su put i smeštaj gostiju iz zemlje i inostranstva, pa i troškovi prikazivanja“, kaže Arba. Ona se nada da će EU nastaviti da podržava festival i ubuduće, zato što se radi o ulaganju u privredu, umetnost i mlade.
Studentkinja veterine iz Tirane stiče novo znanje, veštine i ambicije – i mačku – učestvujući u programu ERAZMUS+.
Armela Lato je apsolventkinja na Veterinarskom fakultetu u Tirani. Želela je da studira medicinu, ali na prijemnom ispitu nije uspela da dobije dovoljan broj bodova. Armela nikada nije obožavala životinje, ali rešila je da upiše Veterinarski fakultet zato što je to bilo najbliže njenom prvom izboru.
“Tada sam to smatrala privremenim rešenjem. Planirala sam da naredne godine ponovo konkurišem na medicini“, kaže Armela. Međutim, već se tokom prvih nekoliko meseci na fakultetu predomislila i počela da razmišlja o veterini kao svojoj profesiji. Veterinarski fakultet u Tirani imao je dobre profesore i to je jedan od razloga zašto se Armela tamo dobro osećala. “Profesori su nas podržavali u svemu što nam je bilo potrebno i bili su veoma predusretljivi“, kaže. Dali su joj i drugačiji pogled na budući posao – seća se da je jedan profesor rekao da “kada pomažeš životinjama pomažeš čovečanstvu, zato što su životi svih živih bića na našoj planeti povezani“. Međutim, fakultet je imao ograničene uslove rada, kako zbog opreme, tako zbog broja pacijenata koje su imali na fakultetskoj klinici. Armelino teoretsko znanje je napredovalo, ali morala je da poradi i na praksi.
“Pruži životinji malo nege i biće ti zauvek zahvalna.“
U potrazi za praksom
Još u srednjoj školi, Armela je želela da se obrazuje u inostranstvu. Jedan od razloga za to bila je činjenica da bi tako imala veće šanse da pronađe posao. “Nije lako naći posao u Albaniji. Ali ako bih diplomirala u inostranstvu, imala bih međunarodno priznatu diplomu i veću šansu da se zaposlim u inostranstvu“, objašnjava.
Imajući to u vidu, počela je da traži stipendije u inostranstvu. Na trećoj godini studija na internet portalu fakulteta saznala je za razmenu studenata preko programa Erazmus+. Imala je tri opcije: Bolonja, Milano i Zagreb. Pošto je smatrala da bi i u Hrvatskoj i Italiji mogla mnogo da nauči, prijavila se na sva tri fakulteta. “Dobila sam pozitivne odgovore iz Milana i Zagreba, ali odlučila sam se za Zagreb, jer su mi moji profesori rekli da je po njihovom mišljenju tamošnji Veterinarski fakultet bolje opremljen i da ima dužu tradiciju“, kaže Armela.
Zagrebačka avantura
Svoje iskustvo na zagrebačkom Veterinarskom fakultetu započela je u drugom semestru treće godine studija i ostala je tamo šest meseci. Dok prepričava svoje zagrebačko iskustvo sva treperi od uzbuđenja: “Tamo je sve bilo mnogo drugačije: mnogo bolje.“ Fakultetska klinika bila je bolje opremljena od one u Albaniji. Pored hirurške opreme, imali su i savremenu dijagnostičku opremu kao što je ehografija i radiografija, kojih nije bilo na fakultetu u Tirani. “Takođe je bilo mnogo više pacijenata na fakultetskoj klinici a oprema nam je bila na raspolaganju kad god bi nam zatrebala. To je bilo fantastično.“
“Imali smo mnogo više pacijenata na fakultetskoj klinici a oprema nam je bila na raspolaganju kad god bi nam zatrebala. To je bilo fantastično.“
Studiranje veterine unelo je još jednu promenu u njen život. Iako nikada nije mrzela životinje, kaže da naprosto nije osećala ništa prema njima. Pogotovo nije nimalo volela mačke. “Ne znam zašto, ali naprosto nisam mogla ni da pogledam ni da dodirnem mačku. Ali sada imam svoju mačku“, kaže uz osmeh.
“Pruži životinji malo nege i biće ti zauvek zahvalna“, kaže Armela.
Ali nisu sva Armelina zagrebačka iskustva bila lepa. Na klinici su imali i pacijente obolele od neizlečivih bolesti čiji su se vlasnici odlučivali za eutanaziju ne bi li svojim ljubimcima skratili muke. To je bio jedan od susreta sa emotivnom stranom profesije. Na bolan način je naučila da ne može svaki pacijent da se spasi.
Tokom svog boravka, Armela je imala priliku da nauči i nešto novo. Na primer, saznala je za bolest krvi za koju nikada ranije nije čula i koja se dijagnostikuje tako što se meri veličina kostiju i dimenzije lobanje, jer je jedan od simptoma te bolesti smanjivanje pomenutih delova tela. “Bila sam fascinirana kako su dijagnosticirali bolest korak po korak i poredili simptome sa druge dve ili tri moguće bolesti pre nego što su došli do krajnjeg zaključka“, kaže.
