Ispričati pravu priču
Kula u Hrvatskoj i Hrtkovci u Srbiji dva su sela na Zapadnom Balkanu koja imaju zajedničku tužnu priču. Nakon izbijanja oružanog sukoba u Jugoslaviji 1992. godine, Srbi i Hrvati iz Kule i Hrtkovaca zamenili su kuće jedni s drugima i preselili se u susedne novonastale države. Ovo je opisano kao „humano preseljenje“, ali je to zapravo bila prinudna razmena stanovništva usred rata. Priča o ova dva sela zabeležena je u dokumentarnom filmu „Tvoja kuća je bila moj dom“ u produkciji Balkanske mreže istraživačkog novinarstva (BIRN).
Dokumentarac je proizveden u okviru programa Balkanska tranziciona pravda, regionalne platforme koju sufinansira EU. Platforma objavljuje onlajn vesti o lokalnim pitanjima vezanim za ratne zločine, čime se poboljšava razumevanje javnosti o pitanjima tranzicione pravde na teritoriji nekadašnje Jugoslavije.
„Mi smo jedina medijska kuća u regionu koja detaljno i u potpunosti pokriva suđenja za ratne zločine zasnovana na činjenicama. Mislim da je to jedna od najvažnijih stvari koje je Balkanska tranziciona pravda postigla u proteklih deset godina.“
Više od deset godina izveštavanja o ratnim zločinima
Nejra Mualomerović, saradnica u programu, objašnjava da je glavna namera programa da se osigura redovan i ažuran protok informacija o pitanjima tranzicione pravde, uglavnom suđenja za ratne zločine u regionu. To se postiže kroz posvećenu mrežu dopisnika širom bivše Jugoslavije i saradnika iz drugih medijskih kuća, organizacija civilnog društva, vladinih ustanova i akademske zajednice. „Mi smo jedina medijska kuća u regionu koja detaljno i u potpunosti pokriva suđenja za ratne zločine zasnovana na činjenicama. Mislim da je to jedna od najvažnijih stvari koje je Balkanska tranziciona pravda postigla u proteklih deset godina“, kaže Nejra.
Međutim, kako je broj suđenja za ratne zločine opadao, Program je počeo da razvija druge aktivnosti sa istim ciljem, koristeći svoje iskustvo i već prikupljene informacije. Jedan od njihovih projekata je baza podataka o masovnim grobnicama. Programski tim sastavlja ovu bazu od 2020. godine, noseći se sa izazovima velikog broja masovnih grobnica i raštrkanih informacija. Nejra objašnjava da je zbog toga što informacije nisu bile na jednom mestu, a većina je bila dostupna samo u štampanom obliku, programsko osoblje moralo da poseti brojne ustanove i organizacije. Takođe su otišli sa fotografom na lokacije masovnih grobnica kako bi ih snimili i smestili u bazu podataka. Informacije su tada javno objavljene.
Tokom ovih poseta postalo je jasno da većina lokacija masovnih grobnica nije obeležena ili dostojno obeležena i da im nije omogućen pristup. „Neki od njih su bili na privatnim posedima, neki su pretvoreni u deponije, a na nekim lokacijama su izgrađene crkve“, kaže Nejra.
Ipak, tim je već uspeo da locira, snimi, fotografiše i sačuva u bazi podataka nekoliko desetina lokacija, dok rad na bazi i dalje traje.
„Mislim da su svi ljudi koji su radili sa BIRN-om u proteklih deset godina bili svesni uticaja koji će to imati na buduće generacije i na način kako će one videti istoriju .“
O projektu
Program Balkanska tranziciona pravda je regionalna platforma koja ima za cilj da unapredi razumevanje tranzicione pravde u zemljama bivše Jugoslavije (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija). Program podržavaju Evropska unija, Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida) i Ambasada Kraljevine Holandije.
Još jedna od nedavnih inicijativa programa je Muzej izveštavanja koji će ove jeseni biti otvoren u Sarajevu. To će biti prvi nezavisni neprofitni regionalni muzej na Balkanu koji prikazuje sveobuhvatnu priču, ispričanu iz novinarske perspektive, o raspadu i ratovima u Jugoslaviji i njihovim posledicama. Muzej će raspolagati prostorom od 600 kvadratnih metara u jednoj trospratnici u centru grada. Prva dva sprata zauzimaće stalna postavka koja će pričati priču o ratnim zločinima počinjenim u bivšoj Jugoslaviji, uključujući priče o izbeglicama, etničkom čišćenju, genocidu i ratnim logorima, kao i o životu novinara tokom rata. Na trećem spratu će se nalaziti zajednički prostor za novinare, ljude iz civilnog društva i šire javnosti i biće korišćen za razgovore o izveštavanju iz konfliktnih zona i o ulozi medija danas.
Nejra priznaje da teme tranzicione pravde nije lako pokrivati. „Mislim da su svi ljudi koji su radili sa BIRN-om u proteklih deset godina bili svesni uticaja koji će to imati na buduće generacije i na način kako će one videti istoriju“, kaže ona.
