Skip to main content

Area of Cooperation: Economy

Malikowski couture: novi modni brend inspirisan tradicionalnim romskim kostimima

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Mladi romski umetnik ulazi u svet mode zahvaljujući projektu koji finansira EU u Severnoj Makedoniji

U porodici Muameda umetnici uvek imaju finansijskih problema i nemaju budućnost u svojoj struci. Muameda su od malih nogu veoma privlačili umetnost i dizajn, ali pošto je imao dobre ocene u skoro svim drugim predmetima u školi, izabrao je da studira prava.

Uz vredan rad, Muamed je imao visoke ocene na fakultetu, ali neposredno pre nego što je trebalo da diplomira, nešto se prelomilo u njemu. „Svi oko mene, uključujući i moju porodicu, očekivali su da budem neko ko nisam ja, neko koga nikada nisam upoznao u duši. Znao sam da ne pripadam tom svetu i odlučio sam da poslušam svoje srce i sledim svoje snove“, kaže Muamed.

„Bilo mi je teško jer nisam imao podršku porodice ili prijatelja. Stalno su mi govorili: ‚Ne možeš to da uradiš‘; ‚Odustani, nećeš uspeti‘; Treba da budeš advokat‘.“

Živeti san

Odlučio je da upiše Fakultet za modni dizajn na Univerzitetu Goce Delčev u Štipu, u Severnoj Makedoniji. Odluka da studira modni dizajn nije bila lak izbor, ali čim je Muamed počeo da studira modu, počeo je da crta ilustracije kako bi oživeo svoje inovativne modne ideje. „Bilo mi je teško jer nisam imao nikakvu podršku porodice ili prijatelja. Stalno su mi govorili: ‚Ne možeš to da uradiš‘; ‚Odustani, nećeš uspeti‘; ‚Treba da budeš advokat‘“, kaže Muamed.

Stvaranje novog brenda i ulazak na modno tržište nije lako, te je budućnost za Muameda izgledala prilično teško. Muamed je 2020. godine, baš kada je razmišljao o odustajanju, čuo za projekat koji finansira Savet Evrope, a koji vodi Evropski institut za umetnost i kulturu Roma (ERIAC), a koji podržava mlade Rome u kreativnim i poslovnim poduhvatima. Zahvaljujući ERIAC-u i njegovom finansiranju, Muamed je konačno dobio priliku da svoju strast pretvori u biznis.

Ali to je bio samo početak i Muamed je ciljao na mnogo veći uspeh. On nije imao prodavnicu, za čije otvaranje su bile potrebne znatne finansijske investicije, koje Muamed nije mogao da pokrije. Onda je počela pandemija. Uz patnju i nevolje koje je prouzrokovala, otvorila je i nove načine poslovanja. Drugi projekat koji finansira EU – Romski digitalni podstrek uz podršku Saveta za regionalnu saradnju (RCC) – pomogao je Muamedu da prevaziđe taj izazov.

„Projekat za digitalni podstrek Roma koji finansira EU pomogao mi je da podignem svoje poslovanje na viši nivo i započnem putovanje ka tome da postanem poznati brend.“

O projektu

Projekat integracije Roma ima za cilj da se smanji društveno-ekonomski jaz između romske i neromske populacije na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, kao i da se ojačaju institucionalne obaveze vlada da uključe i ostvare specifične ciljeve integracije Roma u redovne javne politike. Sprovodi ga Savet za regionalnu saradnju, uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacija za otvoreno društvo.

Roma Digital Boost obučio je Muameda za onlajn prodaju, stvaranje brenda i vizuelnog identiteta za njegovu kompaniju, kao i za upravljanje i promociju na kanalima društvenih mreža. „Projekat za digitalni podstrek Roma koji finansira EU pomogao mi je da podignem svoje poslovanje na viši nivo i započnem putovanje ka tome da postanem poznati brend“, kaže Muamed.

Sada je pokrenuo svoju prvu bitnu modnu kolekciju, nadahnutu tradicionalnim romskim kostimima. Njegova kreacija Aurora osvojila je drugo mesto na takmičenju za Mis slobode sveta, a još jedna kreacija izabrana je za najbolji nacionalni kostim na takmičenju za Mis leta 2021. u Albaniji. Njegova vizija za budućnost je da otvori veći modni studio u prestonici Severne Makedonije, Skoplju, a zatim da se proširi i na međunarodno tržište. „Čak i ako to drugima izgleda nemoguće“, kaže Muamed, „hajde da zajedno stvaramo priče koje vredi pričati glasno i ponosno.“

Iako projekat integracije Roma u RCC uglavnom funkcioniše na nivou javnih politika, on nastavlja da podržava programe koji rade direktno sa romskim zajednicama. Digitalni podstrek za Rome, koji RCC podržava kako finansijski, tako i sa ljudstvom, jedan je od tih programa i posebno je važan jer pomaže da se ubrza proces digitalizacije u romskim zajednicama.

„Bez digitalnih veština nema napretka u procesu integracije u bilo kojoj oblasti, uključujući kvalitetno obrazovanje, ravnopravno učešće na tržištu rada, pristup javnim i zdravstvenim uslugama i pristup informacijama. Visoko motivisani ljudi poput Malikovskog su najbolji primeri kako romska zajednica može da doprinese tekućem preobražaju naših privreda“, kaže Orhan Usein, šef Kancelarije za integraciju Roma u Savetu za regionalnu saradnju.

U međuvremenu, Muamed kaže: „Ohrabrujem sve, a posebno mlade Rome, da slušaju svoja srca i slede svoje snove. Nikad ne odustajte od onoga što vas čini srećnim u životu. Uvek budite svoji!“

Mala kutija za velike ideje

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Preduzetnica sa Kosova pokrenula je inovativan proizvod za razvoj elektronskih i inženjerskih veština kod dece

Arta Šehu Zaimi je mlada preduzetnica sa Kosova. Nakon što je diplomirala informatiku, zaposlila se u banci kao programerka i kasnije napredovala do pozicije softverskog arhitekte. Međutim, ubrzo je postala majka i njen pogled na svet se promenio, kao i profesionalni planovi, pa je odlučila da krene u malo drugačiji poslovni poduhvat. „Uvek sam žalila što sam, kao i mnogi iz moje generacije, morala dobro da se potrudim da bih naučila praktičan rad i osećala sam potrebu da uradim nešto kako moje ćerke i njihova generacija ne bi imale slične poteškoće“, kaže Arta.

