Skip to main content

Area of Cooperation: Economy

Savet EU i Crne Gore za stabilizaciju i pridruživanje

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Crna Gora i EU sastale su se – na ministarskom nivou – na 11. Savetu za stabilizaciju i pridruživanje. Sastanak je održan u Podgorici.

 

To je bio prvi put da je sastanak Saveta za stabilizaciju i pridruživanje održan u regionu Zapadnog Balkana. Time je podvučena nedvosmislena posvećenost Evropske unije integraciji čitavog regiona u EU i procesu pridruživanja Crne Gore.

 

Učesnici su razgovarali o strategiji pristupanja – posebno u svetlu Izveštaja Komisije o Crnoj Gori za 2021. godinu. Učesnici su pozdravili napredak postignut u dosadašnjim pregovorima o pridruživanju, sa sva 33 pregovaračka poglavlja otvorena i tri privremeno zatvorena.

 

Savet za stabilizaciju i pridruživanje takođe je razmotrio bilateralne odnose u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i razmenio mišljenja o nedavnim događajima u Crnoj Gori i na Zapadnom Balkanu.

 

Evropska strana svesrdno je pohvalila potpuno usklađivanje Crne Gore sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući i restriktivne mere EU posle ničim izazvane agresije Rusije na Ukrajinu, i pozdravila to kao očigledan znak strateške orijentacije zemlje i posvećenosti cilju pridruživanja EU. Učesnici su takođe pozdravili već preduzete napore za implementaciju sankcija i podstakli ih da nastave sa neophodnim koracima za potpunu primenu usvojenih restriktivnih mera.

 

Evropsku uniju predstavljali su visoki predstavnik EU Žozep Borel i komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji. Crnu Goru je predstavljao premijer Dritan Abazović. Sastankom je predsedavao visoki predstavnik EU Žozep Borel.

Proizvodnja grickalica uz pomoć solarne energije

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Preduzeće iz BiH postalo je gotovo u potpunosti energetski nezavisno ugradnjom solarnih panela uz podršku EU

Kompanija Voćar iz Brčkog osnovana je pre više od 30 godina. Prve sadnice ove firme zasadio je Avdo Musić pre mnogo decenija. Bio je jedan od najvećih proizvođača šljiva u regionu i prodavao je sveže i suve šljive na lokalnim pijacama. Kada je privreda socijalističke Jugoslavije 1989. godine počela da se liberalizuje i građanima je dozvoljeno da otvaraju privatne firme, njegov sin Meho je odlučio da podigne poslovanje na viši nivo i zvanično registruje i otvori preduzeće Voćar. Voćar sada proizvodi širok asortiman grickalica, od napolitanki i keksa do kokica i putera od kikirikija. Slogan preduzeća je „Za bolji ukus života!“.

Voćarem sada rukovodi Avdov unuk Esed Musić. Esed objašnjava da je put od gajenja šljiva do proizvodnje grickalica bio izazovan. Tokom rata u Bosni i Hercegovini porodica je izgubila skoro sve, kao i mnoge druge porodice, a kada se rat završio, morali su da krenu gotovo od nule. Kada su ponovo počeli da rade, mislili su da mogu da pokušaju da prošire asortiman svojih proizvoda. „U to vreme gotovo da nije bilo proizvodnje u Bosni i Hercegovini: sve je dolazilo iz inostranstva. Odjednom se pojavilo to veliko tržište i odlučili smo da iskoristimo priliku i usredsredimo se na zamenu uvezenih proizvoda“, kaže Esed.

„Instalacija solarnog sistema bila bi prevelik finansijski zalogaj za nas.  Podrška Evropske unije zaista je bila od suštinskog značaja: dala nam je vetar u leđa da nastavimo da planiramo svoj rad i razvoj na duge staze.“

Voćar je posle rata zaposlio pet radnika, a danas ih ima 60 stalno zaposlenih, s punim radnim vremenom, a imaju i mnogo kooperanata koji imaju koristi od saradnje sa kompanijom. Trideset godina po obnovi proizvodnje, ovo preduzeće proizvodi više od 100 različitih proizvoda koji se nude klijentima u Bosni i Hercegovini, ali i u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji, zemljama Evropske unije i drugim.

