Skip to main content

Biciklom kroz istoriju

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU podržava oživljavanje stogodišnje železničke trase za biciklizam i turizam u Bosni i Hercegovini. Krajem 19. veka, Austrougarsko carstvo započelo je izgradnju železničke pruge koja je trebalo da poveže veće gradove u centralnoj Bosni i Hercegovini. Radovi su započeti 1891. a nekoliko godina kasnije tom oblašću se moglo putovati vozom. Za većinu stanovništva ovo je bilo potpuno novo iskustvo. Putovanje vozom takođe je bila izuzetna prilika za razgledanje krajolika zato što je pruga prolazila kroz planinske klisure i pored srednjovekovnih zamaka i prelepih predela. Železnica je bila u funkciji skoro 80 godina, dok vlasti socijalističke Jugoslavije 1976. nisu odlučile da ukinu prugu, zatvore stanice i uklone tračnice. Razlog je bila izgradnja novih puteva i povećanje broja motornih vozila i njihova sve veća upotreba.

„Ljudi su bili emotivno vezani za ovu prugu.“

Oživljavanje Miroslav Matošević živi u predgrađu Travnika. Kuća mu se nalazi u blizini trase stare pruge i seća se da se kao dete igrao na železničkoj pruzi i oko napuštene železničke stanice. „Ljudi su bili emotivno vezani za ovu prugu.“ Sećam se priča da su, kada je pruga zatvorena, neke katolkinje iz regiona mesecima nosile crne šalove u znak žalosti. Kao da im je umro rod rođeni“, kaže on. Miroslav je sada predsednik Turističke organizacije Srednjebosanskog kantona. Zajedno sa kolegama i vodećom partnerskom organizacijom, Razvojnom agencijom REZ, on je preduzeo inicijativu za oživljavanje stare železničke pruge, ali u druge svrhe. Oni rade na pokretanju biciklističke staze duge 100 kilometara koja prati trasu stare pruge i uspešno su konkurisali za podršku Evropske unije i projekta koji finansira Nemačka vlada. Svrha projekta Stara železnička staza je proširenje turističke ponude za boravak u prirodi u ovom regionu i omogućavanje dužeg boravka turistima koji posećuju centralnu Bosnu tokom leta. Predstavljanje regiona Radovi uključuju uspostavljanje biciklističke staze na trasi stare pruge, međunarodnu promociju staze i regiona i umrežavanje preduzeća koja pružaju usluge u sistemu prilagođenom biciklistima. Miro je posebno naklonjen inovativnom pristupu ove treće komponente koji podrazumeva pokretanje mobilne aplikacije za bicikliste koja bi ih povezala s lokalnim preduzećima – restoranima, hotelima i drugim. U zamenu za to što su uključeni u aplikaciju, preduzeća bi trebalo da prilagode svoje standarde potrebama biciklista tako što će da obezbede parking mesta za bicikle, prostor za presvlačenje i popuste za bicikliste.

„Neverovatno je koliko se ljudi obradovalo i hvalilo nas kada smo najavili pokretanje projekta.“

O projektu Staru železničku stazu podržavaju projekat Evropske unije EU4Business i sprovode Regionalna razvojna agencija (REZ) i Turistička asocijacija Srednjebosanskog kantona, i Nesa Sistem d.o.o. Travnik. Cilj EU4Business je da stimuliše razvoj preduzetništva, izvozno orijentisanih sektora, turizma i poljoprivrede u Bosni i Hercegovini. Ukupan budžet za finansiranje EU4Business iznosi 16 miliona evra i zajednički ga finansiraju Evropska unija (15 miliona evra) i Savezna Republika Nemačka (1,1 milion evra). Projekat zajedno sprovode GIZ, ILO i UNDP i trajaće do marta 2022. Staza će ići istom putanjom kao i stara pruga i prolaziće kroz pet gradova Srednjebosanskog kantona: kroz Busovaču, Donji Vakuf, Jajce, Travnik i Vitez. Biciklisti će moći da zastanu i posete ove gradove ali i spomenike kulturnog nasleđa kao što je srednjovekovni zamak Travnik. „Neverovatno je koliko se ljudi obradovalo i hvalilo nas kada smo najavili pokretanje projekta. Očigledno, pored ekonomske koristi postoji i emotivna povezanost i uspomene“, kaže Miroslav. Staru železničku stazu podržavaju projekat Evropske unije EU4Business i sprovode Regionalna razvojna agencija (REZ) i Turistička asocijacija Srednjebosanskog kantona, i Nesa Sistem d.o.o. Travnik.

Odavanje počasti ženskoj kreativnosti

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Upoznajte Doniku, vizuelnu umetnicu iz Tirane koja čuva sećanje na jednu staru kuću i njenu prkosnu vlasnicu koja je odbila da popusti pred nemilosrdnim talasom urbanog razvoja. Mislim Širi je jedna od najprometnijih ulica u Tirani, glavnom gradu Albanije. Decenijama je to bio miran, stambeni kvart bez prodavnica i kafića. To se promenilo posle pada komunizma devedesetih godina dvadesetog veka, kada su prizemlja gotovo svih kuća i zgrada pretvorena u lokale. Svih osim jednog prizemlja. Ovo je stambena zgrada kao i mnoge druge, ali u njenom prizemlju nema ni prodavnice ni kafića. Mnogo ljudi svakodnevno tuda prolazi, a jedna od osoba koja je redovno tuda prolazila bila je Donika Ćina, vizuelna umetnica koja živi u Tirani. Dobila je inspiraciju da stan postane deo njene umetnosti performansa.

