Žena iz Rožaja spaja tradiciju, modu i umetnost kako bi započela novi posao.
Igbala Murić (49) živi u malom pograničnom gradu Rožaje u Crnoj Gori. Od malih nogu uživala je u šivenju tradicionalnih tkanina poput posteljine, odeće i salveta. Kao srednjoškolka već je odlučila da će se u životu time baviti. U dogovoru sa roditeljima, upisala se u srednju tekstilnu strukovnu školu.
Kasnije u životu radila je kao krojačica u kompanijama u Crnoj Gori i Turskoj, ali ovaj posao nije podrazumevao tradicionalne veštine. „Nedostajao mi je rad na našoj tradicionalnoj odeći i drugim materijalima. Naša tradicionalna odeća je jedinstvena i lepa, a ona je i naše kulturno nasleđe“, kaže Igbala.
Uvek je želela da učini nešto u pogledu očuvanja nasleđa rada na tkanini. Njena ideja bila je da započne sopstveni posao koji bi se specijalizovao za proizvodnju tradicionalne odeće njenog kraja. Ali za to joj je bila potrebna finansijska podrška i znanje kako da započne i vodi posao. Godine su prolazile, ali nije bila u stanju da pokrene ništa održivo.
„Naša tradicionalna odeća je jedinstvena i lepa, a ona je i naše kulturno nasleđe“
Pronalaženje prave podrške
Godine 2019. Igbala je čula za projekat Zanatlija (Craftsman) finansiran u okviru IPA programa prekogranične saradnje Srbija – Crna Gora 2014–2020, koji finansira Evropska unija. Projekat koji je pružao podršku ženama i mladima u regionu Rožaja u Crnoj Gori i Sjenice u Srbiji. Registrovala je preduzeće i prijavila se za podršku. Učestvovala je u programu obuke za upravljanje poslovanjem, dobila novu šivaću mašinu iz projekta i ušla u svet preduzetništva. Projekat je pružio podršku za više od 90 pojedinaca poput Igbale uključivanjem u ovu obuku i u program mentorstva.
Kao rezultat podrške, povećala je proizvodnju od početka te godine i planirala je da zaposli druge žene sve dok joj pandemija nije pokvarila planove. „Radila sam uglavnom ručni rad. Podrška projekta pružila mi je priliku da proširim svoje poslovanje, povećam proizvodnju i prodajem u drugim delovima Crne Gore”, kaže ona.
„Podrška projekta pružila mi je priliku da proširim svoje poslovanje, povećam proizvodnju i prodajem u drugim delovima Crne Gore“
Amela Kovačević Kalender, menadžerka projekta, kaže: „Opština Rožaje s ponosom podržava lokalni ekonomski razvoj, sa snažnim fokusom na otvaranje novih radnih mesta i preduzetništvo. Cilj nam je da ohrabrimo ljude da slede svoje ideje i da pokažemo da čak i male inicijative mogu imati značajan uticaj na lokalnu privredu“.
Implementacioni partneri projekta su opštine Rožaje i Sjenica, u saradnji sa dve stručne škole iz ovih gradova. Projekat Zanatlija finansiran je u okviru IPA programa prekogranične saradnje Srbija – Crna Gora 2014-2020, koji finansira Evropska unija.
Pomoć tradicionalnim poslovima
Mikro, mala i srednja preduzeća igraju ključnu ulogu u zapošljavanju raznolike radne snage i stvaranju prihoda za lokalne zajednice u Crnoj Gori i Srbiji. Pod vođstvom lokalnih vlasti, projekat je podržao saradnju srednjih stručnih škola iz ciljnih opština kako bi se obnovio interes za tradicionalne veštine poput ručnog rada.
Projekat je stvorio nova radna mesta za ugrožene delove stanovništva, uključujući omladinu i žene, pružajući im pomoć koja im je potrebna u smislu poslovnog znanja, podrške pri pokretanju posla, obuke i mentorstva. Osim toga, projekat je obezbedio specijalizovane zanatske alate srednjim školama u Rožajama i obližnjoj Sjenici, koje će koristiti učenici i drugi potencijalni preduzetnici.
Mladi preduzetnik sa Kosova razvija svoju kompaniju za ruralni turizam uz podršku Evropske unije.
Nol Krasnići član je kosovskog alpinističkog tima, ekološki aktivista i planinarski vodič. Živi u Peći, gradu koji je okružen Prokletijama – jednim od najspektakularnijih planinskih lanaca na Zapadnom Balkanu. Kada bacite pogled na krečnjačke litice, odmah shvatite zašto ove planine privlače veliki broj turista. Nol radi kao samostalni planinarski vodič od svoje 18. godine, a 2014. godine odlučio je da ovaj honorarni posao pretvori u posao sa punim radnim vremenom, zajedno sa svojim poslovnim partnerom Virtitom.
