Skip to main content

Area of Cooperation: Economy

EIB povećala podršku privatnom sektoru u Crnoj Gori

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Evropska investiciona banka (EIB) – kreditna ustanova EU – obezbediće bespovratna sredstva u iznosu od 400.000 evra za tehničku pomoć Fondu za investicije i razvoj Crne Gore (IDF). Donacijom će se ojačati kapaciteti IDF-a za pružanje finansijskih usluga u korist malih i srednjih preduzeća (MSP) u Crnoj Gori, pomažući im da održe likvidnost, prošire svoja ulaganja i održe i stvore dugoročna inkluzivna radna mesta. Ovom tehničkom pomoći EIB podržava IDF u unapređenju svog organizacionog i poslovnog modela, kako bi uskladila svoju strukturu sa najboljom međunarodnom praksom za nacionalne razvojne banke.

 

Ovaj EIB-ov grant ima za cilj da ubrza oporavak i rast privatnog sektora u Crnoj Gori i stvori nove mogućnosti za zapošljavanje, posebno mladih, žena i ljudi iz drugih ugroženih društvenih grupa. Grant proističe iz Inicijative za ekonomsku otpornost, koju je EIB osnovala 2016. godine kako bi mobilisala finansiranje za brži rast, otvaranje radnih mesta, socijalnu koheziju i razvoj vitalnih infrastrukturnih projekata na Zapadnom Balkanu.

 

Od početka pandemije 2020. godine, EIB je potpisala ugovore o finansiranju u vrednosti od 100 miliona evra sa IDF-om, što je pomoglo da se oko 350 preduzeća u Crnoj Gori brže oporavi od krize izazvane pandemijom koronavirusa. EIB je 2021. godine potpisala svoj prvi kredit sa IDF-om za podršku uvođenju energetski efikasnih praksi i projekata među MSP u Crnoj Gori, što omogućava brži prelazak na održivu i kružnu ekonomiju u zemlji.

Pomoć za bosanskohercegovačke maline koje osvajaju tržište EU

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Poljoprivredno preduzeće iz Bosne i Hercegovine povećalo je svoje proizvodne kapacitete uz podršku EU

Više od dve decenije Nebojša Radović iz Bratunca u Bosni i Hercegovini gaji maline, a danas mu na plantaži pomažu supruga i troje dece. Zbog dodatnog prihoda koji donose, Nebojša objašnjava: „Maline nam mnogo znače. Žena mi je nezaposlena, a moja redovna plata nije dovoljna da pokrije sve troškove života. Naučili smo i našu decu da gaje maline.“

Nebojša je jedan od mnogih kooperanata porodične kompanije Herbos Nature, koja od 2006. godine sakuplja šumsko voće. Od 2012. godine bavi se otkupom, preradom i veleprodajom bobičastog voća, pečurki i bilja. Danas ima mrežu od preko 1.000 kooperanata širom zemlje.

„Kako smo neprekidno rasli, imali smo tekućih problema, ali sa pandemijom poteškoće su se povećale, posebno za naše kooperante.“

Podrška rastu u vreme krize

Maida Hadžiavdić iz preduzeća Herbos Nature objašnjava da je njena firma godinama postojano rasla, ali da su se, kao i ostala preduzeća, suočili sa poteškoćama kada je pandemija koronavirusa počela 2020. godine. „Kako smo kontinuirano rasli, imali smo tekućih problema, ali sa pandemijom su se poteškoće povećale, posebno za naše kooperante“, kaže Maida.

Upravo tada objavljen je konkurs za podnošenje predloga za podršku poljoprivrednim preduzećima u Bosni i Hercegovini, raspisan u okviru projekta EU4AGRI koji finansira EU. Herbos Nature je aplicirao i dobio podršku, uključujući kupovinu opreme za preduzeće i njihove kooperante i drugu srodnu pomoć za poboljšanje uslova rada, u ukupnom iznosu od preko 114.000 evra.

