Skip to main content

Area of Cooperation: Economy

RCC domaćin ministarske konferencije o razvoju turizma na Zapadnom Balkanu

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

On 12 May the Regional Cooperation Council (RCC) organised a ministerial conference in Tirana on tourism development in the Western Balkans. The event gathered ministers in charge of tourism from the Western Balkans, representatives of the European Commission and other relevant stakeholders in the tourism sector. Under the title “Lifting Barriers for Sustainable Tourism Development” the event served as a discussion forum on the topics of importance to the region’s tourism.

 

The event was opened by RCC Secretary General, Majlinda Bregu; Minister of Tourism and Environment of Albania, Mirela Kumbaro; Mayor of Tirana, Erion Veliaj; and Acting Head of the European Delegation to Albania, Alexis Hupin. Panellists on four thematic panels included Tatjana Matić, Serbia’s Minister of Trade, Tourism and Telecommunication; Kreshnik Bekteshi, North Macedonia’s Minister of Economy; Staša Košarac, Bosnia and Herzegovina’s Minister of Foreign Trade and Economic Relations; Rozeta Hajdari, Kosovo’s Minister of Trade and Industry; and Aleksandra Gardašević-Slavuljica, Director General  at Montenegro’s Ministry of Economic Development and Tourism.

 

A side event on “Mastering the current challenges in the tourism industry” is to take place on 13 May gathering Western Balkans tour operators, policy makers and national tourism organisations, who will discuss tourism industry challenges and the way forward in improving the region’s tourism offer.

Zapadni Balkan proslavio Dan Evrope

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Kao i svake godine tokom više od dve decenije, 9. maja širom Zapadnog Balkana obeležen je Dan Evrope. Građani su mogli da uživaju u aktivnostima kao što su muzički koncerti, umetničke izložbe i sport. Mladi evropski ambasadori takođe su učestvovali u aktivnostima vezanim za Dan Evrope u gradovima širom Zapadnog Balkana, dajući svoj doprinos kroz radionice, diskusije i akcije podizanja svesti koje su uključivale teme kao što su ljudska prava, digitalna i zelena budućnost, izgradnja mira i jednakost polova.

 

Dan Evrope obeležava potpisivanje „Šumanove deklaracije“ 9. maja 1950. godine. To je bio ambiciozan plan za obezbeđivanje dugoročnog mira u posleratnoj Evropi i smatra se začetkom današnje Evropske unije. U svom govoru u Parizu 1950. godine, tadašnji francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman izneo je svoju ideju o novom obliku političke saradnje u Evropi, koja bi rat između evropskih nacija učinila nezamislivim. Ovaj dan je prilika da se setimo Šumanove deklaracije, prvog temeljnog dokumenta u stvaranju današnje EU i da zajedno proslavimo evropske vrednosti.

EU i EBRD odvojile nova finansijska sredstva za preduzeća u Srbiji

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Mala i srednja preduzeća (MSP) u Srbiji imaće koristi od novih sredstava Evropske unije i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) dostupnih preko Intesa Leasing-a.

 

Intesa Leasing će firmama u Srbiji pozajmiti novu kreditnu liniju u iznosu od 5 miliona evra za lizing opreme i vozila, što će im omogućiti da ulože u svoje standarde i procese poslovanja i postanu konkurentniji na lokalnom i tržištu EU. MSP će moći da pristupe bespovratnim sredstvima Evropske unije u vrednosti do 15% ukupnog iznosa lizinga.

 

Cilj finansiranja je podsticanje malih i srednjih preduzeća da ulažu u unapređenja u tri ključne oblasti: zaštitu životne sredine, zdravlje i bezbednost i kvalitet proizvoda. Posebnu pažnju će dobiti ulaganja u zelenije tehnologije, kako bi se pomoglo malim i srednjim preduzećima da se prilagode ekološkim standardima EU i da bi se poboljšala njihova energetska efikasnost, tako da će najmanje 60 odsto svih lizinga podržati mere štednje energije.

 

Ova nova mogućnost je deo Programa podrške konkurentnosti malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu, kojem Evropska unija doprinosi isplatama podsticaja i tehničkom pomoći, a EBRD obezbeđuje kredite. Cilj je da se pomogne malim i srednjim preduzećima da modernizuju svoje aktivnosti i iskoriste trgovinske mogućnosti u regionu Zapadnog Balkana i na širem evropskom tržištu.

