Skip to main content

Аутор: WeBalkans

Inicijativom od 8 miliona evra, EU podržava kulturu na Zapadnom Balkanu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

EU je pokrenula novu inicijativu pod nazivom „Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WB)“ koja će promovisati miroljubive odnose i društveno-ekonomski razvoj. Projekat će sprovesti UNESKO, kao i Britanski savet i Italijanska agencija za razvojnu saradnju.

 

Marija Gabriel, evropska komesarka za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade, rekla je: „Drago mi je da smo, zajedno sa mojim kolegom komesarom Varheljijem, mogli da pokrenemo tako ambicioznu akciju od 8 miliona evra za podršku kulturnim i kreativnim sektorima na Zapadnom Balkanu. Integrisanje kulture može dovesti do međusobnog razumevanja, mirne saradnje i stabilnosti, kao i do ekonomske koristi, posebno u regionu koji je tako bogat kulturnim nasleđem. Posvećena sam pružanju pomoći integraciji Zapadnog Balkana u svim oblastima svog portfolija i želim veliki uspeh UNESKO-u i njegovim partnerima u sprovođenju ove inicijative.“

 

Obrazovne i istraživačke ustanove, studenti i medijski profesionalci iz nezavisnih medija i mreža, blogovi i drugi proizvođači kulturnih sadržaja biće ključni za inicijativu.

Podrška digitalizaciji MSP u Bosni i Hercegovini

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropska unija i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pojačavaju podršku malim i srednjim preduzećima (MSP) u Bosni i Hercegovini pokretanjem  programa Go Digital u toj zemlji. Program je pokrenut 19. maja manifestacijom koja je održana u Sarajevu i čiji je cilj da se malim i srednjim preduzećima pomogne da ulože u digitalizaciju svojeg poslovanja, zajedno sa drugim investicijama za unapređivanje produktivnosti, operativne efikasnosti i otpornosti.
 

Jedan od elemenata programa biće specijalizovana kreditna linija koju obezbeđuje EBRD u saradnji sa lokalnim finansijskim institucijama. EU će obezbediti podsticaje za bespovratna sredstva u vrednosti do 15 odsto ukupnog iznosa kredita kako bi se povećala pristupačnost investicija malih i srednjih preduzeća u digitalizaciju, automatizaciju, konkurentnost i zelene tehnologije.

 

Šef Delegacije EU i specijalni predstavnik EU u Bosni i Hercegovini Johan Satler objasnio je da je program EU4SMEs deo pomoći EU za podršku oporavku od pandemije koronavirusa i prelasku na ekonomiju orijentisanu na budućnost. „MSP su ključni pokretač ekonomskog rasta i razvoja, a podrška digitalizaciji će pomoći preduzećima da budu konkurentnija na lokalnom i međunarodnom tržištu. Sadašnji Instrument pretpristupne pomoći (IPA) EU za zelenu i digitalnu tranziciju iznosi oko 50 miliona evra i posebno je usmeren na MSP. Ova preduzeća moraju do maksimuma da koriste inovativne tehnologije, veštine i usluge, ne samo da bi rasla na održivijoj osnovi, već i da bi opstala u ekonomiji budućnosti.“

 

Program će biti praćen aktivnostima nemačkog GIZ-a, koji će pomoći u izgradnji ekosistema za digitalizaciju, automatizaciju i inovacije u Bosni i Hercegovini, uključujući digitalne inovacione centre, u skladu sa najboljom praksom EU.

 

Novi program Go Digital u Bosni i Hercegovini direktno doprinosi digitalnoj agendi Evropske komisije za Zapadni Balkan, koja ima za cilj da podrži tranziciju privatnog sektora i pomogne preduzećima da u potpunosti obezbede prednosti digitalne transformacije privrede.

3 miliona evra za renoviranje školskih objekata u Severnoj Makedoniji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Viceguverner Razvojne banke Saveta Evrope (CEB) i ministar prosvete i nauke Severne Makedonije Jeton Šaćiri potpisali su danas sporazum o bespovratnim sredstvima od više donatora u vrednosti od 3 miliona evra za obnovu objekata za fizičko vaspitanje u osnovnim i srednjim školama i nabavku sportske opreme. Grantovi dolaze iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), zajedničke inicijative EU, finansijskih organizacija, bilateralnih donatora i korisnika, i glavnog sredstva za sprovođenje ambicioznog Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan.