„Bia je bila i jeste predmet mnogih glasina: njen život, njene namere i njeno mentalno stanje. Njena odluka da nikada ne prodaje ili iznajmljuje svoj dom u komercijalne svrhe deluje značajno.“

Sećanje živi Doniku je posebno zainteresovala jedna starica, vlasnica stana u prizemlju, koja je redovno čistila i farbala spoljašnjost svog stana. Gospođa se zvala Bia. „Bia je bila i jeste predmet mnogih glasina: njen život, njene namere i njeno mentalno stanje. Njena odluka da nikada ne prodaje ili iznajmljuje svoj dom u komercijalne svrhe, kao što su mnogi drugi uradili u ulici Mislim Širi, delovala je značajno“, kaže Donika. Kada je 2017. godine Donika počela da radi na svom performansu, saznala je da je Bia preminula. Stan je još uvek bio tamo, ali nije bila sigurna koliko dugo će to potrajati. „Morala sam nešto da preduzmem“, kaže ona, „da održim uspomenu na nju, pre nego što joj stan pretvore u još jedan kafić.“ U sklopu svog performansa, Donika je ponavljala Biine dnevne rituale čišćenja ispred kuće. Performans su zabeležile tri bezbednosne kamere koje su uživo prenosile sliku na monitor izložbenog prostora galerije Zeta u Tirani. Njen nastup imao je za cilj da se osvrne na pitanja vezana za Biin dnevni ritual čišćenja ispred kuće: da li je Biin čin bio svojevrstan protest protiv zanemarivanja grada? Da li je smatrala da je prostor ispred njene kuće produžetak njenog privatnog prostora? „Ne možemo to da je pitamo. Ali možemo da nastavimo da dovodimo u pitanje našu umešanost u javni prostor; smisao naših svesnih postupaka; uticaj naših zidova na nas, beton i drveće, sve se kreči“, kaže Donika.

„Predstava će očuvati kulturno sećanje na grad i Biin gest kao krhki, ali značajan individualni protest.“

O projektu Ove rezidencije su zamišljene u okviru dugoročnog projekta Beyond Matter, koji je međunarodni, saradnički istraživački projekat zasnovan na praksi koji vodi kulturno nasleđe i kulturu na ivicu virtuelne stvarnosti. Jedan od ciljeva projekta je izrada novih rešenja za pristupačnu digitalnu dokumentaciju i umreženo predstavljanje izložbi koje trenutno postoje, ili su ranije postojale, u fizičkom prostoru – uključujući umetnička dela, artefakte i edukativne materijale. Projekat jepodržan kroz program Kreativna Evropa Evropske unije. U njeno ime Spoljašnjost Biine kuće je i dalje netaknuta, čak i sada, pet godina nakon što je preminula. Međutim, potrebno je uložiti malo truda da bi izgledala kao kada je Bia bila živa. Donika je nedavno preuzela inicijativu da se nastavi na svoj umetnički projekat, radeći na spoljašnjosti stana, i snimajući spoljašnjost u 3D, pre nego što se stan pretvori u lokal, kao i drugi stanovi u prizemlju u komšiluku. Za propratni rad na njenom projektu, Donika je podnela zahtev za podršku rezidenciji umetnika u Tirani koju finansira EU. „Predstava će očuvati kulturno sećanje na grad i Biin gest kao krhki, ali značajan individualni protest.“ Poziv za boravak pokrenuli su Tirana Art Lab – Centar za savremenu umetnost, Art Hall iz Talina i ZKM I Centar za umetnost i medije, pozivajući evropske umetnike ili teoretičare umetnosti da podnesu prijavu za jednu od tri produkcijske rezidencije koje se odvijaju u Karlsrueu, Talinu i Tirani.  

Škole u Srbiji se pripremaju za digitalno doba

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Škole u Srbiji prelaze na digitalno obrazovanje uz podršku Evropske investicione banke. Zatvaranje škole i univerziteta usled pandemije koronavirusa pogodilo je više od 90 odsto učenika i studenata u 194 zemlje sveta. Vlade su morale brzo da reaguju i uspostave podučavanje na daljinu, a mnogi su usvojili programe onlajn učenja. Kriza je tako razotkrila digitalnu podelu između i unutar zemalja, kao i globalnu potrebu za digitalnom transformacijom obrazovne infrastrukture. Evropska investiciona banka (EIB) spremno je podržala Srbiju u tome a pomoć Banke znači da će sve škole u Srbiji biti digitalizovane do kraja 2021. godine.

„Bolja digitalna infrastruktura poboljšava efikasnost škole u vanrednim situacijama.“

Projekat koji pravovremeno zadovoljava potrebe Kada je u Srbiji u martu 2020. uveden lokdaun, školski časovi su prešli iz učionica u televizore. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja počelo je da emituje edukativne sadržaje za osnovce i srednjoškolce na srpskim nacionalnim javnim televizijskim kanalima. Kao i mnoge druge zemlje, Srbija je morala da se prilagođava u hodu i da se privikne na „novu normalu“ proizvodnjom specijalizovanog sadržaja za više uzrasta. Međutim, Srbija je poslednjih nekoliko godina već pripremala svoje sadržaje za digitalno obrazovanje jer su Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 2019. godine počela realizaciju projekta pod nazivom Povezane škole, sa ukupnim procenjenim troškovima od 111 miliona evra. Pre ovog projekta, u čitavoj Srbiji bilo je 2.000 digitalno opremljenih učionica, a u 2019. taj broj porastao je na preko 10.000. Prema podacima Eurostata, nivo individualnih digitalnih veština u Srbiji povećan je sa 32 odsto u 2015. na 46 odsto u 2019. godini.