EIB će podržati Zapadni Balkan u rešavanju trenutne krize

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Krajem aprila, Evropska investiciona banka (EIB) bila je suorganizator osme Međunarodne istraživačke konferencije o izgradnji otpornosti u kriznim vremenima: Uloga javnih politika. Konferencija je organizovana u saradnji sa Narodnom bankom Severne Makedonije i održana je na 30. godišnjicu monetarnog suvereniteta te zemlje. Manifestacija se bavila trenutnim izazovima, neizvesnošću koja je proizašla iz postpandemijskog prilagođavanja javnih politika i javnim politikama koje treba doneti kao odgovor na rastuće robne i energetske šokove izazvane ratom u Ukrajini. Svi ti izazovi ilustrovali su pojačanu saradnju EIB-a – kreditne ustanove EU – sa njenim partnerima u Severnoj Makedoniji i podršku koju Banka pruža ekonomskoj stabilnosti zemlje i procesu integracije u EU duže od 40 godina.  
Potpredsednica EIB-a Lilijana Pavlova naglasila je da je, kao banka EU, EIB spremna da podrži region Zapadnog Balkana u prevazilaženju trenutnih izazova. „Pored finansiranja izgradnje bezbednijih i raznovrsnijih energetskih mreža, pomažemo regionu da poveća svoju otpornost na klimatske promene i razvije nove održive projekte u okviru Ekonomskog i investicionog plana Evropske komisije za Zapadni Balkan. EIB je prošle godine odvojila 257 miliona evra za podršku dekarbonizaciji i prelasku na zelenu ekonomiju u regionu“, rekla je ona.  

Međunarodna konferencija pozdravila je preko 40 učesnika, među kojima su bili guverneri i članovi odbora centralnih banaka, visoki zvaničnici međunarodnih finansijskih ustanova i predstavnici regionalne i međunarodne akademske zajednice.

1,9 miliona evra za veću saradnju Srbije i Severne Makedonije

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Drugi javni konkurs za unapređenje prekogranične saradnje Srbije i Severne Makedonije predstavljen je na onlajn konferenciji predstavnika Ministarstva za evropske integracije Srbije, Operativne strukture Programa prekogranične saradnje Srbije i Severne Makedonije 2016–2020, i Ministarstva lokalne samouprave Severne Makedonije, u saradnji sa Ministarstvom finansija Srbije.

 

Pomoćnik ministarke za evropske integracije Srbije Mihajilo Dašić rekao je na onlajn konferenciji da je Program Srbija – Severna Makedonija omogućio unapređenje postojećih kapaciteta i otvorio put za saradnju koja je nedostajala, unapređujući kvalitet života u lokalnim i pograničnim oblastima kroz primenu inovativnih i održivih rešenja za zajednička pitanja.

 

Konferencija je obuhvatila predstavljanje sedam projekata koji su realizovani u okviru prvog konkursa, kao što su „Seme inkluzije – socijalna preduzeća za ekonomski razvoj i socijalnu inkluziju“, „Unapređenje i zaštita zdravlja ljudi i životne sredine smanjenjem rizika od zagađenja kroz efikasno upravljanje otpadom“ i „Manje smeća, manje rizika, bolje zdravlje“.

 

Predlozi projekata za drugi ciklus Programa prekogranične saradnje Srbije i Severne Makedonije, koji predviđa skoro 1,9 miliona evra za promociju zapošljavanja, mobilnosti radnika, socijalne i kulturne inkluzije, kao i razvoja turizma, kulturnog i prirodnog nasleđa dve zemlje, mogu se podneti do 8. juna.

Povratak zlatoveza

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Savremeno žensko preduzetništvo i drevni crnogorski zanat protkani su podrškom EU

Crnogorski zlatovez koristi se na narodnim nošnjama više od tri veka, ali je bio izložen opasnosti pada u zaborav zbog promene ukusa i prekida u prenošenju zanata sa starijih na mlađe generacije. Drugi razlog je bio taj što je čak i tamo gde su ljudi želeli predmete sa zlatovezom, dodavanje zlata na ionako skupu narodnu nošnju ili svilene košulje bilo veoma skupo. Međutim, zanat je nedavno podstaknut inicijativom lokalne crnogorske organizacije civilnog društva i podrškom Evropske unije.