 

Od nagrade će koristi imati više od 52.000 studenata u Severnoj Makedoniji i povećaće ukupan kvalitet fizičkog vaspitanja. Novopotpisani grant deo je šireg programa investicija u obrazovnu infrastrukturu u Severnoj Makedoniji, u vrednosti od skoro 65,8 miliona evra, koji se sprovodi uz nacionalna, bilateralna donatorska i sredstva CEB-a pod okriljem WBIF-a.

 

Njime se ukupan doprinos bespovratnih sredstava WBIF-a povećava na 6 miliona evra i dopunjuje 42,5 miliona evra zajmova CEB-a, kao i 17,3 miliona evra nacionalnih doprinosa.

Proglašeni dobitnici nagrade „Gradonačelnik koji najviše voli Rome“ 2022.

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropska komisija je danas proglasila sedam dobitnika trećeg izdanja nagrade za „Gradonačelnika koji najviše voli Rome“ na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. Nagrada odaje priznanje lokalnim samoupravama koje veruju u svoje građane i tretiraju ih jednako. Cilj je da se promene stavovi prema inkluziji Roma i da se istaknu lokalne samouprave koje pružaju mogućnosti romskim zajednicama i slušaju njihove potrebe. Ceremonija dodele nagrada održana je u okviru Nedelje Roma, koja je organizovana u Evropskom parlamentu (16-19. maja), u prisustvu evropskog poslanika Romea Franca i vršioca dužnosti direktora za Zapadni Balkan u Generalnoj direkciji Evropske komisije za susedstvo i proširenje (DG NEAR) Mikele Matuele, koja je uručila nagrade.

 

Oliver Varhelji, komesar za susedstvo i proširenje, rekao je: „Mislim da je ceremonija dodele nagrada tokom Nedelje Roma u Evropskom parlamentu posebno važna. Ne samo da ova nagrada prepoznaje izvanredan rad izabranih gradonačelnika u rušenju prepreka između lokalnih vlasti i romskih zajednica, već takođe pokazuje tvorcima javnih politika, aktivistima i stručnjacima da je promena moguća. Zaista sam inspirisan posvećenošću ovogodišnjih pobednika da osnaže i mobilišu romske zajednice i ojačaju njihove sposobnosti da se uključe u dijalog sa državnim aparatom. Ponosan sam na svakog od njih i nadam se da će ova nagrada inspirisati druge da krenu njihovim stopama.“

 

Glavna svrha Nedelje Roma je da se konsoliduje posvećenost Evropskog parlamenta i drugih institucija borbi protiv antigipsizma i da se ova posvećenost sprovede u delo. Odavanje počasti dobitnicima nagrade „Gradonačelnik koji najviše voli Rome“ bio je važan trenutak fizičkog okupljanja pod okriljem Nedelje Roma EU posle dve godine izolacije. Ceremonija dodele nagrada vrhunac je kampanje u Briselu i ima za cilj stvaranje snažnih sinergija sa akcijama koje su se odvijale širom Zapadnog Balkana i Turske, ali i u državama članicama EU na lokalnom i nacionalnom nivou.

 

Od procenjenih 10-12 miliona Roma koji žive u Evropi, oko 1 milion živi na Zapadnom Balkanu, a 2,8 miliona u Turskoj. Potpuna integracija i uključivanje Roma je ključni prioritet za EU a to počinje jačanjem dijaloga sa državom i projektnim partnerima fokusiranim na podizanje svesti o romskim pitanjima u lokalnim samoupravama. Integracija Roma je takođe jedan od uslova koje partneri za proširenje moraju da ispune da bi postali država članica EU.

Dani zelene energije 2022. na Kosovu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Inicijativa „Dani zelene energije“ dogodiće se od 16. do 22. maja na Kosovu kao deo „Evropeizacije kosovske ekološke agende“. Inicijativu finansira Kancelarija Evropske unije na Kosovu, a sprovode je Balkanska mreža istraživačkog novinarstva (BIRN) Kosovo, CEE Bankwatch, ERA Group i TV Mreža.