Kao jedan od kooperanata preduzeća Herbos Nature, Nebojša je dobio vrednu opremu koju je finansirala EU, kako bi rad porodice bio malo lakši i delotvorniji. „Pošto sada imam svoj kultivator koji je donirala EU4AGRI, moji troškovi su manji“, objašnjava Nebojša.

„EU4AGRI nam je pomogao da proširimo svoje tržište. Pored Ustikoline i Bratunca, sada imamo i novu poslovnicu u Travniku. Zaposlili smo još ljudi i počeli da radimo sa novim kooperantima.“

O projektu

Projekat EU4AGRI je četvorogodišnja inicijativa (2020-2024) usmerena na modernizaciju poljoprivredno-prehrambenog sektora, otvaranje novih radnih mesta i zadržavanje postojećih, kao i na pružanje podrške u oporavku od krize izazvane pandemijom u Bosni i Hercegovini. Ukupna vrednost ovog projekta koji finansira Evropska unija iznosi preko 20 miliona evra, a zajednički ga realizuju i sufinansiraju Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) u BiH i Češka razvojna agencija.

Projekat je takođe omogućio kompaniji da ima koristi od nove opreme i druge vrste podrške. „Podrška EU4AGRI nam je pomogla da proširimo svoje tržište. Pored Ustikoline i Bratunca, sada imamo i novu poslovnicu u Travniku. Zaposlili smo još ljudi i počeli da radimo sa novim kooperantima“, kaže Maida. Kroz opremu dobijenu preko EU4AGRI preduzeće je takođe modernizovalo proizvodne procese.

Kao i 23-godišnja Maida, zaposleni su uglavnom mladi obučeni profesionalci, sa zadatkom da se postaraju da svi radni procesi budu u skladu sa najvišim standardima. Preko 95% proizvodnje namenjeno je izvozu u zemlje kao što su Francuska, Nemačka, Poljska, Srbija, Slovenija, Švajcarska i Turska. „Nova oprema poboljšala je uslove proizvodnje i pomogla nam da ispunimo zahteve naših kupaca“, kaže Maida. „Srećni smo što smo učestvovali u EU4AGRI projektu i time doprineli održivosti poljoprivrednog i prehrambenog sektora u BiH.“

„Udhë“ pronalazi način da ponudi deljenje vožnji na Kosovu

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Grupa mladih inovatora pokrenula je aplikaciju za deljene vožnji uz podršku EU

Erol Gorči, rođeni Pećanac, morao je kao student da nekoliko puta nedeljno putuje u 80 kilometara udaljenu Prištinu, gde je studirao. Taksiji su bili preskupi, a autobusi nisu bili česti. Kao i mnogi drugi putnici, dovijao se na razne načine, proveravajući da li će neko od njegovih prijatelja ili rođaka da ide u Prištinu, kako bi mogao da podeli vožnju s njima.

Erol je studirao informatiku i tehnologiju i dok je razvijao svoje IT veštine, palo mu je na pamet da bi taj nedostatak ponude međugradskog prevoza mogao da se dopuni platformom za deljenje vožnji koja bi mogla biti i zanimljiva poslovna prilika. I tako je nastao Udhë (što na albanskom znači „put“ ili „putovanje“), prva aplikacija za deljenje vožnji na jugu Balkana koja povezuje vozače i putnike.

„Hteli smo da testiramo zamisao putem društvenih mreža pre nego što počnemo da razvijamo aplikaciju i uspelo je.“

Erol i njegovi prijatelji su prvi put razgovarali o ovoj ideji pre nekoliko godina i prvo su odlučili da pokrenu stranicu na društvenim mrežama na kojoj će ljudi zainteresovani za deljenje vožnje moći da komuniciraju i organizuju zajednička putovanja. „Hteli smo da testiramo zamisao putem društvenih mreža pre nego što počnemo da razvijamo aplikaciju i uspelo je“, kaže Erol.