Bolja ponuda
Nol objašnjava da su o planinskom turizmu počeli da razmišljaju kada se povećao broj posetilaca u gradu i na okolnim planinama, a na tržištu se pojavili i prvi turoperateri. „Nudili su vrlo malo opcija za obilaske. Mislili smo da možemo da ponudimo nešto bolje i pokrenuli smo firmu“, kaže on. Šest godina kasnije, Balkan Natural Adventure postao je važan konkurent u sektoru planinskog turizma ne samo na Kosovu, već i u susednoj Albaniji i u Crnoj Gori.
„Podrška Evropske unije bila je važna prekretnica za održivost naše firme“Nova tržišna strategija
Firma je već ugostila preko 700 turističkih grupa. Međutim, uprkos ovom uspehu, nije sve prošlo bez poteškoća i izazova. Od samog početka, prevoz turista bio je veliki problem zbog cene i pouzdanosti usluge. U početku su iznajmljivali male autobuse i taksije u zavisnosti od broja posetilaca u grupi. Ali ovo je bilo samo kratkoročno rešenje.
„U našim grupama obično ima po osmoro ljudi. Tržište nije nudilo najbolja rešenja za ovu veličinu grupe: često smo morali da iznajmljujemo minibuseve sa 20 mesta, ili dva automobila. To nije bilo finansijski održivo“, kaže Nol. Osim toga, agencije za iznajmljivanje automobila nisu uvek bile pouzdane, što je dodatno povećalo izazov. „Koncentrisali smo se na planinski turizam, a onda smo videli da kulturni obilasci postaju popularniji, te smo morali da proširimo ponudu.“
Pre tri godine, Nolov poslovni partner Virtit video je otvoreni poziv za podršku preduzećima koji je Evropska unija pokrenula na društvenim mrežama, uključujući i ona koja se bave turizmom. Kako je Balkan Natural Adventure-u bila potrebna podrška, odlučili su da konkurišu. Tražili su pomoć u međunarodnom oglašavanju, istraživanju za razvoj obilazaka kulturnih znamenitosti i kupovinu kombija sa osam putničkih mesta za rešavanje njihovih prevoznih poteškoća. Njihov predlog je odobren, a za sve njihove potrebe sufinansirala ih je Evropska unija. „Podrška Evropske unije bila je važna prekretnica za održivost naše firme. Osim povećanja pouzdanosti i obima naših usluga, zaposlili smo još ljudi. Sada imamo troje ljudi sa punim radnim vremenom koji rade u odeljenju prodaje i administracije, a imamo i 15 honorarnih saradnika koji rade kao vodiči i vozači“, kaže Nol.
Njihov trenutni tim opisuje kao profesionalan i objašnjava da uključuje vodiče iz Albanije i Crne Gore. „U početku smo imali problema da pronađemo posvećene vodiče. Međutim, nakon što smo imali nekoliko dobrih primera vodiča koji su za četiri meseca zaradili godišnju platu, stvari su počele da se menjaju.“
Da nije bilo pandemije COVID-19, Balkan Natural Adventure bi ove godine ugostio 500 turističkih grupa. To bi bio bitan rast. Uprkos pandemiji, Nol i njegov partner smatraju da je pred njihovom firmom svetla budućnost: očekuju da će u narednih deset godina imati još 40 honorarnih vodiča i vozača i da će se broj stalno zaposlenih povećati na deset.
„Sve više ljudi u održivom turizmu vidi svoju budućnost“
Ali pred nama su i druge vrste izazova. Glavni su ilegalna gradnja u planinama, hidroelektrane i zagađenje vazduha. Nol je ipak optimista. „Sve više ljudi u održivom turizmu vidi svoju budućnost“, kaže.
„Nakon naše reklamne kampanje imali smo više rezervacija za 2020. nego što smo imali za poslednje tri godine. COVID je odigrao svoju ulogu, ali na sreću većina klijenata je odložila: nisu otkazali, pa naša investicija nije izgubljena“, naglašava Nol.
Mešavina prirode, sporta i kulture – kako jedan kosovski region raspolaže svojim turističkim potencijalom zahvaljujući projektu koji finansira EU.
Prizren je šarmantan drevni grad koji je takođe i omiljena destinacija mnogih lokalnih i stranih turista. Prema podacima Kosovske statističke agencije, Prizren od svih kosovskih opština ima najviše posetilaca. Međutim, taj promet posetilaca se ne ogleda u broju noćenja. Pre četiri godine, opštinske vlasti su primetile tu protivrečnost i sprovele anketu među posetiocima ne bi li shvatili razlog. Nalazi su pokazali da je Prizren mali grad i da većina bitnih kulturnih spomenika može da se poseti u toku jednog ili dva dana. Stoga se turisti i ne zadržavaju duže.