 

Inicijativa podržava proaktivno učešće kosovskog civilnog društva, medija i aktivista za zaštitu životne sredine u reformi politike i donošenju odluka o energetici, životnoj sredini i javnom zdravlju. Cilj projekta je da se pomogne Kosovu da približi svoju ekološku politiku zakonodavstvu EU i podstakne dijalog između organizacija civilnog društva, medija, aktivista i javnog sektora.

 

Dane zelene energije po drugi put organizuju BIRN i njeni partneri. Svrha ove višednevne aktivnosti je da se, posebno ključnim zvaničnicima, skrene pažnja na značaj energetske efikasnosti, zaštite životne sredine i javnog zdravlja. Ove godine, na Danima zelene energije biće održane brojne aktivnosti koje će doprineti najboljim praksama zelene energije na Kosovu.

Raspisan konkurs za mlade stvaraoce evropske baštine 2022.

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Mladi stvaraoci evropske baštine je takmičenje za mlade iz čitave Evrope, uključujući mlade sa Zapadnog Balkana. To im je prilika da istraže svoju okolinu, identifikuju najzanimljivije delove svog nasleđa i predstave ih ostatku sveta.

 

Ovaj konkurs treba da podstakne mlade ljude da razumeju koncept baštine i izraze svoje stavove. Ovogodišnja tema je „Održiva baština“.

 

Takmičenje se održava u okviru Dana evropske baštine. Sa oko 70.000 manifestacija koje se svake godine organizuju u evropskim državama potpisnicama Evropske kulturne konvencije i oko 30 miliona posetilaca, ova zajednička akcija Saveta Evrope i Evropske komisije predstavlja jedinstven primer lokalne građanske inicijative koju organizuju i dele milioni žitelja Evrope.

Grantovi EIB-a do 2,9 miliona evra za unapređenje obrazovanja u Crnoj Gori

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropska investiciona banka (EIB), banka Evropske unije, obezbediće Vladi Crne Gore bespovratna sredstva u iznosu do 2,9 miliona evra za ubrzanje modernizacije nacionalnog obrazovnog sistema. Grantovi će se koristiti za nadogradnju, izgradnju i rekonstrukciju infrastrukture predškolskih i školskih ustanova, kao i stručnih škola i obuhvatiće tehničku i savetodavnu podršku za pripremu projekata i proces javnih nabavki, kao i za razvoj nacionalnih standarda za praćenje i procenu. Tako će se ubrzati unapređivanje koje će, kako se očekuje, otvoriti dodatnih 2.070 mesta u školama širom Crne Gore i 530 novih radnih mesta.

 

Ova operacija podržava tekuću modernizaciju nacionalnog obrazovnog sistema u okviru crnogorskog obrazovnog programa vrednog 18 miliona evra, koji je EIB dogovorila sa Crnom Gorom 2019. godine. Ovaj program finansira nabavku savremene opreme i izgradnju i obnovu javne obrazovne infrastrukture, uključujući vrtiće, osnovne, srednje i stručne škole, kao i obezbeđivanje opreme za informacione i komunikacione tehnologije (IKT) i školskog nameštaja. Bespovratna sredstva dolaze iz Inicijative za ekonomsku otpornost, koja ima za cilj da podrži ekonomski rast, otvaranje radnih mesta, socijalnu koheziju i razvoj vitalnih infrastrukturnih projekata na Zapadnom Balkanu.

Program regioni uglja pokreće razmenu između Zapadnog Balkana i EU

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Program razmene između regiona uglja pokrenuo je šest razmena između oblasti na Zapadnom Balkanu i njihovih kolega iz EU. Ove razmene pružaju priliku regionima da započnu dijalog jedan-na-jedan i uče iz tuđih iskustava o prelasku sa uglja na čistu energiju.

 

Za učešće u programu podnete su ukupno 32 prijave iz raznih zemalja širom kontinenta. Na osnovu stručne procene, 14 zemalja je svrstano u šest grupa partnera za razmenu, koji trenutno pripremaju svoje razmene. Predviđene su još dve grupe, koje treba da vode ukrajinski podnosioci zahteva, ali one su privremeno odložene.

 

Tri razmene počeće na proleće 2022. godine, a detaljno planiranje i priprema ostale tri razmene počeće u drugoj polovini godine. Pod vođstvom posvećenih facilitatora razmene, učesnici programa sada osmišljavaju precizan tok razmena. Ove posete će uključivati jednu ili dve fizičke posete, koje će biti unapred planirane kroz virtuelne interakcije i diskusije gde regioni mogu učvrstiti svoje odnose, što će u idealnom slučaju dovesti do plodne saradnje i izvan ovog programa.