Međutim, pandemija je uticala na poslovanje kompanije, kao uostalom i na svetsku privredu. Esed kaže da su tokom krize počeli da razmišljaju kako da ozbiljno smanje troškove ne bi li ostali profitabilni. Prvi trošak o kojem je razmišljao da nekako smanji bio je račun za struju, ali svaka investicija je bila skupa i činilo se nepraktičnim da se uloži u tako nešto u onakvom trenutku.

Ipak, 2021. godine, uz pomoć projekta EU4AGRI, koji finansira EU, ostvario se dugogodišnji san za kompaniju Voćar, jer su uspeli da investiraju u sistem solarnih panela koji im je omogućio da zadovolje oko 65% svojih ukupnih potreba za električnom energijom. „Instalacija solarnog sistema bila bi prevelik finansijski zalogaj za nas. Podrška Evropske unije zaista je bila od suštinskog značaja: dala nam je vetar u leđa da nastavimo da planiramo svoj rad i razvoj na duge staze“, kaže Esed.

„Naši proizvodi se prave uz pomoć zelene energije i veoma smo na to ponosni.“

O projektu

Projekat EU4AGRI je četvorogodišnja inicijativa (2020-2024) usmerena ka modernizaciji poljoprivredno-prehrambenog sektora, otvaranje novih radnih mesta i zadržavanje postojećih, kao i na pružanje podrške u oporavku od krize izazvane pandemijom koronavirusa u Bosni i Hercegovini. Ukupna vrednost projekta, koji finansira Evropska unija, iznosi 20,25 miliona evra, a zajednički ga realizuju i sufinansiraju Češka razvojna agencija i Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) u BiH.

Projekat EU4AGRI do sada je podržao poljoprivrednike i preduzeća u BiH sa 45 investicija u vrednosti od skoro 5,5 miliona evra, od čega je preko 3,2 miliona finansirala Evropska unija.

„Na krovne površine naših proizvodnih i skladišnih objekata, koji su bili idealni u pogledu lokacije i oblika krova, postavljeni su solarni paneli“, objašnjava Esed. „Naša solarna elektrana zauzima 1000 kvadratnih metara i proizvodi 150 KW električne energije, što će imati veliki uticaj na našu energetsku nezavisnost.“ Troškovi izgradnje solarne elektrane iznosili su oko 83.000 evra, od čega je oko 54.000 obezbeđeno kroz projekat EU4AGRI, a oko 29.000 evra je obezbedio Voćar.

Dodatna korist od ovog projekta je smanjenje emisije ugljen-dioksida za približno 76%, čime se smanjuje njegov negativan uticaj na životnu sredinu. Kako Esed kaže, „Naši proizvodi se proizvode uz pomoć zelene energije i veoma smo na to ponosni“.

Dosadašnji rezultati bili su podsticaj Voćaru da u narednom periodu svoje potrebe za električnom energijom zadovolji isključivo iz obnovljivih izvora. Esed objašnjava: „Imamo više dostupnih krovnih površina koje ispunjavaju uslove za ugradnju solarne elektrane i želimo da postignemo potpunu energetsku nezavisnost. Na taj način bismo dodatno doprineli zaštiti životne sredine“.

Mehanička ruka koja hrani ribe taman koliko treba

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Laboratorija koju podržava EU omogućila je braći iz Crne Gore da razviju uređaj za upravljanje količinom i kvalitetom riblje hrane.