„Do kraja sledeće godine, više od 1.800 većih škola biće potpuno pokriveno brzim bežičnim internetom.“

O EIB-u Evropska investiciona banka je kreditna ustanova Evropske unije. EIB je najveća multilateralna finansijska institucija na svetu i jedan od najvećih pružalaca klimatskih finansijskih sredstava, koja ulaže u održivu budućnost za sve. U novembru prošle godine, EIB je prihvatila da podrži ovaj projekat kreditom od 65 miliona evra. Projekat sada modernizuje osnovne i srednje škole u Srbiji novom digitalnom opremom i povezuje ih. Investicija EIB-a će na taj način podržati nacionalnu obrazovnu strategiju Srbije i doprineti ekonomskom rastu i rastu proizvodnje, zaposlenosti mladih i razvoju kapaciteta zemlje za inovacije. „Pandemija koronavirusa i ograničenja koja su uvedena izazvala su veliki poremećaj u obrazovnim sistemima i procesima. Ove okolnosti bez presedana pokazale su da bolja digitalna infrastruktura poboljšava efikasnost škole u vanrednim situacijama“, kaže Izabel Stofel, viša kreditna službenica EIB-a koja je radila na sporazumu. Milan Dobrijević nalazi se na čelu odeljenja za digitalnu agendu u okviru Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije i od samog početka radi na projektu. „Do kraja sledeće godine, više od 1.800 većih škola biće potpuno pokriveno brzim bežičnim internetom, dok će preostale, udaljene škole, biti povezane putem mobilnih jedinica za brzi internet“, kaže on. Pored digitalne infrastrukture, projekat ulaže i u obuku nastavnika širom zemlje. Oko 50.000 nastavnika unaprediće svoje digitalne veštine kroz planiranu obuku. Počevši od ove školske godine, informatika će takođe postati obavezna za učenike prvog razreda osnovne škole, dok će programiranje biti uvedeno u trećem razredu.

Plima prosperiteta

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Uklanjanje potopljenih brodova iz Drugog svetskog rata čini plovidbu Dunavom bezbednijom i predstavlja podsticaj za srpsku privredu. Dunav je po dužini druga evropska reka i protiče kroz deset zemalja. Ceo njegov tok u Srbiji (588 km) je plovan, ali je dunavski vodostaj znatno uži kod Đerdapske klisure, zbog velike količine plovila koja su tamo potopljena krajem Drugog svetskog rata. U tom delu Dunava, uzvodno od Prahova, reka je široka samo 180 metara, a 23 potonula plovila sužavaju vodeni put na samo 100 metara. Projekat Evropske investicione banke za uklanjanje ovih potonulih plovila je stoga od velikog značaja, jer prepreke pod vodom ometaju plovidbu, pogotovo kada je nivo vode nizak. Prvi deo projekta usmeren je na pronalaženje pravog načina za razminiranje i uklanjanje opasnih supstanci iz plovila, kao i na pronalaženje njihovih tačnih lokacija.

„Investicija će unaprediti rečni saobraćaj u Srbiji zato što zemlja gubi i do pet miliona evra godišnje zbog nebezbedne plovidbe u ovom delu Dunava.“

Brža i bezbednija plovidba Dunavom Neki delovi brodova koji više od sedam decenija leže na dnu Dunava biće izloženi, a ostali će biti vraćeni u Nemačku. Ovo čišćenje rečnog korita učiniće plovidbu u ovom delu reke daleko bezbednijom i bržom, a takođe će unaprediti i životnu sredinu. Investicija će unaprediti rečni saobraćaj u Srbiji, jer zemlja gubi i do pet miliona evra godišnje zbog nebezbedne plovidbe u ovom delu Dunava, kako tvrdi bivša ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović. Projekat uklanjanja plovila biće finansiran kreditom Evropske investicione banke (EIB) po izuzetno povoljnim uslovima, u saradnji sa Vladom Srbije. „Učiniti plovidbu Dunavom ponovo bezbednom je način na koji volimo da funkcionišemo: uklanjanje prepreka i rušenje vidljivih i nevidljivih barijera, u ovom slučaju ispod površine vode“, kaže Sem Fabrici, ambasador EU u Srbiji. Integracija u EU je pre svega proces mira i jedinstva. Od svog osnivanja EU je usredsređena na prevazilaženje poteškoća iz prošlosti i oslobađanje puta daljoj integraciji. „Mi smo posvećeni cilju da Srbija i ceo region Zapadnog Balkana postanu deo ove velike avanture“, kaže Fabrici.

„Svi stanovnici ove zemlje emotivno su vezani za ovu reku koja otkriva važne priče iz prošlosti.“

O EIB-u Evropska investiciona banka je kreditna ustanova Evropske unije. EIB je najveća multilateralna finansijska institucija na svetu i jedan od najvećih pružalaca klimatskih finansijskih sredstava, koja ulaže u održivu budućnost za sve. Evropska investiciona banka aktivna je u Srbiji od 1977. Najveći deo sredstava – gotovo 40 odsto (2,1 milijarda evra) – uložen je u transportne projekte, a u energetski sektor uloženo je 165 miliona evra. Reka predstavlja neprocenjiv prirodni resurs za energiju, hranu i pijaću vodu, odgovorna je za 22 odsto nacionalnog snabdevanja energijom. Istovremeno se proteže duž ključne plovidbene rute, nudeći mogućnosti za efikasan prevoz unutar regionalnih i tržišta EU. Dubravka Negre, šefica EIB na Zapadnom Balkanu, kaže da je ovaj projekat važan za ekonomski razvoj Srbije ali i od velikog istorijskog značaja. „Svi stanovnici ove zemlje emotivno su vezani za ovu reku koja otkriva važne priče iz prošlosti.“ Negre dodaje da doprinosom proširenju međunarodnih ekonomskih veza reka ponovo povezuje narode Balkana, koji dele istu prošlost. Danas, posle mnogo decenija, mogu da se sastanu na istom putu ka novom, zajedničkom tržištu sa evropskim vrednostima i izgledima za bolje sutra.  

