Skip to main content

Area of Cooperation: Economy

600.000 KM za unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu u poljoprivredno-prehrambenom sektoru u Bosni i Hercegovini

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Javni poziv za učešće u programu tehničke podrške i dodeljivanja bespovratnih sredstava u okviru investicione podrške u cilju unapređenja bezbednosti i zdravlja na radu (uključujući i mere zaštite od koronavirusa) u poljoprivredno-prehrambenom sektoru u Bosni i Hercegovini objavljen je u okviru projekta EU4BusinessRecovery, koji sufinansiraju Evropska unija i Savezna Republika Nemačka.
 
Objavljivanjem ovog javnog poziva u vrednosti od 600.000 KM, Evropska unija će omogućiti preduzećima da učestvuju u programu koji uključuje obuku i tehničku i finansijsku podršku u vezi sa zdravljem i sigurnošću na radu. Pošto prođu obuku i dobiju tehničku podršku koju nudi projekat, preduzeća će se kvalifikovati za finansijsku podršku u vidu investicija u iznosu između 10.000 i 30.000 KM, koje će biti korišćene za sprovođenje preporučenih mera bezbednosti i zdravlja na radu (uključujući i mere protiv koronavirusa).
 

Izabrana preduzeća će učestvovati u besplatnoj obuci o pravnim aspektima i značaju primene mera bezbednosti i zdravlja na radu. Pored toga, kompanijama će biti pružena i tehnička podrška u cilju procene trenutnog stanja bezbednosti i zdravlja na radu, provere uslova radne sredine i davanja preporuka za unapređenje radne sredine.

Evropski investitori se okupili na prezentaciji mogućnosti i prednosti poslovanja na Zapadnom Balkanu

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Na Investicionoj konferenciji Zapadnog Balkana 6 u Ljubljani, Savet za regionalnu saradnju (RCC) i Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana 6 (WBCIF) okupili su investitore iz Austrije, Hrvatske, Italije i Slovenije, kao i agencije za promociju investicija sa Zapadnog Balkana, ministarstva nadležna za investicionu politiku i promociju, regionalne organizacije i međunarodne finansijske institucije.
 

Na konferenciji su se mogle čuti informacije o investicionom okviru, predstavljene su mogućnosti i prednosti poslovanja na Zapadnom Balkanu, prikazivani primeri uspešnih investicija u regionu i podržano je umrežavanje. Na konferenciji su takođe predstavljene prednosti Zapadnog Balkana u poređenju sa drugim investicionim destinacijama, u svetlu novih globalnih kretanja i prelivanja lanaca snabdevanja u susedne zemlje.

 

Konferencija je bila deo implementacije Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište Zapadnog Balkana (CRM) koji je finansirala Evropska unija. Više informacija o CRM-u može se naći na https://www.rcc.int/pages/143/common-regional-market.

Udvostručena radna snaga u Catwalk-u Sarajevo

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU podržao je modnu kompaniju iz Bosne i Hercegovine da razvija svoje poslovanje.

Catwalk Sarajevo je modna kompanija iz Sarajeva, koju je 2011. godine osnovala Ema Burdžović, u početku kao trgovačku firmu koja je uvozila robu u Bosnu i Hercegovinu i prodavala je u svojoj sarajevskoj radnji. Međutim, kako objašnjava Ema, uprkos visokom kvalitetu robe koju je uvozila, prodavnica nije uspela da ostvari zadovoljavajući promet zato što su cene bile isuviše visoke za kupovnu moć i sveukupnu ekonomsku situaciju potrošača u Bosni i Hercegovini. Pre šest godina odlučila je da promeni strategiju i pređe sa trgovine na proizvodnju tako što je zaposlila dva iskusna krojača.

Međutim, taj prelaz nije bio lak. Ema je ekonomista po profesiji i u vreme kada je menjala delatnost znala je vrlo malo o specifičnostima procesa proizvodnje tekstila. Seća se da se suočavala sa brojnim izazovima u obezbeđivanju sirovina, odgovarajuće opreme i potrebne radne snage. „Nažalost, postoji trend da kvalifikovani radnici odlaze iz Bosne i Hercegovine u potrazi za boljim životom. Nije bilo lako, ali smo uspeli da pronađemo kvalifikovane i ambiciozne radnike koji su kamen temeljac naše kompanije“, kaže Ema.