Bogdan i Goran Maksimović su braća iz Nikšića. Mlađi brat Bogdan je stručnjak za IT, dok je njegov stariji brat Goran električar i strastveni ribar. Kada su se udružili, napravili su inovativnu hranilicu za ribe. „Današnji proces ishrane ribe je prilično zastareo: isti je kao pre 50 godina. Ljudi i ne znaju koliko riba imaju u jezeru, a kamoli koliko hrane im je potrebno, pa smo osmislili sistem koji može da pomogne u štednji hrane, a samim tim i novca“, kaže Goran.

On dalje objašnjava da neznanje o količini potrebne hrane može da izazove i druge probleme, jer prekomerna količina može da zagadi vodu i usmrti ribe. „Sada su svi ti problemi rešeni”, kaže Goran. Uređaj za hranjenje riba koji su njih dvojica dizajnirali može se koristiti za programiranje i praćenje količine hrane kojom se ribe hrane. Na osnovu tih informacija, uređaj takođe može da izračuna koliko im je hrane dnevno potrebno. Mašina radi uz pomoć solarnog panela, tako da je energetski efikasna i prenosiva, i može se koristiti u ribnjacima na udaljenim mestima kao što su planinski predeli.

„Morali smo da uvodimo i objašnjavamo iz početka koncepte kao što su inovacije, startap kompanije i tehnologija. Ali uspeli smo da stvorimo neku vrstu epicentra dobre energije, ideja, projekata i sposobnosti i veoma smo srećni zbog toga.“

Mesto za inovacije

Uređaj za hranjenje riba razvijen je i testiran u Tehnopolisu, Centru za inovacije i preduzetništvo u Nikšiću, centru za razvoj startap kompanija i preduzetništva. Nedavno je projekat pod nazivom „Unapređenje infrastrukture za istraživanje i inovacije koja se može koristiti za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća (MSP)“, koji Evropska unija finansira, podržao Tehnopolis u uspostavljanju nove laboratorije za industrijski dizajn, biotehnološke laboratorije i data centra. Model 3D za hranjenje riba razvijen je u laboratoriji za industrijski dizajn, koja je opremljena najmodernijim 3D štampačem, CNC mašinama i mehaničkom rukom.

Đorđije Brkuljan je zadužen za Centar za programske aktivnosti, istraživanje i razvoj u Tehnopolisu, koji je 2014. godine osnovala Vlada Crne Gore kao vladino neprofitno preduzeće sa ograničenom odgovornošću. Đorđije objašnjava da je početak bio veoma težak jer je sedište u Nikšiću, gde nije bilo nikakvih tehnoloških aktivnosti pre pokretanja Tehnopolisa. „Morali smo da uvodimo i objašnjavamo iz početka koncepte kao što su inovacije, startap preduzeća i tehnologija. Ali uspeli smo da stvorimo neku vrstu epicentra dobre energije, ideja, projekata i sposobnosti i veoma smo srećni zbog toga.“

Đorđije objašnjava da je njihova ciljna grupa veoma široka i obuhvata malu decu, odrasle srednjih godina i starije građane, studente, startape i preduzetnike, razvojne timove, mikro, mala i srednja preduzeća, poljoprivredne proizvođače, ustanove, investitore, lokalne i regionalne partnere i druge.

„Trenutno oko 40 inovatora koristi data centar, biotehnološku laboratoriju i laboratoriju za industrijski dizajn u našem centru, a sve to finansira EU.“

O projektu

Projekat „Unapređenje infrastrukture za istraživanje i inovacije koja se može koristiti za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća (MSP)“ koji finansira EU podržao je Tehnopolis sa razvojem infrastrukturnih kapaciteta biohemijske laboratorije, laboratorije za industrijski dizajn i data centra. Projekat je stvorio inovativne platforme za podršku novim uslugama i proizvodima u Crnoj Gori i doprineo konkurentnosti postojećih MSP-a, uz pomoć razvoju potpuno novih, tehnološki orijentisanih MSP-a. Ukupan budžet projekta iznosio je 818.000 evra.