Zaobilaženje Koronavirusa

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Uprkos pandemiji koronavirusa, radovi na novom autoputu u Bosni i Hercegovini nastavljaju da se odvijaju zahvaljujući grantovima EU, finansiranju od strane banke EU – i odbijanju da se odustane. Ljudi na Zapadnom Balkanu znaju kako da idu dalje, čak i u teškim vremenima. Ipak, impresivno je da se, uprkos ekonomskim i socijalnim poteškoćama pandemije koronavirusa, nastavljaju radovi na izgradnji nove saobraćajne arterije u Bosni i Hercegovini. Radovi će transformisati neravni teren u moderan, elegantan autoput koji će skratiti vreme putovanja i povećati bezbednost. Neprekidan rad na ovom velikom regionalnom autoputu, poznatom kao Koridor Vc, moguć je zahvaljujući merama predostrožnosti koje su uspostavile vlasti u Bosni i Hercegovini i izvođači radova, koji su uveli rigorozne sigurnosne protokole i zaštitnu opremu. Svakodnevno se prati zdravlje građevinskih radnika i redovno se vrši dezinfekcija terena. Cilj ovih napora je da se nastavi poslovanje, zadrže radna mesta i obezbede redovna primanja za ljude angažovane na ovom projektu.

„Pokušavamo da reorganizujemo svoj rad koliko god možemo i nastavimo kao što bismo to činili u normalnim okolnostima.“

Brže putovanje za 1,5 miliona ljudi Zastrašujući je zadatak obezbediti adekvatne medicinske mere bezbednosti i ograničenja i, istovremeno, obezbediti blagovremenu nabavku i snabdevanje građevinskim materijalom i rezervnim delovima za mašine. COVID-19 je poremetio lance snabdevanja i proizvodnje širom sveta. Podrška EU bila je od suštinskog značaja za Zapadni Balkan, omogućujući lakši promet robe unutar regiona i u EU za sve vrste projekata, u koje spada i izgradnja Koridora Vc. „Pokušavamo da reorganizujemo svoj rad koliko god možemo i nastavimo kao što bismo to činili u normalnim okolnostima“, kaže Semir Muslić, nadzornik gradilišta jednog od izvođača radova na tunelu Ivan. Značaj ovog ambicioznog investicionog programa je dalekosežan. Koridor Vc je jedan od najvažnijih transportnih projekata u regionu, koji povezuje Bosnu i Hercegovinu sa Mađarskom, istočnom Hrvatskom i Jadranskim morem. Evropska investiciona banka (EIB) uložila je 631 milion evra u izgradnju 102 kilometra autoputa na ovom koridoru.

„Evropska investiciona banka ostaje posvećena dugoročnom, održivom razvoju Bosne i Hercegovine.“

O EIB-u Evropska investiciona banka je kreditna ustanova Evropske unije. EIB je najveća multilateralna finansijska ustanova na svetu i jedan od najvećih pružalaca klimatskih finansijskih sredstava, koja ulaže u održivu budućnost za sve. Ova sredstva iz EIB-a su usklađena sa više od 200 miliona evra u grantovima Evropske unije, obezbeđenim u okviru Agende povezivanja. Oni su kanalisani kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan, mehanizam koji kombinuje grantove i finansiranje od strane partnera za implementaciju, kao podršku proširenju EU i društveno-ekonomskom razvoju u regionu. „Evropska investiciona banka ostaje posvećena dugoročnom, održivom razvoju Bosne i Hercegovine i ponosni smo na našu ulogu jednog od najvećih investitora u putnu infrastrukturu u zemlji“, rekao je Mateo Rivelini, šef kreditiranja za Hrvatsku, Sloveniju i Zapadni Balkan u banci EU. Povezivanje gradova, regiona i zemalja stvara čitav niz mogućnosti za društveno-ekonomski rast, zapošljavanje i regionalne trgovinske tokove. Savremeni putevi donose povećanu bezbednost, sa nižim stopama nezgoda i nižim troškovima rada vozila. 1,5 miliona ljudi koji žive duž koridora Vc sada imaju pristup novom autoputu koji im gotovo upola skraćuje vreme putovanja. Bezbednije, brže, efikasnije i inteligentnije transportne mreže su preduslov za stvaranje sveobuhvatnijeg i integrisanijeg tržišta u regionu, kao i neophodnost za bolje uslove života za narod Zapadnog Balkana. Čak ni koronavirus to neće zaustaviti.

Omladinski časopis za mlade u Srbiji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Isfrustrirani nemogućnošću nalaženja plaćenog posla u medijima, grupa mladih novinara osniva časopis Oblakoder, koji ubrzo postaje glas mladih u Srbiji. Prije tri godine, grupi mladih novinara u Srbiji bilo je teško da se probiju na tržištu rada nakon završenih studija. Većina medija u državi nudila im je isključivo neplaćena stažiranja i volonterske angažmane. Frustrirani nedostatkom mogućnosti, odlučili su da osnuju časopis namijenjen mladima, koji su nazvali Oblakoder. Marina Zec, glavna i odgovorna urednica Oblakodera smislila je ime dok je sjedela u jednom beogradskom kafiću sa još jednim osnivačem časopisa. „Već smo bili osmislili čitav projekat, samo još nismo znali kakao da ga nazovemo“, prisjeća se Marina. „Čvrsto smo odlučili da ne ustanemo od stola dok ne smislimo ime.“ Zec objašnjava da pošto riječ „oblakoder“ dolazi od riječi „oblak“, ona evocira i ideju da je glava u oblacima, i ideju o modernom gradu punom oblakodera. Ova ideja je takođe inspirisala izgled veb stranice, koja ima formu oblakodera.