„Projekat koji finansira EU značajno je poboljšao naše poslovanje i pomogao nam da prevaziđemo negativne efekte pandemije koronavirusa.“

Taman kada je kompanija počela da se ustaljuje i gradi viziju za bolju budućnost, počela je pandemija koronavirusa. Tekstilne kompanije u Bosni i Hercegovini suočile su se sa brojnim izazovima u tom periodu. Narudžbe i prodaja su se značajno smanjile, a lanci snabdevanja su poremećeni, što je veoma otežalo kupovinu sirovina od početka februara 2020. godine. Tekstilna industrija procenjuje je se svaki treći posao izgubljen u zemlji tokom pandemije bio u tekstilnom sektoru.

Ema nije morala da otpusti nijednog radnika; međutim, nije mogla da raste kako je planirala. U to vreme naišla je na projekat EU4Business Recovery koji finansira EU i koji pruža finansijsku i tehničku podršku tekstilnoj industriji u Bosni i Hercegovini, ublažavajući uticaj pandemije na prodaju i radna mesta. Ema se prijavila i dobila podršku koja joj je bila potrebna. „Projekat koji finansira EU značajno je poboljšao naše poslovanje i pomogao nam da prevaziđemo negativne efekte pandemije koronavirusa“, kaže ona.

Ključni doprinosi projekta uključivali su kupovinu nove opreme i pokretanje online prodavnice, kao i nove maloprodajne radnje u Crnoj Gori.

„Uz podršku koju smo dobili od EU, udvostručili smo broj naših radnika sa 12 na 24.“

O projektu

Projekat „COVID-19 Investment Response-EU4 Business Recovery“ koji finansira EU sprovodi Međunarodna organizacija rada, u partnerstvu sa nemačkom razvojnom agencijom GIZ i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Cilj projekta je podrška oporavku privrede BiH od efekata pandemije koronavirusa. Specifični cilj je pružanje hitne podrške mikro, malim i srednjim preduzećima kako bi se osigurao njihov kontinuitet poslovanja, zadržalo više od 1.000 radnih mesta i stvorilo najmanje 100 novih, posebno za podršku ženama preduzetnicama, mladim ljudima i drugim ugroženim grupama.

Kao rezultat podrške projekta, uprava je prvobitno planirala da otvori pet novih radnih mesta. Ema ponosno ističe da taj cilj ne samo da je postignut, već je na kraju i prevaziđen. „Uz podršku koju smo dobili od EU, udvostručili smo broj naših radnika sa 12 na 24“, kaže ona.

Kompanija trenutno pokreće svoju novu liniju proizvoda – kupaće kostime – i poboljšali su svoje proizvodne procese kupovinom softvera za dizajn odeće. Oni takođe imaju za cilj da počnu da izvoze u zemlje EU. Prema Emi, njihova vizija je da izgrade jaku fabriku srednje veličine koja neće postati prevelika, ali će biti u stanju da ostvari dovoljan profit i, što je još važnije, da dobro plaća svoje radnike.

Nova mašina za elitni kvalitet

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Mlečna kompanija u Bosni i Hercegovini unapređuje svoj proizvodni proces uz pomoć EU.

Meggle BH jedno je od najuspešnijih preduzeća za proizvodnji mlečnih proizvoda na tržištu u Bosni i Hercegovini. Zahvaljujući uvođenju inovativnih pristupa u radu i usklađenosti sa visokim proizvodnim standardima, plava detelina na ambalaži belih mlečnih proizvoda postala je nezaobilazna oznaka za kvalitet u bosanskohercegovačkim domaćinstvima. Megle grupa ima dugu tradiciju u proizvodnji mleka, koju je 1887. započeo Jozef Anton Megle u Bavarskoj.