Do sada je Tehnopolis realizovao oko 30 projekata, od kojih je 16 još u toku. Preko 90% sredstava za ove projekte obezbedila je EU, koja je podržala Tehnopolis sa oko 4 miliona evra kroz različite programe u poslednjih pet godina. „Trenutno oko 40 inovatora koristi data centar, biotehnološku laboratoriju i laboratoriju za industrijski dizajn u našem centru, a sve to finansira EU“, kaže Đorđije.

„Takođe razvijamo naše ljudske potencijale kako bismo obezbedili da imamo ljude sa odgovarajućim veštinama za rad sa ovom opremom. To znači da ćemo u bliskoj budućnosti moći da pružimo još veću podršku poljoprivrednicima, inovatorima i malim i srednjim preduzećima koji žele da unaprede svoj proizvodni proces i postanu konkurentni na tržištu“, zaključuje on.

EU i EBRD pomažu malim i srednjim preduzećima u BiH da se digitalizuju

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) daje kredit od 5 miliona evra ProCredit banci u Bosni i Hercegovini, uz podršku bespovratnih sredstava Evropske unije (EU), u okviru nedavno pokrenutog programa Go Digital u Bosni i Hercegovini. Ovaj postupak će biti iskorišćen za pomoć malim preduzećima da ulože u digitalizaciju poslovnih procedura i za unapređivanje produktivnosti, učinkovitosti i otpornosti.

 

Mala i srednja preduzeća (MSP) moći će da apliciraju za sredstva za ulaganje u hardver i softver za projekte digitalne transformacije u oblasti digitalnih komunikacija, informacione i IT bezbednosti, upravljanja digitalnim kompanijama i procesima i uslugama digitalne proizvodnje. Cilj je da se podstakne digitalna transformacija malih i srednjih preduzeća i da ona postanu konkurentnija na tržištima EU i u skladu sa standardima koje zahtevaju direktive EU.

 

Pored kredita, MSP će imati koristi od podsticaja u vrednosti do 15% od ukupnog iznosa kredita. Te podsticaje finansira EU.

 

EU je obezbedila bespovratna sredstva (grantove) u iznosu od 9 miliona evra za podsticajna plaćanja, savetodavne usluge i programsku tehničku pomoć za zajednički program EBRD-EU Go Digital u Bosni i Hercegovini, dok je EBRD obezbedila kredite u iznosu od 40 miliona evra. Program će biti praćen aktivnostima nemačke agencije za međunarodnu saradnju GIZ, koja će sarađivati sa Vladom i zainteresovanim stranama kako bi pomogla u izgradnji ekosistema za digitalizaciju, automatizaciju i inovacije, uključujući habove za digitalne inovacije, u skladu sa najboljim praksama EU.

 

Novi program Go Digital u Bosni i Hercegovini direktno doprinosi digitalnoj agendi Evropske komisije za Zapadni Balkan, koja ima za cilj da podrži tranziciju privatnog sektora i pomogne preduzećima da u potpunosti obezbede prednosti digitalne transformacije privrede.

Anketa javnog mnjenja pokazuje snažnu podršku EU u Crnoj Gori

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji i dalje podržava velika većina građana, koji imaju pozitivan stav prema Zajednici i glasali bi na potencijalnom referendumu da Crna Gora postane njena sledeća država članica. To je još jednom potvrđeno istraživanjem javnog mnjenja koje su u maju sproveli konsultantska kuća DeFacto za Evropsku uniju i Vlada Crne Gore. Ispitivanje je izvršeno na uzorku od 1.008 građana iz svih krajeva zemlje, a postavljana su im pitanja o stavu prema EU i o procesu pridruživanja.

 

Snažna podrška evropskoj ideji, prevedena u brojke, pokazuje da 76% građana ima pozitivan stav prema EU, a gotovo jednak broj (74,6%) podržava pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji. Ako bi sutra bio održan referendum, gotovo 90 odsto birača izašlo bi na glasanje, od kojih bi preko četiri petine, ili 83,5 odsto, glasalo za prijem Crne Gore u EU.