Zbog toga su još 2015. godine Arta i njena sestra odlučile da pokrenu J-Coders akademiju, privatni kurs na kojem deca od 8 do 18 godina mogu da uče programske jezike, dizajn aplikacija i dizajn kompjuterskih igrica. Princip akademije J-Coders je da nauči decu ovim konceptima sa što više praktičnih vežbi.

„Verujemo da nauka i tehnologija deci treba da se predstave na realan i jednostavan način, dok ih podstičemo da rešavaju probleme i razmišljaju izvan okvira.“

eNauka i tehnologija koje se lako uče

Međutim, tokom rada na akademiji, Arta i njena sestra su uvidele da deca imaju poteškoća da usvoje znanje iz hardverskog inženjeringa i elektronike. To je bilo zato što postojeći pristup deci nije obezbedio jednostavno okruženje za eksperimentisanje u ovoj važnoj oblasti. „Verujemo da nauka i tehnologija deci treba da se predstave na realan i jednostavan način, dok ih podstičemo da rešavaju probleme i razmišljaju izvan okvira“, kaže Arta.

Tako je koncipirana ideja Labbox-a, koji Arta smatra revolucionarnim proizvodom. Labbox se sastoji od malecnih kutija koje sadrže kola, konektore kablova i slične delove koji omogućavaju deci da sprovode male inženjerske i elektronske eksperimente.

Nakon što je početni proizvod smišljen, predstavljen je grupi roditelja i partnera. Proizvod je naišao na dobar prijem i Arta i njena sestra su odlučile da ga pretoče u biznis. Međutim, s obzirom da je njihov poduhvat bio novina na kosovskom i regionalnom tržištu, bilo je dosta izazova. Posebno su imali problema sa proizvodnjom svojih jedinica. „Naš region nije baš prijateljsko okruženje za preduzeća kao što je Labbox, koje isporučuju fizičke elektronske proizvode. Suočili smo se sa ozbiljnim problemima u pronalaženju dobavljača ili preduzeća koja bi preuzela proizvodnju“, kaže Arta.

„Finansijska pomoć koju smo dobile od EU u ranoj fazi bila je od presudnog značaja za naše poslovanje i nadam se da će nastaviti da podržavaju digitalni sektor u regionu, jer imamo mnogo talenta i ljudskog kapaciteta kojima je potrebna podrška da bi se pretvorili u veće brendove.“

O projektu

Instrument za razvoj i inovacije preduzeća na Zapadnom Balkanu (WB Edif) koji finansira EU ima za cilj da poboljša pristup finansiranju za mala i srednja preduzeća (MSP) na Zapadnom Balkanu. WB EDIF je osmišljen da ponudi komplementarne finansijske instrumente koji se odnose na čitav niz potreba za finansiranjem MSP na Zapadnom Balkanu. Instrument se sastoji od četiri stuba: finansiranja vlasničkog kapitala MSP, garancija za kredite, kreditiranja i usluge podrške MSP.

Druga opcija je bila da Labbox preuzme proizvodnju, ali za to je bila potrebna ozbiljna investicija koju kao startap nisu mogle sebi da priušte. Labbox je stoga morao da usmeri energiju na obezbeđivanje minimalne količine sredstava kako bi svoju prvu seriju proizvoda izneo na tržište. Labbox je podneo predlog za podršku Instrumentu EU za razvoj i inovacije preduzeća Zapadnog Balkana (WBEDIF) i dobio pozitivan odgovor.

EU im je pomogla u kupovini mašina kako bi mogli da proizvode elektronske kutije samostalno i nezavisno od drugih dobavljača ili potencijalnih partnera. „Finansijska pomoć koju smo dobile od EU u ranoj fazi bila je od presudnog značaja za naše poslovanje i nadam se da će nastaviti da podržavaju digitalni sektor u regionu, jer imamo mnogo talenta i ljudskog kapaciteta kojima je potrebna podrška da bi se pretvorili u veće brendove.“, kaže Arta.

Labbox-ovi elektronski gradivni blokovi uče decu osnovama nauke i računarskog inženjerstva na zabavan i interaktivan način. Arta i njene kolege su osmislile i razvile niz ovih kutija za sertifikovani STEM (naučni, tehnološki, inženjerski i matematički) nastavni plan. Svaki proizvod koji osmisle povezan je sa određenim ciljem učenja i omogućava deci da razumeju neki koncept. Nakon uspešnog predstavljanja na domaćem tržištu, Labbox je brzo stekao reputaciju u zemlji i inostranstvu kao pionir u STEM obrazovanju. Državne škole širom Kosova sprovele su pilot projekte sa nastavnim planom i programom Labbox-a, a 2018. godine kompanija je osvojila prvo mesto na Startap igrama u okviru Investicionog samita Zapadnog Balkana u Londonu. Ali ovo je samo početak, jer je Arta odlučna da iskoristi snažan zamah koji je Labbox dobio do sada. „Planiramo da dođemo do evropskog i američkog tržišta i proširimo distribucione kanale kako bismo uključili maloprodajne lance koji služe državnim školama i obrazovanju“, kaže ona.

Novi rast na vojvođanskim poljima

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Mladi srpski poljoprivrednik ostvario dečački san uz podršku EU.

Milan Plavšić (35) živi u Sremskoj Mitrovici. Potiče iz porodice sa dugom tradicijom u poljoprivredi, ali za razliku od oca i dede, Milan je imao priliku da diplomira na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Njegov cilj je da porodični posao podigne na sledeći nivo. „S poljoprivredom sam rastao. Naprosto je obožavam i nikada nisam ni pomišljao da se bavim nekim drugim poslom”, kaže Milan.