Biserka Raičević je prevalila šezdesetu i potiče iz crnogorske porodice koja neguje tradiciju, posebno u vezi sa rukotvorinama. Iako je veći deo života radila kao ekonomista, iz hobija je nastavila da se bavi i tradicionalnim rukotvorinama koje je naučila u mladosti. Međutim, do nedavno se nikada nije okušala u zlatovezu, vrhuncu tradicije crnogorskog veza. To se promenilo kada se pridružila radionici organizovanoj uz podršku projekta ReLoAD koji finansira EU.

„Rad na zlatovezu zahteva mnogo strpljenja i veoma specifičnu i zahtevnu veštinu izrade.“

Oživljavanje zaboravljenog umeća

Biserka kaže da je za radionicu čula od svog supruga koji je video poziv na društvenim mrežama i skrenuo joj pažnju na priliku, znajući da voli ručni rad. Nije bila sigurna da li da se prijavi, jer je rad na zlatovezu veoma zahtevan, a i skup zbog zlatnog konca koji se koristi. Međutim, ipak je otišla na radionicu, vođena osećajem poštovanja i velike ljubavi prema tradiciji, iako ju je iskustvo naučilo da rad na zlatovezu zahteva, kako ona kaže, „mnogo strpljenja i vrlo specifičnu i zahtevnu veštinu izrade“.

Obuka je organizovana u okviru projekta „Očuvanje i razvoj tradicionalnog crnogorskog zanata – zlatoveza“ koji je finansirala EU, a obuhvatao je žene različitih godina i društvenog porekla. Starije vezilje prenele su svoje znanje na polaznice. Pored obuke, projekat je obuhvatio i podršku komunikaciji i izradi marketinškog plana za promociju zlatoveza, kao i pokretanje publikacije koja detaljno opisuje istoriju i značaj zanata.

„Ova obuka mi je bila velika inspiracija.“

O projektu

Projekat „Očuvanje i razvoj tradicionalnog crnogorskog zanata – zlatoveza“ sprovodi Institut za preduzetništvo i ekonomski razvoj u saradnji sa Udruženjem likovnih i zanatskih umetnika NIT. Projekat ima podršku Regionalnog programa za lokalnu demokratiju (ReLOaD), koji finansira Evropska unija, a sprovodi Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP).

Cilj projekta je promocija crnogorskog zlatoveza kroz izradu marketinškog plana, unapređenje ekonomskog i društvenog statusa žena kroz širenje veštine zlatoveza i popularizaciju zlatoveza kroz saradnju sa modnim kreatorima.

„Ova obuka mi je bila velika inspiracija“, kaže Biserka, a sa veštinama koje je stekla kroz projekat, odlučila je da pokrene mali biznis sa ciljem da predstavi i omogući pristup ovim lepim kreacijama većem broju ljudi. Modeli sa zlatovezom preovlađuju među proizvodima preduzeća RB Ethno Fashion Hand Made, uključujući moderne predmete za svakodnevnu upotrebu kao što su tašne, marame ili maske.

Pored proizvodnih i prodajnih aktivnosti, Biserka je organizovala i besplatne radionice na kojima doprinosi prenošenju ove veštine na druge žene iz svoje zajednice. „Smatram da ova tradicija treba da se održi, tako da sam zainteresovana da što više mladih ljudi nauči ovu veštinu“, kaže ona.

Stara receptura za nove klijente

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Uz podršku EU, proizvođači sira iz Bosne i Hercegovine povećavaju proizvodnju i broj zaposlenih

Kada je Tomislav Puđa imao 20 godina, otac mu je umro, a Tomislav je preuzeo porodičnu tradiciju pravljenja sira. Porodica Puđa se specijalizovala za proizvodnju tvrdog livanjskog sira od kravljeg, ovčijeg ili mešavine ova dva mleka. Kolut sira prirodno sazreva ispod sopstvene kore najmanje 60 dana i robusnog je ukusa koji može biti blago pikantan. Receptura je stigla u livanjski kraj u vreme austrougarske vladavine i bila je prilagođena ukusu plemstva.

„Moj otac je oduvek sanjao da proširi posao, da imamo malu komercijalnu mlekaru. Moj brat i ja smo odlučili da ostvarimo taj njegov san.“

Od domaćeg sira do velikog preduzeća

Tomislavovi baka i deda su proizvodili sir u malim količinama u svom podrumu. Sedamdesetih godina odlučili su da komercijalizuju ovaj proizvod i prodaju ga u turističkom regionu duž Jadranske obale. Iako količine nisu bile velike, prodaja je bila dovoljno dobra da se porodica od toga izdržava. Tomislavov otac je nastavio ovu tradiciju, a Tomislav mu je pomagao.

