Nove ambicije stečene u Konstancu

Student političkih nauka iz Srbije upoznao je novi način sticanja znanja tokom svojih master studija u Nemačkoj uz pomoć programa Erazmus+. Goran Trailov veruje da je korupcija jedan od najvećih prepreka koje Srbija treba da prevaziđe. Zato je i odlučio da studira političke nauke, a kasnije izabrao vladavinu prava i korupciju kao predmet svog master rada. “To je pitanje kojim se treba pozabaviti čim pre a o toj temi sam pisao još od početka studija. To je veoma bitan problem koji muči sve zemlje Zapadnog Balkana“, kaže. Goran je završio master studije na Univerzitetu u Konstancu u Nemačkoj, a teza mu je bila o vladavini prava na Zapadnom Balkanu u kontekstu teorije evropeizacije. Odabrao je Srbiju i Crnu Goru za zemlje koje će proučavati a korupciju kao konkretnu temu studije. Jedan od zaključaka njegove teze je da po ovom pitanju ipak postoji nada za bolju budućnost u Srbiji. Goran objašnjava da se broj sudskih predmeta koji se tiču korupcije povećava, ali da još uvek mora mnogo toga da se uradi da bi se dostigao standard EU.

“Zamislite da u malom mestu ima 1000 ljudi iz celog sveta, koje sve možete da upoznate. Nema šanse da to bogatstvo kultura na takav način osetite u velikim gradovima kao što je na primer Berlin. Bilo je fascinantno.“

Umalo propuštena prilika Pošto je diplomirao, Goran je upisao master studije na Beogradskom univerzitetu. Nakon prve godine odlučio je da nastavi master studije u inostranstvu uz pomoć programa Evropske unije ERAZMUS+. Za ERAZMUS+ čuo je još tokom studentskih dana ali je tada zakasnio s prijavom i nije uspeo da se upiše. “Na kraju prve godine mojih master studija, asistent s mog fakulteta, koji je istovremeno i koordinator za ERAZMUS+ na Univerzitetu, savetovao me je da se prijavim“, kaže Goran. Primljen je na Univerzitet u Konstancu u Nemačkoj. “U prvom trenutku sam se uplašio. Čitav život sam proveo u Beogradu, po prvi put je trebalo da promenim sredinu i to da se preselim u mali grad u Nemačkoj“, Kaže Goran. Ali svaki strah je nestao čim je stigao tamo. Konstanc ima univerzitet sa dugom tradicijom, oko 80.000 stanovnika i prelepe krajolike na obali Bodenskog jezera. U gradu uči 10.000 studenata, od kojih je svaki deseti iz inostranstva. To je na samom početku ostavilo jedan od najjačih utisaka na Gorana. “Zamislite da u malom mestu ima 1000 ljudi iz celog sveta, koje sve možete da upoznate. Nema šanse da to bogatstvo kultura na takav način osetite u velikim gradovima kao što je na primer Berlin. Bilo je fascinantno“, kaže Goran.

“Profesori u Konstancu više su slušali šta smo mi imali da kažemo i bili su voljni da uče od studenata.“

Evropska integracija je cilj Sada kada je završio studije, Goran planira da se prijavi za stručnu praksu u institucijama EU u Briselu. Posle toga planira da konkuriše za posao u Ministarstvu za evropske integracije ili u nekoj drugoj organizaciji koja se bavi pitanjima EU u Srbiji zato što želi da radi na evropskoj integraciji svoje zemlje. On objašnjava da na Zapadnom Balkanu, a i u drugim zemljama, postoji potreba za većim brojem profesionalno obrazovanih političara. “Danas se baviš onim što si učio. Nekada si mogao da studiraš fiziku i na kraju da postaneš nemački kancelar. Mislim da više neće moći tako“, kaže.     Gorana je takođe impresionirao kvalitet nastave. Jedan od tih elemenata bio je raznolikost predmeta koja mu je bila na raspolaganju. On objašnjava da su neki predmeti godinama isti, ali da se većina menja i da je na početku svakog semestra studentima na raspolaganju novi katalog iz kojeg mogu da biraju. “To je bilo baš dobro. Zahvaljujući novim predmetima bili smo u prilici da ostanemo u toku sa onim što se dešava u svetu. Dakle, ne želim da upotrebim reč sofisticiraniji, ali mislim da ta reč najbolje opisuje razliku između Univerziteta u Konstancu i mog univerziteta u Beogradu“, kaže Goran. Druga dobra osobina na koju Goran skreće pažnju je pristup profesora nastavi i interaktivnost predavanja. “Profesori u Konstanci više su slušali šta smo mi imali da kažemo i bili su voljni da uče od studenata. To nije slučaj sa mnogim profesorima na Beogradskom univerzitetu.“ On takođe ceni to što su u nekoliko prilika profesori skretali sa zacrtanog nastavnog programa i dovodili goste iz ustanova EU da sa studentima podele svoja iskustva. “Sećam se da je jednom gostovao šef jedne evropske agencije u Africi. On nam je objasnio kako njegov tim tamo funkcioniše, govorio nam je o izazovima s kojima se susreću i kako ih prevazilaze. To je bilo baš zanimljivo“, kaže.