„S obzirom na zahteve domaćeg i inostranog tržišta, bilo nam je potrebno da modernizujemo fabriku i proširimo kapacitete za proizvodnju svežeg sira i kajmaka, što smo i učinili instaliranjem najsavremenije opreme, za koju smo delimično dobili podršku kroz projekat EU4AGRI.“

Meggle je ušao na bosansko tržište početkom devedesetih godina. U početku su uvozili i distribuirali Megleove proizvode. Uskoro je kompanija počela da pravi planove za pokretanje proizvodnih pogona u zemlji, a početkom 2000-ih kupili su fabriku mleka u Bihaću i etablirali se kao kompanija za proizvodnju mlečnih proizvoda. Megle BH nudi više od 150 proizvoda u svom asortimanu; posebno mesto u mnogim domaćinstvima zauzimaju domaće mleko, jogurt, kefir, pavlaka, pavlaka za kuvanje, kajmak, vaj-krem i drugi proizvodi.

Jadranka Penava pridružila se Megleu na samom početku njihovog rada u Bosni i Hercegovini početkom devedesetih godina i danas je generalna direktorka preduzeća Megle BH. Ona objašnjava da ih je bosansko tržište srdačno primilo od početka, te da su imali kontinuirani uspeh i stalni rast od početka svog poslovanja u Bosni i Hercegovini. „Prošle godine smo prikupili 50 miliona litara mleka od naših 2.500 poljoprivrednika širom zemlje, koje smatramo veoma važnim delom našeg poslovanja, jer ako nemate kvalitetno mleko u svojoj okolini onda ne možete biti uspešni u ovom poslu“, kaže Jadranka.

Tokom 2021. godine, uz podršku projekta EU4AGRI, kompanija je unapredila svoje proizvodne procese kupovinom savremene mašine za pakovanje svežeg sira i kajmaka. Kapaciteti stare mašine za proizvodnju i pakovanje sira i kajmaka bili su 1.800 pakovanja na sat, dok nova ima kapacitet od 3.200 do 4.100 pakovanja različitih težina, u istom vremenskom periodu. Ova mašina takođe omogućava pakovanje proizvoda u različite oblike ambalaže, što je od suštinskog značaja prilikom stavljanja proizvoda na tržište. „S obzirom na zahteve domaćeg i inostranog tržišta, bilo nam je potrebno da modernizujemo fabriku i proširimo kapacitete za proizvodnju svežeg sira i kajmaka, što smo i učinili instaliranjem najsavremenije opreme, za koju smo delimično dobili podršku kroz projekat EU4AGRI“, objašnjava Jadranka.

„Kao lider na tržištu BiH, očekuje se da će Meggle zadovoljiti potrebe tržišta i poboljšati i razviti proizvodne procese, kao i da će imati kontinuirano lansiranje novih i inovativnih proizvoda. Ova investicija nam mnogo pomaže u tom pogledu.“

O projektu

Projekat EU4AGRI je četvorogodišnja inicijativa (2020-2024) usmerena na modernizaciju poljoprivredno-prehrambenog sektora, otvaranje novih radnih mesta i zadržavanje postojećih, kao i na pružanje podrške u oporavku od krize izazvane pandemijom koronavirusa u Bosni i Hercegovini. Ukupna vrednost projekta je 20,25 miliona evra, uglavnom finansiranih od strane Evropske unije, ali zajednički implementiranih i sufinansiranih od strane Češke razvojne agencije i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) u BiH.

Projekat EU4AGRI do sada je podržao poljoprivrednike i preduzeća u BiH sa 45 investicija u vrednosti od skoro 5,5 miliona evra, od čega je preko 3,2 miliona finansirala Evropska unija.

Nabavka nove mašine doprinela je i povećanju kvaliteta proizvoda i bezbednosti proizvodnog procesa, a automatizacija određenih koraka smanjila je mogućnost ljudske greške. „Kao lider na tržištu BiH, očekuje se da će Megle zadovoljiti potrebe tržišta i poboljšati i razviti proizvodne procese, kao i da će imati kontinuirano lansiranje novih i inovativnih proizvoda. Ova investicija nam mnogo pomaže u tom pogledu“, dodaje Jadranka.

Podrška EU4AGRI projekta kroz uvođenje novih tehnologija svakako će doprineti daljem razvoju i pozicioniranju ove kompanije na domaćem i inostranom tržištu, a posebno u ispunjavanju kvalitetnih standarda za proizvode obeležene plavom detelinom.