„Mi [mladi ljudi]  obično smo prikazani ili kao sveci ili kao đavoli, nema ništa između. Željeli smo da pružimo nijansiraniju perspektivu.“

Od svog osnivanja, glavni cilj Oblakodera bio je da dovede u pitanje način na koji se mladi ljudi prikazuju u srpskim medijima. „Mi smo obično prikazani ili kao sveci ili kao đavoli, nema ništa između. Želeli smo da pružimo nijansiraniju perspektivu“, objašnjava Marina, koja se od svoje 19. godine bavi novinarstvom i PR-om. U časopisu su predstavljeni talentovani mladi ljudi iz Srbije, umjetnici i aktivisti, u namjeri da se stereotip dovede preispita. Časopis je ubrzo postao popularan, kako među čitalačkom publikom, tako i među mladim novinarima. Od tima volontera do plaćenih angažmana za mlade novinare „Kada smo počeli, nismo baš znali šta radimo“, priznaje Zec. „Ali, bili smo odlučni da budemo profesionalni. Usvojili smo stroge novinarske vrijednosti kao što su objektivnost, profesionalizam, uvijek provjeravamo izvore, ali smo se opredijelili za proizvodnju zanimljivog sadržaja za mlađu publiku.

„Usvojili smo stroge novinarske vrijednosti kao što su objektivnost, profesionalizam, uvijek provjeravamo izvore, ali smo se opredijelili za proizvodnju zanimljivog sadržaja za mlađu publiku.“

O Evropskoj zadužbini za demokratiju  Evropska zadužbina za demokratiju (EED) je nezavisna donatorska organizacija. Zadužbinu su 2013. godine osnovale Evropska unija (EU) i zemlje članice EU u cilju podsticanja demokratije u Evropskom susjedstvu, na Zapadnom Balkanu, u Turskoj i šire. EED podržava organizacije civilnog društva, prodemokratske pokrete, građanske i političke aktiviste i nezavisne medijske platforme i novinare koji podržavaju pluralistički, demokratski politički sistem. U prvim mjesecima, novca je bilo malo i svi smo radili na dobrovoljnoj osnovi, obavljajući svoje dnevne poslove kako bismo sastavili kraj s krajem, a Oblakoderu smo se posvećivali uveče. „Podrška koju smo prošlog marta dobili od EED-a [Evropska zadužbina za demokratiju] zaista je bila spas za nas“, navodi Marina, naglašavajući kako je finansiranje EED-a omogućilo časopisu da kupi novu opremu i iznajmi kancelarijski prostor, dajući im finansijsku stabilnost da prave planove za dugoročni razvoj. Oblakoder sada može da računa na tim od oko 15 novinara, od kojih jedna trećina radi puno radno vrijeme. Časopis u dodiru sa mladima u Srbiji Većina Oblakoderove publike ima između 23 i 35 godina; to su milenijalci koji se bore da nađu svoje mjesto u svijetu i Srbiji, gde je stopa nezaposlenosti mladih čak 30 odsto, a raspoloživa radna mjesta ne odgovaraju obrazovnom nivou mnogih mladih ljudi. Oblakoder sada čita između 40.000 i 50.000 ljudi svakog mjeseca, a na Instagramu ima 13.000 pratilaca. „Zahvaljujući našem monitoringu možemo da vidimo da ljudi čitaju čitave članke. Ponosni smo što ljudi ne skroluju bezumno niz naše tekstove, već ih zapravo zanima šta imamo da kažemo“, kaže Marina. Razlog za ovaj uspjeh je, tvrdi ona, što pišu o relevantnim temama umjesto da pišu za klikove. Dok je projekat počeo kao časopis za umjetnost i životni stil, Oblakoder sada govori i o pitanjima kao što su ljudska prava i inkluzija manjina i osoba sa invaliditetom. „Zaista smo ponosni što je nešto što je prije nekoliko godina bilo samo ideja sada zaista postalo stvarnost“, zaključuje Marina.

Filmski festival koji dovodi 50.000 posetilaca u mali grad na Kosovu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Od skromnih početaka, festival dokumentarnog i kratkometražnog filma DokuFest, postao je jedan od najpoznatijih filmskih festivala u regionu. Jedna ideja, protivvrednost od 1.000 evra i velika želja za oživljavanjem svog malog grada bila je sve što je bilo potrebno entuzijastičnoj grupi filmofila iz Prizrena da pokrenu ono što je postalo jedan od najpoznatijih filmskih festivala u regionu – DokuFest. Dogodine će DokuFest proslaviti 20 godina postojanja. Za to vreme, festival je postao jedan od kvalifikacionih festivala za nagrade Britanske akademije za film i televiziju (BAFTA), a poslednje dve godine nalazi se na listi „25 najgotivnijih filmskih festivala na svetu“ koju pravi časopis MovieMaker. Veton Nurkolari je jedan od osnivača festivala. On se priseća: „Bilo je to odmah posle rata, želeli smo da unesemo energiju kulture u grad. Palo nam je na pamet da organizujemo filmski festival, ali, iskreno, nismo imali pojma kako to da uradimo. Bilo nas je desetak, a niko od nas nije imao iskustva u organizovanju filmskog festivala. U stvari, niko od nas do tada nije ni bio na nekom filmskom festivalu! Ipak, odlučili smo da pokušamo.”

„Kroz svoj mehanizam izbora i finansiranja, EU nas je identifikovala kao događaj koju vredi podržati i možemo samo da izrazimo našu iskrenu zahvalnost za to.“

