Uz podršku Evropske unije, jedna crnogorska nevladina organizacija pružila je podršku migrantima besplatnim pravnim uslugama.
Irfan* je tridesetogodišnjak poreklom iz Maroka koji o svojoj rodnoj zemlji kaže: „Ljudska prava se tamo ne poštuju, nije bilo posla: privreda je loše išla. Sve je bilo loše!”. On je pobegao iz Maroka 2011. godine, prvo za Tursku, redovnim letom. Ubrzo je morao odande da ode i tada je imao prvi kontakt sa krijumčarima ljudi. Prebacili su ga u Grčku, zatim u Albaniju, dok na kraju nije stigao u Crnu Goru. „Moj život je bio u rukama krijumčara. Mogli su da urade šta god su hteli sa mnom, nisam imao pravo na mišljenje. U Crnu Goru sam stigao umoran od bežanja i nisam imao snage da nastavim dalje”, dodaje Irfan.
Irfan sada živi u Crnoj Gori duže od 10 godina. Ubrzo po dolasku zaposlio se u jednom hotelu, gde se zaljubio u Crnogorku Jovanu*. Sada su u braku i imaju dvoje divne dece. U međuvremenu, Irfan je naučio i crnogorski jezik i, po mnogo čemu, oseća se potpuno integrisanim u društvo svog novog doma. Međutim, to nije bio slučaj sa pravne tačke gledišta. Stekao je pravo da podnese zahtev za crnogorsko državljanstvo, ali zbog pravnih komplikacija i činjenice da su određeni zakoni u međusobnom sukobu, još uvek nije u mogućnosti da to pravo ostvari. U cilju rešavanja ovog problema, pokucao je na vrata crnogorske nevladine organizacije Pravni centar, koja pruža pravnu pomoć strancima koji traže azil u Crnoj Gori kroz projekat koji finansira EU pod nazivom „Moj advokat – besplatna profesionalna pravna pomoć za migrante“ u saradnji sa Karitasom. Sada dobija pravnu pomoć od njih po ovom pitanju.
“Pošto je broj migranata koji žele da ostanu u Crnoj Gori mali, Vlada nema politiku za njihovu integraciju u smislu obrazovanja i zapošljavanja.”
Besplatne pravne usluge za one kojima je potrebna pomoć
Luka Kovačević je direktor NVO Pravni centar koja je osnovana 2007. godine sa ciljem pružanja podrške raseljenim licima i izbeglicama iz ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Tada Crna Gora nije imala ni najosnovniju pravnu infrastrukturu vezanu za azilante, kao ni Vladin plan pružanja podrške azilantima ili raseljenim licima. Luka i njegov tim u početku su radili na pružanju podrške Vladi u prevazilaženju tih prepreka, a Vlada je uvela pravnu infrastrukturu koja od tada postoji.
Međutim, u međuvremenu su migranti iz drugih delova sveta počeli da pristižu u Crnu Goru i bila im je potrebna podrška. Prema statistici Pravnog centra, preko 95 odsto izbeglica u zemlji koristi Crnu Goru kao tranzitnu rutu, a samo mali broj njih odlučuje da ostane, jer većina za cilj ima zemlje sa boljom ekonomskom perspektivom. Ali onima koji ostanu potrebna je podrška. Luka objašnjava da država nema mnogo toga da im ponudi. „Pošto je broj migranata koji žele da ostanu u Crnoj Gori mali, Vlada nema politiku za njihovu integraciju u smislu obrazovanja i zapošljavanja”, kaže on.
Pružanje podrške ovim migrantima i drugima koji Crnu Goru vide samo kao tranzitnu rutu razlog je zašto je Lukina nevladina organizacija pokrenula projekat „Moj advokat – besplatna profesionalna pravna pomoć za migrante“ koji finansira EU u saradnji sa Karitasom.
„Obavili smo preko 146 terenskih poseta: bili smo u svim crnogorskim opštinama, obilazili i podržavali migrante na formalnim i neformalnim mestima okupljanja. Migranti koje smo podržali prošle godine došli su iz Avganistana, Alžira, Irana, Maroka i šire.“
O projektu
Projekat „Moj advokat – besplatna profesionalna pravna pomoć za migrante“, koji finansira EU, pokrenut je početkom 2020. godine i završen u julu 2021. godine. Ukupna finansijska vrednost projekta je bila preko 130.000 evra. Projekat je imao za cilj zaštitu prava različitih kategorija migranata kroz pružanje pravne pomoći, informisanje i savetovanje, humanitarnu pomoć i psihosocijalnu podršku, kao i rad na jačanju kapaciteta lokalnih organizacija civilnog društva i relevantnih institucija za sprovođenje politika koje se odnose na upravljanje migracijama, integraciju stranaca kojima je odobrena međunarodna zaštita i reintegraciju povratnika nakon readmisije.
*Ime je promenjeno da bi zaštitilo pravi identitet pomenutih osoba
Kroz ovaj projekat, 677 korisnika je dobilo podršku, od neregularnih migranata i osoba koje traže međunarodnu zaštitu u Crnoj Gori, do povratnika na osnovu sporazuma o readmisiji. Pored besplatne pravne pomoći, migrantima je podeljeno 350 paketa humanitarne pomoći. „Obavili smo preko 146 terenskih poseta: bili smo u svim crnogorskim opštinama, obilazili i podržavali migrante na formalnim i neformalnim mestima okupljanja. Migranti koje smo podržali prošle godine došli su iz Avganistana, Alžira, Irana, Maroka i šire“, kaže Luka.