Za kratko vreme, grupa za deljenje vožnji na Fejsbuku okupila je oko 10.000 članova. To je bio dokaz da su ljudi zainteresovani, a Erolov tim je prepoznao priliku za razvoj profesionalne usluge. Aplikaciju za vozače i putnike počeli su da razvijaju početkom 2020. godine. Kako su imali vrlo malo iskustva u ovoj vrsti poduhvata, za tehničku pomoć su se prijavili projektu VentureUP koji finansira EU i usmeren je ka izradi prototipa. Erol i njegov tim su imali koristi od vebinara i marketinških tehnika, poslovnog modeliranja i finansiranja koji su im pomogli da postanu stručniji u ovoj oblasti. Pored toga, fokusirali su se na sistematsko prikupljanje podataka, što im je dalo mnogo čvršću osnovu za sticanje poverenja u svoj poslovni model i pokretanje aplikacije.

„Podrška koju smo dobili od Evropske unije bila je ključna u razvoju i sprovođenju naše zamisli.“

O projektu

Projekat VentureUP – Venture Incubator Univerziteta u Prištini, koji podržava Evropska unija na Kosovu, pruža studentima i startapima mogućnost da razviju preduzeća koja stvaraju radna mesta i povećaju svoje šanse za značajno zapošljavanje na Kosovu. Tokom prvog inkubacionog programa u 2019. godini, program je završilo sedam startapa sa ukupno 23 člana. Od toga, četiri startapa su se registrovala kao preduzeća koja ostvaruju prihode i zapošljavaju ukupno 15 ljudi. U 2020. godini bilo je 12 startapa sa 31 članom koji su završili drugi program inkubacije. Kao rezultat toga, registrovano je pet preduzeća koja ostvaruju prihode i zapošljavaju ukupno 18 ljudi.

Aplikacija se nalazi u ponudi preko Google Play-a i Apple store-a od januara 2021. godine. Onlajn zajednica sada ima više od 30.000 pratilaca putem društvenih mreža i blizu 15.000 korisnika mobilne aplikacije. Oni svakodnevno rešavaju probleme prevoza za nekoliko stotina putnika. Erolova četvoročlana ekipa sada traži značajniji obrt i pomoć u obezbeđivanju anđeoske investicije za proširenje poslovanja. Plan je da pokrenu uslugu u Albaniji i na balkanskim tržištima na kojima je propala najveća platforma EU za deljenje vožnji.

Erol objašnjava da u kosovskom obrazovnom sistemu nedostaje obrazovanje o preduzetništvu i načinima razvoja ideje u proizvod i o monetizaciji ideja. Za njega su, dakle, projekti inkubatora presudni u omogućavanju prvih koraka u poslovanju i preduzetništvu. „Podrška koju je pružila Evropska unija bila je presudna u razvoju i sprovođenju naše ideje“, kaže on.

Visoki predstavnik/potpredsednik Žozep Borel na Zapadnom Balkanu

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednosnu politiku/potpredsednik Evropske komisije Žozep Borel boravio je u ponedeljak u Severnoj Makedoniji, pre nego što je u utorak otputovao u Albaniju, a zatim u sredu produžio za Bosnu i Hercegovinu. Njegova poseta potvrđuje posvećenost i podršku Evropske unije regionu, posebno u svetlu ruskog rata protiv Ukrajine i njegovog uticaja na bezbednost Evrope u celini.
 
Visoki predstavnik/potpredsednik Borel sastao se u Skoplju sa predsednikom Stevom Pendarovskim i premijerom Dimitrom Kovačevskim, potpredsednikom vlade za evropska pitanja Bojanom Maričikom, ministrom inostranih poslova Bujarom Osmanijem i ministarkom odbrane Slavjankom Petrovskom. Visoki predstavnik će u utorak otputovati u Tiranu, gde će se sastati sa premijerom Edijem Ramom i drugim predstavnicima albanskih vlasti i predstavnicima civilnog društva i posetiti tekuće radove na restauraciji mozaika Nacionalnog istorijskog muzeja, obnovljenog u okviru pomoći EU za oporavak od zemljotresa.
 