Prizren se nalazi u blizini Šar-planine, tako da grad, pored bogatog kulturnog nasleđa, ima i prelepu okolinu koja čeka na brdarenje i druge aktivnosti u prirodi: razlog da turisti ostanu duže. Ali do pre tri godine bilo je veoma malo infrastrukture zahvaljujući kojoj bi turisti mogli da uživaju u planini. Udruženje planinara Šar-planine, NVO iz Prizrena, odlučila je da preuzme stvar u svoje ruke. Zajedno sa kolegama iz druge, iskusnije NVO – Alpinističkog udruženja Marimangat iz Peći – počeli su da planiraju aktivnosti markiranja i postavljanja putokaza na novim planinskim stazama i da osmišljavaju reklamnu kampanju za region kao destinaciju za avanture u prirodi.
“To je bila odlična prilika zato što su nam bila potrebna sredstva da sprovedemo svoju zamisao u delo. Ali da bismo mogli da se prijavimo na taj poziv, morali smo da pronađemo partnera sa druge strane granice.“
Partneri s one strane granice
Istovremeno je Program EU za prekograničnu saradnju Kosova i Severne Makedonije raspisao poziv za projekte koji doprinose razvoju turizma i kulturnog i prirodnog nasleđa u prekograničnoj oblasti između te dve zemlje. Tetovo, makedonski grad sa druge strane granice imao je slične probleme kao Prizren – malo ko se od turista tamo odlučivao da prenoći. Šar-planina se prostire između Kosova i Severne Makedonije, tako da je potencijal za saradnju bio očigledan. “To je bila odlična prilika zato što su nam bila potrebna sredstva da sprovedemo svoju zamisao u delo. Ali da bismo mogli da se prijavimo na taj poziv, morali smo da pronađemo partnera sa druge strane granice“, kaže Deni Hamelji iz Udruženja planinara Šar-planine. Razmatrajući potencijalne kontakte u Severnoj Makedoniji, Udruženje se odlučilo za NVO ALKA.
Deni objašnjava da se ispostavilo da je ALKA savršen partner u ovoj prilici zato što su već imali iskustva sa sličnim projektima. “Oni su doneli značajno iskustvo u pisanju ponude i sprovođenju projekta“, kaže Deni. Ponuda je prihvaćena i tokom naredne dve godine, partnerske organizacije su radile na sprovođenju projekta koji se sada privodi kraju.
Holistički pristup
Projekat je primenio holistički pristup povećanju zainteresovanosti turista za ovu oblast. Rad se sastojao od poboljšanja infrastrukture tako što su mapirane i obeležene putokazima 21 nova planinska staza u dužini od preko 200 kilometara. Projekat je takođe radio na povećanju kapaciteta domaćinstava i turističkih vodiča za prijem posetilaca. Na kraju je projekat proizveo i video spotove, letke i reklamne kampanje, kako tradicionalne, tako i na društvenim mrežama, da bi se oblast reklamirala i domaćim i stranim turistima.
“Kao bonus, duž većine planinskih staza, posetioci će moći da vide kulturne spomenike. Dakle, ovde imamo kombinaciju prirode i kulture: savršenu destinaciju za planinski turizam.“
Projekat koji finansira EU pod nazivom “Podrška potencijalu regionalnog turizma“ finansiran je kroz Program prekogranične saradnje Kosovo* – Severna Makedonija, u okviru Instrumenta Evropske unije za pretpristup (IPA). Projekat je sproveden u saradnji nevladinih organizacija ALKA i Balkania iz Severne Makedonije i nevladinih organizacija Marimangat i Udruženje planinara Šar-planine sa Kosova.
Jovan Božinoski je turistički vodič i član Planinarskog kluba Ljuboten iz Tetova. S obzirom da gotovo sve nove planinske staze prolaze pored restorana i domaćinstava koja nude hranu i smeštaj, Jovan veruje da će projekat imati značajan ekonomski uticaj i dovesti više turista u ove krajeve. “Kao bonus, duž većine planinskih staza, posetioci će moći da vide kulturne spomenike. Dakle ovde imamo kombinaciju prirode i kulture: savršenu destinaciju za planinski turizam“, kaže Jovan.
Uspešna mlada albanska preduzetnica dobija pristup međunarodnom tržištu uz podršku programa koji finansira EU.
Da je poslušala roditelje, Edona bi sada bila inženjerka. Njeni roditelji bili su naučnici i želeli su da i njihova ćerka krene istim stopama. Ali izabrala je drugu profesiju. Evo kako ona opisuje trenutak popunjavanja formulara za prijavu na fakultet inženjerstva: “Znala sam da se radi o velikoj odluci koja će verovatno uticati na ostatak mog života. Osetila sam da ne treba da nastavim sa popunjavanjem obrasca, pa sam prestala“, kaže ona. Izašla je i otišla na Ekonomski fakultet, gde je popunila obrazac za prijavu na smer za poslovnu administraciju.
Ovo je moglo delovati kao iznenadna odluka, ali nije bilo tako. Edona je već neko vreme osećala veliku želju da postane poslovni menadžer. Deset godina kasnije, njena odluka je urodila plodom.