Vojvodina je poznata po plodnom zemljištu koje je vekovima bilo idealno za poljoprivredne useve poput kukuruza, pšenice, soje i suncokreta. Pokrajina je najveći proizvođač i izvoznik poljskih useva na Zapadnom Balkanu. Kao i Milan, većina ljudi u regionu bavi se poljoprivredom, ali, uprkos prednosti dobrog zemljišta, poljoprivrednici se suočavaju sa ozbiljnim poteškoćama.  „Neka od malih poljoprivrednih domaćinstava sa dva do tri hektara zemlje ili prodaju svoje zemljište ili ga iznajmljuju većim proizvođačima, jer nisu u mogućnosti da investiraju u novu tehnologiju i kupe opremu za modernu poljoprivredu“, kaže on.

„Stari traktor se pretvorio u problem, jer više nije radio kako treba i nismo mogli da ispoštujemo rokove ili proizvedemo neophodne količine useva.“

Novi traktor, bolje poslovne prilike

 Sa svojih 20 hektara zemlje, Milan sebe smatra proizvođačem srednje veličine, ali i on je imao poteškoća. Posedovanje traktora je presudno za njegovu delatnost, a onaj koji je Milanova porodica imala kupljen je 1987. godine. Milan se seća radosti kada je prvi put vozio ovaj traktor sa samo 12 godina. Ali kako je vreme prolazilo, mašina je počela da pokazuje znake starosti. „Stari traktor se pretvorio u problem, jer više nije radio kako treba i nismo mogli da ispoštujemo rokove ili proizvedemo neophodne količine useva“, kaže Milan.

Porodica je znala da treba da uloži u novi traktor, koji može da košta i do 70.000 evra, što je ogroman iznos za proizvođače njihove veličine. Nisu imali dovoljno novca, a podizanje kredita u ovom iznosu je delovalo previše rizično i skupo na duži rok. Ali bez nove opreme, njihov posao bi bio ozbiljno ugrožen.

Tračak nade se javio kada je Milan čuo za Program pretpristupne pomoći za ruralni razvoj (IPARD) koji finansira EU i koji podržava poljoprivredu u Srbiji i regionu. Videvši da ispunjava kriterijume, Milan je odlučio da podnese zahtev za podršku. Prijava je bila uspešna i porodica je uspela da kupi novi traktor.

„Sa novim traktorom koji smo dobili uz podršku EU, sada mogu da radim brže i bezbednije i da imam kvalitetnije prinose.“

O projektu

Deo Instrumenta za pretprijemnu pomoć (IPA), koji ima za cilj podršku reformama u zemljama u procesu pridruživanja EU, Instrument za pretprijemnu pomoć ruralnom razvoju (IPARD) usmeren je na ruralna područja i sektore agro hrane tih zemalja. Ovim sredstvom, EU korisnicima pruža finansijsku i tehničku pomoć kako bi njihov poljoprivredni sektor i ruralna područja bili održiviji i uskladila ih sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.

Program IPARD podržao je Milanovu porodicu sa više od 50% iznosa za kupovinu novog traktora. Ostatak je porodica pokrila delom od sopstvene ušteđevine, a delom od kredita koji su uzeli od banke i koji je bilo lakše dobiti uz podršku IPARD-a. „S novim traktorom koji smo dobili uz podršku EU, sada mogu da radim brže i bezbednije i da imam kvalitetnije prinose“, kaže Milan.

Milan ima viziju daljeg širenja jer ima kvalitetno zemljište i tržište. Ono što je najvažnije, on sada ima i novi Steyr traktor, baš onaj o kojem je sanjao kao dečak. „San svakog mladića koji živi u poljoprivrednom domaćinstvu je da kupi novi traktor. To je bio i moj san. Uz podršku EU, taj san mi se ostvario“, kaže Milan.

Stopama Majke Tereze

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Obnova hodočasničke planinske staze koja povezuje Kosovo i Severnu Makedoniju donosi podsticaj lokalnim ekonomijama i zajedničkom kulturnom nasleđu.

Letnica je selo na jugoistoku Kosova sa manje od 5.000 stanovnika. Međutim, tokom nekoliko letnjih sedmica, broj stanovnika sela se povećava na preko 30.000. Razlog tome je hodočašće do statue Crne Bogorodice, Gospe od Letnice.

Ova statua stara je više od 300 godina i njena priča počinje u Skoplju, prestonici Severne Makedonije. Posle povlačenja austrijske vojske iz grada u šesnaestom veku i povratka Skoplja pod osmansku vlast, grupa katolika je izbegla u Letnicu, noseći sa sobom statuu Crne Bogorodice. U devetnaestom veku, Fulgencije Carev, arhiepiskop skopski, organizovao je godišnje hodočašće u Letnicu.

„Pošto je poreklom iz Prizrena a odrasla je u Skoplju, detinjstvo Majke Tereze je savršen primer zajedničkog kulturnog nasleđa koje treba da poveže ljude iz oba mesta i šire.“

U avgustu 1928, jedna od hodočasnica bila je mlada Anjeze Gondže Bojadžiju, koja je taj put svake godine prelazila od svoje sedme godine. Anjeze se rodila i odrasla u Skoplju, ali je upravo u Letnici na taj dan uspenja čula poziv Gospe od Letnice, Crne Bogorodice, da postane sestra misionarka i služi siromašnima sveta. Te godine je napustila Skoplje da bi se pridružila časnim sestrama lorentinkama i otplovila u Indiju pod imenom Sestra Marija Tereza.

Oslobađanje kulturnog i ekonomskog potencijala

Put prekograničnog hodočašća kojim je Majka Tereza prolazila bio je zatvoren i decenijama nije korišćen niti održavan, a ljudi su počeli da odlaze u Letnicu kolima. Kosovska Fondacija za kulturno nasleđe bez granica (CHwB) i njihova partnerska organizacija Fondacija za razvoj malih i srednjih preduzeća iz Skoplja videle su da bi obnova i ponovno otvaranje planinske staze bila dobra prilika za promovisanje kulturnog nasleđa i ekonomskog razvoja regiona, posebno ako bi se priča povezala sa životom Majke Tereze.

Adea Mekulji je menadžerka projekta. „Majka Tereza je poznata širom sveta, ali je bilo vrlo malo informacija o mladoj Anjeze Gondže Bojadžiju, pre nego što je postala poznata“, kaže ona. „Pošto je poreklom iz Prizrena a odrasla je u Skoplju, detinjstvo Majke Tereze je savršen primer zajedničkog kulturnog nasleđa koje treba da poveže ljude iz oba mesta i šire.“

Ključna podrška EU

Ideju je podržala EU, a istraživanje i prikupljanje informacija o ranom životu Majke Tereze bila je jedna od glavnih komponenti projekta „Na tragu Majke Tereze“ koji je finansiran u okviru programa EU za prekograničnu saradnju između Kosova i Severne Makedonije.