U sredu, visoki predstavnik/potpredsednik biće u Sarajevu, gde će prvo posetiti operaciju EUFOR-a Altea, čiji je kapacitet trupa na terenu gotovo udvostručen u poslednje vreme. On će se potom sastati sa vlastima Bosne i Hercegovine, predstavnicima opozicije i civilnog društva.

Albanka koja pravi ugovore na klik

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Uz finansijsku pomoć EU, startap nudi digitalne pravne usluge

Kako je pandemija promenila vaš svet? Mnogi stručnjaci tvrde da su ljudi skloni da smisle nova rešenja za probleme kada ih nešto izbaci iz uhodane svakodnevice i imaju vremena da rade na razradi ideje. Do takve inovacije došlo je upravo sa startap kompanijom koju je osnovala mlada Albanka Kristiana Filip. Ideja o uspostavljanju onlajn pravne službe javila joj se tokom lokdauna i od tada se razvija.

“Shvatila sam da mnoge pravne usluge mogu biti automatizovane, ali da ta vrsta usluge nije postojala u Albaniji. Tokom lokdauna imala sam vremena da razmislim i smislim kako da rešim taj problem.“

Efikasna podrška preduzetnicima putem automatizacije

Kao mlada pravnica koja je studirala korporativno pravo u Albaniji i inostranstvu, Kristijana je bila sve više frustrirana time što je provodila vreme na jednostavnim zadacima koji su je držali podalje od važnijih pitanja.

„Shvatila sam da mnoge pravne usluge mogu biti automatizovane, ali da ta vrsta usluge nije postojala u Albaniji. Tokom lokdauna imala sam vremena da razmislim i smislim kako da rešim taj problem“, kaže.

Tako je Kristiana pokrenula startap kompaniju Legit, digitalnu platformu koja ima za cilj da pruži kvalitetne, brze i lako dostupne pravne usluge albanskim preduzetnicima. Platforma omogućava sastavljanje pravnih dokumenata kao što su ugovor o radu, ovlašćenje ili zakup imovine. Od korisnika se traži da odgovore na kratak upitnik, na osnovu kojeg je njihov personalizovani pravni dokument spreman za samo nekoliko minuta. Druga bitna karakteristika platforme je povezivanje sa pravnim stručnjacima.

„Legitove digitalne usluge su jedinstvene u Albaniji i, verujem, u celom regionu Zapadnog Balkana“, kaže Kristiana, ponosna na svoj pristup koji se zasniva na modelima zapadnog tržišta. Od samog početka se usmerila i na kosovsko tržište, gde postoje slični zakoni i govori se uglavnom albanski.

Kristianina platforma takođe ima odeljak posvećen informisanju mladih preduzetnika i osnivača preduzeća o mogućnostima inkubacije, ubrzanja i finansiranja, a pravne smernice su date u njenim objavama na blogu.

„Podrška EU je zaista dobrodošla, jer popunjava prazninu koju ostavljaju institucije koje tek treba da uspostave poseban fond za startape.“

O projektu

EU za inovacije teži unapređenju inovativnog ekosistema i jačanju stvaranja novih preduzeća u Albaniji kroz razvoj kapaciteta za inovacije među akterima inovacionog ekosistema; izgradnji veza unutar albanskog inovacionog ekosistema i finansiranju inovativnih startapa i pružalaca podrške inovacijama.

Novoosnovana preduzeća kao što je Legit imala su koristi od Fonda za izazov (Challenge Fund), konkurentnog finansijskog instrumenta koji se koristi kao sredstvo za rešavanje pitanja pristupa finansiranju inovativnih preduzeća u ranoj fazi razvoja, kao i organizacija koje nude usluge inovativnim startapima i bave se promocijom albanskog inovacionog sistema.

Idi za onim u šta veruješ

Nastao kao ideja tokom lokdauna, Legit je do sada dostigao radni nivo. Proces osnivanja preduzeća nije bio lak, a Kristiana je sve izazove objavila u e-knjizi kako bi izložila sve potrebne zakonske elemente. Bespovratna sredstva kroz inicijativu EU za inovacije u 2021. godini obezbedila su razvoj kapaciteta i tehničku ekspertizu za razvoj i promociju platforme u martu 2022. godine.