Vrednost investicije podržane kroz EU4AGRI projekat je oko 730.000 KM (skoro 375.000 €) od čega je sufinansiranje Evropske unije iznosilo oko 300.000 KM (skoro 155.000 €).

 

Predsednica Fon der Lajen na Zapadnom Balkanu razgovara o podršci EU za rešavanje energetske krize

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Ruska energetska ucena i manipulacija tržištima ne štedi Zapadni Balkan. EU je rešena da podrži naše partnere u suočavanju sa visokim cenama energije i dugoročnom poboljšanju njihove energetske bezbednosti. Ovo je kontekst posete predsednice Fon der Lajen Zapadnom Balkanu ove nedelje. Predsednica je prvo posetila Republiku Severnu Makedoniju, gde se sastala sa predsednikom Stavom Pendarovskim i premijerom Dimitarom Kovačevskim. U četvrtak ujutru, predsednica Fon der Lajen otputovala je u Prištinu, gde se sastala sa predsednicom Vjosom Osmani-Sadriu i premijerom Aljbinom Kurtijem. U popodnevnim časovima, predsednica je otputovala u Tiranu, gde se sastala sa predsednikom Albanije Bajramom Begajem i premijerom Edijem Ramom.

 

U petak ujutru će otputovati u Sarajevo. Tamo će se predsednica sastati sa novoizabranim članovima Predsedništva BiH, kao i sa izabranim članovima Parlamentarne skupštine i predstavnicima društva. U popodnevnim časovima, predsednica Fon der Lajen otputovaće u Beograd, gde će se sastati sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić. Ona će, zajedno sa predsednikom Vučićem, obići i Gasni interkonektor Srbija-Bugarska u selu Jelašnica. Na kraju, predsednica će u subotu boraviti u Podgorici, gde će se sastati sa crnogorskim predsednikom Milom Đukanovićem i premijerom Dritanom Abazovićem. Ona će posetiti projekat „Transbalkanski elektroenergetski koridor: deonica mreže u Crnoj Gori“.

U okviru pregovaračkog procesa sa Albanijom i Severnom Makedonijom počinje provera klastera konkurentnosti i inkluzivnog rasta

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Evropska komisija je 17. oktobra napravila još jedan korak napred u procesu skrininga sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Skrining je prvi korak u procesu pregovora o pridruživanju, a proces skrininga struktuiran je u šest tematskih klastera. Ovi klasteri obuhvataju relevantna poglavlja pravne tekovine zajedno sa širokim temama koje se odnose na dobro upravljanje, unutrašnje tržište, ekonomsku konkurentnost i povezanost.

 

Eksperti Evropske komisije, Albanije i Severne Makedonije počeli su da ispituju zakone i politike EU u okviru 3. Klastera o konkurentnosti i inkluzivnom rastu. Ovaj klaster obuhvata digitalnu transformaciju i medije, nauku i istraživanje, preduzetničku i industrijsku politiku, kao i socijalnu politiku i zapošljavanje, obrazovanje i kulturu. Poglavlja uključuju carinsku uniju, ekonomsku i monetarnu politiku i oporezivanje.

 

Analitički pregled tela zakona EU (pravna tekovina), tzv. skrining, omogućava zemljama kandidatima da se upoznaju sa zakonima i standardima EU i obavezama koje oni podrazumevaju. On takođe omogućava ispitivanje nivoa pripremljenosti i planova zemalja za dalje usaglašavanje i time nudi preliminarne naznake pitanja koja će najverovatnije biti pokrenuta u pregovorima.

Paket proširenja 2022: Evropska komisija procenjuje reforme na Zapadnom Balkanu i u Turskoj i preporučuje status kandidata za Bosnu i Hercegovinu

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Evropska komisija je 12. oktobra 2022. godine usvojila svoj Paket proširenja za 2022. godinu, koji daje detaljnu procenu trenutnog stanja i napretka koji su postigle zemlje Zapadnog Balkana i Turska na njihovim putevima ka Evropskoj uniji, sa posebnim fokusom na sprovođenje temeljnih reformi, kao i jasne smernice o prioritetima reformi koje predstoje.