Pored restauracije i signalizacije hodočasničkog puta kao planinarske staze, kao i prikupljanja i objavljivanja informacija o ranom životu Majke Tereze, projekat je doprineo i restauraciji lokaliteta kulturnog nasleđa kao što su Muzej Majke Tereze u Prizrenu, hodočasničko mesto u Letnici i Manastir Svetog Pantelejmona u Gornjem Nereziju u Skoplju.

„Projekat će imati uticaja na dalje kulturno obrazovanje ljudi u pograničnom području i na dalji ekonomski razvoj pograničnog regiona.“

O projektu

Glavni cilj projekta „Na tragu kulturne staze Majke Tereze“ koji finansira EU bio je jačanje saradnje između organizacija civilnog društva i drugih na Kosovu i u Severnoj Makedoniji kroz priznavanje zajedničkih vrednosti i zajednički ekonomski rast.

Adea objašnjava da je podrška EU bila od presudnog značaja za oživljavanje projekta, sa širim uticajima koji će odjeknuti širom regiona. „Projekat će imati uticaj na dalje kulturno obrazovanje ljudi u pograničnom području i na dalji ekonomski razvoj pograničnog regiona“, kaže ona.

Staza Majke Tereze sada je otvorena za posetioce koji žele da prošetaju ili se pridruže hodočašću na starinski način i usput saznaju nešto više o jednoj od najpoznatijih ličnosti dvadesetog veka.

Reciklaža i moda na Kosovu

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Zatvaranje kruga: Projekat koji finansira EU uvodi koncept recikliranja tekstila na Kosovu.

Na Kosovu se veoma retko nailazi na kante za odvojeni otpad, a reciklažu uglavnom vrše samostalni sakupljači smeća koji prikupljaju metalni, papirni i plastični otpad iz običnih kanti za smeće i prodaju ga dalje. Međutim, zahvaljujući nevladinoj organizaciji pod nazivom Let ‘s Do It Peja, sakupljanje tekstilnog otpada počelo je u Peći, gradu na zapadu Kosova. Arba Šehu je mlada i zagrižena ekološka aktivistkinja koja je zajedno sa svojim kolegama iz pomenute nevladine organizacije rano identifikovala ovaj problem i odlučila da doprinese rešenju. Sada je ona menadžerka projekta.

Arba objašnjava da se ideja javila kao reakcija na količinu nastalog tekstilnog otpada i zbog toga što javne institucije nisu uspele da razviju održivi sistem sakupljanja i upravljanja otpadom u Peći ili u drugim mestima na Kosovu. Prema njenim rečima, većina lokalnog otpada završava na legalnim i ilegalnim deponijama, od kojih velika većina nije u skladu sa osnovnim ekološkim i zdravstvenim standardima. „Iako je pravni okvir delimično usklađen sa pravnim okvirom EU, otpad je i dalje jedan od najznačajnijih problema na Kosovu“, kaže Arba.

 

„Iako je pravni okvir delimično usklađen sa pravnim okvirom EU, otpad je i dalje jedan od najznačajnijih problema na Kosovu.“

Otpad u modi

Projekat „Promovisanje kružne ekonomije kao održivog modela razvoja socijalnih preduzeća – SEREC“, koji EU finansira, počeo je u januaru ove godine, a nevladina organizacija je postavila mesto za prikupljanje tekstila u centru grada. Na zadovoljstvo projektnog tima, meštani se odazivaju pozivu za odlaganje svog tekstilnog otpada preko takvih sabirnih mesta.

Projekat se zasniva na takozvanom konceptu „3R“ (Reduce, Reuse and Recycle). Međutim, osim ekološkog doprinosa, projekat ima i ekonomski aspekt jer su otvorili prodavnicu polovne odeće za prodaju doniranog tekstila koji je u dobrom stanju.

Arba smatra da ne može biti dugoročnog uticaja ako mlađe generacije nisu aktivno uključene. Stoga ona i njene kolege obrazovnu komponentu projekta vide kao najvažniju. U saradnji sa umetničkom gimnazijom u Peći, Let ‘s Do It Peja je pokrenula vannastavni kurs modnog dizajna gde učenici pod mentorstvom iskusnih modnih kreatora angažovanih na projektu rade na dizajniranju i izradi nove odeće koristeći prikupljeni tekstilni otpad. Arba objašnjava da je ovo za nju najuzbudljiviji deo projekta: „Učenici su veoma strastveni, i smislili su neke veoma zanimljive i atraktivne modele“.

„Veoma sam zahvalna što sam deo projekta SEREC koji EU finansira. Učim mnogo novih stvari i proširujem svoje stručne horizonte novim znanjem o modnoj industriji.“

O projektu

Projekat „Promovisanje kružne ekonomije kao održivog modela razvoja socijalnih preduzeća – SEREC“ koji finansira EU pokrenut je u januaru i završiće se u decembru 2021. godine. Opšti cilj projekta je podrška razvoju socijalnih preduzeća na Kosovu i povećanje zapošljavanja ugroženih grupa, pre svega žena i mladih, kroz primenu koncepata kružne ekonomije.

Ilka Ljatifi je jedna od učenica koje učestvuju u vannastavnoj aktivnosti koja je pokrenuta u okviru projekta. Ona kaže: „Veoma sam zahvalna što sam deo projekta SEREC koji EU finansira. Učim mnogo novih stvari i proširujem svoje stručne horizonte novim znanjem o modnoj industriji“.

Plan je da projekat SEREC postane samoodrživ i da nastavi sa aktivnostima čak i nakon završetka finansijske pomoći EU. NVO Let ‘s Do It Peja trenutno radi na registraciji i pokretanju socijalnog preduzeća sa konceptom i imenom zasnovanim na 3R. Na taj način žele da obezbede održivost pretvarajući ovaj projekat u preduzeće sa dugoročnom ekonomskom i ekološkom korišću za zajednicu.