„Podrška EU je zaista dobrodošla, jer popunjava prazninu koju ostavljaju institucije koje tek treba da uspostave poseban fond za startape“, objašnjava Kristijana.

Ona vidi potrebu za kontinuiranim radom na efikasnijem poboljšanju nezadovoljenih pravnih potreba, tako da se njeno sticanje znanja i ideje za unapređenje platforme Legit ne završavaju ovde. Cilj startapa je da se razvija zajedno sa stručnjacima koji će dalje razvijati njegove proizvode. Kristijana kaže da se nosi mišlju da pozove žene da joj se pridruže na početku njenog puta, uprkos priznanju da je stasala kao advokatica i preduzetnica učeći od muškaraca.

Kristianin savet mladim ženama koje žele da se bave biznisom ili da dalje razvijaju svoje karijere: „Samo idite za onim u šta verujete! #NoRegrets (#Bezkajanja).“

Srpski vojni lekari i medicinsko osoblje pridružuju se Misiji EU za obuku u Somaliji

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Šest srpskih vojnih lekara i medicinskih radnika pridružiće se Misiji EU za obuku u Somaliji (EUTM S). Misija je pokrenuta 2010. godine s ciljem jačanja somalijskih federalnih odbrambenih ustanova kroz obuku, mentorstvo i savetovanje. Sastoji se od oko 200 zaposlenih iz sedam zemalja članica EU i Srbije.

 

Ambasador EU u Srbiji Emanuele Đaufret zahvalio se srpskim vojnicima koji će krenuti u misiju, poželevši im sreću. Tom prilikom je izjavio: „Zahvalni smo i ponosni što možemo da računamo na Srbiju u našim civilnim i vojnim misijama i operacijama. Sloboda, demokratija i bezbednost imaju visoku cenu, a srpsko osoblje se nalazi na ključnim pozicijama, neophodnim za uspeh ovakvih misija. Vojnici EU imaju privilegiju da budu u sigurnim rukama srpskog medicinskog tima. Nadamo se da će naše partnerstvo rasti i produbljivati se zarad širenja globalne bezbednosti i stabilnosti”.

 

Uloga medicinskog kontingenta Srbije u okviru ove misije je lečenje, evakuacija, snabdevanje i funkcije koje su neophodne za održavanje zdravlja jedinica. To uključuje pružanje prve pomoći, hitne mere spasavanja života i trijažu. Osim toga, doprineće zdravlju i dobrobiti jedinice kroz smernice za prevenciju bolesti, povreda nastalih van borbe i stresa.

EIB podržava mala i srednja preduzeća u BiH sa 20 miliona evra

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Evropska investiciona banka (EIB), banka Evropske unije, odobrila je zajam od 20 miliona evra preko svoje nove filijale EIB Global. Zajam ima za cilj podsticanje zapošljavanja mladih, rodne ravnopravnosti i društveno inkluzivnih praksi među malim i srednjim preduzećima (MSP) i srednje kapitalizovanim preduzećima (kompanije sa kapitalizacijom između 2 i 10 miliona evra), a izdavaće se putem Intesa Sanpaolo Banke BiH.

 

Ova sredstva će omogućiti da banka Intesa Sanpaolo BiH dalje kreditira lokalne kompanije koje su posvećene poboljšanju društvenog uticaja svog poslovanja i stvaranju dugoročnog liderstva i mogućnosti zapošljavanja za žene, mlade i segmente stanovništva koji se pri ulasku na tržište rada suočavaju sa većim preprekama.

 

Ovaj inovativni zajam uključuje mehanizam nagrađivanja zasnovan na učinku za kompanije koje ispune specifične ciljeve za podsticanje liderstva, zapošljavanja i mogućnosti profesionalnog razvoja za žene, mlade i ugrožene grupe (npr. osobe sa posebnim potrebama, izbeglice, itd.). U okviru ove matrice podsticaja, prilagođeni ciljevi društvenog uticaja biće dogovoreni sa svakim preduzećem koje koristi finansiranje EIB-a. Finansijska nagrada, koja odgovara nivou ostvarenog društvenog uticaja biće dodeljena onima koji ispune ove ciljeve.