Put do uspeha
Njen upis na Ekonomski fakultet bio je početak uspešne karijere. Nekoliko godina nakon upisa postala je docentkinja, a kasnije je unapređena u zvanje profesorke. U isto vreme, počela je da radi u konsultantskoj firmi gde je ubrzo postala suvlasnica i jedna od direktora.
“Naše tržište bilo je ograničeno na Albaniju i Kosovo, a ja sam bila zainteresovana za istraživanje drugih tržišta jer su naše zaposlene, uglavnom ženskog pola, kompetentne i imaju kapacitet da iznesu više posla.“
Kompanija pruža savete preduzećima o primeni ISO (Međunarodna organizacija za standardizaciju) standarda i o pripremi predloga projekata za lokalne i međunarodne donatorske programe grantova. Oni pružaju usluge za oko 200 preduzeća godišnje i kompanija stalno raste. “Naše tržište bilo je ograničeno na Albaniju i Kosovo, a ja sam bila zainteresovana za istraživanje drugih tržišta jer su naše zaposlene, uglavnom ženskog pola, kompetentne i imaju kapacitet da iznesu više posla.“
Prodor na međunarodno tržište, posebno u konsultantskom poslu, predstavlja priličan izazov. Pogotovo u zemlji poput Albanije, koja se i dalje suočava sa mnogim ekonomskim izazovima. Edoni je bila potrebna pomoć. Prijatelj joj je savetovao da potraži podršku od Preduzetničke mreže inicijativa za rast (Entreprenurial Network of Growth Initiatives – ENGI4NE-2). Ovaj projekat koji finansira EU pruža mladim preduzetnicima priliku da provedu vreme sa iskusnim preduzetnicima u inostranstvu kako bi naučili nove veštine u poslovnom upravljanju.
Poboljšanje veština sa novom tehnologijom
U početku, Edona nije bila sigurna da li da učestvuje, jer je mislila da bi joj to moglo oduzeti previše vremena za upravljanje svojom firmom. Na kraju je ipak odlučila da učestvuje i još jednom se nije pokajala zbog odluke da se prijavi za nešto. Izabrala je kompaniju domaćina u Austriji jer je tamo već radila doktorat. “Međutim, bila sam zainteresovana za manju kompaniju, poput naše, a ne za čuvene korporacije kao što je Diloit (Deloitte) ili slične velike međunarodne kompanije. U manjoj kompaniji, izazovi bi bili slični našim, pa me je zanimalo da vidim kako se nose s njima“, objašnjava ona.
“To je iskustvo koje mi je otvorilo oči i učinilo da shvatim koliko se brzo stvari razvijaju u našem sektoru. Konkretno, naučila sam kako da unapredim komunikaciju pomoću tehnologije.“
O Projektu
Projekat je podržao Erazmus za mlade preduzetnike, program prekogranične razmene koji finansira EU i koji novim ili budućim preduzetnicima daje priliku da uče od iskusnih preduzetnika koji vode mala preduzeća u drugim zemljama. Domaćin ima koristi od novih perspektiva, dobija priliku da se poveže sa stranim partnerima, kao i da upozna nova tržišta. Albanija učestvuje u programu, zajedno sa svim ostalim zemljama zapadnog Balkana.
Kaže da je tokom svog boravka, koji je sve u svemu trajao sedam meseci, mnogo naučila. “To je iskustvo koje mi je otvorilo oči i učinilo da shvatim koliko se brzo stvari razvijaju u našem sektoru. Konkretno, naučila sam kako da unapredim komunikaciju pomoću tehnologije.“
Edona objašnjava da je do tada komunicirala sa klijentima, kao i unutar svog tima, koristeći tradicionalnije načine. Zahvaljujući iskustvu u Austriji, uvela je aplikacije kao što su Slek (Slack) za internu komunikaciju i Gugl disk (Google Drive) za komunikaciju sa klijentima. Ishod svega toga je da njena kompanija sada mnogo efikasnije funkcioniše na daljinu, što se pokazalo posebno korisnim u novom okruženju koje je nametnula pandemija koronavirusa.
Ipak, primarna svrha njenog učešća u projektu bila je da istraži i nauči kako da pristupi međunarodnim tržištima. Edona je i u tom pogledu bila uspešna, jer je tokom svog boravka za klijenta stekla jednu austrijsku kompaniju.
Preduzetnici u razvoju
Pored Edone, još 126 preduzetnika (75 novih i 51 postojeći) imalo je koristi od ovog projekta razmene. Konzorcijum za sprovođenje projekta je geografski mešovit, čime se obezbeđuje potpuna pokrivenost destinacija koje su privlačne novim preduzetnicima, uključujući Albaniju i Tursku. Vodeći partner bila je Confindustria Ancona (CA) iz Italije, a Regionalna razvojna agencija Tirana partner u Albaniji.