Novo socijalno preduzeće imaće za cilj da zaposli radnike koji će raditi na dizajniranju i šivenju recikliranog tekstila, kao i ljude koji će raditi u prodavnici polovne robe. „Na ovaj način želimo da pomognemo ljudima u nevolji, jer će novi zaposleni u socijalnom preduzeću prvenstveno dolaziti iz ugroženih grupa kao što su žene, mladi i manjine“, kaže Arba.

Asfaltiranje kosovskog puta ka tržištima EU

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Dobijanje oznake kvaliteta proizvoda EU pomoglo je građevinskom preduzeću da pristupi međunarodnim tržištima i istovremeno poboljša sopstvene standarde.

Građevinska industrija na Kosovu cveta i daje veliki doprinos ekonomskom rastu. To je delimično posledica potražnje za stanovima u i oko Prištine, kao i u drugim većim gradovima. I kako potražnja nastavlja da raste, tako raste i potreba za kvalifikovanom radnom snagom i građevinskim materijalom. Ipak, kao i kod mnogih drugih proizvoda, većina materijala koji se koriste u građevinarstvu se uvoze, stvarajući negativan trgovinski bilans za Kosovo. Ali, promena je na vidiku!

Neki domaći proizvođači uvideli su da mogu da povećaju svoj tržišni udeo poboljšanjem kvaliteta svojih proizvoda kako bi ispunili standarde EU – što zauzvrat otvara pristup unosnim tržištima EU.

„Kvalitet betonskih ploča koje proizvodimo odgovara onome koji možete naći bilo gde u EU.“

Upoznajte Šaljaj, porodičnu firmu čije sedište se nalazi u Istoku, na zapadu Kosova. Oni godinama ulažu u razvoj da bi bili spremni za udeo u ovoj industriji vrednoj stotine miliona evra. Šaljaj je oduvek tvrdio da su njihovi materijali za popločavanje nemačkog kvaliteta.

„Kvalitet betonskih ploča koji proizvodimo odgovara onome što se može naći bilo gde u EU. Naša kompanija već dugi niz godina ulaže u tehnologiju i interne procese kako bi svoje proizvode dovela do evropskih standarda“, kaže Endrit Šaljaj, rukovodilac kontrole kvaliteta preduzeća.

Dobijanje sertifikata o kvalitetu

Međutim, kompanija Šaljaj je tek početkom 2021. godine mogla da potkrepi svoje tvrdnje sertifikatom. Uz podršku projekta koji finansira EU, Slobodno kretanje robe (FMG), uspeli su da shvate šta treba da urade da bi dobili oznaku „CE“. To je skraćenica francuskog izraza „conformité européenne”, i predstavlja oznaku za usklađenost sa EU koja se koristi za potvrdu da dati proizvod ispunjava bezbednosne standarde EU. FMG je vodio preduzeće kroz jednogodišnju proceduru ocenjivanja usaglašenosti kako bi dokazalo da njegov proizvod ispunjava zahteve za dobijanje pristupa tržištu EU.

„Ne možemo dovoljno da naglasimo koliko smo srećni što smo dobili oznaku CE – nešto na čemu smo radili veoma dugo“, kaže Šaljaj o dostignuću koje će utrti put ka povećanju njihovog udela na domaćem tržištu i otvoriti nove međunarodne mogućnosti.

Ali učenju tu nije bio kraj. Sva stečena iskustva i znanja o postupku sertifikacije, kao i domaći i zahtevi EU za građevinske materijale, podeljena su sa drugim proizvođačima u okviru projekta FMG. Jedan od stručnjaka uključenih u proces naglasio je kako to može da podstakne ovaj važan sektor ekonomije. „Projekat FMG dokazao je da je moguće da kosovske kompanije uspeju da dobiju oznaku CE. Sada vlada i pojedinačne kompanije treba da nastave sa radom“, kaže Adam Pini, specijalista za ovu oblast.

Deljenje znanja i ekspertize od strane stručnjaka kao što je gospodin Pini u okviru trogodišnjeg projekta FMG takođe je pomoglo da se poboljša zakonodavstvo o proizvodima i obuče agencije za sprovođenje zakona o bezbednijem tržištu za radnike i potrošače. To je uključivalo izradu zakonskih tekstova, usvajanje evropskih standarda, akreditaciju tela za ocenjivanje usaglašenosti, dobijanje uverenja o kalibraciji i obuku.

„Projekat FMG pokazao je da je moguće da kosovske kompanije uspeju da dobiju oznaku CE.“

O projektu

Cilj projekta „Podrška slobodnom kretanju robe (FMG)“ bio je razvoj kvalitetne infrastrukture, tržišnog nadzora i prava potrošača u cilju poboljšanja proizvodnih procesa i povećanja kvaliteta i bezbednosti proizvoda.

Ovo je deo šireg cilja da se podrži vlada Kosova u stvaranju održivijeg poslovnog okruženja usklađenog sa standardima EU i pravnim telom – poznatim kao „pravna stečevina“ – kako je zahtevano Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

To je deo truda koji Kosovo čini da uskladi svoje zakonodavstvo sa zakonima EU i da postepeno razvije oblast slobodne trgovine između EU i Kosova, u kojoj su slobodno kretanje robe, usluga i kapitala međusobno zagarantovani. Kosovo i EU potpisali su Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) 2016. godine, kojim se utvrđuju međusobna prava i obaveze.

Dostignuća kao što je oznaka CE za kompaniju Šaljaj su jasan znak da su kompanije konkurentnije, proizvodi bolji i bezbedniji, a poslovni partneri mogu  da veruju jedni drugima – istinito svedočenje o tome kako se asfaltiraju novi putevi između tržišta Kosova i EU.

Ko ste vi? Nova tehnologija provere identiteta iz Srbije

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Uz podršku EU, dva univerzitetska profesora vode preduzeće za digitalni identitet izvan granica Srbije.

Miloš Milovanović je profesor informacionih tehnologija na Univerzitetu u Beogradu i suosnivač IT kompanije Blinking. U životu se bavio svim i svačim: bio je muzičar, radio voditelj i poštar, kratko je radio u građevinarstvu pre nego što je postao univerzitetski profesor i, na kraju, preduzetnik. Jedina konstantna tokom svih tih godina bila je njegova ljubav prema tehnologiji i interesovanje kako ona može da promeni svet. Kao naučnik, svoje istraživanje je posvetio digitalnom identitetu i biometriji. Na kraju je sa svojim prijateljem i kolegom profesorom Miroslavom Minovićem odlučio da osnuje kompaniju koja društvu može da omogući vrhunski digitalni pomak.