 

Mehanizam nagrađivanja će se finansirati putem granta od 3,3 miliona evra koji se obezbeđuje u okviru EIB-ovog Fonda za inicijativu za ekonomsku otpornost, čiji je cilj podsticanje otvaranja radnih mesta i održivog i inkluzivnog rasta privatnog sektora. Biće pokrenut sveobuhvatan program tehničke pomoći za podršku sprovođenju projekta i postizanju ciljeva društvenog uticaja dogovorenih sa malim i srednjim preduzećima i srednje kapitalizovanim preduzećima.

 

Ovo će biti šesta saradnja EIB-a i banke Intesa Sanpaolo BiH u cilju podrške privatnom sektoru u BiH. Dosadašnja saradnja je podržala 339 preduzeća sa isplatom od preko 238 miliona evra. Do danas je za privatni sektor u Bosni i Hercegovini EIB obezbedio 860 miliona evra, što je pomoglo u održavanju blizu 100.000 radnih mesta.

RCC pokreće godišnju nagradu za najbolje preduzetnice Zapadnog Balkana

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Savet za regionalnu saradnju (RCC) pokrenuo je inicijativu „Preduzetnice godine na Zapadnom Balkanu“ da bi se odalo priznanje ženama koje su pokrenule i razvile sopstveni biznis i doprinele novim i održivim radnim mestima za druge žene i muškarce u našem regionu.

 

Konkurs obuhvata šest kategorija: zelena preduzetnica, kreativna preduzetnica, preduzetnica iz oblasti putovanja i ugostiteljstva, preduzetnica Romkinja, start-ap preduzetnica i mlada preduzetnica. Rok za slanje kandidatura je 4. mart.

 

Pobednice koje izabere žiri biće saopštene na Regionalnoj konferenciji preduzetnica Zapadnog Balkana 11. marta u Tirani. Pobednice će tada imati priliku i da predstave svoje poslovanje.

 

Šest najboljih preduzetnica sa Zapadnog Balkana za 2021. godinu dobiće do 20 dana mentorstva u periodu od 5 meseci; status članice i saradnice u Regionalnom čvorištu preduzetnica; promociju putem kanala komunikacije RCC-a i poziv na različite događaje koje RCC organizuje, na kojima će moći da predstave svoje uspešne priče.

 

Ova inicijativa se organizuje u okviru Zajedničkog akcionog plana regionalnog tržišta 2021-2024 i RCC Women Economic Empowerment Agenda. Projekat sufinansira Evropska unija.

Dragoceni predmeti izloženi u dragocenom zdanju

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU pomogao je da se palata iz vremena Turskog carstva pretvori u kulturno dobro za stanovnike i posetioce u oblasti između Kosova i Severne Makedonije. Svadbeni grudnjak star preko dvesta godina, tradicionalna nošnja, obućarski i filigranski alati, kao i drugi istorijski artefakti sada su izloženi za posetioce u etnološkom muzeju u Gnjilanu, na istoku Kosova. Smešteni su u zgradi poznatoj lokalnom stanovništvu kao Husein-pašina palata, koju je sagradio Husein-paša Mila, jedan od vodećih otomanskih velikaša u toj oblasti. Zdanje je izgrađeno 1887. godine i prvih nekoliko decenija korišćena je kao porodična kuća, dok je posle Drugog svetskog rata država nije konfiskovala i duže od sedam decenija koristila kao školu. Danas je ona jedan od najboljih primera arhitekture iz doba Otomanskog carstva na Kosovu. Plafoni izrezbareni u drvetu čine ovo mesto jedinstvenim za posetu, ali je donedavno korišćenje zgrade kao muzičke škole značilo da su posetioci imali ograničen pristup. To se promenilo na inicijativu opštine Gnjilane, uz podršku EU.