Startap koji je osnovao mladi preduzetnik iz Srbije raste uprkos izazovnoj poslovnoj klimi
Strahinja Tirnanić (31) je preduzetnik iz Srbije. Karijeru je započeo kao veb administrator u kompaniji koja upravlja jednim portalom za zapošljavanje, a vrlo brzo je unapređen u menadžera za marketing i odnose sa javnošću i poslovnog programera.
Tada je shvatio da bi verovatno mogao da započne i sopstveni biznis. “Dugo sam se nosi mišlju da osnujem svoju firmu. Posle šest godina radnog iskustva, kontinuiranog obrazovanja i dobre baze poslovnih kontakata, moje samopouzdanje je poraslo. Shvatio sam da je pravo vreme da se otisnem u preduzetničke vode“, kaže on.
Preduzetničke vode
Njegovo istraživanje pokazalo je da postoji nedostatak marketinških i menadžerskih konsultantskih usluga na tržištu. To su bile oblasti koje je dobro poznavao. Napravio je poslovni plan, napustio posao i registrovao svoju startap konsultantsku firmu specijalizovanu za te oblasti. Međutim, kao i mnogim drugim mladim preduzetnicima na zapadnom Balkanu, bila mu je potrebna dodatna podrška – posebno za istraživanje novih tržišta van Srbije i za upravljanje projektima na daljinu.
U pravom trenutku je na društvenim mrežama video najavu za program Erazmus za mlade preduzetnike (EYE, Erasmus for Young Etrepreneurs) koji finansira EU.
“Na Fejsbuku sam video obaveštenje o informativnom danu o tom programu koji se održava u mom gradu. Kako sam upravo bio krenuo na odmor u Švajcarsku, kontaktirao sam organizatore i pitao da li možemo da zakažemo sastanak kada se vratim. Pristali su i kad sam krenuo za Ženevu, osetio sam da moje putovanje u međunarodnom biznisu zaista počinje!“
“Shvatio sam da je pravo vreme da se otisnem u preduzetničke vode“
Naziv projekta koji je podržao Strahinju je StartUp2. On omogućava razmenu, učenje i umrežavanje za nove preduzetnike. Razmena se odvija tokom boravka u inostranstvu sa iskusnim preduzetnikom koji novom preduzetniku pomaže da stekne veštine potrebne za vođenje male firme.
To je bilo upravo ono što je Strahinji bilo potrebno.
Put u Sloveniju
Za zemlju razmene odabrao je Sloveniju, a za domaćina u Sloveniji Luksemburški slovenački poslovni klub (LSBC). Privukao ga je niz aktivnosti kojim su se bavili, novi načini rada i kreativno i multikulturalno okruženje. “Bio sam siguran da će ovo biti veliki izazov za mene, a takođe sam se radovao prilici da bolje upoznam Sloveniju i njeno poslovno okruženje.“
Taj tromesečni boravak u Sloveniji i dan-danas Strahinja smatra za najbolji period u dosadašnjoj karijeri i životu. Pošto ima savetnike koji rade širom sveta, LSBC ima veliko iskustvo u radu na daljinu. Po Strahinjinim rečima, jedna od najvažnijih stvari koju je naučio tokom boravka bilo je kako upravljati ljudima na daljinu. Takođe je nadogradio svoje digitalne veštine za poboljšanje produktivnosti i efikasnosti. Međutim, za najveću dobit od razmene ipak smatra širenje svoje poslovne mreže.
Mreže donose posao
Tokom svog boravka, Strahinja je učestvovao u mnogim poslovnim događajima i radio na povećanju svoje mreže. Kao rezultat svega toga, njegov Sistem upravljanja odnosima sa kupcima sada uključuje imena preko 60 stručnjaka koje je upoznao na raznim događajima – a posebno je ponosan što je među njima i svetski poznati američki preduzetnik i osnivač mnogih startapa, Džef Hofman!
Strahinja se vratio sa pet klijenata i partnera iz Slovenije sa kojima i dalje sarađuje. Jedan od njih je PGN.global, startap za inovativne tehnologije, za koji kaže da je njegov najveći klijent. U međuvremenu je zaposlio još dvoje kolega, preselio se u novu kancelariju i stekao dva nova klijenta. Uprkos pandemiji koronavirusa, Strahinja je ostvario značajan rast tokom poslednjih šest meseci. Za ovaj uspeh posebno odaje priznanje projektu StartUp2. “Verujem da je ovaj uspeh rezultat naše sposobnosti da radimo na daljinu i našeg fokusiranja na međunarodno tržište. To su stvari koje sam naučio u LSCB-u u Sloveniji“, kaže on.