 

Program razmene je jedna od ključnih aktivnosti Inicijative za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, koja ima za cilj da pomogne regionima da sa uglja pređu na ekonomiju bez emisije ugljenika, s tim da ta tranzicija bude pravedna. Njime upravlja Evropska komisija i šest međunarodnih partnera koji sarađuju: Kolegijum Evrope u Natolinu, Sekretarijat Energetske zajednice, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka, Poljski nacionalni fond za zaštitu životne sredine i upravljanje vodama i Svetska banka.

Svet upoznaje hercegovački beli luk

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u Stories.

Kompanija iz Bosne i Hercegovine postala je regionalni tržišni lider u proizvodnji belog luka uz podršku projekta koji finansira EU

Preko 300 sunčanih dana u godini i zemlja bogata krečnjakom samo su neke od karakteristika koje izdvajaju zemljište u okolini mesta Ljubinje na jugu Bosne i Hercegovine. Nekada su njive u Ljubinju bile zasađene hercegovačkim duvanom, koji je zahvaljujući svom kvalitetu nudio pristojan život stanovništvu ovog kraja. Međutim, zbog propasti domaće duvanske industrije, poljoprivrednici su morali da diversifikuju svoju proizvodnju.

Pošto je zemljište veoma plodno, nisu imali mnogo problema da to urade, usmeravajući se na beli luk koji se vekovima proizvodi i koristi u regionu kao zdrav sastojak za kuvanje, ali i kao narodni lek. Poslovnu priliku je u belom luku videlo preduzeće Farmavit iz ljubinjskog kraja, i odlučilo je da se okuša ne samo u proizvodnji, već i u preradi ovog proizvoda za distribuciju na strana tržišta.

„Analiza svetski priznatih ustanova pokazala je da se hercegovački beli luk nalazi u prvih pet na svetu po kvalitetu i uticaju na zdravlje.”

Savremena tehnologija za unapređenje proizvodnje

Stefan Šalvarica je rukovodilac zadužen za proizvodnju i preradu belog luka u preduzeću u kojem radi od 2020. godine. Farmavit je osnovan 2000. godine da bi se uglavnom bavili proizvodnjom stočne hrane. Međutim, videvši potencijal za proizvodnju niza drugih useva, odlučili su da pokušaju nešto što bi bilo interesantnije i privlačnije širim tržištima. „Analiza svetski priznatih ustanova pokazala je da se hercegovački beli luk nalazi u prvih pet na svetu po kvalitetu i uticaju na zdravlje”, kaže Stefan.

Danas je Farmavit vodeća kompanija za proizvodnju belog luka u Bosni i Hercegovini, a većina njihovih proizvoda namenjena je izvozu, uključujući i tržište EU. Na putu ka uspehu podržala ih je i inicijativa koju finansira EU a sprovodi UNDP – EU4Business. Ova podrška pomogla je preduzeću da reši veliki problem sa izvorima toplote, kao i problem sa parom koja nastaje u procesu termičke obrade belog luka, što je otežavalo proizvodnju. „Sada kada imamo novu ventilaciju i klimatizaciju objekta, rešavamo se pare za nekoliko minuta. Pored toga, ranije smo veliki deo posla obavljali ručno, ali sada su procesi punjenja, etiketiranja i zatvaranja tegli uz pomoć novih mašina unapređeni i ubrzani“, objašnjava Stefan.

Kompanija ima sopstvene plantaže belog luka, ali i kupuje određene količine od svojih kooperanata u Hercegovini. Sav kupljen beli luk šalje se na analizu pre nego što se stavi u proizvode dostupne kupcima na policama supermarketa u Bosni i Hercegovini pod brendom „Miris Hercegovine“.

„Zahvaljujući projektu EU4Business, uspeli smo da poboljšamo uslove rada i produktivnost, smanjimo troškove i našim kupcima ponudimo jedinstvene proizvode. Otkad smo unapredili pogone za obradu belog luka, naše godišnje količine su porasle za 10 tona.“

O projektu

EU4Business je projekat EU koji ima za cilj jačanje kapaciteta Bosne i Hercegovine za ekonomski rast i zapošljavanje podsticanjem konkurentnosti i inovacija u odabranim sektorima. Ima budžet od 16,1 miliona evra: 15 miliona evra finansira Evropska unija, a 1,1 milion evra Savezna Republika Nemačka.