„Moj otac je oduvek sanjao da proširi posao, da imamo malu komercijalnu mlekaru. Moj brat i ja smo odlučili da ostvarimo taj njegov san“, kaže Tomislav.

Mlekara Puđa Eko sir osnovana je 2003. godine i od tada raste. Mlekara danas proizvodi desetak različitih vrsta sira, a dobitnik je niza međunarodnih nagrada za kvalitet, od kojih je najznačajnija zlatna medalja sa Međunarodnog sajma sira u Austriji 2014. godine.

Preduzeće Puđa se 2019. godine, vođena idejom modernizacije proizvodnog procesa i jačanja dugoročne pozicije mlekara na domaćem i stranom tržištu, odazvala javnom konkursu za dodelu bespovratnih sredstava objavljenom u okviru EU4Business projekta, koji finansiraju Evropska unija i nemačka vlada, a sprovode ga Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), Međunarodna organizacija rada (ILO) i nemačka organizacija za razvojnu saradnju GIZ. Zahvaljujući projektu EU4Business, mlekara je zamenila zastarele bačve za sir sa većim, savremenim bačvama, nabavila mašine za sečenje i merenje i nove police u prostorijama za sazrevanje i instalirala sisteme za održavanje mikroklime u mlekari. Građevinski radovi takođe su doprineli poboljšanju ukupnog kvaliteta proizvodnog procesa.

Ukupna vrednost ove investicije iznosila je preko 380.000 evra, od čega je Evropska unija obezbedila gotovo 150.000 u bespovratnim sredstvima. Savremena oprema je poboljšala kvalitet proizvoda i proces rada, smanjila troškove proizvodnje i doprinela povećanju produktivnosti. „Savremena tehnologija je greške svela na minimum, što nam je bitno u smislu stalnosti kvaliteta. Jedna stvar koju smo odmah videli je da sa novom opremom imamo veću iskorišćenost mleka, što znači da danas dobijamo više sira sa istom količinom mleka. To je sve doprinelo da se naša tržišna konkurentnost poboljša“, kaže Tomislav. Poboljšanja postignuta kroz EU4Business projekat takođe znače nove mogućnosti za proširenje proizvodnje i promocije sira van granica Bosne i Hercegovine.

 „Ljudi su naša najveća vrednost. Sa novim mašinama naši radnici imaju bolje uslove za rad i mogu brže i lakše da rade svoj posao.“

O projektu

EU4Business je projekat EU koji ima za cilj jačanje kapaciteta Bosne i Hercegovine za ekonomski rast i zapošljavanje podsticanjem konkurentnosti i inovacija u odabranim sektorima. Raspolaže budžetom od 16,1 miliona evra: 15 milionaevra finansira Evropska unija, a 1,1 milion evra Savezna Republika Nemačka.

EU4Business je deo Strategije lokalnog razvoja – Programa lokalne samouprave i ekonomskog razvoja u Bosni i Hercegovini Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Skoro 40 ljudi radi u mlekari, uključujući sedam radnika koji su dobili posao zahvaljujući investiciji EU4Business. S većim brojem radnika povećala se i proizvodnja, a obezbeđena je i bolja kontrola kvaliteta proizvoda. Kako kaže Tomislav: „Ljudi su naša najveća vrednost. Sa novim mašinama naši radnici imaju bolje uslove za rad i mogu brže i lakše da rade svoj posao.“

4,65 miliona evra za podršku preduzetništvu u romskim zajednicama

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Evropski investicioni fond (EIF) potpisao je garantni sporazum sa kompanijom REDI Economic Development S.A. koji će preduzetnicima koji posluju u romskim zajednicama u Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji i Severnoj Makedoniji staviti na raspolaganje 4,65 miliona evra. Ovom inicijativom, koju podržava Evropska unija i koja je obezbeđena u okviru Programa EU za zapošljavanje i socijalne inovacije, obezbediće se finansiranje za više od 300 malih preduzeća i otvaranje najmanje 1.000 radnih mesta.

 

Sredstva će biti dostupna mikro preduzećima aktivnim u marginalizovanim romskim zajednicama, koja će moći da podignu kredite u iznosu do 25.000 evra. Pored finansijske podrške, REDI će pružiti i tehničku pomoć preduzetnicima i podršku ovim romskim zajednicama. Ovo je prvi finansijski instrument EU koji je posebno usmeren ka romskim zajednicama i koji obezbeđuje inkluzivne mogućnosti zapošljavanja.