 

Svake godine Komisija usvaja svoj „Paket proširenja“ – skup dokumenata koji objašnjavaju njenu politiku o proširenju EU. Osnova ovog paketa je „Obaveštenje o proširenju“, koje izveštava o razvoju situacije u prethodnih godinu dana. Ono proučava napredak koji su ostvarile zemlje kandidati i potencijalni kandidati, izazove sa kojima su se suočile i reforme kojima treba da se bave i daje predloge kako nastaviti dalje. Pored glavnog Obaveštenja, paket sadrži i Izveštaje u kojima službe Komisije daju svoje detaljne godišnje procene o stanju i napretku reformi u svakoj zemlji kandidatu i potencijalnom kandidatu u protekloj godini. Ove procene su propraćene preporukama i smernicama o prioritetima reformi.

EU i Kosovo potpisali sporazum o prvom godišnjem programu finansiranja IPA III

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Kosovo i Evropska unija su 13. septembra potpisali prvi godišnji sporazum o finansiranju u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć III (IPA III), u vrednosti od 63,96 miliona evra. Posle potpisivanja i stupanja na snagu Sporazuma o okvirnom finansijskom partnerstvu između EU i Kosova, ovo je bio jedan od poslednjih formalnih koraka koji omogućava postepeno isplaćivanje finansijske pomoći EU Kosovu kao deo okvirnog sporazuma o partnerstvu IPA III koji obuhvata period 2021-2027. godine. Skupština Kosova takođe će morati da ratifikuje sporazum.

Kroz 14 uzastopnih godišnjih programa finansiranja od 2007. do 2020. godine, u okviru IPA I i IPA II, EU je do sada obezbedila Kosovu više od 1,21 milijarde evra finansijske pomoći.

 

„Početnih 63,96 miliona evra iz IPA III biće iskorišćeno za povećanje konkurentnosti kosovskog poljoprivredno-prehrambenog sektora i za pomoć u ostvarivanju kriterijuma za ekonomsko pridruživanje EU. Finansiranje će nadalje biti usmereno ka poboljšanju zaštite ljudskih prava i napredovanju u oblasti rodne ravnopravnosti, kao i unapređivanje obezbeđivanja opštinskih usluga i sigurnosti i javne bezbednosti na Kosovu“, rekao je ambasador EU na Kosovu Tomaš Sunjog.

 

Godišnje finansiranje IPA III biće ukombinovano sa dodatnih 16 miliona evra od strane Vlade Kosova i finansiranjem od strane drugih partnera u iznosu od 3,8 miliona evra. EU ostaje najveći trgovinski partner Kosova i najveći pružalac finansijske pomoći.

 

Koliko vredi kreacija uma?

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Kreativne industrije na Kosovu jačaju svoju poziciju na polju intelektualne svojine uz pomoć EU

Festivali su na Kosovu ustaljeni oblik kulturnih dešavanja. Ima ih u izobilju tokom letnjih meseci, a dominiraju film i muzika. Neki od njih se ističu svojim kinematografskim programom i jedinstvenim mestima prikazivanja, kao što su Dokufest u Prizrenu i Anibar u Peći, kao i uticajem koji imaju na život u svojim gradovima tokom festivala. Ova kulturna čvorišta preuzela su inicijativu da se sa aktuelnim pitanjima nose putem filma, ali i za rešavanje pitanja sa kojima se stvaraoci suočavaju, uključujući zaštitu intelektualne svojine (IP).

„Audio-vizuelni sadržaj spada među materijale kojih ima najviše na piratskom tržištu.“

Autorska prava kao uslov EU

Kosovo nema funkcionalne kolektivne organizacije, tela ovlašćena da naplaćuju naknade za autorska prava za korišćenje autorskih dela i da plaćaju vlasnicima tih prava, kao što su tekstopisci, autori, umetnici i izdavači. Ta činjenica je uticala na način na koji društvo doživljava zahtev za plaćanjem autorskih prava i stvorio je potrebu za podizanjem svesti o tome kako autorska prava utiču na kreativne industrije, uključujući i filmske stvaraoce.