EU4Business je deo Strategije lokalnog razvoja nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) – Programa razvoja lokalne samouprave i privrede u Bosni i Hercegovini.

Stefan dalje objašnjava da oni proizvode i pire od belog luka, kao i marinade sa začinima i maslinovim i suncokretovim uljem. Pored toga, zahvaljujući projektu EU4Business, Farmavit sada proizvodi i takozvani crni beli luk. Crni beli luk nastaje procesom fermentacije svežeg belog luka. U ovom procesu ubrzanog starenja beli luk menja boju i karamelizuje se, a njegova svojstva su pojačana. Ova vrsta belog luka veoma je cenjena na svetskom tržištu i kupovinom mašine za vrenje, zahvaljujući podršci EU, preduzeće Farmavit je postalo jedini proizvođač ove vrste belog luka u Bosni i Hercegovini.

„Zahvaljujući podršci EU4Business projekta, uspeli smo da poboljšamo uslove rada i produktivnost, smanjimo troškove i našim kupcima ponudimo jedinstvene proizvode. Otkad smo unapredili pogone za obradu belog luka, naše godišnje količine su porasle za 10 tona“, kaže Stefan.

Pored planova za nove marinade, kao i za plasman crnog i svežeg belog luka na međunarodno tržište, preduzeće Farmavit nastavlja da ulaže u razvoj da bi zadržalo poziciju lidera na tržištu. „Uložili smo svoja dodatna sredstva u kupovinu opreme koja će nam pomoći u proizvodnji želatinskih kapsula punjenih ekstraktom belog luka. Bićemo prva firma u regionu koja će proizvoditi dodatke ishrani ovog tipa“, sa zadovoljstvom kaže Stefan.

Kompanija Farmavit podržana je kroz projekat EU4Business sa 150.000 KM, dok je vrednost investicije iznosila ukupno 300.000 KM.

Sedmi godišnji forum Strategije EU za jadranski i jonski region

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropska komesarka za koheziju i reforme Eliza Fereira otvorila je danas video porukom sedmi godišnji forumStrategije EU za jadranski i jonski region (EUSAIR). Dvodnevni forum, koji će se održati u Tirani za vreme albanskog predsedavanja EUSAIR-om, biće usredsređen na pitanja koja uključuju izazove energetske bezbednosti i klimatskih promena, transportne politike, investicione mogućnosti u jadranskom i jonskom makroregionu i na pomoć u proširenju EU na Zapadni Balkan.

 

Komesarka Fereira je rekla: „Srećna sam što vidim da se Godišnji forum EUSAIR-a održava tokom Evropske godine mladih u Evropskoj prestonici mladih, Tirani. Mladi su ključni pokretač regionalne saradnje, pomirenja i izgradnje mira i svesrdno podržavam osnivanje Saveta mladih EUSAIR-a kako bi mladi koji žive u jadranskom i jonskom makroregionu mogli da razmenjuju mišljenja o izazovima sa kojima se suočavaju i da imaju pravo da izraze mišljenje o svojoj budućnosti.“

 

Ministarski sastanak EUSAIR-a usvojiće „Deklaraciju iz Tirane“ kako bi se pre svega izrazila solidarnost sa Ukrajinom, osuđujući rusku invaziju, istovremeno pozivajući EU da ubrza proces pridruživanja Zapadnog Balkana EU. Tokom manifestacije, „EUSAIR Young business model Popri“ biće dodeljen najboljim preduzetničkim idejama među mladim ljudima iz Jadransko-jonskog makroregiona.

 

EUSAIR, pokrenut u oktobru 2014. godine, obuhvata makroregion sa više od 70 miliona stanovnika u četiri države članice (Hrvatska, Grčka, Italija, Slovenija) i šest zemalja koje nisu članice EU (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija i San Marino), među kojima je pet zemalja sa Zapadnog Balkana, koje sarađuju na prevazilaženju zajedničkih izazova u četiri stuba: „Plavi rast“, „Povezivanje regiona“ (Transport i energija), „Kvalitet životne sredine“ i „Održivi turizam“. Pogledajte program događaja.