Planovi za budućnost
Posle svega što je naučila u Zagrebu, Armela je sada još više posvećena svojoj veterinarskoj karijeri i želi što više da se usavrši. Kada diplomira, planira da upiše postdiplomske studije iz dermatologije ili fizioterapije, po mogućstvu na nekom univerzitetu u inostranstvu, da bi se zatim vratila u Albaniju i pokušala da otvori sopstvenu kliniku, ili da radi u državnoj veterinarskoj ustanovi.
Od detinjstva obeleženog ratom i ekonomskom krizom u Jugoslaviji, do rada i učenja za mirnu, prosperitetnu budućnost u EU.
Bojana Zimonjić (30), iz Srbije, o Evropskoj uniji je prvi put saznala na času građanskog vaspitanja u srednjoj školi. Kaže da je o Uniji čula i ranije, u vestima, ali da zapravo nije znala o čemu se radi. Međutim, još dok je bila dete, Bojana je veliku važnost pridavala miru i prosperitetu. Kao i kod većine dece rođene u Jugoslaviji, rat i ekonomska kriza uticali su na Bojanino detinjstvo.
U srednjoj školi je naučila da osnovne vrednosti EU imaju za cilj sprečavanje ova dva problema promovisanjem mira i ekonomskog prosperiteta za sve. “Ta ideja me je očarala i zaljubila sam se u EU i ideju koja stoji iza nje“, kaže ona. Bojana dalje objašnjava da je još u srednjoj školi shvatila da se za promovisanje ovih vrednosti mora aktivno angažovati. Stoga je odlučila da studira političke nauke.
“Ceo moj profesionalni život i buduće težnje odnose se na EU, a početak tog puta sa programom ERAZMUS+ bila je najbolja investicija u mom životu.“
Nove mogućnosti sa ERAZMUS-om
Bojana je verovala da se vrednosti do kojih ona drži mogu najbolje promovisati kroz promociju evropskih integracija. Kada je došlo vreme za master studije, počela je da traži mogućnosti da sazna više o Evropskoj uniji. Na Bojaninom univerzitetu su objavili da je Srbija upravo uključena u program ERAZMUS. Čim je to saznala, odlučila je da se prijavi za neku od obrazovnih prilika koje program pruža.
U početku joj je data prilika da iskoristi program Žan Mone (Jean Monnet) koji je deo programa ERAZMUS+. Taj program posvećen je promovisanju izvrsnosti u studijama EU u visokom obrazovanju širom sveta radi izgradnje mostova između studenata, profesora, istraživača i kreatora politike EU. Bojana kaže da je učešće u programu Žan Mone značajno doprinelo kvalitetu njene master diplome. “Na primer, predavači iz EU došli su da nam prenesu svoju viziju evropskih integracija. Takođe smo besplatno dobili udžbenike. Za nezaposlene studente to nije mala stvar“, kaže ona.
Širenje vidika
Bojani to, međutim, nije bilo dovoljno. Želela je da sazna više o politikama EU i evropskim integracijama, i želela je da proširi svoje kulturne vidike; najradije na nekom univerzitetu u EU. Odlučila je da se prijavi za ERAZMUS+ razmenu na Univerzitetu Konstanca u Nemačkoj, i primili su je. “Za mene je to bilo ostvarenje sna“, kaže ona.
“Imala sam predavanja o liderstvu, što je bilo zaista zanimljivo. Bilo je drugačije od svega što sam mogla da naučim na mom fakultetu. Ta predavanja su mi zaista ponudila drugačiju perspektivu o tome kako pravi lider treba da se ponaša.“
Bojana planira da se u budućnosti više uključi u administraciju EU kako bi podržala ideju koja stoji iza Evropske unije. “Ceo moj profesionalni život i buduće težnje odnose se na EU, a prvi korak tog puta sa programom ERAZMUS+ bila je najbolja investicija u mom životu.“
Bojana tvrdi da joj je iskustvo u Nemačkoj “promenilo život“. Objašnjava da je za nju bilo od suštinskog značaja da nauči više o različitim kulturama i iz prve ruke iskusi kako je živeti i učiti u multikulturalnom okruženju. Druženje s ljudima iz drugih krajeva Evrope – i sveta – mnogo je pomoglo u tome.
Bojani je takođe bilo bitno da vidi kako univerziteti funkcionišu u Nemačkoj i kako predstavljaju nastavne planove i programe. “Imala sam predavanja o liderstvu, što je bilo zaista zanimljivo. Bilo je drugačije od svega što sam mogla da naučim na mom fakultetu. Ta predavanja su mi zaista ponudila drugačiju perspektivu o tome kako pravi lider treba da se ponaša.“ Bojana je takođe bila impresionirana dobrodošlicom na univerzitetu, a posebno strukturom i pažnjom posvećenom svakom stranom studentu.