Uzmi me za ruku

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Uz podršku EU, srpski startap razvio je „pametnu rukavicu“ koja povećava nezavisnost slabovidih osoba

Nikola Krstić je mladi preduzetnik iz Srbije čiji izum je nedavno privukao veliku pažnju na međunarodnom tržištu. Za manje od dve godine, Nikola je od srednjoškolca postao generalni direktor. Njegov izum je „pametna rukavica“ pomoću koje slepe i slabovide osobe mogu da se orijentišu u prostoru i prepoznaju boje, razlikuju novčanice i druge predmete i preko koje njihovi negovatelji ili prijatelji mogu da prate njihovo kretanje.

Priča o ovom izumu počela je u vreme kada je Nikola bio u srednjoj školi i učestvovao na konkursu na kojem su mladi bili pozvani da razvijaju i predlažu inovativne poslovne ideje. Njegov predlog bio je inspirisan sopstvenom slabovidošću na jedno oko. „Sama ideja je došla veoma spontano, jer sam se nosio s tim problemom od rođenja“, kaže Nikola.

„Razvoj ideje bio je samo početak: pred nama je bio dug put.“

Neophodna podrška

Međutim, u svetu startap kompanija znanje o sprovođenju ideja u delo nikada nije dovoljno. „Razvoj ideje bio je samo početak: pred nama je bio dug put“, kaže Nikola. Njemu i njegovom timu i dalje su bili potrebni stručna i finansijska podrška.

Potencijal Nikoline ideje prepoznao je srpski Fond za inovacije koji je kroz svoj Program ranog razvoja sredstvima Evropske unije podržao razvoj ovog inovativnog proizvoda koji je Nikola nazvao Anora.

Nikola objašnjava da se sredstva uglavnom koriste za razvoj hardvera u rukavici sa kojim kompaktna elektronika obezbeđuje sve funkcije neophodne za svakodnevnu upotrebu slepe osobe. Uspeli su i da ulože više u dizajn rukavice, tako da sada imaju jedan nenametljiv dizajn od vrhunskog materijala koji može da traje mnogo godina čak i uz svakodnevnu upotrebu. „Dakle, najvažnije stavke – hardver i dizajn rukavice – omogućene su podrškom EU“, kaže on.

Rukavica ima deset osnovnih funkcija. Među njima je otkrivanje objekata u prostoru i vraćanje vibracionih signala na osnovu blizine objekata, kao neka vrsta radara. Pored toga, razlikuje boje i novčanice i govori datum i vreme. Takođe pomaže u orijentaciji i ako se osoba koja je nosi izgubi, rukavica može da pošalje lokaciju prijateljima ili negovateljima.

„Podrška EU bila je presudna, jer sam pre nje bio samo maturant sa idejom, a sada sam na čelu preduzeća koje pravi neophodan proizvod koji će biti priznat na globalnom nivou.“

O projektu

Srbija je jedna od prvih zemalja u regionu koja je usvojila takozvani inovacioni imperativ – ideju da uspešno učešće u svetskoj ekonomiji zasnovano na znanju zahteva sposobnost prilagođavanja i unapređenja tehnoloških i istraživačkih kapaciteta kroz saradnju javnog i privatnog sektora. Aktivan od 2011. godine, njen Fond za inovacije je pionir u institucionalnom sprovođenju ovog imperativa – pre svega povećanjem kapaciteta startapa i resursa dostupnih za njihov rast. Od početka rada Fonda 2011. godine, Evropska unija je dala suštinski podsticaj ovom finansiranju inovacija u Srbiji i jačanju veza između istraživačkog i privatnog sektora. Do sada je iz sredstava Instrumenta za pretpristupnu saradnju (IPA) za ove programe izdvojeno više od 17 miliona evra.

Kompanija Anoris Technology na čelu sa Nikolom sada je sklopila ugovor za proizvodnju i distribuciju pametne rukavice Anora u SAD-u i planiraju da tamo vrlo brzo otvore filijalu svoje kompanije. U toku je i kontakt i koordinacija sa partnerima u zemljama EU.