“Verujem da je ovaj uspeh rezultat naše sposobnosti da radimo na daljinu i našeg fokusiranja na međunarodno tržište. To su stvari koje sam naučio u LSCB-u u Sloveniji”
StartUp2 dobija podršku od programa Erazmus za mlade preduzetnike (EYE), prekograničnog programa razmene koji novim ili ambicioznim preduzetnicima pruža priliku da uče od iskusnih preduzetnika koji vode mala preduzeća u drugim zemljama učesnicama. Domaćin ima koristi od novih perspektiva i prilika za izgradnju veza sa stranim partnerima, kao i da upozna nova tržišta. Srbija učestvuje u programu, zajedno sa svim ostalim zemljama zapadnog Balkana.
Strahinja je jedan od mnogih mladih ljudi koji su imali koristi od projekta StartUp2. Projekat je do sada podržao 128 preduzetnika iz različitih zemalja praktičnom obukom, pomažući i konsolidujući uspešne startapove i olakšavajući malim firmama da uđu na druga evropska tržišta. Njime upravlja konzorcijum od osam partnera iz Finske, Francuske, Italije, Letonije, Portugalije, Srbije, Španije i Velike Britanije – a koordinira ga CESIE (Evropski centar za studije i inicijative) iz Italije. Centar za poslovni razvoj iz Kragujevca je projektni partner u Srbiji.
Mladi preduzetnik iz Srbije odlazi u špansko selo da bi se usavršio u svom poslu
U selu Toralba de Ribota živi samo 120 ljudi, a privredna delatnost tog mesta se ne bi baš mogla opisati kao živahna. Ovo selo na severoistoku Španije nema nijednu prodavnicu, ima jednu kafanu, a stanovništvo se uglavnom bavi poljoprivredom. Ipak, upravo je ovde 31-godišnji srpski preduzetnik Mladen Savković odlučio da provede mesec dana da unapredi svoje poslovne veštine.
Nakon deset godina bavljenja novinarstvom i povremeno odnosima s javnošću za umetničke i kulturne aktivnosti, Mladen je nedavno otvorio svoju PR agenciju. Međutim, ubrzo je shvatio da mu je potrebna podrška da bi postigao bolje rezultate. “Naišao sam na priču o ženi iz Srbije koja je osnovala preduzeće za izradu domaće testenine. Da bi unapredila svoje poslovanje, prijavila se i dobila sredstva EU da ode na Siciliju na nekoliko meseci da nauči zanat od najboljih majstora. To mi se učinilo savršenim za mene! Pokušao sam da saznam kako je u tome uspela“, kaže on.
“Pomislio sam: ako naučite kako da pokrenete publiku tamo, uspećete da je pokrenete bilo gde.“
Tako je Mladen saznao za projekat MOVE-YE koji finansira program Evropske unije COSME. Kao i mnogi drugi mladi ljudi, i Mladen je iskoristio priliku za radnu posetu zemlji EU. Pošto govori španski, Španija je bila logičan izbor.
Gde otići?
Njegova prva zamisao bila je da ode u Madrid ili Barselonu. Kaže da mu je na raspolaganju bio veliki broj kompanija koje je mogao da izabere za domaćina, većinom u turizmu, IT-u i drugim sektorima. Ali privukla ga je prilika u kulturnom sektoru koja se pojavila u Toralbi de Riboti.
“Intervjuisale su me dve dame koje su u selu organizovale festival umetnosti i muzike Saltamontes i ostavile su na mene veoma jak utisak. U jednom tako malom selu uspele su da organizuju uspešan umetnički festival! Pomislio sam: ako naučite da pokrenete publiku tamo, uspećete da je pokrenete bilo gde i zaključio sam da je to prava prilika za mene.“
Mladen je proveo punih mesec dana radeći na festivalu Saltamontes. Uvideo je važnost promocije umetnosti i kulture izvan urbanih područja, gde ona i dalje čini vitalni deo svakodnevnog života, ali na malo drugačiji način. “Postao sam svesniji važnosti interakcije sa lokalnom zajednicom i osluškivanja njihovih kulturnih potreba i interesa“, kaže on.
“Postao sam svesniji važnosti interakcije sa lokalnom zajednicom i osluškivanja njihovih kulturnih potreba i interesa.“
Projekat MOVE-YE (Pokretanje preduzetničkih vrednosti i ideja širom Evrope) koji finansira EU ima za cilj unapređenje preduzetničke kulture i umrežavanje evropskih preduzetnika. Finansiran u okviru programa COSME, nudi i mladim i iskusnim preduzetnicima priliku da se upoznaju sa različitim načinima poslovanja, da upoznaju i shvate nova tržišta i internacionalizuju i inoviraju svoje poslovanje putem prekogranične mobilnosti.
Donošenje iskustva kući
Mladen uglavnom radi sa ustanovama koje organizuju kulturne događaje i festivale. Sada planira da svojim klijentima u Srbiji predstavi načine angažovanja publike koje je naučio u Španiji. “Možete postaviti izložbu i tu stati. Ali naučio sam da je važno raditi sa publikom i usredsrediti se na intenzivnije angažovanje zajednice. Iskustvo na festivalu Saltamontes nateralo me da razmislim o idejama koje mogu da primenim ovde u Srbiji“, kaže.