Skroman početak Za prvo izdanje festivala uspeli su da prikupe protivvrednost od oko 1.000 evra od donatorske organizacije i sami su dali jednak iznos i pozajmili amaterski filmski projektor od jednog profesora filma. Za program su uspeli da prikupe 32 kratka i dokumentarna filma, uglavnom iz susednih zemalja. Festival je mogao da počne. Nedelji festivala prisustvovalo je nekoliko desetina gostiju, uglavnom ljudi iz sveta filma. U narednih pet godina, sav rad na festivalu bio je volonterski, a osnivači su često morali da doprinose sopstvenim novcem kako bi festival preživeo. Trud se ipak isplatio. DokuFest  sada donosi oko 5 miliona evra prometa gradu svake godine i oko 50.000 ljubitelja filma prisustvuje festivalu koji traje nedelju dana. Ovo je ogroman doprinos privredi grada sa 80.000 stanovnika. Festival je u proteklih 20 godina doprineo i širenju slike o Kosovu kroz članke u novinama kao npr. u Gardijanu i prilog na deset stranica o festivalu u Lufthanzinom časopisu. Međutim, finansiranje je i dalje izazov. Veton se poziva na druge filmske festivale kao što je Berlinale, koji košta oko 30 miliona evra, ili Sarajevski filmski festival, koji radi sa godišnjim budžetom od 2 do 4 miliona evra. U poređenju s njima, nedavni budžet DokuFesta od 400.000 evra izgleda mali. „Naravno, ovo je ogromno povećanje u poređenju sa budžetom sa kojim smo započeli, ali nije dovoljno da se organizuje filmski festival na globalnom nivou“, kaže Veton. „Želimo da nastavimo da uvodimo inovacije na festivalu, ali za to bi nam trebalo da imamo budžet od najmanje 700.000 evra, a možda i do milion svake godine.“ Međunarodni donatori, među koje spada i Evropska unija, i privatni sektor, bili su najistaknutiji pobornici festivala. Veton objašnjava da je podrška koju je pružila EU bila značajna. „EU pruža kontinuiranu podršku festivalu. Podržali su nas u finansiranju izgradnje novog bioskopa, kao i mnogih drugih manjih projekata“, kaže on. Jedan od projekata koji Veton ističe je program obuke za mlade filmske stvaraoce. Ovaj program je pokrenut uz podršku programa Evropskog instrumenta za demokratiju i ljudska prava (EIDHR) EU. Projekat je pokrenut 2013. godine sa ciljem promovisanja među-zajedničkih i međuetničkih odnosa na Kosovu kroz vizuelno pripovedanje mladih ljudi iz različitih zajednica i etničkih grupa. I nakon završetka finansiranja projekta 2015. godine, program obuke je nastavljen i obučeno je sedam generacija mladih ljudi koji su napravili preko 70 filmova. Neki od njih se sada takmiče na uvaženim filmskim festivalima širom sveta. „Kroz svoj mehanizam izbora i finansiranja, EU nas je identifikovala kao događaj koju vredi podržati i možemo samo da izrazimo našu iskrenu zahvalnost za to“, kaže Veton.  

„Prilika da svojim radom pružite radost tolikom broju ljudi je nešto neopisivo. Nadam se da će festival nastaviti sa ovakvom pozitivnom energijom i strašću i u godinama koje dolaze.”

Možda je prošlo dvadeset, ali festivalu verovatno predstoji još mnogo godina. „Ovo je jedno neverovatno putovanje koje je prevazišlo i moje najluđe snove“, kaže Veton. „Prilika da svojim radom pružite radost tolikom broju ljudi je nešto neopisivo. Nadam se da će festival nastaviti sa ovakvom pozitivnom energijom i strašću i u godinama koje dolaze.” Svaki gram truda bio je vredan toga.” Nasleđe preneto na mlađe generacije Samo dva osnivača još uvek rade u upravi festivala i Veton je ponosan na to: „Namera nam je bila da što više mladih ljudi uključimo u vođenje festivala. Naša aktuelna direktorka festivala nam se pridružila kao volonterka pre mnogo godina, a sada je menadžerka celokupnog poduhvata.”

Pretvaranje kanjona Tare u međunarodnu turističku destinaciju

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Preduzetnik iz Bosne i Hercegovine pretvorio je kanjon Tare u izvor prihoda za zemlje koje ova reka povezuje. Rafting kamp Encijan nalazi se u kanjonu reke Tare, koji povezuje Bosnu i Hercegovinu sa Crnom Gorom. Kanjon se smatra jednim od najlepših na Zapadnom Balkanu, a kamp najposebnijim u kanjonu. Sa smeštajem u brvnarama, tradicionalnom hranom, terasom iznad reke i zadivljujućim okruženjem, kamp je već više od 15 godina omiljeno mesto ljubitelja raftinga i odmora u prirodi.  Od hobija do ozbiljnog poslovnog poduhvata Vlasnik kampa je Milan Šupić iz obližnje Foče. Do pre 20 godina rafting mu je bio samo omiljeni hobi, ali je onda odlučio da to pretvori u posao. Ta odluka mu je promenila život, ali i stvorila novi izvor prihoda za mnoge građane njegovog rodnog grada. „Na početku posao nije išao dobro. Ali onda, u narednih četiri do pet godina, kamp je postao ozbiljan posao. Kada radiš nešto što voliš, uspeh je neizbežan“, kaže Milan.

„Na početku posao nije išao dobro. Ali onda, u narednih četiri do pet godina, kamp je postao ozbiljan posao. Kada radiš nešto što voliš, uspeh je neizbežan.”

Milan objašnjava da kada je odlučio da se bavi biznisom, tamo nije bilo ničega. Sada je kanjon reke Tare popularna destinacija za ljubitelje raftinga na Zapadnom Balkanu. Od tada je oko kanjona otvoreno dvadeset pet novih rafting kampova. U svakoj od protekle dve godine kanjon je posetilo oko 50.000 turista. Region nudi i avanturistički turizam, uključujući kanjoning i planinarenje kroz prirodne lepote nacionalnih parkova Sutjeska i Durmitor. Milan objašnjava da posetioci obično ostaju pet dana da bi u potpunosti uživali u paketu ponude. Noći provode uz tradicionalnu hranu, piće i logorsku vatru, a danju idu na rafting ili uživaju u nekoj od drugih vrsta avanturističkog turizma. Međutim, kao i mnogi drugi započeti poslovi na Zapadnom Balkanu, i Milanov je prošao kroz izazove. Seća se da pre 20 godina nije postojao put do kanjona. Jedini način da se dođe do njega bilo je peške, kroz gustu šumu, ili rekom. „Kada sam odlučio da napravim kamp, morao sam sav materijal prvo odneti na drugu stranu granice, u Crnu Goru, a odatle čamcem prevesti materijal do lokacije kampa“, kaže on. Asfaltirani put sada omogućava da se do kanjona dođe automobilom i minibusom, ali sve veći broj posetilaca je tražio da se poboljša bezbednost i putokazi.