Nikola objašnjava da je njihova strategija i namera da krajnjim korisnicima ovaj proizvod obezbede besplatno, tako što će troškove pokrivati javno odgovorna preduzeća, organizacije za pomoć ili državne ustanove. U Srbiji su blizu besplatne isporuke preko 5.000 rukavica uz podršku srpske vlade. Prema Nikolinim rečima, ništa od toga se ne bi desilo bez evropske podrške. „Podrška EU bila je presudna, jer sam pre nje bio samo maturant sa idejom, a sada sam na čelu preduzeća koje pravi neophodan proizvod koji će biti priznat na globalnom nivou“, kaže on.

Proizvodnja pidžama koja se probudila u digitalnom dobu

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Preduzetnica romske nacionalnosti iz Srbije proširuje svoje poslovanje na onlajn prodaju uz podršku EU

Slađana Vasić je preduzetnica romske nacionalnosti iz Kraljeva. Njeno preduzeće proizvodi pamučni donji veš i odećuza spavanje od ariljskog pamuka, što znači da se izrađuje od najkvalitetnije pamučne pređe. Njeno preduzeće je porodični biznis koji vodi zajedno sa svoja dva sina i mužem.

Oni već više od petnaest godina trguju proizvodima od pamuka, a 2014. godine počeli su da proizvode odeću za spavanje i donji veš koji se prodavao u njihovoj prodavnici u centru grada. Međutim, taj način prodaje morao je da se promeni pre dve godine.

„Nismo imali prihoda i nismo mogli da prodajemo naše proizvode niti na veliko niti u našoj prodavnici.“

Pretvaranje krize u priliku

Kada je počela pandemija koronavirusa, Slađana je morala da zatvori radnju ne znajući kada će moći ponovo da je otvori. „Nismo imali prihode i nismo mogli da prodajemo naše proizvode niti na veliko niti u našoj prodavnici“, kaže ona.

Tada ju je kontaktirala Inicijativa za razvoj romskog preduzetništva (REDI), inicijativa koju finansira EU i koja sprovodi program pod nazivom Roma Digital Boost (Digitalni podsticaj za Rome) u saradnji sa romskim zajednicama širom Zapadnog Balkana kako bi se unapredile njihove digitalne veštine. Ponudili su Slađani podršku u promeni strategije prodaje kako bi svoje proizvode prodavala preko interneta, a ona je nevoljno pristala da proba. „U početku nisam verovala da mogu da prodajem svoje proizvode preko interneta jer to nisu luksuzni proizvodi, ali ljudi iz REDI-ja su me ubedili u suprotno i sada prodajemo preko interneta i to ide prilično dobro“, kaže Slađana.

REDI je pokrenuo Roma Digital Boost kako bi podržao tranziciju tradicionalnih preduzeća na onlajn prodaju, kao i njihovu registraciju. Program je opremio romske preduzetnike poput Slađane digitalnim alatima i veštinama da povećaju obim svog poslovanja i počnu da razvijaju preduzetničke aktivnosti na internetu. Preduzetnici koji su prošli kroz ovaj program dobili su komplet pribora za digitalizaciju, individualno vođenje i mentorsku podršku stručnjaka iz REDI-ja.

„Romi ne smeju biti zaboravljeni i nadam se da će biti još ovakvih programa.“

O projektu

Projekat Integracija Roma 2020, koji sprovodi Savet za regionalnu saradnju (RCC) uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacija za otvoreno društvo, između ostalog ima za cilj da smanji društveno-ekonomski jaz između romske i neromske populacije na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.

Orhan Usein je šef Kancelarije za integraciju Roma u Savetu za regionalnu saradnju. On objašnjava da je od ključne važnosti osposobiti romsku zajednicu da koristi digitalne veštine i da prati najnovije poslovne trendove. Edukativni programi kao što je program Roma Digital Boost, koji je akcioni tim za integraciju Roma podržao finansijskim i ljudskim resursima, mogu da ubrzaju taj proces i osnaže uključivanje Roma u promovisanje, oblikovanje i sprovođenje Digitalne agende za Zapadni Balkan. „Romi ne smeju da budu zaboravljeni i nadam se da će biti još ovakvih programa“, kaže Orhan.

Iako pandemija koronavirusa gubi na snazi i nema više lokdauna, Slađanina onlajn prodaja i dalje raste. Njen san je da jednog dana proširi poslovanje i postane poznati brend. Njena poruka drugima je inspirativna: „Želim da kažem svim Romkinjama preduzetnicama da žene mogu da rade isti posao kao muškarci, pa čak i više od toga. Zato samo napred, radite svoj posao: radite ga svim srcem i dajte sve od sebe i uspeh će doći – sto posto.”