Srpsko tekstilno preduzeće koje spaja kreativnost sa ekološkim dizajnom uspešno posluje uz podršku EU.
Regenerik je jedan od predstavnika novog talasa inovativnih brendova odeće kojih ima sve više u Srbiji. Preduzeće proizvodi urbanu odeću i ručno izrađene modne detalje od materijala kao što su prirodna vlakna i reciklirani i biorazgradivi materijali. Ova vrsta proizvodnje nije česta u Srbiji, kao ni u ostatku zapadnog Balkana.
Danica Tomić je jedna od osnivača Regenerika. Diplomirala je arhitekturu i do pre godinu dana nije mogla sebe ni da zamisli da radi bilo šta drugo. Po završetku studija iskoristila je priliku za praksu u arhitektonskoj firmi, ali se ubrzo razočarala (administrativnom) prirodom zadataka koji se dodeljuju pripravnicima. Danica je imala žarko želela da radi nešto kreativno.
Od arhitekture do mode
Kada je jedan njen bliski prijatelj odlučio da napusti svoj posao i predložio joj da mu se pridruži na novom projektu, složila se pod jednim uslovom – da na novom poslu može da upotrebi svoju kreativnost. Ubrzo se i njena sestra pridružila timu. Novoformirani trio bio je pun energije, ali nedostajala im je konkretna poslovna ideja. Niti su imali predstavu gde bi mogli da se obrate za savet.
„Kada sam otišla na prvu radionicu, nisam imala jasnu predstavu o vrsti posla koji želim da započnem… Ja sam arhitekta, ali modi dizajn me je uvek privlačio.“
Danica je preduzimljiva osoba, pa je odmah započela pretragu na internetu i pitala prijatelje za savet o pokretanju posla. Jedna prijateljica joj je rekla za program za start-up kompanije koji finansira Evropska unija i koji podržava mlade preduzetnike u razvoju njihovih poslovnih veština.
„Kada sam otišla na prvu radionicu, nisam imala jasnu predstavu o vrsti posla koji želim da započnem… Ja sam arhitekta, modi dizajn me je uvek privlačio, a posle razgovora i analize sa mentorima na kursu odlučila sam da osnujem Regenerik“, kaže Danica.
Danica je na radionicama proširila svoje znanje o razvoju proizvoda i unapredila veštine prezentacije, a naučila je mnogo i o vođenju preduzeća. Kombinujući ovo znanje sa svojom ljubavi prema modnom dizajnu, ona i njeni prijatelji uspešno su pokrenuli novi posao. Od tada su proširili poslovanje i zaposlili nove radnike koji zajedno s njima stvaraju Regenerikove proizvode.
„Osećam se bolje i prijatnije kad znam da će drugi ljudi rasti zajedno s nama. Ideja vodilja Regenerika: zajednički rad, zajednička korist i zaštita životne sredine.“
Projekat je takođe imao za cilj da dugoročno utiče na mogućnosti zapošljavanja mladih. Partneri na projektu radili su na unapređenju kapaciteta preko 120 organizacija civilnog društva na zapadnom Balkanu kako bi mogle da sarađuju u osmišljavanju i primeni inovativnih pristupa mogućnosti zapošljavanja i zapošljavanju mladih. Projektom upravlja Beogradska otvorena škola, u saradnji sa partnerima iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, sa Kosova, i sa Međunarodnim centrom Ulof Palme iz Švedske.
Lepo je biti mali
Danica ne sanja o velikoj kompaniji. Kaže da bi najsrećnija bila ako bi posao nastavio da raste kako bi mogla da angažuje više ljudi koji bi radili na ručnoj izradi Regenerikovih proizvoda.
„Osećam se bolje i prijatnije kada znam da će i drugi ljudi rasti zajedno sa nama, a ideja vodilja Regenerika je: zajednički rad, zajednička korist i zaštita životne sredine“, kaže ona.
Program obuke u kojem je Danica učestvovala organizovao je projekat WeB4YES koji finansira EU. Pored Danice, preko 1.000 mladih ljudi sa zapadnog Balkana iskoristilo je novostečene veštine i pokrenulo start-ap preduzeća ili je pronašlo posao u drugim kompanijama nakon učešća u ovom projektu.
Novi model digitalne obuke bavi se neusklađenošću veština i nezaposlenosti mladih.
Na zapadnom Balkanu, stopa nezaposlenosti među mladima jedna je od najviših u Evropi – varira od 28,3% u Albaniji, do 55,4% na Kosovu (Eurostat 2018). Ipak, na drugoj strani ostaje mnogo neispunjenih radnih mesta. Jedno od rešenja je osposobljavanje mladih ljudi putem obuka za specifične struke koje su tražene na tržištu rada. Ovo je pristup koji je zauzela srpska omladinska organizacija RES POLIS (Centar za omladinski i društveni razvoj), specijalizovana za razvoj neformalnog obrazovanja za osposobljavanje mladih.