 

Evropsku uniju je 43 odsto građana prepoznalo kao najvećeg stranog donatora u Crnoj Gori, a 39 odsto kaže da je EU pokazala najveću solidarnost sa Crnom Gorom u borbi protiv koronavirusa.

YEA se sastali sa predsednikom Evropskog saveta na Kosovu

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Mladi evropski ambasadori (YEA) sa Kosova sastali su se i razgovarali sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, tokom njegove posete Kosovu. YEA su predstavili svoju mrežu i objasnili njenu svrhu i njihovu motivaciju da postanu Mladi evropski ambasadori.

 

Nakon početnog izlaganja, razgovor je prešao na regionalna i globalna pitanja kao što su sukob u Ukrajini i važnost mira. U završnom delu diskusije, YEA su otvorili temu slobode kretanja mladih sa Zapadnog Balkana i saglasili se sa predsednikom o značaju programa kao što su ERAZMUS+ i druge inicijative i programi koje finansira EU za dalji lični i profesionalni razvoj mladih sa Zapadnog Balkana.

 

Platforma Mladi evropski ambasadori (YEA) je kreativna mreža mladih aktivista sa celog Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija). YEA dolaze iz različitih sredina, ali svi oni imaju zajedničku viziju: Zapadni Balkan ujedinjen u raznolikosti. Zajedno uče jedni o drugima i EU, vode kreativne projekte, stiču nove veštine, povezuju se putem društvenih mreža i organizuju inspirativne događaje – uvek vođene idejom da je aktivizam mladih najmoćnija snaga društvenih promena.

 

Ciljevi mreže su razmena vrednosti EU; podizanje svesti o saradnji EU sa partnerima sa Zapadnog Balkana; prikazivanje opipljivih rezultata ove saradnje; doprinos političkom dijalogu o različitim temama i pomoć u povećanju građanskog aktivizma.

Pokrenuta kampanja Evropljani koji ostavljaju trag

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Evropska služba za spoljnu politiku je 10. juna pokrenula četvrto izdanje kampanje „Evropljani koji ostavljaju trag“ u italijanskom kulturnom institutu u Parizu. U okviru Evropske godine mladih, ovo izdanje kampanje „Evropljani koji ostavljaju trag“ prikazuje mlade sa Zapadnog Balkana koji se bave bitnim stvarima u regionu i daleko šire.

 

Visoki predstavnik/potpredsednik Žozep Borel izjavio je: „Ova kampanja daje platformu ljudima koji pomeraju granice, koji inspirišu i otvaraju vrata drugima. U našem radu nailazimo na Evropljane koji svakodnevno ostavljaju trag. Ovom kampanjom želimo da istaknemo njihove priče ne samo zato što su dobre, istinske ljudske priče, već i zato što njihove priče nisu dovoljno poznate u našim državama članicama, a nisu dovoljno vidljive ni na Zapadnom Balkanu.“

 

Na otvaranju manifestacije, u razgovoru su predstavljeni inspirativni mladi ljudi sa Zapadnog Balkana, nakon čega je usledilo šest video snimaka u kojima su prikazani njihovi radovi.

Kampanja EU ističe povezanost sa BiH

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Pod sloganom „Povezani kroz dobro“ Evropska unija u Bosni i Hercegovini pokrenula je dvomesečnu kampanju usmerenu ka privredi i preduzetništvu. Cilj kampanje je da obavesti javnost o postojećim programima EU, o tome kako aplicirati za bespovratna sredstva, a takođe će predstaviti i uspešne priče o ljudima iz BiH koji su dobili podršku od EU.

 

„Naša ambicija je da podržimo Bosnu i Hercegovinu da postane bolje mesto za pokretanje i razvoj biznisa. Naša podrška nije usmerena samo na obezbeđivanje bespovratnih sredstava: radimo i na zbližavanju preduzetnika, preduzeća i vlasti. Privreda kao celina može da se nosi sa izazovima koje budućnost donosi samo ako su preduzeća otporna“, rekao je ambasador Johan Satler, šef Delegacije EU i specijalni predstavnik EU u BiH.