Njihova ideja o osnivanju kompanije pošla je od zaključka da je trenutni model ručnog prikupljanja podataka i dokumenata u fizičkim prostorijama ili putem nesigurnih i neproverenih digitalnih kanala neispravan i zastareo. Tokom procesa podnošenja zahteva za neku uslugu, na primer, ljudi često ostavljaju kopije svojih podataka ili dokumenata kod svake osobe kroz čije ruke prolazi njihov zahtev. Miloš i Miroslav su znali da je ovaj model osetljiv na upade hakera, da lako može doći do krađe identiteta i zloupotrebe privatnih podataka i da košta mnogo vremena i novca pojedinaca i organizacija. Stoga su radili na stvaranju pouzdanog, sigurnog i jednostavnog načina za potvrdu identiteta.

„Kompanije već godinama traže način da okrenu svoje poslovanje ka digitalnoj interakciji, ali im nedostaju adekvatna rešenja.“

Rešiti se redova ispred banaka

U 2017. godini, univerzitetski profesori Miloš i Miroslav pitali su se kada će redovi ispred poslovnica banaka nestati i kada će ljudi zaista početi da obavljaju bankovne poslove „jednim klikom“. Miloš kaže da su u osnovi samo razvili nešto što su sami želeli da koriste. „Kompanije već godinama traže način da svoje poslovanje okrenu ka digitalnoj interakciji, ali im nedostaju adekvatna rešenja“, objašnjava on.

On dalje opisuje kako je, iako je uočena jasna potreba za proizvodom na tržištu, postojalo oklevanje da proizvod uđe u upotrebu, uprkos činjenici da su tu potrebu prepoznali i ljudi koji donose važne odluke. „Naprosto nisu bili spremni“, kaže on, pa su njih dvojica preduzeli alternativne mere kako bi se tržište naviklo na digitalnu ličnu kartu. Jedan pristup je bio uvođenje tehnologije deo po deo; drugi je promovisanje koristi od tehnologije na predavanjima i prezentacijama kako bi se uticalo na kompanije i druge zainteresovane strane da koriste proizvod.

Na kraju, svi njihovi napori su se isplatili i Blinking je sada vodeća kompanija u Srbiji za digitalnu proveru identiteta i jedna od vodećih kompanija u regionu. Međutim, njihove ambicije se nisu tu zaustavile, želeli su da povećaju svoju regionalnu prodaju i uđu na tržište EU i na globalno tržište. Za to im je bila potrebna podrška, koja je došla iz programa PowerUP koji finansira EU, a koji je pokrenut kao podrška malim i srednjim preduzećima (MSP) Zapadnog Balkana da bi se pojačala otpornost na koronavirus i proširilo njihovo prisustvo na tržištu.

„PowerUP je bio veoma dobar program gde smo dobili vrlo korisne informacije i stekli praktične veštine. Najvažniji deo za nas odnosio se na međunarodni rast izvan Zapadnog Balkana.“

O projektu

PowerUP je besplatan program namenjen malim i srednjim preduzećima i startapovima koji traže nove načine da privuku klijente i prilagode svoje poslovne modele i koja su zainteresovana za spoljne investicije.  Program je pokrenula Svetska banka u novembru 2020. godine, a finansira ga EU u okviru Instrumenta za razvoj i inovacije preduzeća Zapadnog Balkana (WB EDIF), sa vodećom konsultantskom kompanijom Deloitte, koja podržava njegovo izvođenje. U programu je učestvovalo preko 200 preduzeća iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, sa Kosova, iz Severne Makedonije i Srbije, koje su prošle obuku u cilju podrške daljem rastu preduzeća, sposobnosti da privuku investicije i otpornosti na krize tokom pandemije koronavirusa.

Program PowerUP koji finansira EU podržao je Blinking kako bi se unapredile brojne veštine: od upravljanja ljudima do boljeg rešavanja problema klijenata i marketinga. „PowerUP je bio veoma dobar program gde smo dobili vrlo korisne informacije i stekli praktične veštine. Najvažniji deo za nas odnosio se na međunarodni rast izvan Zapadnog Balkana.“

Blinking trenutno ima 30 stalno zaposlenih i brojne spoljne saradnike. „Kada je u pitanju budućnost, želimo da izgradimo nešto dugotrajno. Ali jedna od stvari koje dobro znam je da moramo biti strpljivi. Takođe treba da nastavimo da verujemo da čak i ako dolazite sa Zapadnog Balkana možete postati važan međunarodni igrač na ovom tržištu. Zato ulažemo, unapređujemo i razvijamo nove proizvode, od kojih će neki ugledati svetlost dana do kraja godine. Zato nas pratite na društvenim mrežama da budete u toku sa najnovijim novostima“, kaže Miloš.

Posle obnove, dedina kuća živi novi život

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU i koji promoviše tradicionalnu arhitekturu pomaže meštanima u pograničnom regionu Albanije i Crne Gore da razvijaju turizam.

Domaća hrana bez jelovnika, servirana sveža iz bašte ili voćnjaka: to gosti dobijaju kada borave u pansionu porodice Kljajić u selu Lubnice u Crnoj Gori. A smeštaj je u kući staroj više od sto godina, sa tradicionalnim nameštajem i ukrasima. Maja i Milan Kljajić zajedno sa četvoro svoje dece vode pansion. Njihov put u turističko preduzetništvo nije uvek bio posut ružama. Doneo je izazove, slučajnosti, ali i radost uspeha i široke osmehe zadovoljnih gostiju.

Osim prirodnih lepota i bogate kuhinje, selo Lubnice obiluje i tradicionalnom arhitekturom. To je rezultat veoma bogate kulture i istorije tog kraja, ali i zaostatka u modernizaciji – što znači da su mnoge stare kuće sačuvane u selima na prostoru između Albanije i Crne Gore.