„Bili smo svedoci paradoksa u Srbiji“, objašnjava Boris Negeli iz RES POLIS-a. „S jedne strane, imali smo visoku stopu nezaposlenosti, ali s druge strane, IT sektor je imao kritičan deficit kvalifikovanih radnika. Za nas je rešenje bilo jednostavno: Nacionalna služba za zapošljavanje, odgovorna za obuku nezaposlenih osoba, takođe bi trebalo da obuku iz oblasti IKT-a uključi u svoje obrazovne programe.“ Ovo je bila inspiracija za projekat „Dizajniraj svoj posao“ koji je RES POLIS pokrenuo još 2009. godine. Zamisao je bila da se osmisle i isprobaju obrazovni programi iz sfere IKT-a u oblastima u kojima nedostaje stručni kadar.
Od tada je „Dizajniraj svoj posao“ samo rastao. Ovaj projekat se odvija uz podršku programa Evropske Unije ERASMUS+ koji promoviše saradnju u obrazovanju, obuci i radu sa mladima, uključujući i zapadni Balkan. Projekat uključuje partnerske organizacije iz Francuske, Italije, Albanije i Kipra, od kojih svaka donosi različitu stručnost i iskustvo. Budući da se mnoge zemlje širom regiona zapadnog Balkana i šire suočavaju sa sličnim izazovima, ova razmena iskustava je od vitalnog značaja.
Kursevi su razvijeni u različitim poljima, kao što su grafički dizajn, veb dizajn, programiranje do trodimenzionalnog modeliranja i osnovne animacije igara. Svi koji imaju između 18 i 30 godina imaju pravo da učestvuju u programu, dok se mladi iz grupa u nepovoljnom položaju posebno podstiču da se prijave. Da bi stekli međunarodno iskustvo, uspešni kandidati odlaze na obuku u neku od partnerskih zemalja.
„S jedne strane, imali smo visoku stopu nezaposlenosti, ali s druge strane, IT sektor je imao kritičan deficit kvalifikovanih radnika. Za nas je rešenje bilo jednostavno: Nacionalna služba za zapošljavanje, odgovorna za obuku nezaposlenih osoba, takođe bi trebalo da obuku iz oblasti IKT-a uključi u svoje obrazovne programe.“
Izlazak iz začaranog krugaEriseld, 26-godišnji mladić iz Albanije, jedan je od velikog broja mladih ljudi koji su se prijavili za kurs. “ Iako sam diplomirao informacione tehnologije, da bih zarađivao za život, morao sam da radim u fabrici umesto na poslovima vezanim za IT“, kaže on. Eriseld objašnjava da je, dok su ga na univerzitetu podučavali teorijskom znanju, imao malo praktičnog znanja.
„Izgledi za posao su mi se promenili kad sam čuo za „Dizajniraj svoj posao“. To je bilo upravo ono što mi je trebalo.“
Jedva čekamPotražnja i dalje raste, a RES POLIS uvek jednim okom motri na budućnost. Programi se redovno ocenjuju, kako bi bili sigurni da su dobro osmišljeni za suočavanje sa izazovima sa kojima se suočava i sa kojima će se u budućnosti suočavati poslovni sektor IKT-a. Krajnji cilj je da njihovi dokazani obrazovni programi iz oblasti IKT-a budu uključeni u zvanični program obuke Nacionalne službe za zapošljavanje.
To ga je uvelo u začarani krug – bilo mu je potrebno iskustvo da bi započeo profesionalnu karijeru, ali nije mogao da stekne iskustvo zato što bez njega niko nije hteo da ga zaposli. „Međutim, izgledi za posao su mi se promenili kada sam čuo za inicijativu ‚Dizajniraj svoj posao‘. Bilo je to upravo ono što mi je trebalo“, kaže Eriseld.
Eriseld je učestvovao na dva desetodnevna kursa u okviru inicijative „Dizajniraj svoj posao“ u Srbiji i Italiji, koji su ga osposobili da koristi nove veštine i da zahvaljujući boravku u inostranstvu sagleda neke stvari drugačije. Ubrzo nakon toga, dobio je ponudu za posao od InTech-u – IT kompaniji sa sedištem u Tirani u kojoj je Eriseld završio praktičnu obuku tokom projekta. Nakon sticanja određenog radnog iskustva, Eriseld je odlučio da se odvaži i pređe u frilensere, nudeći IT usluge lokalnim i međunarodnim klijentima. Njegovi planovi za budućnost su, između ostalog, osnivanje sopstvene firme i zapošljavanje drugih ljudi.
We use cookies and similar technologies to improve your experience on our website.
Read our Privacy Policy.