„Pošto nismo imali namenski prostor, morali smo da prikažemo naše arheološke i etnološke artefakte u nacionalnom muzeju u glavnom gradu.“

Nova zgrada muzeja za kulturno nasleđe Gnjilane i okolina bogati su arheološkim i etnološkim predmetima, ali do pre pet godina nije bilo namenskog prostora za njihovo izlaganje. „S obzirom da nismo imali namenski prostor, morali smo da prikažemo naše arheološke i etnološke predmete u nacionalnom muzeju u glavnom gradu“, kaže Đulšan Doko Beriša, upravnik muzeja u Gnjilanu. Ova situacija se promenila 2016. godine otvaranjem arheološkog muzeja, a zatim se dodatno poboljšala otvaranjem etnološkog muzeja, koji je imao koristi od podrške EU. Dielza Ademi je bila koordinatorka projekta prekogranične saradnje (CBC) koji finansira EU, a koji je bio usredsređen na unapređivanje vrednosti kulturnog i prirodnog nasleđa i koji je omogućio renoviranje zgrade i otvaranje etnološkog muzeja. Ona objašnjava da opština Gnjilane tokom godine ima veliki broj posetilaca, posebno onih iz dijaspore koji redovno posećuju grad jednom ili dva puta godišnje. „Uprkos tom bogatom kulturnom i prirodnom nasleđu, imali smo vrlo malo toga da ponudimo posetiocima“, kaže Dielza. Na inicijativu opštine Gnjilane i u saradnji sa opštinom Kumanovo sa druge strane granice, u Severnoj Makedoniji, dogovoreno je da se stvori bolja turistička atrakcija. Poziv za prekograničnu saradnju Kosovo – Severna Makedonija bio je savršen za ovu vrstu inicijative, jer nijedna od ove dve opštine nisu imale finansijska sredstva i stručnost.

„Opština Gnjilane je proteklih godina imala koristi od brojnih projekata koje finansira EU i, kao i u ovom, bez podrške EU bilo bi veoma teško sprovesti te aktivnosti.“

O projektu Cilj projekta prekogranične saradnje koji finansira EU, Unapređivanje vrednosti kulturnog i prirodnog nasleđa, bio je da se privuku investicije i promoviše prekogranična oblast kao turistička destinacija, da se unaprede vrednosti kulturnog i prirodnog nasleđa kroz očuvanje i obnovu starog zdanja i da se uspostave tradicionalne kulturne manifestacije u prekograničnoj oblasti. Rezultati projekta uključuju očuvanje i obnovu lokacija kulturnog nasleđa, izgradnju sportskih terena i povećanu promociju kulturnog nasleđa. Ukupna vrednost projekta bila je preko 477.000 evra i trajao je 20 meseci. Uz podršku EU, dve partnerske opštine koje učestvuju u projektu uspele su da obnove staru zgradu i prilagode je da se koristi kao Etnografski muzej, da se izgradi amfiteatar i da se osposobe tereni za fudbal, košarku i tenis u Kumanovu. Pored modernizacije infrastrukture, partneri projekta pokrenuli su onlajn platformu sa svim informacijama vezanim za turizam i kulturu u prekograničnoj oblasti. Oni su takođe organizovali folklorne festivale i umrežavanje manifestacija sa turističkim operaterima i drugim pružaocima usluga, kao i druge aktivnosti za promovisanje prekograničnog regiona kao turističke destinacije. „Opština Gnjilane je proteklih godina imala koristi od brojnih projekata koje finansira EU i, kao i u ovom, bez podrške EU bilo bi veoma teško sprovesti te aktivnosti“, kaže Dielza Ademi.