 

Kroz radionice, manifestacije i podkastove, kao i putem saradnje sa preduzetnicima, poljoprivrednicima, zanatlijama i drugima koji su svojim poslovnim aktivnostima doprineli otpornijoj BiH, kampanja „Povezani kroz dobro“ će pokazati potencijal koji se može ostvariti uz dobru podršku i odgovarajuću stručnost. Kampanja se može pratiti na Fejsbuk, Instagram i Tviter stranicama Delegacije EU u BiH.

EIB otvorila predstavništvo u Severnoj Makedoniji

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Evropska investiciona banka (EIB) zvanično je 30. maja otvorila svoje novo predstavništvo u Skoplju, koje se nalazi u prostorijama Delegacije Evropske unije u Republici Severnoj Makedoniji. Ovim potezom, banka Evropske unije potvrđuje svoju podršku održivom rastu i zelenoj tranziciji zemlje. Novo namensko lokalno prisustvo pojačaće tehničku i finansijsku podršku privatnim i javnim investicijama.

 

Otvaranje predstavništva u Skoplju u skladu je sa politikom EIB-a o uspostavljanju prisustva u više zemalja van Evropske unije. Ovaj napor će pomoći banci EU da razume potrebe za regionalnim finansiranjem, identifikuje više novih projekata i uspostavi čvršće veze sa nacionalnim vlastima i drugim zainteresovanim stranama. Do danas, EIB je otvorila kancelarije u 23 države članice EU i 30 zemalja van EU, promovišući poslovni i politički dijalog.

 

Na ceremoniji otvaranja, premijeru Severne Makedonije, Dimitru Kovačevskom i potpredsednici EIB-a Lilijani Pavlovoj pridružili su se ministar finansija Fatmir Besimi, šef Delegacije EU u Severnoj Makedoniji Dejvid Gir i drugi međunarodni finansijski partneri i ugledni predstavnici poslovne i bankarske zajednice.

Svet upoznaje hercegovački beli luk

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Kompanija iz Bosne i Hercegovine postala je regionalni tržišni lider u proizvodnji belog luka uz podršku projekta koji finansira EU

Preko 300 sunčanih dana u godini i zemlja bogata krečnjakom samo su neke od karakteristika koje izdvajaju zemljište u okolini mesta Ljubinje na jugu Bosne i Hercegovine. Nekada su njive u Ljubinju bile zasađene hercegovačkim duvanom, koji je zahvaljujući svom kvalitetu nudio pristojan život stanovništvu ovog kraja. Međutim, zbog propasti domaće duvanske industrije, poljoprivrednici su morali da diversifikuju svoju proizvodnju.

Pošto je zemljište veoma plodno, nisu imali mnogo problema da to urade, usmeravajući se na beli luk koji se vekovima proizvodi i koristi u regionu kao zdrav sastojak za kuvanje, ali i kao narodni lek. Poslovnu priliku je u belom luku videlo preduzeće Farmavit iz ljubinjskog kraja, i odlučilo je da se okuša ne samo u proizvodnji, već i u preradi ovog proizvoda za distribuciju na strana tržišta.

„Analiza svetski priznatih ustanova pokazala je da se hercegovački beli luk nalazi u prvih pet na svetu po kvalitetu i uticaju na zdravlje.”

Savremena tehnologija za unapređenje proizvodnje

Stefan Šalvarica je rukovodilac zadužen za proizvodnju i preradu belog luka u preduzeću u kojem radi od 2020. godine. Farmavit je osnovan 2000. godine da bi se uglavnom bavili proizvodnjom stočne hrane. Međutim, videvši potencijal za proizvodnju niza drugih useva, odlučili su da pokušaju nešto što bi bilo interesantnije i privlačnije širim tržištima. „Analiza svetski priznatih ustanova pokazala je da se hercegovački beli luk nalazi u prvih pet na svetu po kvalitetu i uticaju na zdravlje”, kaže Stefan.