„Filmski festivali su vidljive prilike za širenje informacija o ulozi autorskih prava“, kaže Joanis Kikis, stručnjak za autorska prava, o prilici da direktno razgovara sa predstavnicima industrije. On je, zajedno sa drugim istaknutim stručnjacima iz ove oblasti, predstavio stvarne životne primere kako su stvaraoci i nosioci prava „lišeni mogućnosti“ na festivalima Dokufest i Anibar ovog leta. On je potvrdio da neki gledaoci nemaju jasnu sliku zašto je autorsko pravo važno za ovu industriju i zašto ga treba poštovati. Kikis je na Kosovu već više od dve godine i u okviru projekta koji finansira EU radi na jačanju položaja institucija u intelektualnoj svojini kroz podizanje svesti.

„Autorska prava su temelj celokupne filmske produkcije. To daje kreatorima samopouzdanje da poseduju svoj rad i da će imati pravo da upravljaju distribucijom gotovog proizvoda“, kaže Kikis. „Istovremeno, audio-vizuelni sadržaj spada među materijale kojih ima najviše na piratskom tržištu.“

Učesnici festivala takođe su informisani o najboljim praksama EU i mogućnostima koje zaštita i plaćanje autorskih prava obezbeđuju, a to su, između ostalog, finansiranje filmova, zaštita animiranih kreacija u industriji kompjuterskih igara, a saznali su nešto i o mnogim drugim ekonomskim temama vezanim za zaštitu autorskih prava.

„Zemlje usvajaju strateški pristup ulozi intelektualne svojine da bi oslobodile kreativne sposobnosti u korist stvaralaca i društva u celini.“

O projektu

Projekat EU Podrška pravima intelektualne svojine (IPR) podržava pravne, administrativne i strukturne kapacitete kosovskih institucija zaduženih za razvoj i sprovođenje tih prava. Ona je pomogla Kosovu u izradi zakonodavnog okvira u skladu sa standardima Evropske unije. Projekat pomaže javnim ustanovama da imaju potpuno funkcionalan sistem intelektualnog vlasništva usklađen sa praksom EU, koji pruža čvrst okvir za podsticanje ekonomskih transakcija u okviru kojih su sadržana i prava intelektualne svojine.

Zaštita prava kao nadahnuće za inovacije

Radovi koji zahtevaju registraciju, a ne autorska prava, su kreacije koje spadaju u industrijsku svojinu, kao što su robne marke, industrijski dizajn i patenti. Kosovo svake godine registruje na hiljade robnih marki preko svoje Agencije za industrijsku svojinu. Poslednjih godina uložen je trud da se lokalna preduzeća podstaknu da učine više u tom smislu, tako što će registrovati svoje proizvode i obezbediti da zaštita postane konkurentnija u zemlji i inostranstvu. Zaštita postojećih proizvoda daje razlog stvaraocima da izmišljaju nove stvari, uvodeći inovativna rešenja za savremene probleme koja takođe nagrađuju i zakonite vlasnike inovacija na duge staze.

U međuvremenu, intelektualno vlasništvo postaje sve prihvaćenije kao ključni element u kreativnoj privredi. „Zemlje usvajaju strateški pristup ulozi intelektualne svojine u oslobađanju potencijala kreativnosti u korist stvaralaca i društva u celini“, kaže Kikis.

Govor predsednice Ursule fon der Lajen o stanju Unije 2022. godine

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen održaće svoj treći govor o stanju Unije u Evropskom parlamentu 14. septembra 2022. godine. Kao i svake godine, njeno obraćanje će uzeti u obzir dosadašnja dostignuća i izneti svoju viziju za budućnost. Posle govora uslediće plenarna debata.

 

Posle dve godine pandemije i rata koji i dalje traje na evropskom kontinentu posle agresije Rusije na Ukrajinu, predsednica Evropske komisije predstaviće glavne najave za rešavanje ovih izazova i izneće svoju viziju budućnosti Evropske unije. S obzirom na specifičan geopolitički kontekst, ove godine, čak i više nego ranije, očekuje se da će obraćanje o stanju Unije privući veće interesovanje i van EU.

 

Obraćanje o stanju unije 2022 će se takođe emitovati uživo na Ebs-u, na društvenim mrežama Komisije: Facebook, Twitter, LinkedIn, Youtube i Telegram – kao i na Twitter, Instagram i LinkedIn stranicama predsednice Fon der Lajen.