Sada i svet može da upozna tajne pastirskih staza

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

EU podržava avanture na otvorenom putem fizičkog i digitalnog obeležavanja planinskih staza. Planinski krajevi u okolini Peći na Kosovu imaju u planu da prevaziđu masovni turizam tako što će nuditi personalizovana iskustva koja spajaju domaće tradicije sa strmim okruženjem. Turistički potencijal regiona identifikovan je pre više godina kada su započete investicije kako u infrastrukturu, tako i u ljude. Sada posetioci provode vreme brdareći, pešačeći i vozeći bicikl. Ljubitelji prirode provode vreme na albanskim Alpima – Prokletijama – planinskom vencu koji dele Kosovo, Crna Gora i Albanija. Grupa entuzijasta, od kojih je nekolicini to i stil života, ponosno dele svoja lokalna bogatstva sa ostatkom sveta i sada ubiraju plodove koje donosi turizam.

„Ovaj projekat je najuspešnija intervencija sprovedena na ovim planinskim vencima u poslednjih 20 godina.“

Tamo gde su samo pastiri kročili Lokalno planinarsko udruženje Đeravica pronašlo je partnera u prekograničnom projektu Kosovo – Crna Gora koji finansira Evropska unija, a koji ulaže u obeležavanje postojećih i novih staza za pešačenje i vožnju bicikla. „Ovaj projekat je najuspešnija intervencija sprovedena na ovim planinskim vencima u poslednjih 20 godina“, kaže Raif Đikoli iz Đeravice. Udruženje je bilo uključeno u sve faze projekta, davalo mišljenje o predloženim maršrutama i obeležilo ih. „Ponosimo se izborom najboljih staza kojima su ranije samo meštani pešačili – poput one iz centra mesta, gde je nadmorska visina 550 metara, kroz pašnjake, pored pastirskih katuna na visini od 1.800 metara“, kaže Đikoli, potvrđujući da je obeležavanje obavljeno prema međunarodnim standardima. Staze prolaze kroz živopisne delove zaštićenih oblasti i na Kosovu i u Crnoj Gori. Avanturisti mogu da provode dane prelazeći s jedne strane granice na drugu i ukrštajući se sa poznatijim regionalnim planinskim putevima kao što su Vrhovi Balkana ili Via Dinarica.

„Oznake staza i prateće aktivnosti u skladu su sa lokalnim razvojnim planovima i strategijama za razvoj turizma u regionu.“

O projektu Projekat Prokletije – Čudnovata destinacija nastao je sa ciljem jačanja prekogranične zone između Kosova i Crne Gore kao destinacije u prirodi. Obeležena je mreža od oko 334 km pešačkih i biciklističkih staza između Kosova i Crne Gore. Celokupan pogranični region opremljen je odmorištima, vidikovcima i parkingom za bicikle. Ovaj projekat koji finansira EU podsticaće ekonomski razvoj i stvoriti nove mogućnosti za zapošljavanje. Sve informacije na jednom mestu Obeležene staze prelaze granice, ali se drže prirodnog toka masiva i vode posetioce od jednog do drugog zadivljujućeg pogleda na Prokletije. Organizacije koje sprovode projekat dobile su pozitivne reakcije od turističkih vodiča koji rade u oblasti u kojoj je postavljeno više stotina oznaka duž 334 km pešačkih i biciklističkih staza. Sokol Luta iz Regionalne razvojne agencije – Zapad, partnera na projektu sa kosovske strane, objašnjava da je sa sredstvima EU postavljeno 25 informativnih tabli, da su obeleženi izvori vode, a putokazi sada upućuju i ka vidikovcima. „Oznake staza i prateće aktivnosti u skladu su sa lokalnim razvojnim planovima i strategijama za razvoj turizma u regionu“, kaže Luta. On dodaje da je postojala odlična saradnja između zainteresovanih strana sa obe strane granice u cilju poboljšanja kvaliteta turističke ponude Prokletija, povećanja vidljivosti i, na kraju, predstavljanja prekogranične oblasti kao jedinstvene atraktivne destinacije. Na primer, organizacije koje sprovode program prikupile su na jednom mestu – na sajtu i u aplikaciji za pametne telefone – sve pružaoce smeštaja, ugostiteljskih i turističkih usluga. Pored digitalizovanih mapa staza, posetiocima se daje mogućnost da odaberu organizovane ture ili da nezavisno otkrivaju oblast.