Danas je Farmavit vodeća kompanija za proizvodnju belog luka u Bosni i Hercegovini, a većina njihovih proizvoda namenjena je izvozu, uključujući i tržište EU. Na putu ka uspehu podržala ih je i inicijativa koju finansira EU a sprovodi UNDP – EU4Business. Ova podrška pomogla je preduzeću da reši veliki problem sa izvorima toplote, kao i problem sa parom koja nastaje u procesu termičke obrade belog luka, što je otežavalo proizvodnju. „Sada kada imamo novu ventilaciju i klimatizaciju objekta, rešavamo se pare za nekoliko minuta. Pored toga, ranije smo veliki deo posla obavljali ručno, ali sada su procesi punjenja, etiketiranja i zatvaranja tegli uz pomoć novih mašina unapređeni i ubrzani“, objašnjava Stefan.

Kompanija ima sopstvene plantaže belog luka, ali i kupuje određene količine od svojih kooperanata u Hercegovini. Sav kupljen beli luk šalje se na analizu pre nego što se stavi u proizvode dostupne kupcima na policama supermarketa u Bosni i Hercegovini pod brendom „Miris Hercegovine“.

„Zahvaljujući projektu EU4Business, uspeli smo da poboljšamo uslove rada i produktivnost, smanjimo troškove i našim kupcima ponudimo jedinstvene proizvode. Otkad smo unapredili pogone za obradu belog luka, naše godišnje količine su porasle za 10 tona.“

O projektu

EU4Business je projekat EU koji ima za cilj jačanje kapaciteta Bosne i Hercegovine za ekonomski rast i zapošljavanje podsticanjem konkurentnosti i inovacija u odabranim sektorima. Ima budžet od 16,1 miliona evra: 15 miliona evra finansira Evropska unija, a 1,1 milion evra Savezna Republika Nemačka.

EU4Business je deo Strategije lokalnog razvoja nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) – Programa razvoja lokalne samouprave i privrede u Bosni i Hercegovini.

Stefan dalje objašnjava da oni proizvode i pire od belog luka, kao i marinade sa začinima i maslinovim i suncokretovim uljem. Pored toga, zahvaljujući projektu EU4Business, Farmavit sada proizvodi i takozvani crni beli luk. Crni beli luk nastaje procesom fermentacije svežeg belog luka. U ovom procesu ubrzanog starenja beli luk menja boju i karamelizuje se, a njegova svojstva su pojačana. Ova vrsta belog luka veoma je cenjena na svetskom tržištu i kupovinom mašine za vrenje, zahvaljujući podršci EU, preduzeće Farmavit je postalo jedini proizvođač ove vrste belog luka u Bosni i Hercegovini.

„Zahvaljujući podršci EU4Business projekta, uspeli smo da poboljšamo uslove rada i produktivnost, smanjimo troškove i našim kupcima ponudimo jedinstvene proizvode. Otkad smo unapredili pogone za obradu belog luka, naše godišnje količine su porasle za 10 tona“, kaže Stefan.

Pored planova za nove marinade, kao i za plasman crnog i svežeg belog luka na međunarodno tržište, preduzeće Farmavit nastavlja da ulaže u razvoj da bi zadržalo poziciju lidera na tržištu. „Uložili smo svoja dodatna sredstva u kupovinu opreme koja će nam pomoći u proizvodnji želatinskih kapsula punjenih ekstraktom belog luka. Bićemo prva firma u regionu koja će proizvoditi dodatke ishrani ovog tipa“, sa zadovoljstvom kaže Stefan.

Kompanija Farmavit podržana je kroz projekat EU4Business sa 150.000 KM, dok je vrednost investicije iznosila ukupno 300.000 KM.