„Projekat je postavio nove putokaze duž puta; pored toga postavili su klupe i obeležili vidikovce. Ovo su možda bili mali, ali svakako važni elementi za međunarodnu turističku destinaciju kao što je kanjon Tare.“

Projekat T.A.R.A. je finansiran u okviru Programa prekogranične saradnje BiH-CG 2014-2020. Vodeći partner je opština Plužine iz Crne Gore, a ostali partneri su Park prirode Piva, opština Foča i Turistička organizacija opštine Foča iz Bosne i Hercegovine. Podrška EU za bezbednije i bogatije turističko iskustvo Kako bi se odgovorilo na ove izazove, podrška projektu Turizam, adrenalin i rafting avantura (T.A.R.A.) koju je pružila EU „došla je u pravo vreme“, tvrdi Milan. On objašnjava da je nakon izgradnje nove saobraćajnice povećan broj posetilaca koji su počeli da dolaze sopstvenim vozilima. Put nije bio obeležen, a neki od njih bi se izgubili ili kasnili. Zahvaljujući projektu, put je sada propisno obeležen, sa klupama i vidikovcima na trasi. Druga poboljšanja infrastrukture su u toku. U planu je izgradnja platformi za splavove na mestima polaska i pristajanja, plutajućih platformi na Pivskom jezeru, platformi za osmatranje prirode i staza za penjanje. Projekat takođe doprinosi bezbednosnim protokolima za posetioce uz pojačanu koordinaciju spasilačkih službi sa obe strane granice, razvoj zajedničkih bezbednosnih procedura sa zajedničkim vežbama u vanrednim situacijama i vežbama spasavanja i nabavkom opreme za spasavanje.  

Osamdesettrogodišnja heroina volonterskog rada iz Srbije

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Danica Šmic iz Srbije radi kao volonterka tako što održava kontakt sa starijim ljudima kojima je potrebna pomoć tokom pandemije koronavirusa. Danica Šmic rođena je u Beogradu 1937. godine i preživela je bombardovanje grada skrivajući se u podrumu zgrade u kojoj je živela sa roditeljima. Pored toga što je penzionisana nastavnica fizike i matematike i ima dva sina, ona je i heroina volonterskog rada. Već duže od 50 godina pomaže ljudima u nevolji. „Volontiranje je jedno od mojih velikih zadovoljstava. Volim da posećujem ljude koji žive sami, da im pomognem da se ne osećaju usamljeno ili zaboravljeno“, kaže Danica, koja je 1970. godine završila kurs za dobrovoljnu negovateljicu Crvenog krsta i od tada nije prestala da aktivno učestvuje u javnom životu – kako u ratu, tako i u miru. „Ako želimo da ovaj svet bude bolje, pravednije i humanije mesto za život, prvi korak je da volontiramo, da pomažemo jedni drugima, ne samo tokom pandemija ili poplava. To bi trebalo da bude svakodnevni deo naših života.” Danica je ostala aktivna tokom pandemije koronavirusa: ona piše i objavljuje i održava kontakt sa starijim ljudima kojima je potrebna pomoć, ili koji se osećaju usamljeno, uplašeno ili odbačeno od zajednice.

„Stariji ljudi nisu teret za društvo: društvo može imati koristi od njih.”

Tokom više od pola veka aktivizma i volontiranja, Danica je zagovornik prava starijih ljudi: „Stariji građani nisu teret za društvo: društvo može imati koristi od njih, ali je međugeneracijska solidarnost posebno važna, a to se pokazalo tokom pandemije koronavirusa. Koronavirus nas nije sprečio da pomažemo jedni drugima, a mi smo ipak uspeli da volontiramo, ali na drugačiji način, dok nam je međugeneracijska solidarnost pomogla da kontaktiramo jedni druge i da učimo jedni od drugih. Ova volonterka kaže da svako mora pronaći „volontera u sebi“ i pomoći ljudima u svom komšiluku koliko može. Porodica i škola su posebno važni kada je u pitanju stvaranje ovih navika kod dece i mladih: „Mislim da treba da se drže časovi o volontiranju i solidarnosti i da ljudi treba da se bave ovim aktivnostima od malih nogu. Mi smo narod koji voli, ume i želi da pomogne jedni drugima, ali smo skloni da stvari vrlo brzo zaboravljamo.”

„Tako sam srećna zbog fotografije, ostala sam bez reči. Uz sve vrste uspeha i pohvala dolazi još veća radost, ali i još veća odgovornost. Ovo vas inspiriše, i to vam je podstrek da nastavite da radite.”

Ovaj projekat je finansiran kroz projekat većeg obima, Prioritetna akcija za rodnu ravnopravnost – sproveden u partnerstvu sa UN Women i Delegacijom EU u Srbiji – koji ima za cilj jačanje administrativnih kapaciteta za rodnu ravnopravnost i postizanje napretka u sprovođenju obaveza u vezi sa rodnom ravnopravnošću u EU i na nacionalnom nivou kroz integrisanje rodne ravnopravnosti.     Danica se pojavila na fotografiji pod nazivom „Na autobuskoj stanici – volonterka na putu ka zavisnoj osobi“ koja je osvojila prvu nagradu u kategoriji Najbolja fotografija projekta EU na konkursu Čovek u fokusu koji je organizovala Delegacija EU u Srbiji u partnerstvu sa National Geographic Srbija. Fotografiju je dostavio projekat pod nazivom „Povećano učestvovanje starijih žena u javnom i političkom životu“, koji sprovodi Udruženje građana Amity u partnerstvu sa organizacijom FemPlatz. „Tako sam srećna zbog fotografije, ostala sam bez reči. Uz sve vrste uspeha i pohvala dolazi još veća radost, ali i još veća odgovornost. Ovo vas inspiriše, i to vam je podstrek da nastavite da radite.”