„Iskreno, nisam verovala da stara kuća može poslužiti za bilo šta. Međutim, moj suprug Milan je bio uporan i ubrzo smo postali pioniri seoskog turizma u našem kraju.“

Od malih poljoprivrednih proizvođača do turizma i preduzetništva

Do pre deset godina, Maja i Milan nisu imali nikakvu nameru da se bave turizmom. Porodica je živela od proizvodnje meda i prodaje poljoprivrednih proizvoda na pijacama u okolnim mestima. Osim kuće u kojoj su živeli, imali su i kuću staru više od 100 godina koju je Milan nasledio od oca i dede. Nju su koristili kao ostavu za hranu i za nameštaj koji nisu koristili.

Milan je putovao širom regiona da bi učestvovao na pčelarskim seminarima i s vremenom je u njemu sazrela ideja da izdaju staru kuću turistima. „Iskreno, nisam verovala da stara kuća može poslužiti za bilo šta. Međutim, Milan je bio uporan i uskoro smo postali pioniri seoskog turizma u našem kraju“, kaže Maja.

Kuća je bila u veoma lošem stanju i Kljajići su znali da moraju da ulože u renoviranje. Samo što nisu imali sredstva. Na početku su dobili podršku jedne donatorske organizacije da poprave krov, što je bilo najhitnije, i izveli su još neke sitne popravke. Tada su već mogli da počnu da primaju goste. Maja se seća prvih posetilaca, grupe bugarskih biciklista, koje su ugostili 2014. godine. Seća se da oka nije sklopila te noći kada su stigli, plašeći se da se neće probuditi na vreme da im spremi doručak. „Bilo je neverovatno. Nismo navikli na posetioce; celo selo je bilo uzbuđeno i u šoku“, kaže Maja.

Za prvom grupom došla je druga, a zatim još jedna, sve dok kuća nije bila rasprodata za celu sezonu. Međutim, povećan promet nije došao bez izazova. Stara kuća nije bila u potpunosti renovirana i još uvek je bilo problema, a porodici je bila potrebna i podrška u promociji.

„Podrška EU bila je veoma važna. Pored novca za konačno renoviranje kuće, dobili smo i podršku za promociju našeg pansiona kroz brošure i društvene mreže. To je imalo ogroman uticaj na dalji rast našeg poslovanja.“

O projektu

Projekat prekogranične saradnje koji finansira EU „Očuvanje kulturnog pejzaža Albanije i Crne Gore“ počeo je 2018. i završio se 2020. godine. Cilj projekta je bio da se poveća konkurentnost turističkog sektora uključivanjem kulturnog i prirodnog nasleđa. On je doprineo promociji tradicionalne arhitekture prekograničnog područja među domaćim i međunarodnim posetiocima kroz izložbe, društvene medije i niz članaka u ciljanim časopisima na temu tradicionalnih elemenata u modernoj arhitekturi i očuvanju kulturnog nasleđa. Realizovali su ga Regionalna razvojna agencija Bjelasica, Komovi i Prokletije i Polimski muzej iz Crne Gore u saradnji sa EuroPartners Development i Regionalnim savetom Skadra iz Albanije.

Ova preko potrebna finansijska pomoć došla je iz projekta prekogranične saradnje koji finansira EU pod nazivom „Očuvanje kulturnog pejzaža Albanije i Crne Gore“. To je pomoglo Kljajićima da dovrše renoviranje kuće uz očuvanje njenih tradicionalnih kulturnoistorijskih elemenata. „Podrška EU bila je veoma važna. Pored novca za konačno renoviranje kuće, dobili smo i podršku za promociju naše gostionice kroz brošure i društvene mreže. To je imalo ogroman uticaj na dalji rast našeg poslovanja“, kaže Maja.

Maja i Milan planiraju da nastave da se bave ovim poslom. Takođe se nadaju da će bar jedno od njihove dece nastaviti da vodi pansion.

Posao nađen u rancu

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Finansijska sredstva EU pomogla su preduzetnici iz Bosne i Hercegovine na njenom putu ka izgradnji preduzeća koje pomaže drugima da putuju.

Azra Hodžić iz Bosne i Hercegovine oduvek je volela da putuje. Do početka pandemije koronavirusa posetila je brojna mesta – što poslovno, što iz zadovoljstva. Putovanje joj donosi radost, a put u Berlin od pre nekoliko godina postao je neočekivana polazna tačka za novi poslovni poduhvat.

Azra je tražila da kupi ranac koji bi mogla da koristi na tom putovanju, ali i kasnije, kada se vrati kući. Nije mogla da pronađe ništa što bi baš odgovaralo njenim potrebama, pa je, čim se vratila u Sarajevo, osmislila ranac koji zadovoljava njene potrebe i sašila ga zajedno sa svojim ocem.

„Svi su hvalili ranac i pitali odakle mi. Kada sam im rekla da sam ga ja napravila, prijateljica me je pitala da li mogu da napravim i njoj jedan.“

Prvi ranac koji je Azra osmislila i sašila sa svojim ocem imao je jednostavan dizajn, ali to je bilo baš ono što joj je trebalo. Ranac je odmah privukao pažnju njenih kolega na poslu. „Svi su hvalili ranac i pitali odakle mi. Kada sam im rekla da sam ga ja napravila, prijateljica me je pitala da li mogu da napravim i njoj jedan“, kaže Azra.

Posle ove prve porudžbine usledili su i drugi zahtevi, sve dok Azra nije shvatila da to može da se pretvori u dobar posao. Pokrenula je stranicu na društvenoj mreži i na njoj reklamirala svoje modele kojih je sada bilo više. Takođe je smislila veoma kreativan naziv za svoj biznis. Ispred reči „ranac“ stavila je englesku skraćenicu za sveca – „st“. Tako je naziv Azrine kompanije postao ST Ranac. Kada se skraćenica i ranac spoje, dobije se reč „stranac“.

Posao je išao dobro dve godine, Azra je osmišljavala dizajn ranaca, a njen otac ih je šio. Broj porudžbina je rastao, tako da je Azra morala da pronađe rešenje kako da proširi posao. Bila joj je potrebna obuka iz poslovnog menadžmenta, oprema i podrška za marketing i oglašavanje.