Promovisanje duha pomirenja
Bojana trenutno radi u Regionalnoj kancelariji za saradnju mladih (Regional Youth Cooperation Office – RYCO) koja promoviše duh pomirenja i saradnje među mladima u regionu Zapadnog Balkana. “Moje iskustvo sa programom ERAZMSUS+ mi je zaista pomoglo da se brzo prilagodim multikulturalnom radnom okruženju RYCO-a“, rekla je. “Pošto ste imali priliku da čujete moju priču, ne bi trebalo da vam bude teško da pogodite da je RYCO osnovan uz podršku Evropske komisije.“
Mlada modna kreatorka predstavlja Fashion Weekend Skopje na Berlinskoj nedelji mode uz podršku programa koji finansira EU.
Sofija Urumović (28) je mlada, ali uspešna modna kreatorka. Za modu se zainteresovala veoma rano. “Kao dete, moj san je bio da budem svejezična, što znači da imam sposobnost da govorim ili razumem sve jezike. Naravno da je to nemoguće; međutim, s godinama sam shvatila da je moda jedan od najmoćnijih i najuniverzalnijih jezika na svetu i da se može koristiti kao odlično sredstvo samoizražavanja i komunikacije“, kaže ona.
Kao rezultat toga, kada je Sofija napunila 18 godina, odlučila je da studira modu i završila je i osnovne i master studije. Njeno rano iskustvo u modi bilo je isključivo iz časopisa, pa je modu shvatala kao bajku. Međutim, kaže da moda nije lak posao i u radu se suočila sa mnogim izazovima. Najveći izazov bila je potreba za većim finansijskim sredstvima i mrežom saradnika koji bi njen rad predstavili široj publici. Potonje je rešeno uz podršku projekta koji finansira EU.
“Tokom godina shvatila sam da je moda jedan od najmoćnijih i najuniverzalnijih jezika na svetu i da se može koristiti kao odlično sredstvo samoizražavanja i komunikacije.“
Svet mode se otvara
Putem otvorenog poziva, Sofija je izabrana od strane partnera projekta United Fashion, Fashion Weekend Skopje, da predstavlja balkanski region. Sofija ima samo reči hvale za projekat, opisujući celo iskustvo kao “neverovatno“. U okviru projekta, njoj je – kao i mladim modnim kreatorima iz drugih zemalja – pružena prilika da predstavi svoj rad tokom Berlinske nedelje mode 2018. i ModaLisboe 2020. godine.
Uspostavljanje veza
“U Berlinu sam upoznala jednog sjajnog agenta za nemačko tržište koji mi je dao veoma vredne poslovne savete, dok sam u Lisabonu mogla da vidim kako manji tim organizuje veliki modni događaj i nudi veliku platformu za mlade kreativce“, kaže.
Izlaganje svog rada na platformi poput Berlinske nedelje mode iskustvo je koje opisuje kao san svakog mladog modnog kreatora, ali Sofija je imala i druge koristi od projekta. Kaže da je možda najvažnije stvaranje novih veza i upoznavanje ljudi sa kojima je, kako tvrdi, “redovno u prijateljskom kontaktu, ali i zbog buduće profesionalne saradnje“.
“Mislim da nas je čitava ova pandemija naučila da je ono što činimo planeti na kojoj živimo zaista neodgovorno i veoma sramotno. Morali bismo da promenimo način na koji funkcionišemo.“
O ProjektuUnited Fashion projekat sprovodi klaster evropskih asocijacija za podršku modi: Baltic Fashion Federation (Letonija), Fashion Council Germany (Nemačka), Fashion Weekend Skopje (Severna Makedonija), Flanders DC (Belgija), MAD Brussels (Belgija), Maison de Mode (Francuska), and ModaLisboa (Portugal). Cilj projekta je unapređivanje kulture modnih kreatora širom Evrope tako da bude više poslovno orijentisana, povećavajući međunarodnu konkurentnost bez ograničavanja kreativnosti. Projekat United Fashion podržan je kroz program Kreativna Evropa, Evropske unije.
Trenutno Sofija razvija neke nove ideje, ali želi da njen brend ostane mali i da konstantno raste. “Mislim da nas je čitava ova pandemija naučila da je ono što činimo planeti na kojoj živimo zaista neodgovorno i veoma sramotno. Morali bismo da promenimo način na koji funkcionišemo. Konkretno, modna industrija ima mnogo nedostataka. Sada je situacija primorala sve, čak i velike igrače koji postavljaju pravila igre u industriji, da preispitaju način na koji radimo i postave nove temelje za novi modni sistem“, kaže ona.
Kroz nekoliko događaja u međunarodnoj mreži i transdisciplinarnih obuka, više od 150 modnih kreatora imalo je priliku da iskoristi projekat United Fashion kroz predstavljanje svojih kolekcija, kao i da upoznaju i shvate funkcionisanje nekoliko evropskih tržišta, da razvijaju nove veštine u modnoj tehnologiji, održivoj modi, proizvodnji, zanatskim veštinama i poslovnim modelima.