Digitalna ekonomija: prilika u vreme krize

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Приче.

Mladi na Kosovu i u Crnoj Gori pokreću društvene inovacije i ulaze u digitalnu ekonomiju uz podršku projekta koji finansira EU. Globalne i nacionalne mere suzbijanja virusa, od socijalnog distanciranja do zabrane rada preduzeća, smanjile su prihode i potrošnju domaćinstava, što je izazvalo ekonomsku krizu širom sveta. Zapadni Balkan nije izuzetak u ovom pogledu: Redovni ekonomski izveštaj Svetske banke za Zapadni Balkan: jesen 2020, predvideo je da će se ekonomska aktivnost u regionu smanjiti za 4,8 odsto u 2020. godini, što će izazvati ozbiljniju recesiju nego što je bila najskorija globalna finansijska kriza. Istovremeno, pandemija je otvorila i nove mogućnosti. Kratki izveštaj o e-trgovini u vreme pandemije COVID-19 koji je objavila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) objašnjava kako je kriza izazvana koronavirusom ubrzala širenje e-trgovine ka novim firmama, kupcima i vrstama proizvoda. Obećavajuća inicijativa koja bi mogla da se pretvori u veliki biznis Miloš Laković, je dvadesetsedmogodišnji srednjoškolski profesor iz Crne Gore, koji se u slobodno vreme bavi i preduzetništvom. On je jedan od vizionara koji su pandemijsku krizu videli kao priliku. Miloš je imao poslovnu ideju za onlajn platformu koja bi povezivala pružaoce i korisnike usluga. Ideja je postojala neko vreme, ali ga je pandemija naterala da ozbiljnije razmisli o njoj i preduzme inicijativu da je pokrene. „Kao nastavnik, znam da mnoge moje kolege drže privatne kurseve posle radnog vremena. Zbog situacije koju je nametnula pandemija pomislio sam: zašto ne bih promovisao i pružao ove usluge onlajn, i odlučio sam da tu ideju dalje razvijam“, kaže Miloš.

„Kao nastavnik, znam da mnoge moje kolege drže privatne kurseve posle radnog vremena. Zbog situacije koju je nametnula pandemija pomislio sam: zašto ne bih promovisao i pružao ove usluge onlajn?“

Kako je vreme odmicalo, osim privatne nastave, Miloš i njegov tim smislili su više vrsta usluga koje su mogli da se plasiraju preko platforme – od prodaje umetničkih dela do kozmetike. Oni su sada u završnoj fazi istraživanja tržišta i uskoro će započeti rad na razvoju platforme. Miloš objašnjava da je za dalje razvijanje ove inicijative zaslužna podrška koju je dobio učešćem na radionicama koje finansira EU projekat Samozapošljavanje i socijalno preduzetništvo za mlade. „Učešćem u ovim radionicama uspeli smo da dalje razvijemo ideju i dovedemo je do nivoa prave preduzetničke inicijative“, kaže on.

„Učešćem u ovim radionicama uspeli smo da dalje razvijemo ideju i dovedemo je do nivoa prave preduzetničke inicijative“

O Projektu Projekat Samozapošljavanje i socijalno preduzetništvo za mlade realizuje se u okviru IPA 2014-2020 Programa prekogranične saradnje Crna Gora – Kosovo, koji finansira Evropska unija. Projekat sprovode organizacije civilnog društva Udruženje za demokratski prosperitet – Zid, Lens, Liberalno-demokratski centar i Centar kreativnih veština. Projekat je započet još u januaru 2019. godine, a završetak se očekuje početkom 2021. I2 Space – mesto inovacija Svrha projekta je unapređenje pristupa tržištu rada za mlade u Crnoj Gori i na Kosovu. Srž projektne ideje je uspostavljanje fizičkog okruženja u formatu poznatom kao Hackerspace – opremanje ovih prostora neophodnim alatima i pružanje obuke i mentorstva mladima o društvenim inovacijama i digitalnoj tehnologiji. Projektom su uspostavljena dva takva prostora: jedan u Peći i drugi u Podgorici. Prostori su nazvani I2 Space. Tokom dve godine projekta, više od 200 mladih ljudi imalo je koristi od aktivnosti I2 Space-a u Peći i Podgorici. Jedan broj njih se već zaposlio i počeo da zarađuje, dok ostali pružaju honorarne usluge. Projekat je obezbedio kurseve i mentorske programe o kodiranju i prilagođavanju veba, 3D štampanju i elektronici, digitalnom marketingu, grafičkom dizajnu i fotografiji. Božina Stešević je menadžer projekata u organizaciji civilnog društva Udruženje za demokratski prosperitet– Zid, vodećem partneru projekta iz Crne Gore. On kaže da je jedno od glavnih dostignuća projekta koncepcija i efikasno funkcionisanje same zajednice I2 Space. „Postoji ovaj unutrašnji krug korisnika I2 Space-a koji međusobno sarađuje i to radi u zajedničkom fizičkom prostoru. Zatim postoji krug svih mladih koji su učestvovali u obuci; a treći krug je najširi i on povezuje mlade ljude sa obe strane granice koji već razmenjuju ideje i poslovne perspektive, ali i razbijaju predrasude.” Mentorstvo jedan na jedan bilo je jedna od ključnih komponenti projekta. Od učesnika se očekivalo da razviju inovativne ideje prototipa za pokretanje poslovanja koji imaju potencijal za dalji razvoj. Do danas su aplikanti programa osmislili prototipe 23 start-ap ideje, uključujući i Miloševu zamisao.