„Ranije nisam mogla da kupim ozbiljniju količinu sirovine jer sam direktno zavisila od prometa. Podrška EU mi je pomogla da pređem na sledeći nivo. Sada mogu da odgovorim na veću potražnju kupaca i spremna sam da postanem veliko preduzeće.“

O EU4Business-u

CILJ EU4Business-a je da stimuliše razvoj preduzetništva, izvozno orijentisanih sektora, turizma i poljoprivrede u Bosni i Hercegovini. Program zajednički finansiraju Evropska unija (15 miliona evra iz pretpristupnih fondova) i nemačka vlada (1,1 milion evra). Projekat sprovode GIZ (Nemačka korporacija za međunarodnu saradnju), ILO (Međunarodna organizacija rada) i UNDP (Program Ujedinjenih nacija za razvoj), a završiće se u martu 2022. godine.

Od prijatelja je čula za program EU4Business koji podržava mlade kompanije i perspektivne preduzetnike u poslovanju i širenju posla. Azra se prijavila i pohađala preko potrebnu obuku iz poslovnog menadžmenta, koja je trajala duže od dva meseca. Dobila je i novu industrijsku šivaću mašinu, s kojom njen otac uspeva da za kraće vreme proizvede više, kao i finansijsku podršku za kupovinu sirovine na veliko i unapred.

Dok svet pronalazi nove načine da putuje u novoj stvarnosti izazvanoj pandemijom koronavirusa, Azra očekuje dalji rast svog poslovanja. Ona planira da poveća asortiman svojih proizvoda i u bliskoj budućnosti zaposli nove radnike. Razvoj njenog posla svakako nije prošao bez izazova, ali je svojom strašću i trudom – i uz malu pomoć EU – uspela da ih sve prevaziđe.

 

Seme uspeha

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Povratak korenima: mladi emigrant se vraća u Albaniju i postaje uspešan preduzetnik uz podršku EU. Mikel Hodža napustio je Albaniju da bi radio kao građevinski radnik u Grčkoj. Kako kaže, morao je da se preseli u Grčku zbog teških ekonomskih uslova, nedostatka radnih mesta i poslovnih izgleda u svojoj zemlji. Tamo je radio nekoliko godina u građevinskom sektoru, gde je posao bio težak, a život nimalo lakši. Stoga je pre deset godina odlučio da se vrati svojim korenima u Fier, i da tamo okuša sreću. Udružio je snage sa drugim članovima porodice da započne novi posao, ali nikada nije ni pomislio da će imati toliko uspeha. Odmah po povratku iz Grčke izgradio je mali staklenik. Namera je bila da uzgaja manje količine povrća, distribuira na obližnje pijace i tako izdržava sebe i svoju porodicu. U to vreme ni u njegovom selu ni u okolini niko nije imao staklenik, tako da je Mikel postao pionir u ovoj vrsti poljoprivrednog biznisa. On se takođe seća da je početak bio veoma težak, jer nije imao značajnu sumu novca za investicije, niti podršku vlade ili bilo koje druge institucije. Ali na kraju su se njegov veliki trud i inovativni pristup isplatili i on je ušao u drugačiju vrstu poljoprivrednog biznisa koji je stalno rastao i pretvorio ga u važnog preduzetnika u ovoj oblasti.

„Video sam veliku priliku u semenu i odlučio da proširim staklenik da bih mogao da proizvodim seme za prodaju drugim poljoprivrednicima.“

Kako seješ, tako žanješ Jedan od najvažnijih preduslova za poljoprivredu je posedovanje visokokvalitetnog semena i sadnica sa dobrom cenom. Kako Mikel nije imao novca da uvozi seme za potrebe svog malog plastenika, počeo je sam da ga čuva i priprema. S vremenom se izveštio u tome i meštani iz okoline koji su tada već imali svoje staklenike počeli su da naručuju sadnice od njega. „Video sam veliku priliku u sadnicama i odlučio sam da proširim staklenik kako bih mogao da proizvodim seme za prodaju drugim poljoprivrednicima“, kaže Mikel. S vremenom, Mikel je postao jedan od vodećih preduzetnika u prodaji semena u svom kraju. Trenutno proizvodi i prodaje preko 12 miliona sadnica godišnje. Pored toga je već izvezao i sadnice lubenice u Crnu Goru, a prošle godine je počeo da izvozi male količine sadnica u Italiju i Bugarsku. Posao je stalno rastao, ali je Mikelu bila potrebna podrška da bi ga podigao na viši nivo. On je čuo za program Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj (IPARD) koji finansira EU i pošto se savršeno uklapao u uslove, odlučio je da podnese zahtev.

„Podrška EU je bila tačka u kojoj sam mogao da napravim veliki skok od poljoprivrednika do pravog preduzetnika u poslovanju semenjem.“

O programu Deo Instrumenta za pretprijemnu pomoć (IPA), koji ima za cilj podršku reformama u zemljama u procesu pridruživanja EU, Instrument za pretprijemnu pomoć ruralnom razvoju (IPARD) fokusiran je na ruralna područja i sektore agro hrane tih zemalja. Ovim sredstvom EU korisnicima pruža finansijsku i tehničku pomoć kako bi njihov poljoprivredni sektor i ruralna područja bili održiviji i uskladila ih sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU. Ključni korak ka preduzetništvu Uz podršku IPARD-a, Mikel je izgradio još jedan  savremeni staklenik od 4830 kvm opremljen neophodnom tehnologijom i sistemima koji omogućavaju celogodišnju sadnju i uzgoj sadnica. „Podrška EU bila je tačka u kojoj sam mogao da napravim veliki skok od poljoprivrednika do pravog preduzetnika u poslu sa smenjem“, kaže Mikel. Podrškom IPARD-a pokriveno je 65% investicije, a za ostalo je morao da uzme kredit od banke. Mikel je ranije pokušavao da dobije kredit za proširenje posla, ali mu to nije pošlo za rukom. On objašnjava da su banke, kada mu je odobrena podrška IPARD-a, bile spremne da kreditiraju preostali deo. Mikel trenutno ima 25 radnika i planira da zaposli još ljudi u budućnosti. Kupio je još zemlje, jer je narudžbina za sadnice sve više. „Poljoprivreda je veoma dobar biznis ako ste spremni vredno da radite i posvećeni ste održavanju kvaliteta svojih proizvoda“, kaže on.